Prijava

Једемо, пијемо, пушимо, дувамо, дишемо, пишемо, цртамо и још много тога, а вероватно обично ни не помислимо да су нам то све омогућиле управо та најсавршенија бића планете (ко јебе човека), биљке. Сви нешто серу, сви нешто раде, штете, гаде, пљују, а само биљке у потаји, иза завесе, ћуте и раде свој пос'о и не питају ништа. И зато заслужују риспект. Но, да не залазимо превише у филозофију биљке.

Да ли гајите неке декоративне (или чак комерцијалне (молим против спама о трави)) биљке и како вам то иде? Зашто их гајите? Да ли икада размишљате о биљкама или је то једноставно фиксно биће поред којег прођете сваки дан? Имате ли неку омиљену и коју? И све у том стилу. Коме је досадна тема, нек иде на јебање. Ко воли нек изволи. Ко неће, нек се не намеће.

Где год нађеш згодно место, ту дрво посади!

Gajio ssam, ozbiljno,ali davno baš. znaš već koje,čisto za nekomercijalne potrebe:)

http://image.gardening.eu/immagini/sempervivum_montanum.jpg
Čuvarkuće su najlepše biljke... ja gajim nekoliko vrste! :)

Ni dva fikusa po ponašanju nisu ista, a kamoli tamo neka ljubičica i difenbahija. Ovo moje sobno odlično napreduje. Nekad imam utisak da me podseća kada treba da ga zalijem, jer ne obraćam pažnju na vreme zalivanja. Dešava se da dugo nemaju svetlosti ali ništa im ne bude, i dalje niče novo lišće, staro ne opada. Hrane se mojom prisutnošću, a kada nisam tu, ostavljam upaljenu lampu. :) Volim da stavljam šarene kamenčiće u saksije, najbolji su oni morski obluci. Trenutno ovom fikusu kod kompa niče jedanaesti list, ali ljubičast, a do pre godinu dana je bio beba sa jednim listom. Filadendron ne voli tišinu. Ne mogu da podnesem prašinu na njima, u zimskom periodu brišem ih rastvorom pantenola, a leti tuširam.
Ne ložim se na cveće, ali kada već delim prostor sa njim, trudim se da ga ispoštujem i iz priloženog se vidi da ono kao dominantna vrsta tretira mene a ne ja njega.
http://www.cvijet.info/images/galleries/640-480/03e62317-fikus1.jpg
Ovaj liči na moj fikus, samo bez onog mutiranog, ljubičastog lista.

Buksnomanijak

Gajio sam, ozbiljno,ali davno baš. znaš već koje,čisto za nekomercijalne potrebe:)

Дошао сам овде јер сам предпоставио да ћу видети пост Буксноманијака или Букснетине, и гле чуда. :)

Hrane se mojom prisutnošću, a kada nisam tu, ostavljam upaljenu lampu. :)

Баш лепо. Ја имам неки утисак да биљке осећају присутност и љубав иако то можда са неког научног становишта делује илузорно. Него, имам и ја једну биљку, и зове се крилата курика (Euonymus europaeus). Овако изгледа у доба плодоношења.

http://inlinethumb35.webshots.com/24162/1099160110021417388S425x425Q85.jpg

А у народу се зове крилата због ових подужних крила од плуте.
http://www.about-garden.com/images_data/2505-euonymus-europaeus-brslen-evropsky-2.jpg

Imam Spatifilum po imenu Spale koji je prestao da cveta u drugoj saksiji :(
ZASTO NE CVETAS, SPALEEEE?!?

Posadila sam je u činiju za supu. Ne znam ništa o njoj.
http://i1143.photobucket.com/albums/n632/bubamaja62/supa.jpg

iako me smaraju cvećke koje moja majka gaji, jer sada, preko zime, su sve unutra.. i imam osećaj kao da sam u džungli. što zbog breze što bi moj ćale rek'o, odn bendžamina, što zbog ogromnog žbuna hibiskusa.. ali.. fali mi zelenilo ovde.
:/

Да ли икада размишљате о биљкама или је то једноставно фиксно биће поред којег прођете сваки дан?

Раније сам стално размишљао о њима, јер...
Мрзим биљке. Значи, ако нешто мрзим у кући, то су дувански дим и биљке. Биљкама је место напољу, по природним стаништима и у ботаничким баштама. Мој деда је исто мрзео биљке у кући, а то је због тога што моја мајка има једно 150 саксија (без претеривања) са разним биљкама висине до пола метра, једно 10 саксија с биљкама које су веће од тога, укључујући и једно дрво висине три метра које стоји у ходнику откако знам за себе, и везује га разним врпцама и конопцима за околни намештај, јер то дрво није у стању да стоји вертикално без да га подупреш.

А тај фикус бенџамин ми се овде попео.

Чуо сам да то претеривање у гајењу биљака нешто значи у психологији, ал' не сећам се тачно шта.

Мрзим биљке. Значи, ако нешто мрзим у кући, то су дувански дим и биљке. Биљкама је место напољу, по природним стаништима и у ботаничким баштама.

Џими ко да сам ја рекао :)
Додуше на обе појаве горе поменуте сам алергичан тако да :)
Али добра поента :Р

Kako je nekome majka zakukala kad je ušla u kuhinju i viđela da joj fali pola kuhinje (ovo Kristinino).

Него, имам и ја једну биљку, и зове се крилата курика (Euonymus europaeus).

To raste kod moje babe na selu, pored reke leti. Odmah pored Murećepa (narodno ime, još poznata kao vinobojka ili latinski: Phytolacca Americana), koja ima jednu od najlepših prirodnijh boja, kojom su male bobice prepune i lako ostaje na svakom materijalu (od metala, preko tkanine, do papira).

Ali dobro, ovde nije reč o konzumaciji biljaka, već o kućnim, jelte.
Volim puzavice. I Kaktuse. Većinu neobičnih biljaka. Volim kada je prepun stan biljaka.

EDIT: Žnji, kako si uspeo Kuriku da odgajiš u stanu?

Dobro je ovo kupatilo da znaš, ne moraš da brineš oće l ti nestat toalet papira.

Мог'о би' да серем у саксије, уместо у шољу.
Али авај, од тога би само још више џикљале.

Kristina ne sadi cvijeće, ona pravi čajanku ;)

E kad ste već tu i s ovom temom da ne otvaram novu- Ima li neko da zna išta o raw food i da mi pošalje kakvih pametnih linkova?
Hvala

http://i45.tinypic.com/9itgzm.jpg/IM[img

Tri četvorke, ibrid. Samo nije u mene ovakva suicidna saksija, no ona prava brđanska.