2000 - те године, добијем на спортској прогнози 750 немачких марака. Имао десет погодака, задња играла Сампдорија, добила 2:0.
Плата ми каснила 5 месеци, била сто марака, женина такође. Платио кирију за пола године унапред и купио жени зимске чизмице и торбицу.
Polažem zologiju u 9 ujutru, i rešim da ne spavam, pošto imam problema sa ustajanjem (ne ustajem). I učim ja celu noć, došlo 7 sati, 'ajde rekoh, da sklopim oči na sat vremena, uspeću da ustanem oko 8. Sad poenta je da sam ja na Mirijevu, i do veterinarskog mi treba 40 - 50 minuta 46-om, jer je često gužva kod cvetkove pijace. Ja se budim u 25 do 9, izlećem iz kuće izgubljen, trčim na okretnicu, sedam u bus koji odmah kreće. Do faksa nije bilo nijedno crveno svetlo, nije bilo gužve ni kod cvetka ni na autokomandi, vozač nervozan nešto, vozio brzo, ja stignem za 20 minuta! I trčim do fakulteta, stižem, ono 9:01. A taj profesor nije dozvoljavao da se kasni ni minut. Hvatam se za kvaku amfiteatra, otvorim, malo odškrinem vrata, i pomislim : što da ulazim, da me istera pred svima, crvenim bezveze.. Zatvorim vrata, i krenem nazad u stan. Posle 3 sekunde, vrata se otvaraju, ono taj profesor, kaže : Gde ćete vi, kolega? Ulazite!
Ja uđem, odradim sve do jaja i zakucam 9.
Krenuo sam u grad sa soma ipo dinara usput naleteo na kockarnicu i otisao u grad sa 100 kinti...
Хахаах, управо то. Био сам с другом у кладионици и оно сви парови отишли супротно. Он баци тикет, одемо до њега кући и за сат времена се сви резултати промене, на крају прође. Одемо до кладионице опет, они нам дају џак згужваних тикета и ми лепо један по један одмотавали и тражили. На крају нађемо његов и узмемо још пар комада што смо мислили да могу бити добитни, као можда се још неком десило исто. :))
Алцхаимер, а? :)) Написао си то исто на првој страни, јуче...
Pre par godina sam isla na more sa mojima preko neke agencije. I uglavnom, svi putnici su bili iz razlicitih mesta iz Vojvodine i niko se nije medjusobno poznavao. Videla sam ja da ima i mladjih, al nisam htela da se upoznajem. Poslednje vece bio organizovan provod za celu turu iz Srbije, tako smo se svi nasli na glavnoj terasi hotela. I navaljuju moji da idem da se druzim s nekim, i da kao ne moram da cuvam sestru... sednem ja za neki sto, i pridje jedan decko i mi pocnemo da pricamo. Ispostavi se da smo isto godiste, kao sto sam i mislila.
Posle par minuta skontamo da imamo ista interesovanja, da i on ide na takmicenja iz matisa i da trenira odbojku, bas kao i ja. I na kraju ga ja pitala za horoskopski znak.. ispalo je da smo se rodili isti dan, iste godine.. on 2-3 sata posle mene.
Vise se ni ne secam odakle je, znam samo kako se zove.
Hahahahha
Ajd' i ja jednu kockarsku pricu. Igram rulet sa ortakom,jurim malu seriju,on mi baci 8,centar male.Ja kazem sad ce opet 8,on baci. Ja kazem sad ce 23,on padne u 10,odma' pored 23...Nebitno,uzmem nekih 10 hiljada i izadjem.Isti taj dan,samo uvece,odem u neku drugu kockarnicu...igram,mucim se,gubim,dobijam,sve tu negde oko svog...Isto jurim malu,on mi baci 8. Ja se osmehnem,setim se sta se desilo par sati pre toga,okitim 8,on padne u 8.I ja sta cu,odvalim desetku,on ga zakuca u 10,ja ustanem,skinem 40 hiljada i izadjem s' osmehom... :) Kasnije sam naravno bar pola opet prokockao...
U Tesli prvi čas kod Bore "snajpera" na rad "riblja kost" dobio dvojku iz prve!
Знам да сам писао, али уопште ми није приказивало да сам постовао. Избрисао сам оно са прве стране.
