"Imagine all the people living life in peace. You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one. I hope someday you'll join us, and the world will be as one."
John Lennon
"Never put off until tomorrow what you can do the day after tomorrow."
Mark Twain
"Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did do. So throw off the bowlines. Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in sails. Explore. Dream. Discover."
Mark Twain
"It is better to keep your mouth shut and to appear stupid than to open it and remove all doubt."
Mark Twain
"You must be the change you wish to see in the world."
Gandhi
"Happiness is when what you think, what you say, and what you do are in harmony."
Gandhi
"The future depends on what we do in the present." Gandhi
"I simply must get through!" (Alice)
"Sorry, you're much too big. Simply impassible." (Doorknob)
"You mean impossible?"
"No, impassible. Nothing's impossible."
“Which road do I take?" (Alice)
"Where do you want to go?"
"I don't know," Alice answered.
"Then, said the cat, it doesn't matter.”
“If you don't know where you are going, any road will get you there.”
"Whatever you do will be insignificant, but it is very important that you do it."
Gandhi
"Life is like riding a bicycle
You must keep moving forward"
Albert Einstein
“Learning how to operate a soul figures to take time.”
T. Leary
“If you take the game of life seriously, if you take your nervous system seriously, if you take your sense organs seriously, if you take the energy process seriously, you must turn on, tune in, and drop out”
T. Leary
"Which is better: to have fun with fungi or to have idiocy with ideology, to have wars because of words, to have tomorrow's misdeeds out of yesterday's miscreeds?"
Aldous Huxley
"Your vision will become clear only when you can look into your own heart. . . . Who looks outside, dreams; who looks inside, awakes."
Carl Gustav Jung
“Ego is a structure that is erected by a neurotic individual who is a member of a neurotic culture against the facts of the matter. And culture, which we put on like an overcoat, is the collectivized consensus about what sort of neurotic behaviors are acceptable."
Terence McKenna
"The cost of sanity, in this society, is a certain level of alienation."
Terence McKenna
"When the power of love overcomes the love of power the world will know peace."
Jimi Hendrix
"All you need is love."
John Lennon
Molim clanove da ne pisu citate na stranim jezicima jer zaista ne deluju pametnije kada to rade.
Hvala.
Two beer or not two beer. :)
Ludost je kao gravitacija, sve što ti je potrebno jeste mala gurka - Joker
Vazi Djape. Ionako me mrzi da kopiram citate. Lakse mi je da prevedem i otkucam. :)
"Flying is simple. You just throw yourself at the ground and miss."
"Zivot je u pojedinostima tragedija,ali u celini komedija"
Carli Caplin :)
О либерализму ("Идиот", Достојевски)
"либерализам има исто толико права да постоји као и најумеренији конзерватизам, али ја нападам наш, руски либрализам. и опет понављам да га зато и нападам што руски либерал није руски либерал, него је неруски либерал. дајте ви мени руског либерала, па ћу га пред свима вама пољубити.
ми смо до данас имали либерализам само из два сталежа: из некадашњег властеоског и поповског. а како су се оба сталежа најзад изметнула у праве касте, у нешто потпуно одвојено од народа и то што доцније све јаче, с покољења на покољење, то је, према томе, и све оно што су они радили и што данас раде ненационално.
све је ненационално. ако и јесте руско, ипак је ненационално, ни наши либерали нису руси...
пре свега, шта је друго либерализам, ако ћемо да говоримо уопште, него напад (оправдан или неоправдан, то је већ друго питање) на постојећи друштвени поредак? мој факат се састоји у томе да руски либерализам није напад на постојећи друштвени поредак, него је напад на саму суштину нашег народног живота, на саму ствар, а не само на поредак. не на руске јавне прилике, него на саму русију.
наш либерал вам је дотле дотерао да пориче и саму русију, то јест мрзи и бије своју властиту матер. свака незгода и неуспела руска појава побуђује у њему смех, па малтене и уживање. он мрзи народне обичаје, руску историју, мрзи све. ако би ко хтео да га оправда, он би то могао само тиме да наш либерал не схвата шта ради, па своју мржњу према русији сматра за најплодоноснији либерализам. о, ви ћете код нас често наићи на либерала коме остали пљескају, а који је може бити у суштини најгори, најтупљи и најопаснији конзервативац, а да то ни сам не зна!
