Filantropi su mučni skoro kao i mizantropi...
U suštini, ne kapiram filantrope. Imam drugaricu filantropa i nenormalno je teško pričati sa njom o ljudima zato što je nenormalno nerealna.
Recimo, mizantropi imaju jaku svest o ljudima i najviše se sa njima poistovećujem, možeš da dođeš do dobrih zaključaka.
Filantropi me maksimalno iscrpljuju.
Mada, ne mislim da su licemerni, tj. ako neko nije kao ja ne znači da je licemer i cinik (što sam primetila da se često dešava na Vukajliji, taj stav)...
Мислим, јес' да је геј да се сложим са већином, овде је иста поприлично у праву. "Људи љубави" "деца будућности" "love & peace" пизде материне.
Фројд је пре деведесетак година почео да говори о НАГОНУ СМРТИ, који је (бар) једнаког интензитета и значаја као и нагон живота. Ни дан - данас му боновокси то нису опростили. Мислим да су поменути, заједно са недфлендерсима и основни проблем данашњег човечанства: лажни осмех, лажна љубав и оптимизам наместо суочавања са горким садржајима живота...
Ето, насрах се не брзу брзину, јербо морам да идем... Идем да крешем, после ћу да смишљам како ћу да напакостим неком ког мрзим. Управо у те две радње и лежи поента људског битисања.
И једни и други и јесу и нису у праву.
Ako vam je to gej i bljutavo, šta li je tek ovo....
http://www.youtube.com/watch?v=Z2pv3s8wxTE&feature=related
EDIT: Premotajte negde od 8:20....
Ja kad sam čuo da se lik zove Zvonimir i da je Hrvat odmah se setih ove definicije. :) Onda videh da ovaj nije jugonostalgičar već bulazni ovako uopšteno.
Iskreno, kenja mi se od takvih ljudi. I bljuje mi se od njihovog "svi ljudi su braća" proseravanja. Jednostavno, to što smo svi ljudi ne znači da treba da gotivim svakakvu gamad.
Hipici, mršte na pašnjake!
Deluju kao ljudi ispranih mozgova, ili kao potencijalni ispirači, bez ikakvih kriterijuma ili ukusa. :)
Људи су стока, па тако и ови.
To su bre sve klinci, k'o što se i vidi iz priloženog. Začas mogu da okrenu priču za 360 stepeni i da postanu mrštavci. Isti kurac, i jedno i drugo je pozeraj. Kad-tad im dođe iz dupeta u glavu, ako nisu Bono.
Da li nam mržnja treba isto koliko i ljubav pojma nemam. Ima nas raznih, jebiga. Ko voli ljude a nije pozer niti smarač, njemu kapa dole. Ima i takvih valjda.
Edit: Uroš objasnio. :)
Ako nešto MRZIM to su pesme ovog tipa...
http://www.youtube.com/watch?v=sk212GaPz1E
ili ovo...
http://www.youtube.com/watch?v=TA71lMxDDmU
Jeste, sve je do jaja, svet je šaren, lep, veseo...
Svi mi možemo tako da drkamo kurac po televiziji kao oni, da se družimo, ostavimo svoje probleme... Svakodnevni mobing koji doživljavam na poslu, na 2000 evra kredita koje treba da otplatim platom od 250 e, na bolesne roditelje, na kilometarske račune koje treba otplatiti, na činjenicu da ako ovog meseca kupim sredstva za higijenu neću imati za farmerke... Umesto toga treba mi zrak sunca, flaša piva i da IGRAM PRLJAVO??? MRŠ MAMU VAM JEBEM, vama i demokratama, od kojih ste i dobili pare da snimite lajkersku pesmu. REVOLUCIJA BRE!!!
Najpatetičnija pesma svih vremena, i zvanično...
ja volim sve ljude i svi su mi simpaticni i sve vas volim ♥ nja
ja volim janu
ok, onaj zvonimir što seksualno uznemirava džimija stvarno je boles'...
džimi, to što si ti, i drugi ovde, mizantrop, i to je skroz okej. mada mislim da nisi i da se malo foliraš. meni si ti mekan kao pamuk, nežna dušica kojoj je potrebna ljubav... (ali ne od zvonimira sa you tuba! :P)
lično, ne verujem da je zdravo ići u bilo kakve krajnosti. težiti ekvilibrijumu bi bilo najzdravije.
a kad kažeš "mrzim", ta reč je tako nekako... uf... jeziva, grozna, strašna, ne volim nikako da je čujem (ili pročitam) nekako me negativno uznemiri. u krajnoj liniji, "mržnja" nije osećanje odsustva ljubavi, nije nasuprot ljubavi, čim nešto MRZIŠ znači da imaš nekakvo jako osećanje vezano za to (doduše ne pozitivno, ali ipak osećanje). odsustvo bilo kakvog osećanja je RAVNODUŠNOST... ono "meh...."
elem, po svojoj prirodi težim ideji ljubavi. to ne znači da sam konstantno u tom osećanju i da sam bilo kom smislu nerealna. volim da volim. lepo mi je kad volim. kad volim onda sam srećna. a volim da sam srećna... (pričam o sveprožimajućem osećanju ljubavi, a ne samo o romantičnoj ljubavi).
ima dana kada ustanem na levu nogu (obično u pms-u ili kad mi kasni plata a ja bez dinara). e onda se na putu do posla dokačim, pokačim i posvađam sa minimum troje ljudi. neki idiot se isparkirava i ne vidi da ja prolazim, dok skačem u stranu da me ne bi udario odvalim pesnicom u njegovo zadnje staklo, i slične situacije.... i kao da taj dan svojim negativnim osećanjima privlačim negativne događaje i ljude.
e sad, ima i onih dana kada mi se desi da se probudim nekako srećna i nasmejana. napolju sunčan dan, ja se osećam dobro u svojoj koži, srećna sam što sam živa. izađem napolje, idem ulicom, gledam ljude koji prolaze pored mene, i jedva primetno se smešim. ljudi i mene pogledaju i neretko se nasmeše. prija im valjda da osete neku pozitivnu energiju. prija im da prođu pored nekog ko nije namršten, nekog ko ne mrzi ceo svet...
više volim ove pozitivne dane i pozitivne i nasmejane ljude...
Mizantropija je žešći gokurac.
http://www.youtube.com/watch?v=QES-eQ4lR5U
joj ovo baš dojajna stvar!
Да ја имам онакву ћерку (она емо цава с цветом у коси), разбаштинио бих је.
Шта је то љубав? :)
Ја мислим да људи који не умеју квалитетно да мрзе, не умеју ни да воле. :) А равнодушност је најгора болест. Због равнодушних људи се свет распада.
И да, ја нисам мизантроп. Ја волим људе. Неке људе. :)
umesto što sediš za kompom, po ovom kišnom danu uvuci se sa curicom pod jorgan pa ćeš saznati ;))))))
lemajo, ko te je to slagao, to je seks :P
Аман, тек сам се диг'о из кревета, мора да се одморим мало. Зженом се виђам касније.
Svejedno, ličite. :)