Негде на средини студирања, положим практични део неког испита и после пар дана изађем на теоријски део. Ту ме дочека нека профанка која ме никако није готивила, а још мање своју колегиницу код које сам положила практични. Дриблала ме једно 45 минута, није хтела да ми уважи ниједан одговор, иако је све што сам рекла било сасвим тачно. Професорка која је седела поред ње зблануто гледа и у мене и у њу, слеже раменима и врти главом. Ја видим да је ова решила да ме обори, устанем и затражим индекс, а она ме и даље товари, са све оним подјебавачким смешком на лицу, у фазону "Па, колегинице, немојте бити тако самокритични". Узмем ја индекс са стола и напустим полагање.
После пар месеци од како сам се запослила ставе ме у неку комисију за ванредне ученике и то баш за овај предмет где ме ова вештица зајебавала. Долазио неки дечкић тада- изађе на испит, извуче питања, смешка се и трепће к'о сврака на југовину, после пар минута врати та питања и изађе. И тако неколико рокова за редом, чак ни не покуша да одговара. У међувремену, ја се ратосиљам те обавезе, а он батали да долази. После једно годину, две од тада, прилази ми једна колегиница која је упозната са читавом причом са мог полагања, смеје се и пита ме да ли знам чијег сам рођака обарала на испиту. Испостави се да је она што ме је ономад дркала на испиту, тетка овог клинца који је полагао код мене.
Nije nesto neobicno al je smesno. Desilo mi se pre par dana.
Ostao ja tako igrajuci neku igricu do 5, pola 6 ujutru i odjednom mi prodje kroz glavu da sam ostavio kljuceve od motora u koji je bio parkiran dole iza zgrade u bravi. Ne znam koji mi je kurac bio sidjem onako u gacama, bos i u majici, izadjem ispred vidim nisam ga zaboravio u bravi, obradujem se, uhvatim za ulazna vrata kad ono kurac, zakljucano. Usr`o sam se ziv sto od hladnoce sto od sramote nekih ljudi sto su valjda na posao krenuli. Zvonim na interfon, ono skici nabijem mu ga majci niko me iz stana ne cuje. I zvonim ja i zvonim sigurno 2-3 minuta bez prekida. Kad cujem bratov glas Ajde ulazi budalo. K`o da me sunce ogrejalo.
Jedno kraće vreme pre par godina-toliko mi se izoštrilo neko šesto čulo,valjda,da sam kad god zazvoni telefon,znala ko zove.I uvek pogodim.A nije da smo (u porodici) imali neko utvrđeno vreme ko kad zivka..
-Zvrrrrr!
-E,mama,ćao.
-Ća...kako znaš da sam ja?
-Otkud znam kako znam-š'a da ti kažem..
-Veštice jedna! :kikot:
A zilion puta se istovremeno zovemo telefonom sestra,mama i ja..eto.
Evo nesto neverovatno.
Kada sam bio klinac, jos u osnovnoj nabavim ja dialup , i skidao neke sitne igrice sa miniclip.com danima, tada je postojao download dugme.
Jedno 4-5 godina kasnije kao student dolazim u Beograd i igrom slucaja ulazim tamo kod vuka u A.I. internet cafee da igram nesto i vidim pise sitne igrice, a u folderu iste moje igrice sto sam skidao sa neta kao klinac (jedno 20ak, Tacno sam se setio u trenutku svih, posto sam bio zaludjenik a male su sanse da je neko bas skidao istim redosledom kao ja jer sam pazljivo birao zato sto je tad net bio skup) !!! Kako je dospelo to do tih ljudi samo Bog zna
Šta ćeš, čudni su putevi Gospodnji, samo je đavo počupao znake...
Одем ја на час енглеског код једне професорке у стан и улазим са слушалицама у ушима. Њој у дневној соби упаљен ТВ кад на њему баш она песма коју сам слушао на емпетрију и то се разилазе свега пар секунди. Замислите моју неверу кацам извадио слушке, а песма се наставила. ЛоЛ
Jesu.
Evo nečega što se desilo mom ortaku, nije nešto neverovatno ali je za plakanje.
Bio pre nekog vremena na slavi u selu, i tu se zadesila drugarica njegove sestre ( inače jako dobra pička). On je imao dosta devojaka, iako nije lep, ali nije jebao. Elem, donese njima stric flašu domaće dušmanke, stuku to za jedno sat vremena, pa u krevet. On je prvo legao, i posle jedno 10 minuta dolazi ona, i uvaljuje se njemu. On na sedmom nebu, ne zna šta ga je snašlo. Taman kad je trebalo da krene u akciju, upada njegova sestra, baca ovu iz kreveta... Meni se plakalo kacam čuo
ja samo mogu reći da smo Sale snajper i ja u istom kolu imali 14 ogodaka na bingu, e sad eto toliko. Stvarno bilo samo 9 hiljada.
