Neki od komentara...
Morao je i pederski smajli da stavi za ne-daj-bože :)
I za kraj moj definitivni favorit:
Vals, sve si rekao, lepo rekao, osim što si omašio da je estetika nauka o lepom, pa su tih par tačaka... Šta, odlike nauke o lepom? Nisu. Ko je pisao skriptu, malo je omašio. Priča o prirodi estetskog doživljaja suviše je komplikovana za ovo mesto. Osim toga, ne znam kojs od tih tačaka osporava moje mišljenje da je doživljaj estetske strane umetničkog dela nužno različit od ideološke ili zabavljačke strane tog dela. Film, kakav god bio, ne treba da nosi poruku. U stvari, pošto odražava stvatnost, on je nosi, ali ja mogu zamisliti estetski savršen film sa zlom i dijaboličnom porukom. Holivudski film je najmanje estetski, a najviše zabavljački, tu se moraš složiti. Što važi i za film uopšte u odnosu na druge umetnosti. Ajd da ne lupamo ko u klin, ko u ploču. Ne mrzim holivudske filmove, čak ni one sa zlim Srbima. Samo sa žaljenjem konstatujem da su oni veoma dobar odgovor na trenutne duhovne potrebe ljudskih masa, i da čak formiraju duhovnu potražnju, što umetnost ranijih perioda nije mogla, jer su mogli da je konzumiraju samo obrazovani, a ne nepismene mase.
Tema je zrela za lok, definitivno.
I, da ne zaboravim,
JA JEBEM!!!
Ima mnogo filmova o Vijetnamu. Ti filmovi su uglavnom snimljeni u Holivudu. I ti filmovi nikako nisu deo američke propagandne mašinerije, ne daj bože. U tim filmovima američki umetnici pokušavaju da predstave svoju kompleksnu viziju ljudske sudbine. Vijetkongovci jesu prikazani kao zločinci, a američke trupe kao heroji oslobodioci, ali Vijetnamci ne treba da misle kako je to urađeno da bi se oni diskreditovali, nipošto. Sve je to umetnost, i Vijetnamci u Vijetnamu neopravdano pljuju po američkim filmovima, koje usput nisu ni gledali.
In theaters February 23.
Au,bre ljudi,pa ako ovo pise ne znaci da nije jos izasao,nego da se jos nije prikazao na TEATRU.
Verovatno ga vec ima onlajn,ja sam Ljudsku Stobogu 2 nasao onlajn oko mesec dana pre nego sto je pustena u teatru.
Generalno, Džolijeva je predstavila jednu fiktivnu situaciju, koja je mogla, a nije morala biti takva. Opet, mogla je biti, što nedavna istorija potvrđuje, stotinu puta krvavija, vulgarnija i užasnija. ,,Krv i med“ opisuje silovanja od strane pojedinaca u srpskoj vojsci. Dakle, pojedinaca, a ne vojske. Pa, iako se zna da su silovanja bila masovna i brutalna, šta je to u ,,srpskom korpusu“ što toliko uzbuđuje duhove u vezi sa ,,Zemljom krvi i meda“ ? Ništa. Nema to nikakve veze sa filmom. On je samo okidač.
Problem sa ljudima ovdašnjih prostora je zlehuda i ničim izazvana notorna identifikacija sa pripadnicima istog nacionalnog korpusa. Prirodno je da se ljudi, pogotovo u holivudskim narativnim klišeima, identifikuju sa ličnostima, najčešće sa glavnim glumcima. E sad, to ne biva kod nas, pošto se prosječan Srbin, Hrvat i Bošnjak identifikuje sa sunarodnikom, bez obzira na stepen njegovih dobrih i (ili) loših namjera u filmskom djelu. A, zašto je to tako?
Pa, zato što je i u realnosti tako. Velika većina naroda nije prošla (a nije imala, iskreno, ni gdje ni pod čijim nadzorom) suočavanje sa prošlošću, nije doživjela katarzu. I upravo zato su današnji optuženici Haga ,,heroji“ , a ne ratni zločinci. Upravo zato su lokalni banditi koji siluju po sarajevskim naseljima predložak za junaka, a ne devijantnu kukavicu u filmu Džolijeve. A sa junakom se identifikuje, a njegova krivica se poriče i negira.
