Не постоји "најискренији и најквалитетнији" стил писања. Да би био добар писац мораш да развијеш особени стил. Иначе остајеш само једна неважна кап у мору тривијалне књижевности, да не кажем литерарног смећа. И мораш МНОГО да читаш, а по овом твом "би сте" бих рекао да то и није случај код тебе. Варам ли се? И немој да мислиш да ја себе нешто уздижем, јер се ни сам не бих усудио сад да пишем књигу, нема шансе. Не знам ни да ли ћу за 10 година радити тако нешто.
Опрости ако сам превише директан, али стварно ми је мука од тога што у овој држави свако мисли да може да се бави књижевношћу и што свакакве бљувотине остварују срамно велике тираже.
e, ja nesto slicno vec godinama pokusavam, ali jednostavno od raznoraznih obaveza i uslova u kojim zivim nemam vremena, a ponekad ni volje za tako nesto. Ono sto ja planiram napisati nije bitno da ce neko citati, jer ako budem pisao ja cu pisati za sebe, a ne za druge. Ja mnogo volim da se susrecem sa neobicnim stilovima pisanja gdje bih prije svega istakao Crnjanskog sa fantasticnim sklopom recenice i duboklim izrazom. Volim eksperimentisanje, recenice bez predikata i slicno. Sto se tice radnje djela tu volim vidjeti mnogo kulminacija i preokreta, a jedan od najvecih majstora takvog pisanja je sigurno Aleksandar Dima. Volim i naturalizam, ali ne pretjerani kao sto pise Igo, vec vise Zolinog tipa. Nije bitno o cemu pises bas, vazno je da to napises dobro. Ja volim cudne sudbine o ljudima koji su posebni, koji posjeduju neku mracnu tajnu ili zanimljiv zivot. Volim upecatljive, jake i posebne likove. Nemoj pisati nekako svakidasnje, moras vise stil podrediti radnji nego radnju stilu. Dobro bi bilo da ubacis neko ljubavnu pricu, ljudi vole o tome da citaju, ali smisli nesto o cemu se jos nije pisalo, jer je ljubav do sada isprana tema, pisi o seksu, napravi nesto nesvakidasnje. Nemoj da ti radnja romana traje nesto kao duzi niz godina, niti da pises kao "poslije 20 godina", jer time gubis na upecatljivosti i slicno. Evo sad ti napisah sta mi pade na pamet, i izvini na tome, jer nisu to savjeti nekog eksperta, nego sam samo napisao neko moje vidjenje. Na kraju krajeva Cehov je rekao: Citaocima daj ljude,a ne sebe kako ti likovi ne bi licili jedan na drugog. I jos jedan savjet, da bi pisao-moras da citas. pozz
И наравно, ти пиши ако ти то причињава задовољство, небитно како ће то дело на крају да заврши. Али брате, немој да тражиш од других да ти дају директиве, пиши како ти желиш.
Hajd da vam bacim nešto, ma čitam buraz, pa studiram književnost, sjeban od nespavanja, pa recite dal vam valja:
Te noći sam obećao Klari da ću joj doneti kamen sa Meseca. Prilično detinjasto, ali zvučalo mi je zabavno u tom trenutku. Zapravo mislim da bi bila jedina devojka koja bi imala takav kamen. Bog te mazo, moja Klara da ima kamen sa Meseca. Nije to mala stvar, bila bi posebna. Devojke vole kada su posebne
Jedine životinje koje nikad nisam znao da crtam. Inače nije da sam bio toliko loš. Sigurno je da nisam bio od onih koji đavolje dobro rukuju četkicama, ali se može reci da sam bio solidan. Međutim kod kamila, problem su bile grbe. Uvek sam preterivao. Crtao sam im đavolski velike grbe, ponekad i po tri četiri. Onda su počeli da me ubeđuju kako grešim. To mi se nije sviđalo. Tada sam prestao da ih crtam. Može se reći da nikad nisam ni naučio
Тек сад ми ниси јасан са тражањем инструкција на тамо неком форуму где се људи углавном спрдају. Јесте да овде има паметних и образованих људи, али опет...
Лепо делује тај одломак, настави да пишеш, а савете тражи од својих професора или људи који су завршили твој факс.
Malo je to da bi se uocio kvalitet, tako da ne mogu reci nesto, niti sam kompetentan da sudim o necemu takvom, ali eto ima nekog smisla, ne znam sta vise da kazem. Ja bih samo malo poradio na interpunkciji, znas negdje uzvicnik umjesto tacke, tu i tamo poneki zarez i sl. Ali poslusaj ovo, nemoj nikome, ali apsolutno nikome pokazivati ono sto pises i slusati njihova sranja o tome, pokazi im tek kada zavrsis sve, jer ce te ovako samo bespotrebno dekoncentrisati i voditi u pogresnom smjeru da se iznova i iznova vracas napisanom dok na kraju ne posustanes. Zato pisi, stalno pisi, pisi i samo pisi-bez prestanka.
a ja sam lucidan tip, to je fazon, pun mi je kurac baletana koji samo o tome pričaju, nadam se da me sad shvataš :DD
Ovo što je Stiven napisao više važi za prozu, poezija je nešto drugo. Pročitaj ovaj članak o Sioranovom pisanju. Zanimljiv je, možda će ti značiti.
http://www.vijesti.me/kultura/emil-sioran-samo-kurva-bez-musterija-radi-manje-mene-clanak-15765
Retko volim da čitam mudrovanja u formi romana o čemernoj sudbini pojedinca i ostalim univerzalnim istinama do kojih dolazi glupavo ljudsko biće. :) Lepota izraza mi je nabitnija. A dobra moć zapažanja bez mnogo davljenja, naravno, uz finu dozu sarkazma, je nešto što bi se već moglo podneti kada su prozna dela u pitanju.
