Ujutru, u pola šest, ustajem, odlazim u wc, kad ja pogled'o.. Puna bašta vode! Otkud voda, kiša nije padala, leto, Sunce grije, av-avgust mjesec..
e bolje nemoj sa takvim postovima na ovoj temi bob roče.. vidiš da je većina ozbiljna budi i ti jebemu leba
moj kraj je nekad bio atkrakcija za jezivost
al sad doradjuju tu napustenu zgradu,pa vise i nije napustena,sad je gradiliste
ljudi,nema jezivijeg mesta kasno uvece nego sto ona je bila
slobodno bi izazvao svakog od vas za 176 evra da udje tu sam u 3,4 ujutru i popne se do zadnjeg sprata...samo to
a da prespava 683
nazalost(ili na srecu) nema je vise
voleo sam kao nackli tamo ici,a sad...sad koji cu kurac
Nisam hteo da pisem ovo ovde ali ajde. U MOM KRAJU PRE 7 GODINA SMO UBILI JEDNOG ZOMBIJA!
KRAO LJUDMA KUKURUZ I PSENICU PA U TOM SLUCAJU STO DA NE
Океј, јајчани.. Kod mene, u brdima gore, ima stara, napuštena kuća u kojoj se nekoliko ljudi obesilo. Neverovatno je privlačna za samoubice jer se pored nje nalazi ogromna lipa i stari bunar dubok preko 30 metara. Inače, taj kompleks se nalazi na vetrometini, tako da sad kad ujesen krene da šiba vetar, čuje se sablasno fijukanje kroz razbijene prozore. Odlazio sam par puta preko dana, sa drugarima. Noću se vala ne bih usudio. A ovo mi je pričao drugar iz jednog susednog sela. Njegov stric se pre jedno desetak godina vraćao peške iz drugog sela prugom, jer nam je pruga ovde najbliža i prolazi kroz centar. Bila je noć, sitni sati, hladnije vreme, pa je nosio kožnu jaknu. Negde na polovini puta, osetio je kako mu se odjednom nešto popelo na leđa, nešto jako teško. On je kao omamljen koračao i nije čak ni pokušavao da zbaci teret sa leđa. Kad je stigao kući, tereta je nestalo, on je skinuo jaknu i legao da spava. Kad je ustao, pogledao je jaknu i oblio ga je hladan znoj- bila je iskasapljena na leđima i okovratniku, oštrim kandžama najverovatnije. A u jednom selu preko Morave, vlaški kraj, na groblju su '99te videli drekavca kako čuči na nadgrobnom spomeniku. Kažu da se drekavci pojavljuju najčešće pred rat..
sad sam se setio jedne priče što se desila jednom komšiji tu u kraju....nije strašna, al ono...ovde u pezosu ima jedna porodica koja je, ajde da kažemo dosta jeziva i čudna. Bili su među bogatijim porodicama u pezosu do pre nekih 20ak godina, kad je umro glava porodice, deda...tj. obesio se pod nerazjašnjenim okolnostima
ima ih četvoro, otac, majka, sin i najmlađa ćerka koja ima psihičke probleme...i oduvek je takva...pre par godina je zaklala konja u štali kojeg je dobila od dede po rođenju...i tako...išla je u osnovnu samo, onu specijalnu...inače je podmukla, msm kad je vidiš ne bi reko da je luda, čak i normalno priča i rezonuje...da je ne znaš reko bi normalna devojka...tako je jednom pričala sa devojkom jednom, komšinicom, ispred kuće i valjda joj ova rekla da ima nešto kući, da hoće da joj pokaže, a najnormalnije pričale do tad, i uđu u dvorište, prvo zaključa kapiju i kaže joj sačekaj sad, (ova i dalje ne sluti ništa) i vraća se iz drugog dvorišta sa kerom, a imali zajebanog šarplaninca i ja ga se sećam ko klinac, bio krvoločan u pičku materinu, i pusti ga na nju ovaj je celu izgrizo, a ova luda jasmina se smeje onim jezivim veštičjim smehom...sreća bili kući i ostali jedva je izvukli od kera..i posle ubili jadnu životinju ni krivu ni dužnu.
Elem, moj komšija išao sa njenim bratom u razred, i kao družili se...ovaj mu se stalno nešto umiljavao, taj što ima ludu sestru, pa stalno tražio da mu ovaj komša pozajmi nešto njegovo, pa da se menjaju garderobu i tako to...
a komšina sestra isto godište ko i luda jasmina.