I tu je srž i filma i stanja u Bosni i Hercegovini.
Zašto bi se neko, iko, normalan identifikovao sa nastranim negativcem, a negirao zlostavljanje i silovanje jedne žene? Zbog psihologije čovjekove. Preciznije, zbog neliječenih, a bolesnih obrazaca, starih nekoliko decenija. Neshvatljivo je da imamo stomatologe, ortopede, pedijatre, a nemam psihologe i psihijatre! Zapravo, imamo ih, ali rijetko ko se od njih bavi problemom masovnog poricanja.
Jedino negiranjem se mogu objasniti ili ekstremno negativne reakcije u srpskom ,,nacionalnom korpusu“ poslije gledanja filma ili zatvaranje očiju putem ekonomske cenzure i nedozvoljavanje javnih projekcija filma u Srpskoj. Upravo to kolektivno poricanje nas može odvesti u tabuizirane vode kolektivne odgovornosti. A nje nema i ne može da je bude. Niko nije ubijao, klao, palio i silovao u moje ili vaše ime, niti mu to vi kao misleća bića možete dozvoliti da dokaže. Nisu pravili zlodjela Srbi, Hrvati i Bošnjaci, nego neljudi, a nije ljudski sa neljudima se identifikovati. A kad se sa neljudskim postupcima identifikujete, onda umjesto katarze nastupa paranoja, opsesivno-kompulsivni poremećaj, prebrojavanje nacionalnih krvnih zrnaca, brojanje silovanih, zagledavanje u uniforme i oznake na istima, opsjednuto ,,poređenje sa istorijskim faktima“...
,,U zemlji krvi i meda“ je upravo na ideološkoj ravni najkorektniji film. Jer opisuje fiktivnu situaciju, koja je u realnosti bila i gora. Sa jedne strane su loši ljudi, koji su nacionalno zatrovani. A sa druge strane...
E, to je možda najveći problem u filmu - ko je sa druge strane? Zapravo, Džolijeva je najviše naudila, ako se to tako može reći, ženama koje su zlostavljane i silovane. One jesu do kraja rasvijetljeni, ali čudni likovi. Sjetićete se da su upravo pojedina udruženja zlostavljanih i silovanih žena Bošnjakinja naprvo blokirala početak snimanja filma u Sarajevu. I tu je Džolijeva, izgleda, nekako izgubila kompas, preciznije, scenario iz svojih ruku. Tako glavna junakinja u jednoj sceni biva na rubu silovanja, u narednoj je ljubavnica, a već u idućoj je nešto kao šaljiva francuska otporašica iz serije ,,Alo, alo“.
Nevjerovatno je kako su ,,lokalni filmski kritičari“, od silne zaslijepljenosti, prebrojavanjem ko zna čega, zaboravili da vide kako je najveća (ideološka) šteta napravljena silovanim ženama u filmu.
Sve u svemu, bilo bi dobro da je ovaj film, sa glamurozno-holivudskim ozračjem, bio napravljen i prikazan u drugoj polovini devedesetih, kad je denacifikacija i mogla biti sprovedena. Ovako, kasno je za bilo koju vrstu katarze.
Jedino pod pretpostavkom da je došlo do pune spoznaje o ratu i zlodjelima u istom, onda bi mogli govoriti o filmu.
A, film je u mojim očima prosječan, ništa bolji, ponekad lošiji, od većine filmova sa sličnom tematikom. Počinje obećavajuće, sa par fenomenalno iskadriranih scena i odličnom muzičkom podlogom, sa genijalnom eksplozijom, koja i na fizičkoj ali i na metafizičkoj, vremenski udaljenoj ravni, prebacuje gledaoca brutalno iz svijeta socijalističke idile u svijet nacionalističkog rata. A onda se klišeiziranim dijalozima i, prije svega, očajnom glumom tandema Zana Marjanović-Goran Kostić sunovraćuje u ponore telenoveličnih sapunica. Dakle, gdje god postoji ideološki predložak, začudo, film funkcioniše. Kad se, pak, spušta na intimnu, ljubavnu priču, dolazi do transfera neprijatnosti na relaciji kinoplatno-gledalac. I to je onaj opravdani transfer neprijatnosti, koji se umnogome razlikuje od usiljenog arlaukanja na scene silovanja ,,nije to tako bilo!“ Dalje...za dalje ćete morati pogledati film, u bioskopu, u kući, gdje stignete.
