Davno sam to sanjala. Išla sam peške kroz neku ulicu, nailazim na gomilu dece, prilazim im, oni mi se sklanjaju sa puta gledajući me njihovim crvenim očima i iskeženim zubima.

I ovo:
Čula sam da jedna legenda kaže da se ne ulazi u davno zatvorene prostorije jer navodno ima nemani tu zarobljene vekovima i ja kreten, za inat tvrdeći da lupetaju, otvaram vrata nekog podruma stare zgrade i ulazim govoreći da nema ničega, kad iste sekunde iskaču dve divlje zveri slične hijeni, vuku i psu krećući ka meni da me rastrgnu, probudila sam se uz vrisak.
Sad kada se setim šta sam sve sanjala bude mi smešno. :)

Još uvek sanjam stepenice koje nemaju klasičan red nego su izmeštene po celoj zgradi da se ne zna gde koje vode i kako stići do njih. Jednom sam stigla do neke prostorije i uvek se probudim kada treba da otvorim vrata. Jezivo.

ne znam, nemam pojma... probaj tri puta ali ne garantujem

Ништа, сањам ја тако да сам у неком клубу шта ли већ. Оно мотрим испод ока, снимам рибе кад у једном тренутку спазим жену својих снова. Оно идеална риба какву само у сновима виђаш.
Не будем пешко, приђем јој и понудим јој пиће... оно све у фулу. Почне тако нека чапри, све до јаја кад у једном тренутку, усред моје интелектуалне спике, пунуди ми да идемо до ње. Кеже има празну гајбу, нема цимерице у стану. Ја лудило, еуфорија, делиријум.
Одемо до ње, наспе нам пиће и почне форплеј. Све кул до тренутка када ми она рече ''Ако оћеш да општимо мораш појести ову канту гована :вади канту из ноћног ормарића:''. Ја шок, невјерица.
Гледам њу - добра пичка, гледам ону канту - говна светејебло, па опет њу гледам - добра пичка. Ша ћу... у мени сексуални набој на врхунцу, ерекција ко у коња и канта гована испред мене. Заложим она говна, трпам у себе ко у нероткињу. Гадно јест али не јебе лијеп но упоран. Упоран сам без дебате... поједем говна и ево га секс.
Почнемо са лаганим мажењем интимних дијелова, она ми брише говна око уста али ко га јебе. Скидам боксерице и њене назови их гаћице и таман да пенетрирам хладан туш. Цимер ме буди, каже устај морончино каснимо на предавања.
Тријежњење, завалим цимеру шамарчину уз опаску да ме следећи пут пробуди док будем јео говна.

Eto Vučice, to je zato što sve negativno držiš skriveno u sebi, sputano, što mora da se ispolji u snovima. Zato si ovako pozitivna uvek, ali negde u dubini tvoje duše se talože negativne stvari, oslobodi ih, tako ćeš olakšati svom nesvesnom i lakše i lepše ćeš spavati i sanjati.

Ko zna zašto je to dobro. Ovako imam kontrolu da ne postanem zla žena i da ne psujem k'o kočijaš jer mi to ne priliči, a i povremeno odem na trčanje da razbistrim mozak i rasteram stres. Sve rešavam na fin način.

Vučka, ponekad treba izgubiti kontrolu i sve oterati u finu pizdu materinu. Finoća ne pobeđuje, veuj mi. Što se više povlačiš, snovi su sve ružniji. Iz iskustva. A to za pozitivu, to pozdravljam.

Paperjasta, kada puknem, možda niko ne ostane živ. :)
Šalim se, iz takta može da me istera jedino ekstremna svađa gde živci pucaju i kostantna nepravda prema meni ili prema nejakoj osobi. Ovako, stavim prst u uvo i pevaaam. :) Ako nešto malo zaškripi ili se pojavi mali problem, rešavam mirno, a ako ne može da se reši odustanem. :)

Noćas sam sanjao da sam ja zajedno sa 4 ubice poslat na svadbu nekog srpskog kontroverznog biznismena da ih sve likvidiramo po principu "zatvori vrata i pobij ih sve jerbo je efektnije i brže od zakona". Ulazimo, zaključavamo vrata, panika naroda, i pucanje počinje. Sve realno i živopisno kao da gledaš film: krv, cika, vriska, leti staklo na sve strane, ljudi krvavi leže, konobar moli za život. U međuvremenu, tu sam zatičem jednu lepu trudnicu, koja se zatekla na svadbi i koju sam hteo spasiti od pogibije, te odlučujem da je spasem. Provodim je kroz hodnike tog restorana, posle se pendramo po krovovima izbegavajući moje kolege, i ja pravim mitraljesko gnezdo odakle je mogu zaštititi. Bilo je i nešto da mi je ona dala neku tabletu droge, mislim LSD, ja uzeo i čudim se kako to ne deluje na mene...

А ја сам сањао да неки репер и његов ортак прете да ће да ме бију, па дођем на договорено место, али се не бијемо, него им бежим у круг на некаквим лебдећим патикама, а онда се скупа залетимо и скочимо на воз у покрету и створимо се код мене гајби и једемо неки курац. Ту сретнем једног другара што га нисам видео годину дана, а он ме не препознаје, па му ја ту мало померам дупе, а и убеђујем га ко сам и шта сам.

