Ako te to interesuje, nađi Druida iz Sindiduna Vladislava Bajca. Nije loša knjiga, bavi se pohodom ovdašnjih keltskih plemena protiv Grčke, između ostalog.
Nepodnošljiva lakoća postojanja od Kundere. Lako za čitanje, ali malo teže za varenje, ne shvatam trenutno potpunu suštinu, a prešao sam dve trećine.
Gradovi i himere, Jovan Dučić. Dučić u svom prepoznatljivom fazonu, oštrouman, jak, jači, prejak, gad, dominantan, živ, opisuje ove Alpe ne spominjući nikakve cifre i podatke nego priča o jastrebovima u šumi četinara u kojoj je on trenutno smješten, onda te samo odjednom vrati na Žan Žak Rusoa pa deset redaka ispod stoje Rimljani koji nakon oranja odlaze poslom, i sve to na briljantan način poveže u jednu cjelinu a da i ne osjetiš, brat.
Dobro je to, oštroumno i sve tako to, ali kao kontrast pročitaj Isidorina Pisma iz Norveške.
Uzmi od istog Život je negde drugde. Mene je ta knjiga zakucala u pod. Možda samo lični utisak. Inače, Kundera je mnogo dobar pisac, relativno skoro sam čitao i Smešne ljubavi. Lako za čitanje, teško za varenje, što kažeš.
Spremam se za Grčku pa sam zato uzeo ovu njegovu stvar. A uzeo sam i mnogo nekih drugih putopisa iz Grčke, sve je krcato imenima, godinama, nekim rečenicama bez ikakvog smisla...
Valdemare, sad mi je na redu Šala od Kundere, pa ću onda uzeti to što si preporučio. Inače, ova Nepodnošljiva mi je zaista na kraju postala nepodnošljiva, ič ja tu nisam razumeo o čemu on priča...
Gospodar svetlosti-Rodžer Želazni
Strašna knjiga jer je čitam posle Hronika Ambera i veoma sam zadovoljan što je kao da odvozam test krug u Monci u novom Vejronu pa sednem u neka druga kola i opet budem zadovoljan.
Ukratko, grupa ljudi beži svemirskim brodom sa raspadajuće Zemlje,banjava na neku vukojebinu od planete tu se suočava sa domicilnim demonima i drugim vaskolikim neprijateljski raspoloženim stvorenjima.
U borbi otkrivaju način da dušu sele iz tela u telo i tako izbegavajući da umru u jednom telu,žive neizmerno dugo.
Takodje,razvijaju Aspekt i Atribut,stiču bogolike moći,proglašavaju sebe za bogove koristeći se hindu panteonom i tako vladaju novostvorenom,raširenom ljudskom zajednicom na toj planeti.
I odatle kreće zezanje.
Zato što nijesi doživio, Hladni krompiru. Ja i vjerujem da je takve knjige u većini slučajeva teško razumjeti bez obzira koliko je dobro i precizno nešto opisano, ako je i moguće takve stvari opisati, a da nijesi sam uspio da osjetiš nešto slično do tada.
EDIT: Doživiš i osjetiš nešto i kasnije sa pročitanom knjigom dobiješ naziv toga. I bude lakše da se boriš sa tim. To je ta Jungovska psihologija.
Krompir, koje si godište? Za uspešno čitanje neke knjige moraš da budeš upoznat i sa kontekstom u kojem je nastala, bilo da si ga delimično ili sasvim proživeo, bilo da si o njemu čitao i slušao. Recimo kao kad bi sad uzeo Ramajanu ili Mahabharatu bez preteranog znanja o Indiji, normalno da bi se na mnogo mesta pitao šta je pesnik hteo da kaže.
To što Valdemar kaže... Nema druge. Meni već preporučuju knjge koje bi valjalo pročitati kad zađem u 30-te, 40-te...
Mene me se sad cita Staaaari Zavet... Ozbiljno cita mi se jedna zbirka kratkih prica od nekog Bugarina Nikolaja Hajtova "Divlje price" se zove, imao sam je negde u onoj biblioteci Rec i Misao, al sad nema sanse da je nadjem.
Kad smo kod Bugara, Alek Popov, poslednje sam čitao Saputnik radikalnog mislioca, knjiga eseja, odličn je, mogu da preporučim recimo i roman Psi u niskom letu.
Puno palamudite, a zapravo se slabo razumete u književnost. Neka filozofiranja, sačuvaj me Bože... Pustite dečka, šta mu predlažete svakojake gluposti!
Nije uvijek dovoljno znati oko čega se knjiga formirala i kako je nastala za pisca. To je to za njega, to je to u knjizi opisano ali ovo što je u meni i što je moje a šta me je podsjetilo na Nepodnošljivu lakoću postojanja je moja nepodnošljiva lakoća postojanja. I to je završetak kakav je planiran za takve pročitane knjige.
Ajd ti Neko, ili predloži nešto pametno, ili se vrati tamo otkud si došao.
Pa evo predložio sam tri knjige na poslednje dve strane teme.
Ok, Tul i ovaj Zelazni (ne Želazni) u redu su, za ovog trećeg nemam pojma. Nego, zašto je priča o Kunderi palamuđenje, a otkud je Kundera glupost? I još, ne sviđa mi se kad mi kažu da se slabo razumem u književnost, pa sam eto malo...
Nije uvek dovoljno, ali ponekad je potrebno. Pogotovo kad društveni momenat u romanu igra značajnu ulogu. Nije u pitanju larpurlartistička poezija.
Slažem se, ali meni to nije bilo neophodno da bih uhvatila nit njegove knjige. Možda sam i imala neko osnovno znanje o društvenim prilikama u knjizi, koliko ih se sjećam...Ali ga nijesam svjesno upotrebila. To može da pomogne, svakako. Nego je nekad teško i zaključiti koje znanje je potrebno imati prije početka čitanja knjige. O tome treba pisati kad se preporučuje knjige ođe, da.
Valdemar, dvadeset leta ravno imam. Što se tog istorijskog aspekta tiče, upoznat sam koliko toliko sa časova istorije i nekog samostalnog istraživanja, iako me istorija nikad preterano nije zanimala. Ono što sam ja razumeo, je da je u pitanju roman o ljubavi i međusobnim shvatanjima ljudi. Četiri glavna lika su mi nekako slabo koncipirana, gube mi se vrlo lako čim sa njih pređe na opisivanje psa ili Staljinovog sina ili Venecije govana.
Sad, možda mi fale težina i lakoća, i godine, da bih podrobnije ušao u roman i shvatio suštinu. Knjigu sam pročitao jer me privukla ta sintagma iz naziva romana, nekako mi je ezoterično i hermetički zazvučala, a i dalje mi tako zvuči i ostavlja mi otvoreno pitanje kakva je to lakoća postojanja, a uz to da je nepodnošljiva?
Poznato mi je od ranije da su bili na ovim prostorima :) Pronađem, pročitam. Hvala.