ту мржњу према русији сматрали су, не баш тако давно, неки наши либерали скоро као праву љубав према отаџбини и поносили су се тиме што они, тобоже, боље виде но други у чем та љубав треба да се састоји. но сад су постали отворенији, сад су почели да се стиде речи „љубав према отаџбини“, чак су и тај појам изгнали и одстранили као нешто штетно и ништавно.
малочас неко помену „посебан случај“. та речца је код нас посебно значајна, њу човек може често чути. до скора су сви говорили и писали о оном страшном убиству шесторице људи, које је поубијао онај младић, и о чудном браниочевом говору у коме се каже да је у бедном и тешком положају злочинчевом, овоме сасвим природно морала доћи у главу мисао да убије оних шест душа. по мом личном мишљењу, бранилац је, исказујући ту страшну мисао, био потпуно убеђен да говори најлибералнију, најхуманију и најнапреднију ствар, каква се само може изрећи у данашње време…"
јевгеније павлович
ma sigurno cu da prevodim, ko ne zna da prevede ne mora xD aj ti prevedi ovo:
"I simply must get through!" (Alice)
"Sorry, you're much too big. Simply impassible." (Doorknob)
"You mean impossible?"
"No, impassible. Nothing's impossible."
meni je nemoguce... zato samo copy paste xD
The most important things to do in the world are to get something to eat, something to drink and somebody to love you.
Brenda Ueland
All men dream but not equally. Those who dream by night in the dusty recesses of their minds wake in the day to find that it was vanity; but the dreamers of the day are dangerous men, for they may act their dream with open eyes to make it possible.
T.E. Lawrence
I like the dreams of the future better than the history of the past.
Patrick Henry
Imagination is more important than knowledge.
Albert Einstein
Life is like a race track. When you go through it it may feel like you are being thrown around little bit, but if you don't resist it, but still control what is happening you will be fine. Just remember to take a pitstop now and then.
Unknown
Every day is my best day; this is my life; I am not going to have this moment again.
Bernie Siegel
He who doesn't accept the conditions of life sells his soul.
Charles Baudelaire
All paths lead nowhere, so it is important to choose a path that has heart.
Carlos Castaneda
Things don't change. You change your way of looking, that's all.
Carlos Castaneda
It’s not about facts, it’s about feelings. It’s about remembering feelings and happiness. A definition of art is that it makes concrete our most subtle emotions. I think the highest form of art is music. It’s the most abstract of all art expression.
Agnes Martin
Ne idi golom guzicom međ' pijane Turke
Moja prababa
Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa
Spavao bih manje, a sanjao više.
Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kad bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica.
Bože moj, kad bih imao jedan komadić života.
Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi.
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to nece biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem.
Мика Антић
"Догодио се једном на земљи, на светој војвођанској земљи, песник света. Мирослав Мика Антић. Гос'н Мика гаравих сокака, Мика бачи из широке Бачке, паор и чобанин из равног Баната, филозоф и бећар из кићеног Срема, цигански кнез ружокрадица, последњи војвода Војводине.
Никад га не видех без коња и сокола. Коњ да га носи по Банатским пустама, а сокол да му звезду падалицу изнад Мокрина лови и улови. Па кад оно забасамо у порушене ветрењаче у разбојничка свратишта па кад сви са врата повичу: „Па ди се бре Микооооо!“, е онда Мика Антић постане ћемане, буде труба, буде хармоника, буде бас, буде... вино на столу буде цвеће, буде Ли Тај По, буде катун, буде Дион, буде Љермонтов, на моменте горак к'о Ђура Јакшић, а опет да га на рану привијеш. Догодио се једном на земљи, Мирослав Мика Антић.
Па, добар ветар капетане, капетане, гос'н Мико, бре. Добре и родне небеске њиве, еј бре Мико, Мико бачи! Довиђења Мико, кишо златоносна. Еј бре Мико, човечино. Па, путуј брате Мико. Последњи војводо Војводинe..."
odlicno,obozavam Antica :))
Љуба Тадић о Црвеној звезди
Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е, то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине.
Сви смо ми Звездаши исти, а неки неће да кажу да смо сви исти. Е, ја нисам за те који се само радују. Сигуран сам да су прави звездаши и данас слични нама из првих Звездиних година.
