Frustrira me što sam neodgovoran, ne umem nekada da se definišem, što pizdim zbog sitnica a boli me kurac za bitne stvari. Što se usudim da dam svoj mikro kosmos a dobijem kurčinu! I frustriran sam što nemam dinara, a lomim kičmu. Što se jebavam po gspu i kao golja se šveram svaki dan. Što se tatin sin, koji je sišao sa Olimpa, diči svojim Kajenom i privatnim fakultetom i usuđuje se da se ruga meni, mom državnom faksu i progorelim tabanima..
uf, ovo je stvarno prijalo! :)
Mrzim što sam siromašan, mrzim svoju porodicu osim mame, mada me i ona prolazno iznervira, mrzim što živim u selu, mrzim što moji roditelji nemaju kulturu stanovanja, mrzim što ne znaju da se ponašaju, mrzim što su me sistematski uništavali i gušili, naročito tata, mrzim njihovo licemerje, zatucanost i nerefleksivnost, mrzim što moram da nosim masku ljubaznosti, mrzim kad ja ispadnem zreliji od njih, mrzim što moram da se susrećem sa istim glupim ljudima svaki dan, mrzim što moram da putujem svaki dan 45 minuta na fakultet, mrzim ljude na mom fakultetu... Dosta od prvog.
Mrzim što sam nasledio loše gene, mrzim što sam nizak, mrzim što imam tanke dlakave ruke, mrzim što imam predlakavo telo uopšte (uključijući i dlake na leđima), mrzim što sam slomio sekutiće u četvrtom osnovne i sad imam veštake na koje ne mogu lepo da grizem, mrzim što mi raste dioptrija, mrzim što imam nepravilno držanje tela, mrzim što imam masnu kosu i kožu, mrzim što imam bubuljice na svakakvim mestima, mrzim što nemam trbušnjake... Mrzim što sam u depresiji, mrzim što razmišljam previše, mrzim što imam problem da komuniciram s ljudima, mrzim što imam razne inhibicije, mrzim što sam lenj... Dosta i od drugog.
Zadovoljan, Džimi?
Sada se osećam istrošeno kada sam verbalizovao većinu stvari koju osećam.
Фрустрира ме што бих да јебем а не иде ми. Скинуо мрак са 17, после тога пар пута општио са дотичном, раскинули, и од тад ми је Десанка и поред свег труда најбоља другарица... :DD
људи ЏЕПАРЕ, јавио ПРИСУСТВУЈЕ!
nervira me sto imam BITNE ispite koji me ne zanimaju mnogo, a malo ispita koji me zanimaju, sto se tice smera koji sam na faksu odabrao nisam mogao da odaberem smer sa vise stvari koje me zanimaju, ali opet, ove stvari koje me ne zanimaju mi uzmu 3 puta vise vremena nego ove koje me zanimaju
Мене фрустрира јебено "лололо" које сад вукајлијаши масовно користе!
Без љутње, Царо.
Без љутње, Царо.
Ја почео и у СЖ... Проклети Цара, најбољи трол ког сам икад видео :D
Реално, Браниславе, већину ствари можеш да промениш или макар некако регулишеш.
Паре дођу и оду, који ће ти курац превише пара. А за основне ствари увек можеш да зарадиш. Ово за културу становања нисам баш најбоље разумео, ал живот на селу уме да буде кева и здравији је. :) Ја планирам једном да живим на селу. Мање људи, мање жгадије. Што мораш да носиш маску љубазности? Крени да пичкараш људе и заболе те. Веруј ми, супер осећај. Ја сам на факултет понекад путовао и више од 45 минута, није то разлог за фрустрације, неки људи путују и по два сата. И шта те боли курац за људе на факултету, нађи оне који ти одговарају, а остале одјеби, ионако их нећеш видети никад више у животу након дипломирања.
