Cara je metafizičar!!!
Svest je posledica električnih impulsa tvojih neurona. 'Ja' ne postoji.
Ono što dolazi čistim zrenjem (intuicijom) ima najveću istinitosnu vrednost, a ono što tim zrenjem ne možemo zahvatiti nije naša stvar i o tome ne možemo niti treba da govorimo.
Da li je u tom slučaju moguće ponoviti taj proces kroz tehnologiju? Da li su (ili će jednog dana) kompjuteri svesni koliko i ljudi?
I još - šta izdvaja materiju u mozgu kao nešto što može da 'stvara svest'?
Da. Trenutno naša veštačka inteligencija ima IQ "retardirane bubašvabe" (da citiram Mičija Kakua), ali ako nastavi da se razvija eksponencijalno kao i do sad, do 2083. bi trebalo da očekujemo hiper-inteligentne kompjutere:
http://www.futuretimeline.net/21stcentury/images/exponentialgrowthofcomputers.jpg
Mislim da neuronaučnici vredno rade na ovome. :)
Kompjuteri već imaju neverovatne kognitivne sposobnosti, pitanje je koja je granica dostizanja nivoa samosvesti. Mozak čine neuroni, oni 'stvaraju svest', kao što tvoji nefroni u bubrezima rade to što rade i kao što tvoj srčani mišić radi to što radi. Za mene je svest biološka stvar i ne verujem u dualitet uma i materije.
A opet, što se tiče kompjutera, mislim da je to teško pitanje, jer u mašine ne možeš ugraditi organski poriv za razmnožavanjem, socijalizacijom, glad, žeđ, a to su bitni faktori ljudske svesti i konstituenti emocija i našeg ponašanja, pored intelekta. Sve i da mašina dostigne nivo svesti, ta svest bi se itekako razlikovala od čovekove. Mada to je pitanje daleke budućnosti, jer tehnologija ima itekako da napreduje. Cenim da je možda i moguće, samo mi još ne znamo način.
Studiraš filozofiju, pretpostavljam?
Čitao sam o tome, i prosto je neverovatno šta se onda može očekivati u skorijoj budućnosti :3
Ali i dalje nisam potpuno uveren u čisto materijalističku teoriju svesti - ne verujem sad u neku višu silu ili nešto, samo mi nije dovoljno ubedljivo ovo što sad znamo. Imamo gomilu materije, i onda se ona iskombinuje i odjednom sam ja svestan samog sebe. I upravo u tom kombinovanju je ono što mi je problematično - šta to baš reakcije u mozgu čini stvaraocima svesti? Da, u mozgu se nalazi sistem neurona koji funkcionisu kao logička kola, ali i sama logička kola su pitanje perspektive. Može se reći da je i kamen mašina koja je napravljena tako da reaguje na sile koje ga pomeraju. I ovde samo dolazi do pomeranja elektrona usled reakcija. Hoću da kažem da samo tačka gledišta razvaja mrežu atoma u mozgu od mreže atoma u kamenu. I to mi nikako nije jasno - zašto su baš oni u mozgu tako posebni :S
Izvini, nisam video komentar :/
Mislim da sam moje stanovište gore koliko-toliko objasnio. Ne studiram, četvrta godina sam gimnazije, nego hoću da upišem informatiku, pa da se usmerim na veštačku inteligenciju, pa me zato problem svesti zanima. Upravo vezano za onaj grafik gore, zanimaju me svesni kompjuteri u budućnosti, kao i mogućnosti spajanja čovekove svesti sa mašinama. Dakle osnovno pitanje koje me zanima je - da li će kompjuter postati svestan?
Svaki organski sistem je poseban, nema 'posebnijeg'. Možda ti razlika između atoma u kamenu i atoma u mozgu deluje mala, ali je zapravo ogromna. Pa i jedno i drugo se sastoje iz ko zna koliko triliona atoma, tako da svaka mala razlika na tolikoj količini je ogromna razlika.
Ja mislim da je pitanje vremena kada će kompjuter postati svestan, ali opet, ti govoriš o svesti kao čovekovoj svesti. Ko zna kakva bi bila svest jedne mašine.
Eh, taman sam pomislio da će neko baciti neku metafizičku spiku. Jeb'la vas tehnologija :p
Ja i dalje ne vidim suštinsku razliku između njih. Ja ne negiram vezanost 'svesti' za mozak, samo mi nije potpuno jasna ta veza. I još, ako čovek funkcioniše po zakonima nauke, bez slobodne volje, deterministički - koja je onda svrha svesti? Zašto bi mašina uopšte razvila svest? Rekao bih da je tema iscrpljena xD
Daj nešto drugo onda :D Možda se uključi još ljudi.