Изгубимо ми тако по неку утакмицу, па онако ошамућени да не знамо где нам је кућа, кренемо пешке ка Теразијама, ка “Мадери” у ствари. У њој су се тада окупљали звездаши. До “Мостара” – мук. После почнемо да причамо о нашим шансама, а 7-1 за противника. Те Рајко имао шансу, те Томаш промашио два зицера, и тако шанса за шансом, и када стигнемо до “Мадере” – Звезда изједначила. Новине не читамо неколико дана и готово…
Е, кад победимо ми умемо да будемо мало и намћорасти. Те могао је да падне још неки гол, а у ствари растемо од среће. Ово је било кад смо освојили први Куп, па после три узастопно. Имали смо у друштву највећег љутка, највећег звездаша и пријатеља какви су одиста ретки. Бане је то био, Бане Вукосављевић. Дође он за сто после тог нашег првог Купа, па још није сео, а поче: дао два гола и неће више да игра за Звезду. Те намерно му нису додавали лопте, те и онај судија Лемешић се окомио на њега, кад, долази Боба Михајловић, он и доктор Аца су били из исте ратне војске и волео је да седи са нама. Честита Боба свима, честита Банету, кад у њему затрепери Звездина жила: Добро сте прошли са три комада, знаш кад ћете да видите Куп – никад!
Шта ти је Звезда? Мртва позоришна, мртва фудбалска сезона и ја сам се преко лета мувао на Тари. Играју се нека деца лопте, а један човек виче на њих да се све разлама. Приђем ближе – Миљан. Заустави он вику. Ово је Куле, ово је Караси, оно су Цоле и Трифке. Чекамо једног дечка са Уба. Џају чекају. А они жгољави, ситни, никакви…Они ће бити шампиони? Немој Миљане да ме замајаваш тако ти Бога, рекох му. Али шта знаш, рекох себи. Звезда је то.
Сада се мало љутим кад неко каже: били смо европски шампиони. Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони - заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан… То је наше друштво, а ово што играмо овде, то нам је за припреме. Некада су те припреме дуже, некада краће, Боже мој…
Е сад, зашто се воли Црвена звезда. Од оног дана када ју је основала антифашистичка и студентска омладина, и кад нам је приступио огроман део народа тада називаног “реакцијом”. Волиш жену. Лепо, али шта још? Волиш девојку. Добро, али шта још? Фудбал је чудесна ствар, излаз у свет, а игра га Звезда. Е, онда има да волиш и Звезду. После, када то крене са колена на колено…
Баш су лепо данашњи момци смислили, мене су погодили у жицу:
Звезда је живот, остало су ситнице.
Две Србије (Достојевски)
Нас Русе са Словенима не треба ништа да разједињује.
Постоје две Србије: Србија горњих слојева - ватрена и неискусна, која још није живела и стварала, али већ са партијама и са интригама које понекад достижу такве размере каквих нема ни код већ политички развијених и већих нација.
Упоредо са том Србијом постоји и – Србија народна која баш Русе сматра својим спасиоцима и браћом, а руског цара својим сунцем, она Србија која воли Русе и која им верује.
И на крају ћу рећи: неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за њихову земљу… Велики руски дух ће оставити своје трагове у њиховим душама, а из руске крви која је проливена у Србији израшће и српска слава. И Срби ће се уверити да је руска помоћ била несебична и да Руси гинући за Србију нису имали намеру да је освајају.
If my friends were to jump off a bridge,
I wouldn't jump with them,
I'd be at the bottom to catch them.
"Iza svakog gnusnog zločina definitivno se krije neka žena"
Prvi osnivač francuske milicije
Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Пирсу из 1854. године
"Како се може купити или продати небо или топлина земље? Тако нешто потпуно нам је страно. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде. Па како их можемо продати или купити? Сваки делић ове земље свет је моме народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака маглица у тами шуме свети су у мислима и у животу мог народа.
Сокови у дрвећу прожети су у сећањима црвеног човека. Када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде, заборављају земљу, која им је дала живот. Наши мртви никада не забораве своју предивну земљу, јер је она мати црвеног човека.
Део смо земље, и она је део нас. Мирисне траве су нам сестре. Јелен, пастув, велики орао - то су наша браћа. Стеновити врхови, сточни пашњаци, топло понијево тело и човек - све то припада истој породици.