Јест' да није у вези са темом, али ме занима - што мислиш/кажеш да је незгодно?
Лепо делује тај одломак, настави да пишеш, а савете тражи од својих професора или људи који су завршили твој факс.
Ако ти ишта значи моје мишљење - сагласна сам у овом са Стивеном.
Иначе, одломци нису лоши. Променила бих само "đavolje dobro rukuju četkicama" или "đavolski velike grbe" - дакле, у овим делићима једно "ђавоље" бих избацила или заменила...
Лепо одрађено, мада мало подсећа на "Малог геја" а а књига ми опасно алпинише по гениталијама... Иначе, фино, само настави, једва чекам да прочитам остатак...
То стоји.
Podećaš na Bukovskog.
мени се свиђа нашег Кафке стил, кад би он писао књигу ееее
ne vidim ovu temu na forumu kao mesto gde ovaj čovek od nas traži instrukcije za njegovo pisanje, već sam protumačio iz uvodnog posta da ga zanima šta to mi najviše volimo da pročitamo.
Da, moguće je da ovo nekima zvuči suvišno (pa i meni), ali ljudi se razlikuju i nekada je stvarno teško početi, ako ne znaš odakle i kako. Različiti ljudi pronalaze različite pokretačke signale i još različitijim stvarima i na najrazličitije moguće načine. Stoga, meni se najviše dopada prost, direktan stil pisanja koji je pre svega lak za čitanje. Lak za čitanje u smislu da su rečenice jednostavne, ne koristi se preširok rečnik, a pritom i sama radnja nije ništa specijalno. Obični ljudi u običnim situacijama. Naravno, ovo zvuči izuzetno dosadno, ali mogućnost ubacivanja nenametljivih metafora, a da tekst olako funkcioniše sasvim dobro i bez njih prost kakav jeste, za mene je magija. Ne reci mnogo, budi šaljiv, neozbiljan i na prvi pogled možda čak i nesiguran u svoje pisanje. U drugom sloju potkuj svoju rečenicu skrivenim značenjima, svoj tekst univerzalnim motivima koji nikako ne bi trebalo da budu očigledni, likove i vrlinama i manama u isto vreme, nikada ih ne karakterisati kao očigledne predstavnike lupam siledžija, kazanova, genija, cinika i slično. Nateraj me da preletanjem kroz tvoj tekst uhvatim deliće onoga neštoa što si zapravo hteo reći, lako ću to nešto ukačiti ukoliko mi pružiš šansu. Takođe, važno je da pišeš, svakoga dana, pogotovu onda kada ti se ne piše.
A najbitnija stvar je da se fokusiraš. Dakle, ukoliko misliš da pišeš knjigu, lupi sebi šamar svaki put kada poželiš da definišeš nešto ovde, recimo. Naravno da to neće imati veze sa onim što pišeš, ali će sa sovom odneti istu količini kreativne energije koju si mogao da utrošiš primarni cilj.
lupam ja samo, ali eto, možda ti pomogne.
pouzdrav
a što se odlomaka tiče, meni se uopšte ne dopadaju, naročito kao odlomci. dosadni su u smislu da su prazni i pmalo klišeizirani. opet, zašto bi davao takve odlomke ovde na čitanje? ili daj konkretnu celinu (poglavlje ili scenu, jebem li ga) ili mojne, ali ne ovako.
veoma lako se stiču pogrešni utisci, kao što je verovatno moj, a verovatno i nije.
Eh, ti studenti književnosti...Sve neki pisci u pokušaju...Ništa ih ne slušaj.
Tako je syngrafeas :PPP
Šta znam, ne mogu da ti odgovorim na to pitanje. Ne znam ni sam koji mi se stil najviše sviđa. Krenem da kažem nešto i setim se neke vrhunske knjige koja je pisana tim stilom. O čemu si ti mislio da pišeš? Koja je tvoja ideja? Ti si pisac, cilj bi trebao da ti bude da se pre svega dopadne tebi, a ako se dopadne drugima još bolje. Probaj da izgradiš svoj stil, nemoguće je reći tek tako da nešto valja ili ne. Svaki pisac mora da ima nešto karakteristično za sebe, kao što i u bilo kom drugom poslu moraš da imaš takvu neku osobinu. Glumac ili pevač recimo glas, sportista neki potez, šta znam. Mogu da ti kažem koje pisce volim, ali neće ti mnogo značiti, jer ako pišeš po tom šablonu, ti nisi pisac, nego kopija drugog pisca, verovatno loša kopija. Opet, piši ono što ti osećaš i izmiksuj stilove koje ti voliš da čitaš pa izgradi sopstveni stil.
Odlomke ću pogledati kasnije jer sam sada preko mobilnog.
Onako, počeo sam pomalo da piskaram. Čisto me interesuje šta bi neki od vas voleli da čitaju, kakav bi pristup voleli da imaju od strane autora samom delu, koji je po vama najiskreniji i najkvalitetniji stil pisanja. Kako bi ste formulisali neke misli o životu, ljubavi, patnji, ili ko je o tome po vama pisao na najlepši način. Iz prostog razloga me to zanima, jer je sa likovima koji studiraju književnost nezgodno pričati o tome.