- Sent Egziperi - Zemlja ljudi. Ako vam je Hese vec u srcu, potrazite Umetnost dokolice, tu je malo lakse sagledati njegovu licnost i osnovne stavove. Sta znam - po meni, daleko najbolja knjizevnost (izuzev Seneke, Dostojevskog, Igoa...) je pisana u vreme izmedju 1870. i 1933. Postoji dosta kvalitetne literature i nakon 1945. ali u njoj se ipak oseti dubok, predubok rez koji su napravila dobro poznata zbivanja, a na koje su autori reagovali kako su znali i umeli. Naravno tu je i latinoamericki bum, koji je vec tesko staviti u odredjenu kategoriju.
Umetnost dokolice sam poodavno procitao i nesto mi tada bila dosadna knjiga i jedva sam je zavrsio, verujem da bi mi sada mnogo bolje legla. Poceo sam izabranik da citam od Tomasa Mana i za sada mi je bas dobra i zanimljiva dok me je smrt u Veneciji prilično smorila.
Endimion od Simonsa. Predobro piše čova, al' nemam vremena nikako. Kad spojim Hiperion, Pad Hiperiona i Endimion - gotovo godina dana čitanja. :(
Putevi slobode od Sartra
Mnogo dobro
"Забрањена историја Срба- од Атлантиде до Бурџ Калифе"
Раснимир Грањчевић
Миломир Марић - Сваки човек је загонетка
Mačak u čizmama
Dostojevski - Zapisi iz podzemlja.
Osecaj gorcine nakon zavrsetka ove knjige moze da se meri sa gledanjem filma ''Naked''; iako glavni likovi nisu identicni, ipak ima izvesne slicnosti: samodestruktivnost, bol, mizantropija, nihilizam... Svesna zudnja za necim sto je lose. Za razliku od Dzonija iz filma, koji nam je donekle i drag (sto nije pohvalno, ali to je bila namera rezisera), glavni lik ovog dela je takvo govno, kakvo se retko srece. Prica svoju zivotnu pricu nelinearno i krajnje subjektivno - tesko je pohvatati sta je istina a sta plod njegove bolesne uobrazilje, na vise mesta je kontradiktoran u izjavama. Nema neocekivanih obrta, od samog pocetka se jasno ocekuje sve dublji moralni pad, sto se da naslutiti iz prvog dela knjige (koji je filozofski, dok je drugi deo orjentisan na segment njegovog zivota). Lik iz podzemlja je ocigledno osudjen na propast, i to ne moze promeniti, jer se ni sam ne menja, bar ne na bolje.
Obavezno procitati, u momentima kad osecas da pusis kurac zivota.
Ovo sam počeo da čitam i nikad nisam završio, zato što je prilično zajebana knjiga, a nisam u datom trenutku baš bio u dobrom raspoloženju za takvu literaturu. Doduše tih dana sam pročitao i Zapise iz mrtvog doma, ali je Podzemlje sve zajebalo.
gonzo
Dostojevski - Zapisi iz podzemlja.
Ovo sam počeo da čitam i nikad nisam završio, zato što je prilično zajebana knjiga, a nisam u datom trenutku baš bio u dobrom raspoloženju za takvu literaturu. Doduše tih dana sam pročitao i Zapise iz mrtvog doma, ali je Podzemlje sve zajebalo.
Vukajlija
Jeste zajebana, ali prvih 30ak strana, tj. prvi deo knjige. Drugi deo je insert iz zivota, i pitkije je za citanje, iako zahteva povezivanje sa prvim delom kako bi se stekao bolji uvid u glavnog lika.
Sledeci na redu su mi Zapisi iz mrtvog doma.
Kad smo kod tih knjiga sto se pocnu a ne zavrse, skoro sam prestao da citam
Karlos Ejre - Cekajuci sneg u Havani
Cisto sranje. Dete uticajnih roditelja sa Kube pre revolucije, otac mu bio sudija, bio klinac kad su Fidel i Che poceli da haraju, pa ga sa ostalim klincima uticajnih ljudi oterali za Ameriku nakon revolucije. Uglavnom ono sto sam stigao da procitam se svodi na sledece - kenja o nekim anegdotama svog detinjstva koje nit su smesne nit poucne i baca hejt na revolucionare (sto je bilo interesantno procitati). Uglavnom, previse proseravanja a malo vaznih tema, bar u prvih stotinak strana. Tako je to kad odes na sajam knjiga bez prethodne pripreme i kupis prvu glupost koja ti se ucini interesantnom.
Ako neko hoce da kupi, u sta cisto sumnjam, kontaktirajte me na pvt.
Skočko brate prati fabulu, trebalo je da ispod Bohorovog posta napišeš Vukajlija.
Nisam skont'o, nekako sam preskočio njegov post, jebem li ga...
Sergej Lukjanjenko - "Poslednja straža"
Inače, "Straža sumraka" mi je, za sada, najbolji dio.
Takođe čitam "UGOVOR IZ LISABONA - SIGURNA LUKA ILI POČETAK NOVOG PUTOVANJA", zatim "Velika šahovska tabla" Zbignjeva Bžežinskog i "Osnovne crte filozofije prava" Fridriha Hegela, no to samo pomalo.
Ducic - Gradovi i himere. Malo remek delo.
Aksel Munte - Sen Mikele. Vrlo dobra - bajkoviti realizam, pomalo iscasena, sarkasticna, pitka, zanimljiva, ljudska...Preporuka!
Čita li ko de Sada?
Ja bih da znam gdje da ga nadjem.
Hmm..Citao ga u osnovnoj skoli, u sedmom kad je bilo bombardovanje - imao komplet kuci, koji je misteriozno iscezao..Zanimljiva citava ta prica oko de Sada, mada u principu - sto se tice razvrata, perverzije i moralne iscasenosti u visokim krugovima, ona tokom istorije nikada nije jenjavala. Tako ni do danas..
Milutin Milanković- Kroz vasionu i vjekove
Okej, pametna mu je ideja za knjigu.