Nakon odgledanog filma, neće vam se desiti ništa, osim mučnine koja je ljudska. Kao što rekoh, ko je shvatio suštinu rata, ko ne odvaja ljude po nacionalnoj osnovi, nego po ljudskosti, ko doživljava emotivno ličnost, a ne nacion, može samo konstatovati kako je riječ o ,,već viđenom“ filmskom uratku i zapitati se zašto tolika halabuka.
Možda ćete se još zapitati u kom je to momentu Dragan Bjelogrlić izašao ,,nakon pola sata američke premijere“. Nakon granatiranja kola crvenog krsta ili snajperskog hica u nedužnog civila? Pošto, u stvarnosti, em su u vazduh letjela ne samo kola crvenog krsta, nego su po mostovima visili i UNPROFOR-ovi vojnici, ostaje čudno, čemu ,,Bjelogrlićev protest“.
,,U zemlji krvi i meda“ nastavlja izazivati toliko pometnje u regionu. A, evo i zašto. Preko 80% ljudi na ovim gudurastim područjima, ne doživljava sebe kao ličnost, nego kao malo zrnce, točak u nacionu.
Onda vam može biti jasno kako neka žena, samo zato što je Srpkinja, kaže - Anđo i tebe treba silovati! Žena koja je po svom kodu, dnk, biološkoj i hormonalnoj strukturi bliža bilo kojoj ženi svijeta, od svog, npr. rođenog brata.
Ne pada snijeg da prekrije brijeg, nego da svakoj zvijerci otkrije trag. ,,U zemlji krvi i meda“, filmski gotovo ništa direktno ne govori. Film je posrednik, poput snijega. Taj lakmus, taj ,,snijeg“ samo ukazuje da rat u Bosni nije prestao, samo su ostrašćeni neljudi pušku zamijenili drugim sredstvima. A, raja, na ,,oltar otadžbine“, umjesto svojih života, polaže svoje obraze, svoj intelekt, svoj integritet, svoju ličnost, svoju slobodu.
Anđelina je, sasvim slučajno, pokazala, po ko zna koji put, da u zemlji krvi i meda možda jeste prestao rat, ali slobode, barem za pojedinca, ovdje nema.
Izvor http://www.6yka.com/novost/19838/pogledao_sam_andelinin_film_i_sta_sad_
Može li neko da mi nađe novinski članak od pre par meseci, ne sećam se da li je Blic ili Pres objavio to čudo, u suštini, članak je bio o tome kako je Anđelina nekoj babi iz Republike Srpske izgradila kuću o svom trošku, ili nešto slično, praktično joj spasila život.
Što se filma tiče, odgledaću ga ovih dana, mada mislim da je s umetničke strane golo govno i da je priča smešna.
Komentari po Blicu i ostalim sajtovima su, iskreno, genijalni. Probijaju rekorde transferisanja. Tako da mi sa te strane film deluje kao vrhunski trol.
Tu ja mislim da je glavna fora to što ako hoćeš nešto objektivno da prikažeš, da izneseš činjenice, tako da posle kažeš: ''E, sad sam bio korektan prema svim Srbima, Hrvatima, Bosancima, Slovencima, Makedoncima, Crnogorcima, Jugoslovenima, Džedajima i ostalom populacijom koja se izjasnila na ovim prostorima'', to bi najbolje bilo napraviti dokumentarac. Koji opet ljudi, posebno ti iz inostranstva čije opštekoljačko mišljenje o nama i želimo da promenimo, neće gledati, pa ni ja baš nemam u prvom izboru dokumentarac o Namibijskim vođama ili unutrašnjim građanskim ratovima Bangladeša. Pa i kod nas vrlo malo ljudi gleda dokumentarce. Što kažete neki senzacionalizam da se ubaci, nemam pojma, ono što ljudi vole. A to su ili sranjaste ljubavne priče ili neka dobra akcija.
