Svidža mi se priča... Da, kaže se rže. :)
Jes dobar prica Pezose.. ima tu necega
EDIT: znam ja dosta ovakvih prica. pisacu cim budem imao vremena
Nije ništa posebno al' aj... kad se setim neke bolje pisaću.
Inače mi je često mačka u sobi, leži na krevetu tako da sam joj uvek okrenuta leđima dok sam za kompom. I kad hoće da izađe, moram dustajem vrata da joj otvaram. Jednom sedim, neam pojma da l' je tu, pola noći, mrtva tišina, čujem kako je skočila s kreveta, baš se lepo čulo, tačno mi bude iza leđa, u trenutku se začudih otkud ona tu, krenem dustajem, mačke nema. Istripovala, ok, proverih, mačka napolju. Sledeću noć isto tako, ovaj put se usrah. Jebiga, iza leđa ti tačno, čuješ lepo kako kandžice grebu laminat, okreneš se, ništa. Jebeno. I tako nekih desetak dana stalno, posle otišla na more i kacam se vratila ništa, sve kul.
A na moru... Sa drugaricom delila sobu, a soba jeziva užas. Na zidu neka bolesna slika neke jezive kuće, to smo odmah skinule, lampica na tv-u trepće kako ona hoće. Nas dve smo bile u trokrevetnoj sobi. Prvo veče uzela ona jastuk s tog trećeg kreveta, on smrdi na nekog dedu, onaj miris starih ljudi. Za nekih tri dana ceo dezodorans otišo na taj jastuk, džaba, smrdi pa smrdi. Imali smo neke čobane na istom spratu i sad noć, legle, čuju se koraci tačno ispred vrata. Bile nešto loše s njima i reko saću da se izdrkam na njih, dođem do vrata, čuješ kao da je neko tu, otvorim, nigde nikog, a nije bilo vremena da kibne. Nema veze, istripovale smo. Svake sledeće večeri isto, čuješ korake, prilično glasno, i to dugo traje. Jedne večeri je i neko kucnuo na vrata, sekund posle nema nikog. Sedimo na terasi, čuješ kako ti neko hoda po sobi, al' nema nikog. Ko god nam je bio, reko je da čuje da neko šeta. Onda lančano crkavanje sijalica da se još više useremo... Jedno jutro sedimo u sobi i pričamo, vrata od terase zaklonjena zavesom, ne vidi se. I samo čuješ kako neko gricka semenke na terasi. Mi već istraumirane od prethodne noći, precrkle. Trijes sekundi makle se nismo, gricka pa gricka. Ja reko možda je vetar, ona kao vetar gricka semenke, škk. Ne znam odakle mi muda, ustanem, sklonim zavesu, ono jebeni vrabac. Aukurac!
I jednom sam spavala, imala neki luster sa ventilatorom u sobi, on inače nije radio godinama, i samo odjednom se budim, a on se okreće, niko ga upalio nije, tako nekih minut i stao. Jas usro.
Za sve ima neko logično objašnjenje garant, al' jebeš ga.
ja sam jednom ispred sobe pre spavanja ubio pauka velikog crnog čudnog.
Oko ponoći sam pošao do kuhinje kad na stepenicama pored onog zgnječenog pauka tri pauka sa strane iste veličine i izgleda. Imao sam osećaj da me gledaju i da izvršavaju neki obred, možda su mu familija. Bilo mi žao, ali sam osećao pozitivnu energiju u vazduhu.
Nisam ih dirao popio sam sok od maline
Bio sam klinac kad mi ćale i keva pričali možda desetak godina, elem, šta se desilo...
Mom ćaletu umre rodjak neki mislim da je rodjak da vas ne lažem al' mnogo su se lepo slagali, i na sahrani bilo podne, leto nigde vetra ništa, keva stoji pored mog ćaleta i drže upaljene sveće. I ćale kaže, kao da je u jednom trenutku osetio neku težinu na ladjima kao da se neko navaljuje na njega, okrene se on, kad vidi nema nikog. Ljudi stoje pored njega ne iza i plaču. Ništa on to iskulira, al' nakon nekoliko minuta čuje on a i moja keva, kao da neko duva ono ''huh'' baš njemu kod uveta, i u tom trenutku mom ćaletu se ugasi sveća, a nigde vetra.
