Ja jedino znam da su Arapi zamalo uspeli da nađu način kako da naprave prve jedrilice u srednjem veku, al' su ih slupali jer nisu dodali rep kao kod ptica ili nešto tako...
Uglavnom za bilo koju vezu vanzemaljaca koji su gradili piramide sam već napisao definiciju...
Пази, моје објашњење је било језичко и додатно ћу га образложити. Када се у хебрејском језику у истој реченици ријеч "јом" тј. дан нађе са неким бројем(нарочито редним; дан први, дан други итд) онда НИЈЕ могућа друга интерпретација те ријечи, осим да се ради о 24-часовном дану. Таква су правила хебрејског језика. Ако се ријеч "јом" нађе издвојено онда је могуће и друго тумачење. Рецимо постоји конструкција која би се могла превести "у тај дан урадићу то и то"; у овом контексту "тај дан" може бити неодређени период времена. Али у Берешиту, то није случај, већ ово прво што сам написао.
Када Бог даје Мојсију четврту заповјест он каже: "шест дана ради и завршавај своје послове, а седми одмори јер сам ја за шест дана створио земљу а седми дан сам одморио." Не каже шест периода или хиљада година већ 6 дана.
Е сад твоја примједба је на мјесту и логична. Истина је да је 4. дана речено да "мјесец, сунце и звијезде буди знаци данима, временима и годинама."
Ево ти илустрација: сунце, мјесец и звијезде су само "апарати или мјерила" које креатор користи у "мјерењу". Ако претпоставимо да је Бог створитељ, наравно.
Као када би ти ручно мјерио дужину нечега, а онда изумиш неки апарат који ће то радити за тебе. Исто је са сунцем,мјесецом и звјездама, они нису нужни за постојање времена, као што лењир није нужан за постојање дужине. Као што је дужина од 30 цм била иста прије изума лењира, дан је ИСТО трајао и прије стварања сунца. Сунце и мјесец само региструју оно што јесте. Они нису нужност. Аналогија,као и свака има својих мана, али битна је суштина.
Дакле Бог који је" препустио" сунцу да мјери вријеме за њега, могао је прије фамозног четвртог дана то и сам мјерити. И мјерио је.
Ако баталимо ово, и почнемо мјерити вријеме у складу са твојом критиком онда би било сасвим могуће да су прва четири дана имала различито трајања од 5. и 6. дана који би били 24-часовни. Значи пети и шести би били дословни дани а прва четири би били неки нејасни периоди, што наравно у контексту Библије( нарочито четврте заповијести) није могуће. И у контексту радне седмице. У неким другим контекстима је свакако могуће.
Осим тога, свјетлост и тама не зависе од сунца, јер су створени прије њега.
А у оригиналу и не стоји "сунце" и "мјесец" већ би буквално било "видјело велико" и "видјело мало."
Dan moze biti metafora za neko nedoredjeno vreme. Naucni dokazi su da je sunce mnogo starije od zemlje, kao i da su neke zvezde starije mnogo vise od drugih i vise od par dana.
У неком општем смислу може, али у контексту књиге Постања и Библије не може.
Углавном, оно што конвенционална наука каже о постанку свијета и оно што књига Постања каже није могуће помирити.
Ванземаљци знају одговор. :)
Не. У Књизи Постања (1 гл. 14-19 ст.) пише да је Бог четвртог ''дана'' створио сунце да управља даном, мјесец да управља ноћу, и звијезде.
Шта је дан у буквалном смислу? Период од 24 часа, вријеме за које се земља окрене око своје осе чиме хајде да тако кажемо испуњава тај период дана и ноћи, библијски гледано.
Ако је Бог ЧЕТВРТИ дан створио сунце, мјесец и звијезде по кој логици се прва три дана могу називати даном у буквалном смислу, када није било мјерила за такво поимање дана? Вријеме у том смислу није могло постојати до четвртог дана и у Светом Писму ниједан од шест дана не треба да се буквално схватају.
А онај горе како кажете тенк више личи на јахту :)