1994. mu je nešto kvrcnulo u glavi kad mu se ubila ćerka

Kao prvo, Mladić jeste krivično odgovoran, čak i ako nije direktno naredio izvršavanje zločina, jer su se vrlo teški zločini desili, koje je on, vjerovatno, mogao da spriječi.
Kao drugo, ta zločinačka dimenzija, nije jedina dimenzija Ratka Mladića. On se maksimalno zalagao u ratu za srpski nacionalni interes, za odbranu srpskog življa, i za uspostavljanje i odbranu Republike Srpske. U tom pogledu, može se smatrati herojem, jer je zaštitio mnoge srpske krajeve i spasio mnoge srpske živote.
Kao treće, to što on do sada nije htio da se preda, NIJE zato što je pička, već zato što se plašio, ne za svoju guzicu, već za to kakve će posledice po Republiku Srpsku imati njegovo suđenje u Hagu. Plašio se da RS ne bude proglašena za genocidnu tvorevinu. Očekivao je da će umrijeti prije nego li ga uhapse, što s obzirom na njegovu dob, predstavlja normalno razmišljanje.
Kao četvrto, nikada nemojte očekivati da će Srbi u Republici Srpskoj satanizovati Mladića, jer bez obzira na njegove mane, on je imao mnoge zasluge za srpski narod ovdje.
Kao peto, možda on i jeste loš vojskovođa, koji je doživio mnoge poraze. Možda i nije ni do koljena slavnim vojvodama iz Prvog svjetskog rata. Ali on se borio za srpske interese koliko je to bilo u domenu njegovih mogućnosti i sposobnosti.
Kao šesto, za mnoge srpske poraze, kao i za neke zločine, daleko je krivlja politika, propaganda, govor mržnje, nego sama vojska.
Što se Srebrenice tiče, činjenica je da je Mladić izdvojio žene i djecu.
A što se tiče masovne egzekucije muslimanskih muškaraca u Srebrenici, smatram to zaista jednim ogromnim zločinom, ali uz sledeće opaske:
1) to nije genocid, jer je cilj bila osveta, a ne istrebljenje muslimanske nacije. Da je vilj bilo istrebljenje Muslimana, bilo bi mnogo više takvih Srebrenica, i ne bi se poštedile žene i djeca.
2) Ne postoje dokazi da je Mladić lično naredio egzekucije, ali sasvim je jasno da je on to mogao spriječiti da je htio.
3) Neposredni izvršioci tog zločina su vjerovatno ljudi kojima je ratom bila pomračena svijest. Divljaci željni osvete, a možda im je i neko u porodici ubijen od strane muslimana.
To sve ne umanjuje ozbiljnost zločina.
Kao sedmo, što se samog hapšenja tiče, imam ambivalentan stav. Smatram da svi zločinci treba da se izvedu pred lice pravde i da su svi isti pred zakonom. Međutim, mislim da ovim hapšenjem nismo porasli u očima Zapada. Bez obzira na Mladićeve zločine, činjenica je da smo uhapsili i da ćemo isporučiti čovjeka broj jedan u vojsci za vrijeme rata, generala, branitelja srpskog življa. Čak i na Zapadu, isti oni koji pozdravljaju to hapšenje, u dubini duše nas možda smatraju za ulizice, izdajnike i pičke.
Na kraju, svi mi dobro znamo kakav je taj Haški tribunal i kakva je haška pravda. Tamo ima najviše Srba, a Srbi su i dobili najviše godina robije. Istina je da su u ovom ratu Srbi pravili više sranja od ostalih, ali je ipak, po mom mišljenju, količina tih sranja u Hagu precijenjena, a broj haških optuženika i nije baš proporcionalan stvarnom broju zločina i zločinaca na sve tri strane.
Što se tiče nekih pogodnosti koje ćemo dobiti ovim hapšenjem, mislim da one nisu previše značajne. Jedino će imati jednu stvar manje preko koje će da nas ucijenjuju, ali oni će vrlo lako tu stvar zamijeniti nečim drugim. Što se dinamike ulaska u EU tiče, mislim da je ovaj događaj imao vrlo malo uticaja na istu.

Na kraju, deslilo se što se desilo. Mi bismo jednog dana ušli u EU i da smo pistili Mladića da umre. Izašla bi vijest, UMRO MLADIĆ, pričalo bi se par dana o tome kako smo džukele i kako pravda nikada neće biti zadovoljena, ali bi na kraju o tome prestalo da se priča, i to ne bi predstavljalo nikakvu prepreku prema evropskim integracijama.
Ali tada ne bi bila zadovoljena pravda prema Mladićevim žrtvama.

Ovako kako se desilo, prividno smo pravdoljubivi, poštujemo međunarodno pravo, pokazali smo interes za ozbiljnu saradnju sa Evropom, ali ispali smo i poltroni i izdajnici, barem donekle.

Da nije uhapšen, još bi nas malo više jebali u mozak, sačuvali bi smo ponos, pokazali bi smo jači karakter, svejedno bi ušli u EU, onda kad se njoj digne da nas primi, ali ta neka jebena pravda, prema Mladićevim žrtvama ne bi bila zadovoljena.

Da li je bolje ovako kako se desilo, ili da Mladić nije uhapšen?

Ne mogu to da kažem, mislim da i jedno i drugo ima svojih prednosti i mana, tako da prema tom hapšenju imam prilično neodređen stav.

Ako se već radi o nekoj pravdi da zločincima treba da se sudi, onda bi jednako u Hag trebali da dospiju svi oni koji su vršili zločine nad Srbima, a i ta sama institucija bi trebalo da bude daleko manje pristrasna.

gamby bi se ubio da je ovo sam morao pisati.
Čekao je da neko drugi otipka otprilikativno mišljenje pa da citira :)

Ko je napisao taj citiran tekst? Nikako ne mogu da nađem.

Јовичић

Ja bi jedino volio da se dokaže šta je tačno bilo i ko je tačno i u kolikoj mjeri kriv.

Mislim da bi bilo ljudski sa Mladićeve strane da prizna svoj dio krivice, ali to i ostali treba da učine.

pre 16 sati

Da ne smrdi malo to što su njegovog jataka pustili odma istog dana....prema zakonu o saradnji sa Hagom lik bi trebao debelo da najebe!!!!