Džoni bi svakako trebao da razmisli o tome kako da ovaj svoj zadnji post prebaci u temu "moram da se pohvalim" jer mu ne vidim svrhu.

Svrha je da se objasni kako bi mnogi zaglavili robiju da ta zemlja postoji, čak i zbog najmanjih sitnica, kao što su transparent na utakmici ili pevanje pesme.

Nema tu puno šta da se razmišlja. Kopi/Pejst.

folira se da je bio disident ;)

Istini za volju, tamo negde između 1975. i 1988. se imalo za šta živeti. Varteks prodavao orginal leviske, kompjuteri počeli da se uvoze u Jugu, Alpina proizvodila Adidas program kvalitetniji od Adidasa, Vuteks imao ambasador ćebad koju i dan danas koristimo, a hašiš bio đabe u svakoj bolje snabdevenoj poslastičarnici...

:muzika iz serije "do grla u govnima":

Johnny bi sada radio u Ikarbusu koji bi proizvodio spejs šatlove lololo

Teško. Severna Koreja bi imala pobratima

Moguće je stvarno da bi otišla ranije ili kasnije u tom pravcu. Jednostavno, tako nešto nije ginulo.

http://www.youtube.com/watch?v=dJ8sXaB1YKg

Pa da.
Al zato je to na vreme razbucano. Bolje sprečiti nego lečiti

Kak'i su mali Koreanci lololo

Da, na vreme je to o'šlo u kurac i ja mislim.

Што се нисмо распали мирно ко Чехословаци?

А можда би се Југославија економски удружила са аустралским Абориђанима и производила накит од крокодилсих зуба.

Zato jer smo govna i što ne dopuštamo referendum jer nam je u glavu usađena ideja o velikoj srbiji. Misliš da bi se hrvatska tek devedesetih odcepila od jugoslavije da je mogla ranije? Svi zajedno smo se izgradili i cutali smo dok smo napredovali a onda kada smo shvatili da nam ne treba vise jedinstvo i blagodet mobe onda smo odlucili da se razidjemo.
Ustvari, srbija ni onda nije prihvatala razilazenje jer smo kreteni koji i dalje veruju u bratstvo-jedinstvo i veliku srbiju.

Meni žao Hrvatica krv ti jebem. Da si sad bivšoj u Jugoslaviji časkom skokneš do Zagreba ili Splita, đes mala, ona gaće dole op. Ja hoću svoje Hrvatice, jebali vas ratovi i Tito sa sve partijom i sindikatima!
http://24.media.tumblr.com/9341c9f81e475581327d7d1ec051b168/tumblr_mge29dppU31ryoik0o1_500.gif

po toj logici se BiH nije mogla cepati jer je bila potrebna izlaznost od 2/3 ukupnih biraca, a izaslo ih je koji procenat manje zbog bojkota Srba i ne-Srba koji su za Jugu, ali to je druga prica
poenta je da svako ima svoje interese sto je i normalno i da su balkanski narodi po svom mentalitetu jedinstveni u svetu
ipak, Jugoslavija je dokazala da uz cvrstu ruku svima moze da se vlada
Tito je znao kako da vodi drzavu, ma koliko ga voleli ili mrzeli, to mu niko ne moze osporiti

