Idem u Požegu svake godine minimum 2 puta. Rođendan i slava, vozim ortaka udala mu se sestra dole. Kad za sovrom počnu da otežu dođe mi da povraćam.
Dileme bi bilo da postoji njegovo ime u dva oblika.
Ivo/Iva. Mislim da ne postoji muško Iva? Ili griješim?
Kao kod Aco/Aca. Onda bi genitiv mogao dvojako da se piše u zavisnosti koji oblik se koristi.
Пожешки говор је исти као ужички, Чачак се разликује доста.
Hm
Mada je tu verovatno autor nabudžio zbog rime.
Dileme bi bilo da postoji njegovo ime u dva oblika.
Ivo/Iva. Mislim da ne postoji muško Iva? Ili griješim?
Kao kod Aco/Aca. Onda bi genitiv mogao dvojako da se piše u zavisnosti koji oblik se koristi.
Иво/Ацо може бити и Иве/Аце и Ива/Аца.
Gledao sam Kizin post, on je kao prvo napisao sastavljeno. A ova imena, sa O zapadna, sa A istočna varijanta, ne znam šta je toliko sporno? Pravilno je i jedno i drugo. Kao kad bi se pitao da li se kaže mlijeko ili mleko.
Него... Сваки пут кад изговорим надилазити/надилажење, имам трип да фали глас или два. Постоји ли неко логично објашњење за то? Валдемаре?
Zapadno:
N. Ivo
G. Iva
D. Ivu
A. Iva
V. Ivo
I. Ivom
L. Ivi
Istočno:
N. Iva
G. Ive
D. Ivi
A. Ivu
V. Ivo
I. Ivom
L. Ivi
aha, hvala, valdemare.
baš mi je onako iskreno drago što marko nije u pravu, koliko god to bilo zlo od mene
HEHE
Ništa što bi mi palo na pamet sad. Verovatno trip. :)
Zapadno:
N. Ivo
G. Iva
D. Ivu
A. Iva
V. Ivo
I. Ivom
L. Ivi
Istočno:
N. Iva
G. Ive
D. Ivi
A. Ivu
V. Ivo
I. Ivom
L. Ivi
Али Иво може да се мења на оба начина, Андрић је најбољи доказ.
да Бог да цркла
:DDDDDDD
To sam i rekla, ako pišeš u nominativu Ivo, u genitivu mora biti Iva.
u BiH se ta imena uvijek završavaju na O, al' ih mijenjaju po drugom obrascu, e sad..pitanje je vremena kad će i to postat' pravilo :D
eto, kad je čo'ek iz bosne :D
Može u ovom jeziku da se radi šta hoćeš, ali postoje i pravila. Može da se kaže: "Ovo je kuća Ive Andrića. U njoj je jedno vreme živeo Ivo Andrić." Dva različita oblika reči su u pitanju, dve različite promene, al ko te pita, teraj... Ja kad radim lektorski posao, koljem i ujednačavam prema pravilu. Osim ako nije u pitanju upravni govor nekog lika u književnom delu (kao npr. ovom koje trenutno imam nezadovoljstvo da radim). Onda ostavljam, boli me uvo, ne grešim ja, već lik.
Ово што ја причам, нама је говорила асистенткиња на Савременом српском језику. Мислио сам да је ушло и у норму. Чињеница је да се у већини западних говора имена која се завршавају на "о", мењају по овој другој промени. Језик се мења, не знам колико би се постигло форсирањем књига Ива Андрића.
јебо им пас матер