Zašto bi slobodna volja bila svrha svesti? Čovekova priroda je da sebi pridaje najveći značaj, tako je stvar i sa svešću. Zašto ona ne bi bila ništa drugo do biološka stvar?
Ja sam determinista i u slobodnu volju ne verujem, niti da postoji ono 'ja', već da je uzrok svake tvoje akcije čisto fizičke prirode, da ne kažem - fiziološke.
Mada sad ovo apsolutno ne liči na raspravu o metafizici. Pristalica sam Hajdegerovog učenja, koji je pod velikim uticajem Ničea i zapravo imaju istu svrhu - da se prevaziđe metafizički način mišljenja. Ja bih se upustio u tu priču, ali ne bi se lako pratila, jer je stvarno neophodno poznavanje koliko filozofske terminologije, toliko i poznavanje obojice filozofa, pa i većine ostalih pre njih.
Nisam mislio u tom smislu, nego da svest nema nikakvu svrhu - telo funkcioniše potpuno mehanički, deterministički - dakle ne postoji razlog da postoji 'posmatrač' (ne znam kako drugačije stvarno da kažem).
Eto, kada već pominješ Ničea, da li možeš pojasniti šta on tačno podrazumeva pod voljom - to me je uvek zbunjivalo.. I nije mi jasno kako pokusava da prevaziđe metafiziku kada opet uvodi svoje tumačenje (volju). Izgubljen sam potpuno :/
Dodatak: Ne shvatam, kako ovo nema veze sa metafizikom?
Ničeovo učenje o volji je inspirisano Šopenhauerovim učenjem o Volji koja je u osnovi sveta. Kod Šopenhauera ona je slepa, bezumna, zla i manipuliše ljudima. A Niče shvata volju u pozitivnom smislu, kao volja za moć, ambicija, želja za životom, životni impuls i težnja da se savlada apsurd egzistencije, što se oslikava u čovekovom stvaralaštvu - umetnosti npr. Opet, to je želja za dominacijom i prevazilaženjem, ali u svakom izvanmoralnom smislu.
Ničeova filozofija nije metafizička, jer se metafizika bavi umnim saznanjem - čistim pojmovima, idejama, a to je ono što Niče prezire. Po njemu, najveću istinu nose čula i čulno saznanje. Kada osetiš nešto čulima (nervni nadražaj), ono što je aficiralo tvoja čula gubi deo svoje istinitosti, takoreći - filtrira se. I dalje od čula, u mašti se stvara slika čulnog nadražaja i opet tom slikom, još se gubi na istinitosti tog pradoživljaja. Pa dalje, tu sliku oslikavaš glasom u reč i tako nastaje jezik, a to je još dalje udaljavanje od stvari. I na kraju, od reči se stvara pojam u umu i to je najveća udaljenost od stvari. I zato cela metafizička tradicija od Sokrata, Platona i Aristotela, pa do Hegela se samo udaljavala od istine i otuđivala stvari od čoveka. A to udaljavanje od istine Niče naziva metaforom i antropomorfizmom, što znači da ono što čovek drži za istinito su obične metafore i antropomorfizmi. I zato je Niče i protiv filzofije i najveći značaj pridaje umetnosti, jer je umetnik svestan da barata sa metaforama i igra se sa njima.
Tako nekako, ukratko o jednom delu Ničeove filozofije.
zasto je ovo mrtvo
metafizika je do jaja
tesla kaze da je razgovarao sa svojim drugom, koji je inace bio mrtav kada je on to govorio
, i ja mu verujem
Šta može prosečan posetilac foruma reći o metafizici, još toliko široko postavljenoj temi...
Metlafizika, jel to ono kad ovi iz gracke čistoće pokušavaju metlama da očiste grad, pobijajući sve zakone fizike?
meta world peace
hahah kakve sam gluposti pisao :S
upis
ovih dana objasnicu kako stvari stoje i sve
Vasa misljenja o datom polju - subjektivnost, objektivnost, apsolut, a priori, a posteriori... Koja verzija vama najvise odgovara; da li uopste zalazite u to polje.. Čija učenja vam najviše odgovaraju?
Evo da zapocnem temu - kako objasnjavate vezu izmedju čovekovog 'ja' i (prividnog možda?) objektivnog, materijalnog sveta?
Znate već šta se traži.