nije neki neverovatan dogadjaj ali moram da se nadovezem na ovog iznad mene
---
nemas ti pojma cega sam se ja sve u osnovnoj nagledao
lik baci kosarkasku i prikove je punom..
ja mislim da je isla minimum iljadu na sat
i zvekne jednog u lice
a ovaj kako je pao to da ti objasnim ne mogu
---
a bilo nesto slicno kad nastavnik ode negde pa se mi gadjamo loptama
samo sto se gadjamo krvnicki i dok neko ne najebe ne stajemo
i jedan tamo isto kosarkaskom na punu prrikove jednog drugog ali u centar glave..(ovaj se bio savio)
znaci samo je pao na dupe..
Koja slucajnost jebote...
Играли фудбал на снегу у школском, на часу физичког. И наравно, професор билде мора да нас контролише, да се неко не би сјеб'о.
Имао сам цаку да, док браним, гађам грудвама у главу све који ми изађу сами пред гол. Само спремим 10ак грудви и ставим их поред стативе.
И сад, излети ми другар ког сам пре тога 3-4 пута погодио и ја пројектил ка њему а њему уклиза један што је играо са мном, пројектил прелети преко њих и директива професора у цуфа. Од 10 играча, колико нас је било, нас нас седморица смо пали на под од смеха (овај један није видео, а ова двојица су већ били доле па су само наставили да се смеју). Е тај моменат, кад смо сви у исто време пали, је нешто најјаче. Ово нема везе са темом, ал' а'е.
Strajo, pozovi Agilnog ili Johnny-ja Kurajbera da ti ispričaju šta je bilo na temi za patke između njih dvojice... nije moja priča da navodim :))
izađem ja sa drugarom pre par godina u grad,otkinemo se k'o đubrad,brali neke lale,igrali po ulici,preskakali neke kapije,ja sva sređena pri tom,zamalo džukci da nas pocepaju.dođem kući,vadim mobilni iz tašne,vidim nema antenu,a ta antena zajebavala,ispadala često,siđem ja onako u spavaćici do ulaza zgrade da vidim da nije slučajno tu dok sam vadila ključeve ispala,nema...gde ću,ne znam ni gde sve nismo bili,ni kad je ispala,legnem da spavam,pomirim se s tim da mi telefon više nije u funkciji....
sutradan idem do drugarice,prešla pola grada i kod doma kulture javljam se poznaniku i slučajno pogledam na put,kad ono-ha-moja antena za telefon!
Opiši ti Bruce....nekako si gledao sa strane...bolje ćeš sto posto...
A bilo je kidanje...
Pre jedno desetak godina kada je glavna Novogodišnja nagrada u "Bingu " bio Suzuki Maruti, ćale moje drugarice kupuje listić na trafici kod žel. stanice. Traži jedan listić, plaća i dok je pakovao kusur u novčanik, prilazi neki Ciga i traži 2 listića. Ovaj pomisli :"Što bre Ciga da kupi dva, a ja jedan listić?" i izvadi opet pare da kupi drugi.
E, taj drugi mu je doneo Suzukija.
Pređem ja pola svijeta da odem na godišnji...i eto me u Kolumbiji...i nešto ja jebem majku bivšem mužu kako nisam došla tako daleko da bi jela pizzu u restoranu...balkanski ležerno jer me nitko ne razumije...no međutim...eto ti, nakon 3min mog kurčenja, prilazi mi Indijac...Gandi oriđiđi..musav, haljinica, turban...Izvini, jesam li ja to čuo Jugoslovenski?? Meni žena Beograđanka, ja studirao tamo i oženio ju...bla, bla, bla...
Bem ti, ni na kraju svijeta ne možeš da psuješ, a da te netko ne razumije!!!
Isla sam pre negde da branim maturski rad. I sad, ja sam legla negde oko 11, jer sam morala da ustanem u 6. To mi je delovalo kao najmanji problem, jer sam dok je skola trajala spavala samo par sati.