Кад велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели купити нашу земљу - он превише тражи од нас. Велики поглавица поручује да ће нам наћи место на којем ћемо лепо живети. Он ће нам бити отац - ми његова деца. Размотрићемо ту понуду да купите нашу земљу. Али то неће бити лако. Ова нам је земља света.
Ова блистава вода што тече, брзацима и рекама није само вода, то је и крв наших предака. Продамо ли вам земљу, морате знати да је ова вода света, морате рећи својој деци да је света, да сваки одраз у бистром језеру одражава догађаје и успомене из живота мог народа. Жубор воде то је глас мога оца. Реке су наша браћа - утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате да знате и да учите своју децу да су реке наша и ваша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву бисте пружили брату.
Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исто што и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба. Земља му није брат - већ непријатељ. Када је покори, он креће даље. Оставља за собом гробове својих отаца и не пати због тога. Одузима земљу својој деци, и није га брига. Гробови његових отаца и земља што му децу роди - остају заборављени. Према мајци-земљи и брату-небу односи се као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита! Његова ће похлепа уништити земљу, и за собом ће оставити пустош.
Не знам. Наш се начин живота разликује од вашег. Од погледа на ваше градове црвеног човека заболе очи. То је можда зато што је црвени човек дивљи и што не разуме ствари. У градовима белог човека нема мирног кутка. Нема места на којем би се чуло отварање лишћа у пролеће или дрхтај крила мушице.
Можда зато што смо дивљи - једноставно не схватам! Бука ми вређа уши. Шта вреди живот ако човек не може чути крик козорога или ноћну препирку жаба у бари? Ја сам црвени човек и не разумем много...
Индијанац воли звук ветра када се поиграва површином мочваре. И мирис поветарца, освежен подневном кишом или боровином.
Највеће благо црвеног човека је ваздух. Све живо ужива исти ваздух - животиње, дрво и човек. Свима је тај ваздух потребан. Бели човек као да не опажа ваздух који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, неосетљив је на смрад. Продамо ли вам земљу, морате знати да нам је ваздух драгоцен. Да ваздух дели свој дах са свим животом који одржава. Ветар што је мом деди дао први дах - прихватиће и његов последњи издах. Ако вам продамо земљу, морате је чувати као светињу. Као место на коме ће бели човек моћи да удахне ветар заслађен мирисом пољског цвећа.
Размотрићемо вашу понуду да купите земљу. Одлучимо ли да пристанемо, захтеваћемо да испуните овај услов: бели човек ће морати да се понаша са животињама овог краја као према својој браћи! Дивљи сам и не разумем друкчији живот. Видео сам у преријама хиљаде бизона које је бели човек убио, пуцајући из ватреног коња који јури преријом. Дивљи сам и не разумем како гвоздени коњ из кога сукља дим може бити важнији од живог бизона, кога ми убијамо да бисмо преживели.
Шта је човек без животиња? Када би животиња нестало, човек би умро од велике усамљености. Шта год задеси животиње, убрзо снађе и људе. Све је у свету повезано.
Мораћете своју децу учити да им је под ногама пепео наших дедова. Да би поштовали земљу, рећи ћете им да је земља богата животом наших предака. Мораћете учити своју децу исто као што ми учимо нашу - да нам је земља мати. Што снађе земљу - снађе и њену децу. Пљује ли човек на земљу - пљује на себе самога.
Земља не припада човеку - човек припада земљи. То добро знамо. Све је у међусобној вези, као што је породица крвљу сједињена. Све је повезано. Није човек творац ткачнице живота, већ је само влакно у њој. Што учини са ткачницом - чини са собом. Чак ни бели човек, чији бог иступи и говори с њим као пријатељ са пријатељем, неће избећи заједничку судбину.
Можда смо ипак браћа? Видећемо...
Не разумем зашто се убија бизон? Зашто се кроте дивљи коњи? Зашто је у дубини шуме толико људског смрада? Зашто је поглед на зелене брегове испрекидан жицама што говоре? Где су? Нема их више. Где је орао? Одлетео.
Правом живљењу је крај. Почиње борба за опстанак..."
Hvala Hari!
Nema na čemu, prijitelju...
Toliko mudrosti u rečima ljudi koji su živeli u jedinstvu sa prirodom...
Ne želim da budem najbogatiji leš na groblju.
Džad Lou u neki film, aludirajuć' na to da sve što zaradi potroši, ali s razlogom. Ili tako nešto.