Е, јебига сад. :) Танке руке регулишеш згибовима, склековима, живиш на селу, па узми цепај дрва. Одвоји по сат времена дневно за то уместо што блејиш на Вукајлији, исплати се већ после пар месеци приметно. Исто важи и за трбушњаке. То за длаке, не знам што би ти толико сметало, али ако ти смета, данас није блам да се мушкарац депилира. И то за секутиће се може релативно јефтино решити код квалитетног протетичара. За држање тела, шта да ти кажем, исправи се, немој да си лењ. Масну кожу и косу регулиши исхраном, иди код нутриционисте да те посаветује за то, исто важи и за бубуљице. Проблем у комуникацији се решава спонтано. Кроз комуникацију.
Све у свему, немаш ти неке проблеме, само си лењ и размажен. Замисли се о људима који имају реалне проблеме, па не кукају. Овај лик нема руке, па га боли курац:
Bravo Džimi.
Психолог Џими, има решење за све ваше проблеме.
frustrira me ovaj dzimi, sto je tako kul a ja nisam
dzimi, pomozi
Frustrira me sto se u nekim situacijama ponasam k'o retard, pa se posle sam sebi cudim.
Frustrira me što nemam smisla za humor, čak ni moja glupost nije smešna i frustrira me ovaj Jovičić jer samo pravi teme a ni na jednoj ne ostaje.
Frustrira me kad sam nemoćna i besmoćna.
Кажи, Сосе, брате, шта треба? :)
Фрустрира ме кад не могу више да провалим ко је мушко, а ко женско.
Džimi, saveti à la Blic Žena još nikome nisu pomogli. :) Sve što si napisao je ili tako generički da sam već znao to ili je netačno i ne razumeš situaciju u potpunosti (npr. grejem se na gas, nemam drva; Pazova je zagađena vojvođaska varoš, tako da nije zdrava; problem u komunikaciji se ne rešava spontano ako ne možeš da ostvariš prvi kontakt; itd.).
Jedino što si pogodio je da sam razmažen i lenj.
Volim što sam razmažen; i realno baš me briga za druge ljude. Ne žeilm da se poredim sa lošijima od sebe da bih bio zadovoljan sadašnjim stanjem. Ovaj gitarista bez ruku, Nick Vujicic i ostali što kao treba da mi dignu moral - ne zanimaju me.
Osećam se bespomoćno i zatvoreno u vrtlogu svog besciljnog postojanja.
Nervira me što sam mnoooooogooooo lenj, i izgubio čitalačku naviku.
Па, ти цепај туђа дрва, ето ти прилике и лову да зарадиш. Ниједан посао није лош посао ако се ради са задовољством и поштено. А задовољство је вишеструко. Развијаш своје танке руке и зарађујеш лову. :)
Требало је мајка на време да те нашамара да би видео циљ у постојању. Не подржавам насиље над децом, никад нисам био тучен код куће, нећу тући своју децу, али ако будем од детета чуо реченицу ''Osećam se bespomoćno i zatvoreno u vrtlogu svog besciljnog postojanjа'' или неку сличну, нашамараћу га да се тргне мало. :)
Frustrira me kad me provaljuju.
Мало јака ријеч, али ајде. Фрустрирају ме ликови с којима дијелим превоз кад идем до факса, тај јебени ментални склоп који је карактеристичан за дио града у којем живим. Типови који се забију на задњу клупу у бусу, дигну своје фуш максерице на сједиште до, деру се к'о мајмуни, запале цигар и погуше све око себе, а свака друга реченица им је "Оссссстррррога ми, побисмо се јуче, осссссстрога ми, напунисмо их нога". А фрустрирају ме и цуре које се друже с њима. Оне су оно као мушкарци. Нама мушкима лежи сваки тип, навикнеш и да видиш дебилчину, ментола, ок момка, али цури никако не лежи да буде мангуп. Оно, само чекаш да обуче силеџијку, пљуне и почеше се по јајима. Е, и мувају се са шоферима 3 пута старијим од њих.
И имам осјећај у задње вријеме да са женском особом могу да се повежем само на физичком ниову, психички нема шансе. Сморе ме. А онда брзо смори и физички контакт. Него ето, још није прерасло у фрустрацију, само смета мало.
Е, а оне које ми психички одговарају, физике ни у најави.