A meni se stalno dešava da ko god čuje da sam iz Šapca pita me za jednog ortaka iz srednje iz odeljenja. I neki iz Novog Sada, Požarevca, devojka iz Sutomora. Tako kada me neko pita da ne znaš možda... unapred već znam o kome je reč...
zavrsio ja srednju i kao svaki pravi crnogorac odlucio da odem u Bg da studiram. istrazio na netu otprilike sta mi treba od papira, kolko para, vidio adresu, datume upisa i sve ostalo.
bilo je cini mi se 5 dana fore za upis, zadnji dan bio srijeda do 14:00. iz nekog razloga ja odlucim da u utorak vece krenem za bg, javim se bratu od tetke kod kojeg je trebalo da ostanem tih nekoliko dana, dok se ne upisem i ne odradim prijemni i krenem polako.
sve super, sve ok, stignem ja u bg oko 6 ujutru (srijeda) odem do tetkinog stana, ispozdravljam se sa bratom i legnemo da spavamo.
ustajem ja u 11 budim brata, kao "ajmo covece, rok za upis mi je do 2", ustanemo i krenemo mi polako, adresa studentski trg br 5 (ili tako nesto), sve ok, on zna dje je to, dodjemo mi tamo, fino vidimo tablu na kojoj pise "studentski trg" i prvi broj je 7. onako zbunjeno, krenemo dalje, ono 9, 11 itd itd.... sad, ja seljak coek, sta ja znam, ali brat jednako zbunjen. blejimo tu desetak minuta, vrtimo se, ne kontamo o cemu se radi, meni dokurci, i pitam neku zenu, ona nam pokaze i mi odemo tamo.
usli u zgradu, pun kurac ljudi, nadjemo kao neku oglasnu tablu, i gledam sta sve treba, kaze izvod iz maticne knjige- imam, drzavljanstvo- imam, svedocanstva i diploma iz srednje- imam, slike-?? koji kurac??? kake slike sad? ufatila panika, ko se nadao da ce slike da mi trebaju, istrcavamo napolje, brat zove caleta da ga pita jel ima u blizini neki foto studio, dobijamo informaciju i trcimo do tamo. slikam se ja, zamolim ih da pozure, i oni nam rekose da dodjemo za pola sata. ok, mozemo da stignemo, nije kasno i mi odemo da pojedemo nesto u medjuvremenu.
posle pola sata dolazimo za slike, kad avaj (lolo) kazu da im se sjebao komp i ne mogu da odrade slike nikako. vrijeme tece a mi se ceskamo po glavi sta sad da radimo. ovi iz studija nam rekose da odemo u njihovu radnju na Terazijama (ako se dobro sjecam) i da ce da nam odrade odma, ne moram da cekam nista. jebiga, sta ces, kud ces, mi trk na Terazije, nadjemo radnju, odradimo slike i trk nazad. 10 do 2. opet ulazimo tamo nalazimo lika valjda iz studentske sluzbe, on nam kaze da odemo u amfiteatar i jos nam rece da MORA da se uplati 50 evra odma. moze kes? jok, mora u banku. neverica. sta cemo, brat uzima pare ide u banku da uplati, ja trcim do amfiteatra da ugrabim prije 2. nailazim na neki kao salter, neka vrlo uljudna gospoja mi rece da je ne prekidam dok telefonira i da sam nadjem amfiteatar. posto sam vrlo snalazljiv u prostoru, uspio sam da se orjentisem i da nadjem amfiteatar, ulecem unutra, proslo je 2, ovi se polako pakuju, reko sacekajte minut svega vam! ispostovase me gospodski moram da priznam, prihvatise da me upisu kao poslednjeg, sve bilo u redu osim sto mi jebene slike nisu uopste trebale. u medjuvremenu dolazi brat sa uplatnicom, predajem sve i srecan i laksi za 50 evra odlazim odatle.
posle 5 dana bio prijemni, posle 20tak sam saznao da nisam primljen lolo
bvldga, brate.... :D sreća, svašta sam pomislio dok nisam do kraja pročitao