I, probudim se ja u 10 do 6, iskljucim alarm.. i zaspem!! Prvi put u zivotu mi se to desilo. Ja odlepila. Sta cu, kako cu? Ustala u doba kad sam trebala krenuti, spremila se za 10 minuta i trci na bus. Kontam ja u sebi da bolje da ga sacekam tamo gde inace staje radnicima jer necu stici na autobusku. Ja dosla tamo, nema nikoga a bus kasni.. dovoljno da bih stigla na stajaliste da sam odmah krenula tamo.
I dobro.. vidim ja u daljini bus, priblizava se, polako.. i samo prodje. JA ono, WTF???
Katastrofa. Nema mi druge, krenem ja ka autobuskoj u nadi da ide bar jos neki bus sad.. Dodjem tamo i setim se da je subota, i da druga dva prevoznika uopste ne voze subotom.
-.-
Pomirila se ja s tim da moram stopirati, pa kud puklo da puklo. Sama sam, jebi ga, al mi nema druge, a odbrana pocinje za nekih pola sata.
I ja stanem pored ceste, i sad kako sam koji auto opazila( a bilo ih je jako malo jer je bilo 7 ujutru) i taman resila da pokusam, svaki skrene na poslednjoj raskrsnici, nekih 20-ak metara od autobuske.
Ja vec pocela da tripujem.. nisam polozila, bla bla.
Kad ono, taxi.. Staje i pita da li mi treba prevoz, kao za cenu karte. Ja samo sto nisam zaplakala od srece. Ostavio me tacno ispred skole.. tako da sam stigla i da jedem i da odlicno odbranim rad.
Ajde sad kad moram ja... otvorimo mi ludu temu za praćenje polovinom marta (pre nego što je gazda uveo praćenje za sve, mi se samoorganizovali) i napičimo dve hiljade komentara do momenta kad Džoni ostavi svoju adresu. Tu počne da se razmotava film između Džonija i Agilnog kako su im neke tačke zajedničke po pitanju adresa. Onda se ispostavi da je jedan živeo u broju 9, a drugi u broju 7 i da im ladno terase gledaju jedna u drugu. Reč po reč, ne samo da su bili blizu nego se i poznaju iz real life!
Imali smo pet strana španske serije da ustanovimo kako su dva random lika sa Vuke u stvari ladno mogli da prepričavaju defke međusobno dok pikaju fudbalicu jer jedan drugog cene i kao autore i kao stvarne ljude :)) ajde sad da vas pitam za slučajnosti!
kad smo već kod vukajlijaških slučajnosti, upoznam je autora Ekspo-a preko Vukajlije, što bruce reče gore, zgotivimo se i u jednom trenutku doda me on na fejsu i ja gledam slike vidim svoju sestru od rođenog ujaka (od sestara najbližu koju imam) i posle saznam da su njih dvoje najbolji drugovi od rođenja skoro, a još saznam da je Ekspo bio u odeljenju sa rođenom sestrom moje devojke :)
A jednom sam sa drugaricom i drugom iz odeljenja pravio zajednički 17. rođendan, i mi smo bili prva godina gimnazije (opet kažem isto odeljenje) i odlučimo da pozove svako svog kuma/kumu koji su četvrta godina i ispostavi se da su nam svima kumovi/kume takođe u istom odeljenju i to na četvrtoj godini i to deca venčanih kumova naših roditelja :D
u jebote Strajo, ti kao da si sa Islanda :))))
Kad si krenuo u školu, sa 5 godina?
Pardon, to je bila druga godina :) A rođen sam u februaru, krenuo sa 7, izračunaj :)
Pardoniram :)
Senzacionalno! Strajo, mozes da pises zaplete za "Sve za ljubav".