I sad jednom jedan drugi drugar iz njihovog razreda ode kući kod ovog, što ima tu sestru, i ovaj uđe u kuhinju da opere ruke, valjda su trebali da ručaju il šta već, i uglavnom vidi dole u ćošku kod frižidera dve lutkice, na malo skorele krvi, sklepane nešto bezveze, vunena neka glupost i na njima stoje slike one za dokumenta od mog komše i od njegove sestre, on priđe bliže da vidi odjednom ova keva od tog lika se stvori u kuhinji kaže ''ne diraj to....nije tako kao što izgleda. Oni su krivi za ovo što nam se događa, izađi iz kuhinje'' nekim ledenim glasom...i odu sednu da jedu za sto, i priča taj lik da se posle ponašala kao da se ništa nije desilo...
uglavnom komša i sestra njegova su posle nekih dva meseca imali udes, oboje završe u bolnici, on izađe posle nedelju dana, izvuče se, a ona ostane nepokretna od vrata na dole, i posle par godina je i umrla...
e sad, postoji logičnije objašnjenje za to što im se desilo...komša imo 17 godina i napio se, i tad su imali udes...tako da verovatno nije do magije lol
Dugo sam se premišljao da li da napišem ovo što sledi i to iz više razloga: prvo, reč je o snu a ne o duhovima ili vanzemuncima; drugo, cela priča nije ni blizu bilo kakvoj drami kakva se zahteva od ovakvih priča; treće, nisam siguran da li ću uopšte uspeti da objasnim sve bitne detalje; četvrto, cela priča ima smisla samo ako se prihvati moj doživljaj. E sad, pošto sam smorio sa predgovorom, da počnem:
Prošlog septembra, pošto sam se sa porodicom vratio sa letovanja, proveo sam par dana u porodičnoj kući u Mladenovcu (pre povratka u Bgd i na posao). Prve noći sanjao sam jako upečatljiv san. Sanjao sam da nam je u goste došla komšinica (i dalja rođaka) koja je inače umrla 2001. godine. Bila je neverovatno dobra žena koja se prilično mlada razbolela i godinama se mučila i bolovala bez prave dijagnoze da bi joj konačno otkazala pluća i umrla je na pulmologiji u Kliničkom centru. Dakle, sanjao sam da nam je ona svratila u goste, ali fora je da smo svi, pa i ona, znali da je mrtva. Tek tako, došla da vidi šta radimo, spustila se iz kliničkog do mostarske petlje, uhvatila Lastin bus do Mladenovca i došla u posetu. U snu sam se jako obradovao što je vidim jer je, kao što rekoh, bila izuzetno dobra osoba i njena bolest i smrt nas je sve jako pogodila. Za dalju priču od značaja je da napomenem da je bila nastavnica matematike i da je, dok je bila zdrava, radila u par osnovnih škola. U svakom slučaju, probudio sam se pod jakim utiskom sna i, pomislio da taj san ima neko dublje značenje, možda predskazanje ili nešto slično, iako nikada nisam o snovima razmišljao na taj način niti sam imao bilo kakvih iskustava te vrste.
Elem, tek što sam se probudio, pozvala me je drugarica iz srednje škole (ima i profil na Vuki, ako je od značaja) da mi javi da je našoj zajedničkoj drugarici te noći umrla majka. Ono što je neobično je da je majka te drugarice bila učiteljica, da je svojevremeno radila sa mojom komšinicom, a da je njen muž, direktor jedne osnovne škole, svojevremeno zaposlio moju komšinicu u svojoj školi (iz te škole je i otišla na bolovanje sa kog se nikada nije vratila). Takođe, majka moje drugarice je takođe umrla na pulmologiji Kliničkog centra (nisam se bavio bližim detaljima, ali me ne bi iznenadilo kada bih saznao da je u pitanju bilo isto odeljenje ili čak ista soba u kojoj je umrla i komšinica). Važno je da napomenem da je majka moje drugarice umrla posle izuzetno kratke bolesti (u sredu se prvi put javila lekaru zbog temperature, a umrla je sledećeg ponedeljka, usled otkazivanja pluća izazvanog najverovatnije sepsom) i da ja nikakvih informacija o tome da je uopšte bolesna nisam imao jer sam, kao što rekoh, prethodnog dana stigao sa letovanja.
Sve u svemu, možda je u pitanju puka slučajnost, svako može da tumači kako želi, ali, što se mene tiče, nemam dilemu, san koji sam sanjao prethodne noći definitivno je predstavljao svojevrsno predskazanje. To je prvo i za sada jedino iskustvo koje sam lično imao a koje se može označiti kao paranormalno.
Nadam se da nisam smorio cenjeni auditorijum ovim pisanijem, ali videh da je tema malo zamrla, pa rekoh sebi da je pravo vreme da objavim i ovo moje iskustvo.
Nisi, Petre, sve nadrealno je dobrodošlo.
Jebo mater ludu de nađe ovo u 4 da čitam jebo me konj
Legenda o Canis Lupusu
Pre pola decenije, na ovom sajtu stvarao je autor Canis Lupus. Kažu da je uzeo taj nik jer je hteo time da sugeriše da je on zapravo.. Vukodlak. Njegove definicije bile su zamađijane i proklete. Svako ko bi omiljenovao neku njegovu definiciju, nakon par dana bi umirao pod jako čudnim i nerazjašnjenim okolnostima.. Vukajlijaše su nalazili po jarkovima, šumama, potocima, daleko od naselja, sa jezivim, ukočenim izrazom na licu koji je mogao izazvati samo neobjašnjiv užas i strah. Takođe, njihova tela bila su bleda i bez ijedne kapi krvi. Nakon niza ovakvih slučajeva, klupko je počelo da se odmotava. U historijama na kompjuterima stradalih Vukajlijaša kao poslednje posećene adrese nalažene su "canis lupus- definicije". Pokrenuta je istraga, canis lupus je lociran preko ip adrese, što je on izgleda vrlo brzo shvatio, pobrisao sve svoje definicije i nestao bez traga. Zauvek. Priča se da danas piše na Žargonautu..