Jebiga ja verujem da ima nešto.
Bio ja u Bosni kod rodbine, i seli mi uz rakiju da pripovedamo razne takve čudne priče. I svako počinje priču recimo ovako: "Bili mi kod Raje, pili rakiju, bome dosta popili, a onaj mali Mici donio trave, ko dupeta smo bili, i onda ja krenem kući, i neđe tamo prije Čauša stanu mi kola, ni tamo ni vamo. Pogledam, a ono mrtvi ljudi prelaze preko puta, ja se oduzo sav, a na suvozačkom mi se pojavi dijete odjednom i veli: Ajd, kreći. I ja krenem, i svih njih nestane, stigo sam kući polumrtav." I tako jedno pešes priča, svaka počinje "otkinemo se mi ko bulje", i svi se čudimo kako čudne stvari mogu da se dese, a i u tom trenutku bili smo dobro cugnuli i varnuli. I samo odjednom upada moja sestra od strica, strejt skroz, kaže, ajjj, kaki ste, što vam se nekad ne prikaže nešto kad ste trijezni. Polila nas ladnom vodom... Prešli na priče o nekim tučama i ratu :)
opet da ponovim priču što sam pričo ovde...
navodno tu u selu pre nekih 40 godina umrla devojka, nije imala ni 30 godina, i pošto zabačeno selo tad im doktor nije ni došao da konstatuje smrt...i nju sutradan odma sahrane.
nakon sahrane jedno dve nedelje prvi komšija koji se družio sa njom stalno imao gušenja u snu i uvek tako neke neprijatnosti...i on ne izdrži i ode ispriča njenima i kaže da joj otkopaju grob da vide šta je jer ne može više da izdrži...i kad su otkopali grob vide na sanduku sa unutrašnje strane izgrebano noktima sve...izgleda da je doživela kliničku smrt, a nije umrla i oni je tako sahranili, ona došla sebi i eto...
Oće da se dešavaju ovi tripovi kad si naviknuta na nešto... ja sam dugo kontao da čujem pokojnog hrčka kako lupa po kavezu(glasan bio, jbg) i posle nego što je uginuo. A čak ni kavez nije bio u kući, ja se naviko da ga čujem uveče i toe to.
kad uvece,tj rano ujutru idem sam bezanijom,ne plasim se nicega osim one jezive bakute sto je prsla
pre tri godine, ja se vraćao sa slave od druga (sveti Dimitrije) i bilo kasno 12-12:30, mrkli mrak, i silazim niz brdo pešaka i sa leve strane mi se učini da sam video nekog. ja zastanem, i ladno vidim neki čovek naslonjen na drvo pored njive i vidim mu upaljenu cigaru i malo dima (ne vidim ni telo, ni oči, ništa jer je mračno bilo), tek odjedanput vidim ja da se kreće prema meni i kaže khm-khm a i dalje kreće prema meni. a ono poledica a ja u kanađankama tad bio. ja mislim da sam tad bio brži od Bolta koliko sam trčao do kuće. a što je najgore, kanađanke imaju tvrd đon i ne može tako lako da se savija kad se trči nego sam morao noge na stranu da teram i to 50 na sat! posle šećer i voda..
Idem ja preko nekog starog groblja, kad ono jedan čovek odjednom ispred mene, pita me: A ti se ne plašiš da ideš noću preko groblja? A ja njega pitam: A ni ti se izgleda ne plašiš? A on meni kaže: E, plašio sam se i ja kad sam bio živ...
To je bilo užasno i strašno.
ahaha koji lažovčina ljudi!!
Ko si ti,
sveti Nikola kad ti je drug sveti Dimitrije?
mislio sam na slavu idiote..
HAHAHAHAH JAKSE AL SI GA PROVALIO !!!! BARONČINA
UUU ŠA TI REKO JAMAJKO UUU ZAKOPAJ SE
8lagoslovi me oče sveti zgrešio sam,
ali priznaj grešila i ti si
Svaki dan pukne po jedna sijalica tamo gdje ja palim svjetlo.
Osigurači na neonkama pucaju i tope se.
Ulična rasvjeta treperi kuda ja idem, a one starije svjetiljke se naprosto ugase.
