Boško Ćirković Škabo , nije pisac , al' ovo mi je omiljeni citat.
Jedemo, jebemo, seremo, umiremo.
Markiz de Sad.
Јебите се манекени! Из филма 'Кад порастем бићу Кенгур'.
Brate, kako svi fensi citate iz fensi filmova i fensi knjiga birate. Ovaj moj gore je bolji od svih vaših, jedini pogadja u metu decxko.
Твој цитат кобјашњава, decxko!
Da, znam. Ali vidi, jebote, zar nije genijalan?
Ako izuzmemo jebanje, nema čoveka koji s ovim ne može da se poistoveti.
Nije ni jebanje za svakoga. Markiz de Sad to zna.
Da. Brate, istetovirala bih jednog dana ovo, na pizdi mi prvo pada napamet, al mož i na nekom pristupačnijem mjestu. Jebe citat.
Nema dalje. Čovek je znao pa je zato odlučio da unese malo pikanterije u sve to.
Meni najdraži
Život je jedan, živi ga, Fikreta. Nele Karajlić
Duboko si me razočarala, Bahro- ovo nemam pojma odakle je ali ga koristim redovno.
I jedna zenička, od željezarskih radnika
Krhaj Zilha, sutra je predujam.
Nisu svi ljudi ljudi, ima tu i stoke. Ova je moja i čisto da je turim da napomenem.
Nije ni jebanje za svakoga. Markiz de Sad to zna.
Kome kita lezi u skrndelju tragovi mu smrde necovjestvom. lololol
ozbiljno sad, meni je omiljeni citat
mOzheTe Da mE PoWredite ali Ne i dA Me poBediTe
Nekako je trebalo kazniti Adama i Evu za njihov bezobrazluk i to bi bilo rešeno. On učini ovako: da svi ljudi dok je sveta i veka, imaju svest o tome da ljubav postoji; da svi ljudi, dok je sveta i veka, imaju potrebu da traže taj uzvišeni ideal da u tome uspevaju, dok je sveta i veka, kad je reč o stvarima ili prijateljstvu.
Ali da nikako ne uspevaju u onoj pravoj, onoj jedinoj ljubavi koja ih čini kompletnima.
Srodna duša. Druga polovina istog bića. Rebro. Dok je sveta i veka. Tako učini Svevišnji.
Da svi osećaju potrebu za voljenim bićem, ali da konstantno udaraju glavom o zid u potrazi za tom osobom, pronalazeći sve same pogrešne osobe na putu.
Veze i vezice. Brakovi i bračići. Zajednička potreba da se ljudi lažu kako su pravi jedno za drugo, a toliko stvari im jasno pokazuje, gotovo još od samog početka njihove priče, da oni možda mogu provesti neko vreme zajedno, možda i celi život i imati dece, zajedno uživati u njihovom odrastanju i stasavanju u ljude. ALI!… nisu pravo jedno za drugo.
Jednostavno zato što nisu. I taj gram koji im fali do savršenstva osećaju kao da nose olovnu ploču na leđima. A istina je ta da Gospod nije bio toliko surov da zaista ostavi duše nedovršene. Ne, ne. To bi bilo previše.
Učinio je da svako ima osobu svog života, i kada se srodne duše sretnu – čitav kosmos se koncentriše na tačku u kojoj su, tada i zauvek. Oni su srećna deca vasione. Međutim, eto, tu baš leži ceo problem. Treba se naći. Evo šta se konkretno dešava: ta i ta devojka, recimo, kao i svi drugi, ima svog idealnog muškarca; samo nevolja je ta što ona živi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su šanse da se ikada sretnu?
A znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli… ali se naprosto neće sresti. Njihovi životi ostaće ljubavno promašeni. A kad promašiš ljubav, šta onda uopšte pogodiš?
I tako živimo razbacani po planeti, tražimo se, ne nalazimo se, tako je udešeno. Kraj? Nije još, postoji još jedno simpatično rešenjce čisto logičkog pitanja koje se pojavljuje u okviru ove kazne. Ono je u sledećem: ako je to sve tako raštrkano, a pride nasumice raštrkano, kombinatorika kaže da će se ipak negde desiti da srodne duše se sretnu. I to se dešava mnogo češće nego što bi zakoni kombinatorike dopustili.
Naime, ti ljudi se svakako nađu i ostvare svoju ljubav. A onda svi oko njih posmatraju, godinama posmatraju, taj srećni par… i pate još više.
Ne zato što su svi ljudi ljubomorni, nego zato što im takvi parovi dokazuju da srodne duše zaista postoje i da to nisu izmislili usamljeni pisci pekmezastih ljubića. Ne, taj nedostižan san, to najveće blago, dakle, postoji. Ali ga većina nas nema i ne nalazi.
Njima dvojici se nije dalo:
A Klistenov, cujem, sin od zalosti na grobu se trci, guzne dlake cupa, "obraze" grebe.
Zašto je Butt banovana??? :( (tužić)
Vratim se na vukajliju posle mnogo mnogo, i vidim da mi nema omiljene vukajlijašice... Jebem ti život!
"Ti si krele. Ti si pravi pravcati tupadzija."
Tu ne cede malis, sed contra audentior ito. - Не устукни пред недаћом, већ јој храбро у сусрет крени - Вергилије
''Opljačkaše ovaj narod!''- Gručo Bogotac Marks
"Мајко шири ноге обадвије, да се вратим где сам био прије" - Бора Ђорђевић
Iako se ovde svi zajebavaju, ja ću ostaviti citat koji me iskreno oduševio:
Bog me je stvorio da budem dete i ostavio me da celog života budem dete. Ali zašto je onda dozvolio životu da me bije, da mi otima igračke i da me ostavlja samog u školskom dvorištu da gužvam svojim slabašnim ručicama plavu prljavu keceljicu, svu umrljanu suzama?
Ako već ne mogu da živim bez nežnosti, zašto su mi je uskratili? Ah, kad god vidim na ulici neko dete kako plače, neko dete prognano od drugih, boli me, više od tuge tog deteta, užas koji je prepatilo moje nespremno, iznureno srce. Boli me celom dužinom i širinom mog proživljenog života, i moje su one ruke koje gužvaju keceljicu, moja su ona usta izobličena od pravih suza, moja je ona slabost, ona samoća, a smeh odraslih prolaznika koristi moju žalost kao svetlost šibica ukresanih na osetljivom tkivu moga srca.
Fernando Pesoa ( Knjige nespokoja)