Ako ćemo strogo pravno, Hrvatska je iz Jugoslavije iznela ono što u nju nije unela: državni suverenitet. Kraljevina SHS nastala je od Srbije s jedne strane, kojoj su prethodno pripajanje proglasili Srpska Vojvodina i Crna Gora (Makedonija je već bila u njenom sastavu), a sa druge strane države Slovenaca, Hrvata i Srba, zapadnog dela bivše YU, koja je proglasila nezavisnost od Austrougarske i jedino je Srbija priznala. Hrvatska kao neka autonomna teritorija u sastavu Ugarske u to vreme nije obuhvatala Istru i Dalmaciju, tako da ne znam na osnovu čega su polagali pravo na svoje zemlje u današnjem obliku, jer nikad nigde se narod nije izjašnjavao o tome, ni srpski ni hrvatski. Ja mogu da se setim: u ex YU svi smo te granice smatrali nekako više administrativnim, i hrvatsko cepanje shvatali smo kao odnošenje i otkidanje teritorije koja pripada nama koliko i njima. U slučaju Bosne, još više. Kad je poslednji put Bosna postojala kao država? Negde u srednjem veku. Odakle su oni izvukli državni suverenitet, nemam pojma. U normalnoj državi ni ustav ne može da se promeni bez dvotrećinske većine, a kamo li da se proglasi nešto kao odcepljenje bez saglasnosti jednog od tri konstitutivna naroda. Sad je među Srbima moderno pljuvati po sebi kao po zločincima koji su hteli da drže druge u ropstvu i da prave veliku Srbiju, a da su Srbi imali takva leđa i stranu podršku kakvu su imali Hrvati, sasvim prirodno bi bilo da je Srbija odcepila i Srpsku, i Krajinu, i zadržala Kosovo i CG i Makedoniju. Tu pravde nema. A čini mi se da mnogo još onih koji i na današnju Srbiju gledaju kao na "veliku". Naravno, sve se to meni gadi, ne ratuje mi se i baš me briga za sve to, ali ne jedino što mrzim više od gluposti je namerno laganje samog sebe, i lizanje dupeta onome ko te pokorio, takozvana "identifikacija sa agresorom", tipičan frojdovski mehanizam odbrane, lako primenljiv na ovu situaciju.

Amerima i Švabama je odgovarao rat na Balkanu, a u centralnoj Evropi nije. Osim toga, nisu Česi i Slovaci toliki idioti, malo ih je teže naložiti, a nas očas posla.

Нека моја теорија, овако гледано је да свака нација или свака етничка група има одређени менталитет. Дакле, то је онај менталитет који ту неку групу обележава. И без обзира што су то стереотипи који се користе у зајебанцији, већина њих је углавном тачна. Тако за Немце рецимо важи да су уштогљени, али и да су радници што је у суштини истина. Исто рецимо што се тиче радних навика важи и за Јапанце. Пре неколико година кад је било оно срање са земљотресом тамо, Јапанци су за буквално два дана уништену земљу вратили на ноге. Такве ствари за нас не важе, јер је цео тај "балкански менталитет", а поготову овај српски подтип нешто што ће нас као нацију јебати годинама.

Ми као нација не подносимо никог живог. Само у нашем окружењу, једино смо према Македонцима колико-толико толерантни. У остатку света мрзимо практично све сем сиромашних Африканаца, Руса, и у последње време и Севернокорејанаца, да ли зато што је кул готивити некога ко тера инат Америма, или зато што се поистовећујемо са њима, то не знам. Када се на то дода наша особина да јако мало и неквалитетно радимо, а хоћемо пуно пара, онда настане комбинација у којој тешко и сами себе трпимо, камо ли да живимо у федерацији са другом нацијом. Тај менталитет, је бар по мени, нешто што је било у позадини свега тога, тај наш поводац да прејебемо све што се прејебати може, и да то урадимо ето тако јер хоће нам се.

Скоро сам баш учио о географији Јужне Америке, односно учио сваку земљу посебно, и сад гледам кроз колико су они срања прошли и пролазили као колоније практично у исто време док смо се ми јебавали под Турцима. Толика срања, па ослободилачки ратови и револуције... И ишчупаше се. Гомила тих земаља су, без обзира што их ми гледамо као сиромашне латиносе, веома стабилне, са економијама које се углавном ослањају на рудна богатства и туризам. И онда погледате нашу државу, ову сад, и ту велику која је некада била. Ми немамо шта да чупамо из земље и продајемо странцима за велику лову. Туризам је годинама на минимуму, а чак и у старој Југи смо увек били далеко мање атрактивни од Италије, Француске, Шпаније, Грчке... Оно што је постојало у тој старој Југи је био поредак. Без обзира што ће неки рећи да је то био комунизам и како би нам сад слобода била на нивоу Северне Кореје, тад и у то време је то за нас био најбољи систем, и поредак се знао. Радило се не таман толико да не добијеш отказ, већ онолико колико си треба. Радило се јер се знало да може да буде боље, а и било је. Баш што неко рече у теми, после рата се и није баш бајно живело, али су већ седамдесете у неком бољем сећању. Е, онда ступа на снагу ово што сам рекао на почетку, нама дубоко уткан обичај да прејебемо све што имамо, ваљало оно или не, и да увек одемо корак испод, у веће срање.