Čak ozbiljno mislim da bi bila dobra ideja da se sve te činjenice protkaju kroz priču o robotima koji su se skršili na Balkan (ne moraju biti Transformersi, mogu i neki regularni roboti, ali da dovoljno kul izgledaju), i sad se podelili međusobno i prišli određenim narodima i sad izbije neka svađa i kolju se međusobno. Onda tu ubaciš sve realne činjenice, samo mesto ljudi koji se kolju, imaš ljude i robote (ili trolove, vilenjake, šta god hoćete) i onda to automatski ublažava situaciju, mislim da nije uznemirujuće kad robot ubije robota ili čoveka... Još može i da se odradi onako u anime stilu, ili ako štedimo dvadeset godina, onako napravimo film sa kul specijalnim efektima...
Треба да снимимо научно фантастичну драму "Тринаести гледалац", камера снима 12 људи у неком биоскопу у Србији како гледају неко срање, одједном улази неки тринаести лик и пита "Извините, како да дођем до Бајлонија?", ту почиње драма, премијера у Њујорку на Дан државности САД.
Ја, наравно, јебем.
Čak ozbiljno mislim da bi bila dobra ideja da se sve te činjenice protkaju kroz priču o robotima koji su se skršili na Balkan (ne moraju biti Transformersi, mogu i neki regularni roboti, ali da dovoljno kul izgledaju), i sad se podelili međusobno i prišli određenim narodima i sad izbije neka svađa i kolju se međusobno. Onda tu ubaciš sve realne činjenice, samo mesto ljudi koji se kolju, imaš ljude i robote (ili trolove, vilenjake, šta god hoćete) i onda to automatski ublažava situaciju, mislim da nije uznemirujuće kad robot ubije robota ili čoveka... Još može i da se odradi onako u anime stilu, ili ako štedimo dvadeset godina, onako napravimo film sa kul specijalnim efektima...
Jebote , smorena. Tebi nije muka da od zore pišeš ovolike testamente.
Ćut', mozak mi je danas radijo dvesta na sat. :) Malo ovamo, malo namo, nešto kuckam za faks, pa se ubacila i ovde. Uh, kako ću se komirati danas popodne... xD
Jebeš mi mater i ja planiram da se naspavam dobro , poslednjih desetak dana spavam po 5-6 sati dnevno.
Ali vazda me nešto prekine..
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/310558/Losa-ocena-za-film-Andzeline-Zoli-na-sajtu-IMDB
edit: Ovo je vise za transfer blama, koliko se ljudi primaju. Ovi daju keceve, a oni desetke. A pola ih nije gledalo film. Nisam ga ni ja pogledao, niti nameravam. Al zanimljiv mi ovaj statisticki podatak.
Kol'ko srba,jebote.
Текст је куртон. Као и филм. Своди се на исто мантрање које се може чути из правца тог хора већ... дуго, само је повод нов. "Денацификација", "нацијон", "масовна силовања", "суочавање с прошлошћу", "катарза", "денацификација", "катарза", "суочавање с прошлошћу"... ad nauseam. Ко је више пута понови, победијо је на конкурсу за моралну громаду. Ко најмање покуша да схвати шта онај са друге стране хоће да каже, добија и златну звездицу (ко најуспешније све своје неистомишљенике стрпа у једну хомогену злочесту масу на челу са Адолфом лично, добија две)...
Једино што курцу вреди је оцена глуме главних ликова (нарочито мушког). Нема никаквог "суновраћивања у поноре теленовеличних сапуница", јер ни не излази из тих понора. Филм је очајан и ако се занемари устаљено црно-бело приказивање ситуације (и није толико црно-бело; ето, један муслимански герилац краде накит са лешева у једној сцени; ха! ај сад кукајте о необјективности!). Нема никакву радњу. Да нема те "идеолошке позадине", не би било битно да ли га гледате нормално или одназад. Исти курац - она је у заробљеништву, он је неки битан курац, повремено се јебу, у паузама она слика. Поједини детаљи ипак остављају гледаоца у неизвесности да ће се ипак нешто потпуно неочекивано десити. Нпр. да ли ће се до краја испоставити да су негативци неки неопагани који воле да тетовирају коловрате по рукама и спремају неко опако окултно изненађење.
http://img440.imageshack.us/img440/4778/kolov.jpg
Или су само верни Точкови фанови.