Ја сањао да идем тако кроз град са Курилићем, највећим краљем у историји света(зна га Комерцијални предах исто), и он ми наклапа нешто о Курану и ми се тако зајебавамо, причамо о музици и тако, и улазимо у моју улицу, и тамо једно дрво које се дели на два дрвета, које се заправо налази у Дунавском парку ал се магично преместило у моју улицу, и тамо стоји нека девојка, и следећа сцена, ми причамо, девојка је цар, и питам је како се зове, иако сам већ некако знао да се зове Емилија, и она каже Емилија, и ја кажем ЈАО ПА ЈА ТЕБЕ ЗНАМ, а не знам је, али у сну сам је познавао, и тако ми се распричамо, и после њој дође ћале колима и одвезе је, она ме пољуби у образ за растанак фак јеа и оде с ћалетом. И ту се ја будим. И онда кад сам се пробудио јебено палим ЈЕБЕНИ ФЕЈСБУК, И ВИДИМ ЈЕБЕНИ ЗАХТЕВ ЗА ПРИЈАТЕЉА ОД ЊЕ. Исто се зове Емилија, исто изгледа, исто прича, исто је царина и испоставило се да иде у моју школу и све то, а ја је до дана данашњег нисам видео у школи иако знам да постоји и има је на списку за стипендије на зиду ал је ниједном нисам видео и не знам који је разред.

И да, вероватно иде на Вукајлију, јер користи лололо и сличне ствари. И пише ћирилицом. Тако да је врло могуће да ће да ме отпише као неког манијака ако види ово лолол пошто сам само у сну причао с њом а то је било пре него што сам сазнао да она постоји.

EMILIJA AKO OVO CITAS JAVI SE!

(to si zaboravio da napises)

Лолололо, превише је генијално да би остало незаписано. ПРЕВИШЕ ЈЕ ГЕНИЈАЛНО ДА БИ БИЛО СЛУЧАЈНО! ААААА, СУЂЕНО НАМ ЈЕ! лолололо

У потпису, Корнелије два.

Немојте ми рушити наду :'(

мада реално, јако личи случај

dzordi, jesi siguran da to opet nisi napravio zenski duplak i da nisi sam sebe dodo za prijatelja?

Као ја с рајом у некој викендици у планини, викендица нема прозора ни врата, распад. Колега што извиђа около ситуацију, јавља да двојица наоружаних прилазе. Кажем овом до мене што има напуњен пиштољ и празан хеклер да ми дода пиштољ пошто видим да се уср'о и да сам неће пуцати. Стојим поред врата и чекам. Извирује лик главом а ја њему четири метка у лобању. И сад, треба послије њега да уђе ВОЛ'КА црнчуга с хеклером у руци. Фрка, паника, кажем јарану да избаци пола метака из пиштоља у хеклер, да имамо дуплу шансу. Пребацује он, тресу му се руке, црњо већ улази. Готово. Потеже хеклер према нама, ја дигнем неки сто од храстовине да направимо одбрамбену линију. Он запуца мало, сто заустави метке. И таман да нам приђе одозго преко стола и све нас изрешета, почиње да пјева од Жарета и Гоција ''биће млада из Мркоњић града''. Видим ја да нам је једина шанса да га изготивимо и преживимо та да пјевамо заједно са њим. Сви ћуте, ја крећем да га пратим. Запјевашмо право добро и момачки, он Жаре ја Гоци. Каже добро момчино пјеваш, да ниси ти можда (име мог оца, присвојни придјев), реко јесам. Каже одма' сам сконт'о. Вратишмо сто нормално, посједашмо, питам га да не знаш можда мог разредног из средње (?!?!), виче ђе нећу знати, мој добар пријатељ. И ту се пробудим.

Осим ако се док спавам не пребацујем у тело нашег директора па лепим листе за стипендије по школи, онда сам мање-више сигуран.

Е, да. Од виталног значаја

budim se i provaljujem da sam na vrhu ajfelovog tornja. frka mi, ne može da se siđe, nema ništa, a vetar neki piči, će me obori jebote. derem se i vičem, niko ne može da me čuje. i šta ću, skeniram zemlju dole, da vidim gde bih mogao bezbedno da padnem ako skočim, neka voda, nešto mekše, da bar ne poginem ako padnem. vidim kamion neki, prevozi dormeo dušeke hehe nevera, do jaja. i u stilu asasins krida skačem dole, padam, mašim kamion i padam na grupu kurvi, sve ih ubijem na mestu, krv na sve strane. dolaze žandarmi i strpaju me u maricu, a luj de fine mi se beči u facu i krevelji u marici. haos san.

Sanjao sam sinoć da sam ja izazvao početak kataklizme tako što sam na obali mora u Budvi iz helikoptera probao bazukom da pogodim gasni rezervoar Lade Nive, a da ne eksplodira. I uspem da šuknem raketu u auto bez eksplozije, ali me bilo blam da priznam majci da sam joj gadjao auto, i ja tako gledam u auto, i vidim plamičak kako tinja iz one rakete, i čujem kako curi gas. I tu skontam da je letenje u 3 lepe neizbežno, skačem iz heliosa, u tom trenu puca plinska boca zajedno sa rpg raketom, počinju podvodne i podzemne eksplozije, ja preskačem novonastale kratere, trčim preko zidova i sam sebi zahvaljujem što sam toliko igara pikao pa sad imam sve skilove, radim poteze koje ne mogu ni da opišem da bih došao do svoje kuće, koja je razorena, kao i cela okolina. Tražim okolo ljude, ali nema nikoga, tek u daljini neko kao da maše. Dodjem tamo, ono opet moša. Posle par sati traganja, skontao sam da sam preživeo jedino ja, koji je celo sranje i izazvao. Skenjao se, vratio se u kuću u kojoj je još radio komp, uključio PES, počeo da igram i plačem.