Данас опет имамо ратом прејебану земљу, економију која је у рангу Зимбабвеа и Сомалије, људи беже одавде како стигну, а менталитет опет никад гори. Покушавамо да подигнемо на ноге земљу, а имамо професоре које апсолутно боли курац да децу науче нешто. Докторе који иду на паузе пола сата пре времена и враћају се пола сата после времена за паузу, док у чекаоницама чекају пацијенти са ножевима у ногама и уједима од паса луталица по рукама. Радници се по скелама шетају са 3 промила алкохола у крви, а све се гради по пет година минимум. Улице се асфалтирају годинама, а на њима има више ђубрета него на депонијама. Причамо да волимо земљу, а није нам фрка да флајку од пива оставимо у трави у парку. Закон једва да постоји и да га ико поштује. Постали смо необуздана гомила која прави срања, и онда кад је бију, она се буни како је полиција окрутна.

Ужасни смо као народ, без имало дисциплине и васпитања, веома се лоше прилагођавамо на периоде у којима смо, и као таквима нам нажалост не гине пропаст. И бројеви су против нас, људи беже из земље, а они који остану једва да имају пара да прехране себе, камо ли да се множе.

Што се тиче старе Југе (да не буде да сам скроз промашио тему), како сам ја тек само стигао да се родим у њој, слушао сам о гомили ствари. Баба ми је причала о малим таблицама које су у школу носили уместо свеске и кредом писали домаћи на њој, па стално брисали. Слушао сам приче и о летовању целе фамилије Фићом и Шкодом на грчом приморју. Чуо сам и причу о томе да у Алексинцу (одатле ми је ћале и цела та страна фамилије) увек стојао један човек на прозору општине и записивао познате људе који иду у цркву кад је већи празник (црква преко пута општине), па се касније они зову на испитивање. Слушао сам и приче о поповима које је велики број људи гледао као што ми сад гледамо врачаре. У мотелу који се налазио на улазу у Алексинац, на аутопуту Београд-Ниш си најмање могао да чујеш неки југословенски језик. Моторе и кола су многи возили без дозволе годинама. Гавриловић је правио најбоље месо. Има ту још доста тога, заборавио сам многе приче...

