Meni je Aranđel mrsna slava i kada je i sredom i petkom, iz razloga što sam Krajišnik. A žito na slavi NIKAD nismo imali jer je navodno arhangel živi svetac !?!? Prvi put smo ove godine imali "probu" sa žitom jer je ćaća oženio Srbijanku :D
Жито се спрема без обзира да ли је светац жив или не. Ако желиш детаљније погледај неку књигу о славама.
E kod nas ne! Duvajte ga ravničari, mi prkosimo kanonima.
Зато што је у петак. Моја слава је посна када је петак или среда.
Pa dobro, to sve zavisi od običaja koji se ponesu od domovine. Kod nas se ne slavi sreda i petak posno, tj. nije se ranije slavilo, pa su sad počeli ljudi. Moj ćale to naziva pomodarstvom i odbija da tako pravi. Eventualno zbog gostiju koji poste svaku sredu i petak bude ribe i pite, po koji posni kolač, i to je to. Uostalom, meni je mnogo bitnije osećanje sa kojim se sprema slava, nego da li će biti posna ili mrsna hrana. Mnogo je bitnije da sa dragošću dočekaš goste i da ti oni rado dođu, nego da bude preko one stvari.
Хаха. Православац.
Сад ћу у уводном посту да напишем ко шта слави да видимо која је слава најзаступљенија.
Едит: Наставићу сутра.
I u pravu je. Ljudi odjednom postadoše powerslavci, nemoš disat a da te ne proglase ustašom.
Ja slavim Aranđelovdan i kad idem u crkvu samo ja i još jedna porodica nosimo žito, ja kevi lepo pričam da ne nosimo al ne vredi. A što se tiče posne i mrsne slave ako su sreda i petak, ja slavim posno ako je sreda ili petak a moja sestra pravi posnu klopu na njen rođendan ako je sreda ili petak. USTAŠA oću reći fašista može i zilot. Kakve veze ima njen rođendan sa mrsnim i posnim stvarno ne razumem
Đurđendan ili ti Sv. Đorđe
Slavim po pravilima, kad je mrsno mrsno a kad je posno posno. Inače kolač sečem u crkvi i pop mi dolazi pre slave da sveti vodicu. Volimo da eksperimentišemo sa hranom pa uvek nešto novo probamo žena i ja. Izašli smo iz klišea predjelo, supa, sarma meso, već je slava po principu švedskog stola.... Imam ok 30 ak gostiju i to uglavnom mojih i ženinih prijatelja, jer je rodbina kod mog matorog na slavi, a ja sam se odvojio upravo iz razloga što moj matori ne gleda dal je posno ili mrsno nego uvek jagnje. Inaće postim sredu i petak i sve postove.
Ајд нека се слободно јаве и они који од скоро славе.
Где нестадоше они што су славили 29. новембар?
Које си вере неверо моја и чију икону држиш на зиду? лоло
http://www.youtube.com/watch?v=qI0hyqRgbcE
Urbani, sredom i petkom bi trebalo da se posti. Nije ona zilot, radi po pravilima. Bila bi zilot da posti na vodi . Ovako, može sasvim lepo da se provede i na ulju. Ima danas svega a ispoštuje se post. Inače kad god sam pozvan na slavlje kad je postan dan , zamolim domaćina da mi spremi posno. Nije me stid da tražim .
Penzioner, ona to radi za rođendan.
u mom kraju niko ne sprema posno srijedom i petkom. I to je tako, mi tako slavimo.
Наравно Кизо. Обичаји су другачији од места до места.
Вероватно имаш крајишке или босанске корене.
Урбани што ти сестра слави рођендан?
AHAHAHHAHAAHAHHAHAHAAAAAA!
Ja jesam krajišnik iz bosne.
Знао сам.
Sv. Đorđe, uvek mrsno, i ćale smara mene i brata da idemo ujutro u crkvu da se seče pogača, i sve što ide ono sa vinom, žitom itd. Ispoštujem ga jer znam da mu to znači, iako sam ateista.
Kod nas pop dolazi da seče kolač, osvešta vodicu, vino i očita molitvu.
Крајишник из Босне би могао на додатне едукације како из вере тако и из језика. Нема Србијанаца, има само Срба. А славу ако славиш како ти је пијани деда распоп или комуништа оставио, онда боље и немој да славиш. Не пркоси нико канонима, већ самом себи.
На крају, боље питање за ову тему јесте КАКО славите славу. Неки Срби, да их не именујемо, ево јављају се сами, славе славе једнако као да то и нису славе - религиозни мотиви су ту више амбијента ради. Ждрање, опијање, псовање, дивљање - то није слава. Али некима јесте. Срамота за веру и нацију. Шта ли Дучић мисли о томе? Да не питамо шта Исус Христос мисли о томе... Мислите о томе.
То је и била поента теме Шизик Шизофрениче.
Да видимо чега све има. Чак ћу и ставити ко коју славу слави у први пост, да видимо којих има највише.
Nije ovo tačno, oduvek se česnica kod Srba lomila za Božić, ujutru, a ne za Pavoslavnu Novu godinu.
Đurđic slavim, uvek posno, ne samo u sredu ili petak, bez obzira što ne pada nikada slava u dane posta, zbog nekog starog porodičnog zaveta. Niko mi ne dolazi, čak ni pop. Samo uža porodica je prisutna tog dana, ali ako neko ipak slučajno naiđe, odlično! Jede se uvek isto spremljena hrana, nikakvi eksperimenti nisu dozvoljeni, i kolači su isti svake godine. Ne pali se sveća, tata lomi slavski kolač, ja pijem vino, i tako...