Ово што је Адвокадо причао, имам нешто слично.
Пре 3,4 године, у јуну мислим, сањао сам да се поздрваљам са дедом. Стојимо код неког игралишта или школе и он каже мени као морам да идем, чувај се, морамо да се растанемо. Није ми ништа напоменуо да ћемо се видети и остало само то, морам да идем. Причали смо цело поподне али се не сећам, никад се нисам ни сећао шта смо причали. И ја ходам с њим до неке капије од школе, ту се поздравимо, рукујемо мислим, и он са торбом у руци прође кроз ту капију и оде преко школског дворишта негде, не знам где. Знам да сам био у сузама у сну, плакао сам. Њему је исто било жао, знам да је реко '' Не брини''.
Пробудио сам се убрзо и био под утиском. Питао сам се шта би то могло да значи. И после пар месеци, он је умро. Само што је напунио 75 година, мождани удар. Мислим да ово има неке везе с оним, мислим да је неко раније писао слично. Значи догодило се и другима, има нешто ту.
pisao sam ja korne,par str. pre
Aj pisite ovde, ajdee.
Bio ja na čas u srednjoj još , i drugarica čitala nešto iz engleskog ... I u sred rečenice ona staje i čuje se odjednom : OOOOOOOOOOOOORRRRRRR
Kao kada lav ono prije crtanog zareži, pa tako samo kao oni zločinački smijehovi. I svi ćute i ja kao neko mudo se ustanem i proderem : DODJI BRE NA RUSIJU
I ništa, upalio se direktoru slučajno razglas pa otadle zvuk a ja dobio keca jer me izvela da odgovaram.
Bilo je to kad sam imao 9-10 god. Odmah nakon rata. Živjeli smo u muslimanskoj kući privremeno, jer smo morali napustiti svoju u federaciji i doći u RS. Tu su se desile 2 jezive situacije. Manje jeziva je pomjeranje tanjira po stolu. Tanjir se pomjerio 2 puta, po 3-4 cm. Kao da sad gledam. Druga, još jezivija se desila kada smo gledali neku emisiju o duhovima, paranormalne aktivnosti. Bila je tu i komšinica, nas 5-6 u prostoriji, sjećam se da je bilo veče. Atmosfera naravno napeta, nije to svejedno gledati. I desilo se to da je aktovka "sama od sebe" pala sa ormara. Al je tu vriska nastala... Komšinica vrisnula, čulo se na kilometar. A nije aktovka bila na pola, pa da vagne čitavom površinom pa i još više bila je gurnuta prema zidu, bila je položena na vrh regala. Desilo se još i mojoj curi nešto jezivo, sa njom je bila i njena drugarica, ali ne bih o tome. Još nešto. U Bijeljini ima neki bioenergičar, koji i molitvom aj da kažem istjeruje demone iz ljudi. I imao ja neki zdravstveni problem, imao 16-17 god, i odem do njega kad već ništa nije pomoglo pa aj to da probam i ostanem 3 dana. Inače sam iz BL. Bilo mi fino, kad si u drugom gradu imaš neku slobodu pa si i sa curama i ženama starijim slobodniji. Bilo fino sto se toga tice. Uglavnom, bionergicar je (pored toga sto lijeci rukama) "lijecio" i molitvom. Pricao mi je o bracnom paru iz sarajeva, stariji ljudi, njima je neko neku crnu magiju nabacio i sad su u njima "džini" tj. demoni. Žena je njemu ostavila svoju sliku i preko toga joj pomaže. Bio sam prisutan kad je pričao s njom preko telefona, uključio je spikerfon. Gleda u njenu sliku i na početku normalno pričaju, da bi onda polako počeo sa svojom molitvom, nešto mrmlja šta ne znam, a žena počinje užasne životinjske krike da ispušta, glčas joj se mijenja, govori nepovezano drugim muškim glasom. Ima još nešto. Tzv. salijevanje strave ilio straha vjerovali ili ne zaista jeste istina. Znam jednog momka koji se jako bojao zmija, imao je blizak susret s jednom i odvedu ga kod babe što to radi. Radi se sa olovom. Olovo je kada se ohladilo dobilo oblik zmije. Savršen oblik. Meni je to rađeno par puta, iako se ničeg nisam bojao, al ajd kad sam tu sa tim drugom (klinci smo bili) da i meni to uradi. Meni nikakav oblik, neodređeno, nisam imao strah od ničeg. Naročito ne zmija :) Možete vjerovati ili ne, ali ovo je 100% istina.
.
Ja samo da obnovim upis na temu da je ne tražim svaki put.