TO je i poenta celog mog posta. Hrvatska kao Hrvatska nikada nije postojala kao ni Bosna. Vojvodina da nije Miletića ne bi ni dan-danas bila deo Srbije. Zajedno smo se u tom nekom jedinstvu izgradili ali jedino za nas srbe je postojalo bratstvo-jedinstvo dok je za ostale članice te izveštačene tvorevine samo jedno bilo u glavi a to je prosperitet i jačanje kako bi kasnije mogli da ostvare svoje nacionalističke želje za sopstvenom državom. Njima je to jedinstvo bila odskočna daska dok je za nas to bila velika Srbija koju smo iz ljubavi zvali bratstvo-jedinstvo a ustvari u podsvesti mislili na veliku Srbiju. Njih nikada nije zanimalo jedinstvo. Njih je zanimalo oslobođenje od Austro-Ugarske i ćutali su iako su znali da misao o srpskoj utopiji zvanoj "Velika Srbija" raste u nama. Ćutali su i polako iscrtavali granice svoje buduće države dok smo se mi zanosili snovima i željama. Tu i tamo je bilo ispada sa netršeljivošću al bi se brzo ućutali. Jednostavno, bačena je šibica. Kod njih je presudilo to gađenje nad velikom Srbijom od koje su se bojali i gađenje jer im je dokurčilo zato što su znali da više nemaju koristi od toga a kod nas je presudio taj osećaj izdaje jer smo se sve te silne godine slepo zavaravali o nekakvom bratstvu koje je čak i sada živo u duhu naroda kao ostatak iz takvog vremena. Jedina razlika između nas i njih (hrvata, slovenaca i bosanaca-bošnjaka, kako već) je to što su oni imali vetar u leđa jer se znalo da su brojno slabiji a i zato što je moralo da dođe do rascepa jer svaki trag o komunizmu u Evropi je morao biti izbrisan kako bi rastući kapitalizam moga da napreduje. Zato je i ova tema započeta iz proste yugo-jebene-nostalgije i onih tupana koji ne mogu da prestanu da misle o tome šta-bi-bilo-kad-bi-bilo umesto da razmisle šta bi bilo kada bi se iskoristio potencijal sadašnje države koju treba po svaku cenu održati u ovom obliku. Ne verujem da bi neko bio sada toliko glup da kaže kako je i sama početna ideja o SHS bila pametna jer je to ono što nas je unazadilo bar 50 godine iza ostatka sveta. Dosta je samo razmisliti šta bi bilo samo da smo ostali jedinstveni i sami u svojoj državi a ne da budemo usputna karta za nečije bolesne igre sa izmišljanjem kojekakvih novih država i nacija bez ikakvog osnova. Tvrdim da bi se oni sami (bosanci i hrvati) nazivali srbima samo da smo ih oladili tada i nastavili svojim putem uzdajući se sami u sebe i svoje potencijale. Ko zna... Drugi svetski rat bi imao drugačiju radnju. Hrvati, bosanci i slovenci bi bili pod upravom sila osovine a mi bi možda samostalno i ratifikovali sporazum o vojnoj neutralnosti i inkasirali celu tu priču veoma lako. Al, šta-bi-bilo-kad-bi-bilo...
I DA! JESMO ZLOČINCI! NE TREBAJU NAM TIRANINI, SAMI SMO SEBI DOVOLJNI!

EDIT: I da. Istru, deo Dalmacije i sva ostrava je još za vreme drugog svetskog rata Ante Pavelić prodao italijanima a Međimurje je prepustio mađarima i to je ono zbog čega su se Hrvati borili protiv sila osovine. Ne zbog blagostanja i oslobođenja u okviru države sa srbima nego zbog očuvanja "svojih" teritorija pa makar i po cenu ujedinjenja sa srbima. To je tinjalo u njima i samo je zapad uduvao kiseonik u tu varnicu onda kada im je najviše odgovaralo.

Да се надовежем на Валдемара, кад смо већ код Фројда, битно је да се спомене и ,,нарцизам малих разлика'', за који је, јелте, најодговорнији Анте Старчевић из 19. века, коме је мајка била покатоличена православка, а отац из села покатоличених Срба (вид'о на Википедији, претпостављам да је тачно). Очигледно је да је тај човек патио од комплекса и није мог'о да се индентификује међу Хрватима који су одавно били католици, те је прибегавао шовинизму према сопственом народу (Србима) и тиме створио идеологију на којој се темељи цео усташки покрет, због кога је Југославија највише и испаштала(и у којој је Запад видео начин да разјебе Југу). Србија није смела такође да дозволи да буде у истој држави с народом који је и преко медија изражавао србофобију (Словенија, у неком тамо часопису издали песму ,,Србе на врбе'') и тиме мењао и мишљење у народу за време почетка Првог светског рата. Али сами смо себи закували срање (пансловенску државу), па је требало да је одржимо.
Да нису српски и хрватски националисти чинили све да омаловаже политику Анте Марковића, Југославија би опстала. И не би била друштвено назадна као С. Кореја као што, дозволи, КЕЊА овај Брус. Били бисмо много модернији, не лажите сами себе да нам не би било добро и да не бисмо били слободно друштво, кад тад би напредовали ка томе да није било страног утицаја.

Ja dobio pasoš ponovo 2010 godine. Do tada nisam imao valjanog razloga da putujem napolje. lolo Pravnik major Slađana u Somboru, 1998 zvala dva VP da me izbace iz zgrade VU. "Stanite drugovi, evo neka bude Pinki. Pinki NEVENKA!" lololo Drugari iz Beograda imali pasoše na 10 godina, ja dobijao na 2 godine.