Laptop uspori svoj kuler kada ja stavim ruku na njega. HP laptopi jednostavno crknu kada ih koristim duže od 45 minuta.
U pojedinim prostorijama imam osjećaj da me neko jebeno posmatra.
U babinoj kući, ali samo u potkrovlju kad sam.
Imao sam i neki kao bliski susret sa tim, spavao sam u potkrovlju (adaptirano je u dnevnu sobu i čitaonicu), sanjao sam da me neko posmatra, probudio sam se i neka energija je bila kraj mene, osjetio sam prisustvo, ubrzo sam osjetio kako nešto odlazi od mene i prolazi kroz vrata. Nakon toga mi se vratio normalan osjećaj, tj. ništa nisam osjećao.
Kerovi me slušaju bez pogovora. Pričam sa gušterima.
Dragi Bravo, kada ću dobiti prvu menstruaciju?
ne brini, nisi trudna.
sljedeći put, za svaki slučaj, koristite zaštitu. najbolje da odeš kod ginekologa i raspitaš se, on će te posavjetovati
pričo sam ovo već, al da ponovim...nije nešto specijalna priča, al pričo mi stric, i to noću oko 3-4...bio kod nas u gostima i bilo mu loše, posle se ispostavilo da je imao tad blaži infarkt.
Uglavnom priča ide ovako nekako: Kad je bio mlađi radio u seoskoj kafani od koje ga je od kuće delio jedan veliki park. Kasnio jednog dana na posao i krene on da trči kroz park i zapne, vidi da je zapeo na zečiju lobanju...šutne je on i nastavi.
U kafanu čim je stigao, posle par minuta ulazi i neki čovek, jeziva faca, neljudske oči providne, mnogo jezivo izgleda...i sedne on u ćošak....stric radio za šankom. Već počeli da se okupljaju ljudi u kafani, al taj čovek otkako je došao bulji u strica...guta ga očima. Počeli da zajebavaju pomalo strica kao vidi ovaj te gleda oće da ti ga uvali i tako to...al stricu jeza...otišo bi da ga napička kao pred seljacima, al ne sme da mu priđe...i to trajalo sve sigurno jedno 5 sati...čovek sedeo u ćošku i bulji non stop u njega. Stricu dopizdi i kao saće on da mu pokaže i krene onako na njega da ga izbaci, priđe mu i taman da kaže ŠTA GLEDAŠ SAĆU TI JEBEM MAJKU, ČOVEK ONAKO MIRNO KAŽE ''ja sam došao da ti pomognem, ne boj me se. Ona zečija glava nije bila namenjena tebi nego drugome''...stric se ukočio...ne može da zucne...okrene se ode za šank, onako pogubljem ispriča konobaru, pogleda opet za sto, čoveka nema...otišao..
prođe nekoliko meseci od tog događaja, stric spava u sobi koja je do ulice...tj ide prvo trotoar, pa travnjak pa tek onda ulica...u po noći ga budi glas konja kako rže (ese tako kaže?) i kočija koja se kreće, al kao da je čuje odmah ispod prozora, a ne na ulici...on nikako da ustane da pogleda, a sve jače i jače se čuje...i na kraju prestane samo od sebe.
Ništa, on to racionalno objasni da je stvarno bilo nešto na ulici i to je to.
Prođe od tog događaja sigurno 15-20 godina...živi u zgradi na 8. spratu...noć bila, deca legla, strina se tuširala, on gleda tv....odjednom poznat zvuk, na terasi čuje kočije kako idu i konja kako rže...al mnogo glasno se čuju, konj sve besniji, kočije škripe sve jače...izbezumljen ustane da pogleda, priđe vratima od terase i kaže ni sam ne zna što nije razmakao zavesu da pogleda nego se vrati i sedne i pojača tv do maksimuma...strina izađe iz kupatila kao šta si pojačo budalo spavaju deca, on joj ispriča...i baš se uznemirio, i strina se uplaši i reše oni da zovu nekog belog maga iz njihovog kraja...ispriča mu on sve, kaže mu taj mag ''dobro je da nijednom nisi pogledao kroz prozor inače te ne bi mogao spasti...te kočije su djavolja svadba, neko ti je to poslao, i da si slučajno pogledao pokupio bi te ne bi ti bilo spasa''...eto to mu reko...to e to.