Занимљиво је у оној повељи да каже "хиљаду", као и "август", за хиљаду сам знао да је рано ушла у речник, али нисам да су месеци ушли у говор још тада.
Не, али у нашој историји заиста постоји неколико црних рупа које савремена историја није објаснила. Зашто је период од 700-1150 године толико табу тема за наше историчаре. Наравно да постоје подаци, наравно да се може тај период истражити. Европа је била развијена и пре 7. века. Има таквих списа данас у Риму, Паризу, Лондону само се нико осим наших лаика не интересује. Не заносим се Деротићем, али не верујем у потпуности ни Константину ни попу Дукљанину.
Него да се вратимо на језик. Да бисмо схватили српски језик и његове средњовековне специфичности морали би одговорити на ова питања.
1. Зашто немачки извори наводе да је 1190. и неке Фридрих Барбароса причао са жупаном Стефаном Немањом на једном језику приликом састанка у Нишу и да им је језик био запрепашћујуће сличан?
2. Где је нестао илирски језик и да ли је могуће да преостали илирски "власи" како их називају историчари, тј. балкански староседеоци да будем прецизнији у потпуности имају исте топониме као и места у Ирану и Сирији?
3. Да ли смо ми дошли са Кавказа и да ли смо се тако добро помешали са илирима, трачанима, дачанима, грцима да смо створили језик који се од 15. века удаљава од словенских језика или су Словени тј. ми живели на Балкану и пре 7. века?
4. Зашто су нас звали Трибалима и Далматима и да се цар Душан и званична црква слагала са тиме?
5. Да ли је уопште било ширења Словена (Венда, Венета) у 6. и 7. веку?
Ево у прилог овоме, најстарији запис народне поезије - прва записана народна песма - http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B0%D0%BE_%D1%81%D0%B5_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%88%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC -из 1497. године. Поприлично се разликује језик од оног у песмама из Вукових збирки.
Додуше, има и обрнутих случајева. Опћина је код нас под утицајем књижевног језика постала општина, док се код Хрвата задржао првобитни облик.
Jes, da. Svašta se tu ukrštalo. Bombo. :)
Pa ipak i ta pjesma je dosta slična savremenom jeziku.
Јесте, али прочитај било коју "Вукову" песму - ипак ће ти бити ближа твом језичком осећању и лакша за читање. А Повељу Кулина бана си и сам видео, доста је тешка за разумевање.
@Jovičić
Ne kapiram, šta hoćeš da dokažeš, da je srpski najstariji jezik na svetu?
Pa i nije neka razlika. Metrička da, ali jezik recimo:
Nitkore: Nitkože. Osobina zapadnih govora. Kao kad Bosanac kaže: ne mere, u smislu: ne može.
Sidi: Ikavizam, opet zapadno.
Jimaju: arhaičan oblik prezenta, ovo protetičko j osobina je nekih opet hrvatskih govora, progovoru: opet arhaičan oblik prezenta.
I još neki arhaizmi, ali meni se čini da razlike što se tiče jezika skoro i nema.
Ја сам ону песму лако разумео и без читања "мање познатих речи" испод, а лаик сам. И не разликује се толико. Додуше, и није много дугачка, тј. нема много речи. Који запис је следећи по старости? :)
Hm, kapiram da to i nije najstariji oblik, ali...
Bemmumiša, sad baš treba da pogledam kad su se ono izvršile sve silne promjene, naročito u vokalskom sistemu.
Poluglas se javljao do 15. veka, nazali do 12, jeri nestaje, odnosno izjednačava se sa običnim i u 13.
edit: ovo je po sećanju, možda sam nešto omašio. :)
6. Зашто у српском језику постоји преко 4000 келтских речи које су истоветне народном старовелшком и староирском језику?
Зашто је 7. век граница наше историје и нашег језика?!
Зашто савремена српска историја као змија ноге скрива период од 650. год. н.е. до 1150. године и појаве Немањића?
Кеве ми ви се не трудите да гледате даље од носа.
Pitaj Jovana I. Deretića.
E jes, tako nekako. Onda bi valjda bili u pravu i Stiven, tj. Wikipedia, sa ovim linkom, a i Jovičić sa ovom razumljivošću. :))
Bio bih zahvalan na petnaestak komada, ako može?
Pitaj one koji su pravili zapise.
Zavera je u pitanju. Nemanjići su se trudili da se predstave kao legitimni srpski vladari, pa su sve pomene prethodnih poništili, obrisali, zatrli, kao oni faraoni koji su uništavali podatke o prethodnima, da ih ne bi generacije pamtile. Na taj način smo ostali uskraćeni za zapise koji sežu u prethodnih par milenijuma srpske pismenosti.
hWaWa! eX3iZZa
Ljudi, promena l u o se beše desila sredinom 14. veka? Pomagajte razbijaću glavu dok se ne setim.
У праву сте, ја сам се мало залетео, ипак је мања разлика него што сам у први мах написао.
Погледајте како је Рођеро де Пачијенца записао стихове, пошто није знао српски:
(извор: http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/smederevski-orao-za-napuljskog-kralja )
Ima jedan srpski psiholingvista koji tvrdi da je do te promene došlo delimično pod uticajem gubljenja poluglasnika, ali pretežno pod uticajem turskog ropstva, jer su reči koje se završavaju sa L zvučale previše gordo bez poluglasnika, pa su Srbi, prihvativši ropski mentalitet, počeli da to L pretvaraju u O.
Međutim, pitanje je koliko su se epske pjesme izmijenile od njihovog nastanka do trenutka kad ih je Vuk Karadžić zapisao, tako da je moguće i da su se kroz vijekove znatno približile današnjem jeziku, iako su u početku bile dosta drugačije.
Naravno da se izmijenio jezik na kojem su prvobino stvorene narodne epske pjesme. One su se prenosile dalje, sadržinski, ali se jezik mijenjao.
Mrzi me sad da "prevodim" neku od epskih pjesama u tadašnji izgovor (približno, naravno), ali promjene narodnog jezika se vide i u pisanim spomenicima: srpska redakcija staroslovenskog jezika je, na primjer, već uvažavala mnoge promjene koje su se javljale u narodnom jeziku itd.