Jbg, ako kažeš da smo mi ljudi glupi, onda mora da ima nešto pametnije? Bog? :) A emotivnost i subjektivnost je između ostalog ono što nas i čini ljudima?
Машина је "свесна" да није људско биће. Људи нису често свесни рутине у коју упадају и да се онда понашају као роботи. Тежимо да направимо машине које размишљају као људи, а људи се све више претварају у машине. Софтвер може и да има неки баг, све се то да поправити, људски мозак се не може поправити (тако лако).
Машину можеш да испрограмираш да доноси увек најисправније, али никад и да доноси увек моралне одлуке. А те моралне често нису баш исправне одлуке (разлика у легитимности и легалности неке одлуке), односно то су одлуке које су моралне по критеријумима неке индивидуе. Ту се јавља тај изузетак од правила који је немогуће испрограмирати.
Машине могу да буду у малосеријске, великосеријске или појединачне производње, али сваку креира човек. Чак и да машина направи нову машину, а та друга машина неку трећу, опет стоји на почетку човек као творац свега јер оне прве машине не би било да није било њега.
Узмите десеторо људи и исперите им мозак на исти начин, наћиће се макар један који ће да тера све другачије, који неће размишљати као други јер ће пре других бити свестан дате ситуације. Ту ја видим ону предност коју има ДНК у односу на било који чип.
Управо то.
Ima Pekić jednu dobru knjigu, zove se 1999. Piše o ljudima i robotima. Tu je za Asimova bog. Preporučujem toplo. Literatura,, filozofija, politika...
Врх тема. Слабо се разумем, али ово што Фендер каже има смисла. Сачекао бих Јоила сад да прокоментарише.
Svest je samo privid i postoji samo u jednom trenutku, plastična je to jest stalno se menja tako da stalno umiremo i radjamo iznova i iznova u svakom trenutku.Čovek samo laže sebe da je juče bio isti čovek kao danas i da će sutra ostati isti. Sam naš mozak nas laže da radimo nešto što će sutra nekom drugom biti potrebno. Ali bolje da o tome niko ne razmišlja, lepše je živeti u laži...
Umire, rađa se u svakom momentu, ko i svaki kompjuter kojeg uklj i isklj. Stvar je u kontinuitetu. Postoji kod čoveka nešto kao RAM i ROM memorija.
ja sam neo ovo je matriks lololololo
Limare, dobro ti je ovo štivo. Evo jedno pitanjce za tebe, kad si to već pomenuo: šta misliš da li bi ti p-zombiji mogli da postoje na principu ogledala? Da samo oponašaju ponašanje i to je sve.
Mislim da ne razumeš šta sam hteo reći... Nije mozak komp i nema takvu vrstu memorije njegova se memorija stalno menja ne postoji kontinuitet to jest stalnost. Teško je da neko ko ima ovaj tip svesti da govori o tome ili da to shvati. Mrzim poredjenja kompa sa čovekom ali prosto naša svest je tako programirana da laže sebe da će ostati nepromenljiva. Čudno mi je da svaki čovek misli da će on ostati on. Pogledaj samo samog sebe iz daleke prošlosti na primer detinjstava ono što si danas uopšte ne liči na ono dete koje si bio pre, ti si ga zamenio. A zamenio si ga novim informacijama. Čak i sećanja koje imaš iz detinjstava sad gledaš iz svog ugla u novom svetlu. Tvoja svest i sve što misliš da si ti biće jednog dana samo bleda uspomena nekog senilnog matorca na samrtnoj postelji.
dobro, to je bezvezna analogija koju niti sam ne volim, ali sta znaci "laze sebe da se ostati nepromjenjena"?
Nije mi jasan osvrt na djetinjstvo.. (proslu verziju nas)
Ionako kada ostarimo cemo imati navike poput bebe, starost je u stvari mladost lolo
Ne mora, ništa ne zahteva da ima nešto pametnije. To što smo mi glupi, ne znači da ima nešto pametnije, samo da smo mi najpametniji od svih glupih stvari. A i nisam rekao da nam ne treba emotivnost i subjektivnost da budemo ljudi, naravno da nam treba, ali kognitivna evolucija i kultura su učinile da slabo vidimo svoje mane.
Paaaaa i ne znam baš. Mašine ako lepo isprogramiraš, bar neće izjavljivati stvari poput: "Nisam rasista, ali..." i "Nek rade to u svoja četiri zida".
Ovo mi se sviđa. Imam ja jednu izreku povodom takvih stvari - "Ako ne misliš da se bio debil pre par godina, i dalje si debil" ili nešto slično, toliko sam glup izgleda da ne mogu ni da se setim najbolje formulacije svoje izreke :)
Ali ako sad misliš da si pre par godina bio debil (tj. nisi debil i dalje) za par godina kad budeš postavio isto to pitanje, sledeći istu logiku, doći ćeš opet do zaključka da si pre par godina bio debil, dakle sad si debil, kako god da okreneš? :)
Čovek nije fiksirano stanje bića, već je čovek razvoj, ali i kontinuitet. Zašto je to čudno?
Ako mene pitaš, nije mi čudno, slažem se s tim.
"Čovek je zbir creva, kostiju i kože. Čovek je vreća govana."
B. Đorđević
Da, uvek napreduješ i manje si debil, to je poenta.
Nije meni to čudno i verujem da nikom nije ali nije baš sve to tako prosto kako se čini. Normalno da se čovek razvija, ali pitanje je kad sa tim razvitkom to jest hranjenjem novim informacijama postaješ potpuno novi čovek i tvoja predjašnja svest nestaje. Ja mislim da se stalno gubi i radja nova svest. I kao prvo ne mora da znači da vremenom neko stalno poboljšava, može i da psihički i intelektualno propada, ali to nije važno jer ja nisam o tome govorio.
Čini mi se da me ništa niste shvatili... ali to je moja krivica, izgleda da ne znam kako sve to da objasnim. Ja govorim o svesti (JA) i kako nove informacije menjaju svest to jest sam osećaj sebe. Kontinuitet znači nadogradnja na već nešto postojeće a ja govorim o promeni. Mislim da kontinuitet svesti ne postoji već je to samo varka. Svest koju imamo trenutno i za koju mislimo da ćemo imati sastoji se od niza isprekidanih svesti koje se samo preklapaju i uništavaju jednu drugu vremenom kako dobijamo nove informacije iz okruženja. Sećanja i ego nam daju tu lažnu sliku kontinuiteta. Mislim da je glavni problem što mnogi različito shvataju pojam svesti pa ne mogu da shvate o čemu kenjam upravo. Nadam se da me shvatate sada kako treba, a ako ne, još bolje, jer sam lud i vi ste ludi ako me kontate. Odo da spavam, volim vas!
Превише смо ми људи глупи, емотивни и субјективни да у себи видимо роботизам.