Док сам радио у претходној фирми, део посла сам обављао у некој назовимо кућици, у ствари је то био онај као лимени контејнер. Има мало прозорче испред стола да комуницираш са странкама пацијентима. Било неко мртвачко поподне, нигде никог, ја запалио цигару и кулирам. Е сад, кад је та цигара била при крају, иако сам имао пикслу испред себе, као свако лепо неваспитано дете, решим ја да је готивније да тај опушак фрљнем кроз прозорче, него да га културно угасим. Међутим, потпуно дебилски, са неких 20-ак сантиметара ја омашим цео прозор, удари у његову ивицу, одбије се од плафона и од зида са стране и ПУФ... упадне право у пикслу.
Шалим се, баш сам хтео то да изведем :)
Учим за испит по старој књизи, која се разликује од нове по томе што нема 7 питања. Научим до јаја целу књигу као никад. Изађем на испит и извлачим 3 питања од којих је једно од тих које немам. Питам професорку, која је позната по томе да скоро никад не дозвољава промену, да заменим питања и она ми дозволи. У следећој тури од 3 питања је било још једно које нема у мојој књизи. Колико сам се сјебао тад, чак ми је и индекс остао код професорке...
Pre par godina navatam ja neku Novosadjanku na moru,i tamo 'vamo,dogovorimo se mi kao da budemo zajedno i posle toga,bio ja par puta kod nje,taman iskoristio par prvih kola fudbalskog prvenstva,Zvezda gostovala u NS,pa u Zrenjaninu,ja to lepo iskoristio,odem kod nje prespavam je,odem na tekmu,pa kuci za Bg. I zavrsi se ta vezica nakon mesec dana max,nesto se kao popickamo,tj ja ispadnem smrad,i zavrsimo svaki kontakt.Elem,poenta price...Prosle godine krenem ja sa ortakom do NS-a,da idemo kod njegove svece,upisala devojka fax tamo,pa da je posetimo.Krenu jos neki ljudi sa nama,dodjosmo mi,ulazimo u centar,pitam ja njega "gde ti je sestra?'',on kao ''Kod Dnevnika".Ja reko' "jbt ova moja Novosadjanka tu isto". Parkiramo se,izadjemo iz kola,krenemo,ja kazem "Ova moja zivi tu u ulazu prolazu kod optike". " Pa i sveca moja!". Ja tu vec krenuo da se brinem,prpa uhvatila,ipak sam ispao klosar,neprijatno bi mi bilo da je vidim.Idemo idemo,vidim ja nema sale,isti ulaz jebote,ulazimo,reko' "samo nemoj da mi kazes da je ova na drugom spratu". "jeste brate". Ostatak ekipe vec krene u smeh,krece da se dere u zgradi kako bi ova cula da sam ja tu,ali sreca nisu znali ime.Dolazimo na sprat,ortakova sestra stanuje u stanu do ove moje...Uleteo sam u stan momentalno,i bukvalno sam saputao kako me ova ne bi cula i prepoznala... :D
Kad sam spremao ispit iz ustavnog prava, naiđem na jedno pitanje od 10str pročitam ga dva puta i iz nekog razloga upamtim sve od prvog do poslednjeg slova. Od tog trenutka svakog dana sam govorio: ''Bože, molim te samo to pitanje da mi dođe'', smarao druga i sestru da sanjam to pitanje koliko ga želim. Dolazim na ispit i kako bile poređane ceduljice sa pitanjima mogo si da biraš odakle ćeš da uzmeš (iz sredine, sa kraja itd.). Uzmem prvo sa vrha i od 130 ili 160 pitanja koliko je bilo (jedna od te dve brojke, nisam tačno siguran) ja izvučem baš ovo moje...
U osnovnoj školi bacali medicinku (''lopta'' kao košarkaška, samo mnogo teža) sa ramena na fizičkom. Drug A završio sa bacanjem i počeo da se šeta sa strane. U tom trenutku drug B baca medicinku i zajebe se i baci je ukoso prema ovom liku A. I u tom trenutku lik A slučajno sagne glavu (pogledao nešto u zemlju) i preleti mu ovo sranje preko vugle toliko blizu da mu potkačilo kosu. Svi smo prebledeli, trebalo nam 2 minuta da se povratimo.