Пошалицу на страну, глума сама по себи чак и није (баш) толико лоша (сем јунакове), колико је лоша режија и едитовање (или како се то већ стручно зове, немам појма) чине смехотресном.
http://img221.imageshack.us/img221/1788/rejfppby.jpg
Сви причају на неком индијанском енглеском. И ваљда је и самим глумцима било јасно колико је то дебилно, па током целог филма више шапућу, него што говоре, као да их је блам да кажу то што имају да кажу. А немају шта да кажу. Дијалози су ГОЛО ГОВНО. Обични филери у овој двосатној агонији (агонији за гледаоца). Они статисти око њих... жасу. Видиш им на лицима да немају појма о чему ови причају. Не знају да ли су дошли да глуме пензионере који чекају у реду или ускоро покојне жртве србоћетнићких креатура.
http://img577.imageshack.us/img577/5167/statch.jpg
Јебо то што нас приказују као јебаче и шампионе у игри "баци бебу са терасе", али, брате, како прећи преко тога што су нас приказали као дијаболе са очајним вицовима. Онај што га је Ђуричко испричао на почетку филма је нешто што захтева кривично гоњење.
http://img857.imageshack.us/img857/5594/mediumcopyofturkishango.jpg
За оне телетабисе који нису упознати са ситуацијом на нашем дивном парчету полуострва деведесетих, ту је и наратор у виду извештаја увек објективних страних медија који се повремено чују са радија који слушају... српски војници. Јебига, кад су већ почели да причају по енглешки, логично је да ће и енглеске (и немачке на енглеском, зер ало-ало стајл) станице слушати.
Та Жоли, Ђоли, Џоли, на шта се већ одазива, је већа скагу него што сам мислио. Главна ликуша (после кратког бега) се враћа код тамничара, наводно са задатком да буде шпијун за малу, али добро организовану, граџански настројену (не мрзе све Влахе, само Србоћетнике, лол; бар кад је неки мешанац присутан у просторији...) групу босанохерцеговаца. Хоће, ваљда, да убију краљицу (Шеширџија), Данијеловог ћалета. Знате, Данијел није у суштини тако лош. Сем кад јебе. Они матори Срби, они су говна, са својим кењањем о краљу(!) Лазару и Турцима и 400 година... и тако тим. Ако би их отргнули из канџи родитеља и показали им светлост, можда једног дана почну да личе на љуцка бића...
Углавном, на крају одаје локацију тајних договора србоокупатора како би граџани могли да их рокну (минирајући унутрашњост цркве (католичке!)(иначе јединог места у ком Власи могу на миру да планирају јебање и бацање беба са терасе, без бојазни да ће Овен Вилсон да им покаже; да неко не помисли да је у питању прикривена верска мржња и нетолеранција фридом фајтера) у делу града који је очигледно под контролом обријаних брадоња, јер се ћетници очигледно осећају сигурним док бауљају туда, али то не спречава наше јунаке да... небитно. Ко догура довде, већ ће престати да обраћа пажњу на овакве "нејасноће".
Зашто га сама није ликвидирала, уместо што се јебавала са њим толике године, то само госпоџа Ж/Ђ/Џ. изгледа зна. Као и то зашто су је пустили да се врати у фуцк-цамп, ако (за разлику од нас, гледалаца) не знају да се овај ложи на њу, и да ће имати специјални третман? Као и то зашто сакрива Зану испод леша једног војника усред ноћи, УСРЕД ШУМЕ. Од толиког дрвећа она нашла да се поставља испод четника (рефлекс ваљда) и чека непознату особу (али врло битну за остатак приче) да наиђе... Оваква немаштовитост у повезивању два дела приче заслужује бону.
"Бар има сцена секса", мисле се сад неки ибер-оптимисти. Вратите штољпи у футролу; јадне су и нису нарочито експлицитне. Што је мало чудно, с обзиром на централни мотив филма. И, имајући у виду његов неквалитет и иритантност, не изазивају неку нарочиту емпатију према силованим ликовима. Руку на срце, ко воли бабе, има једна урнебесна сцена
http://img205.imageshack.us/img205/2484/babojepci.jpg
Што опет отвара ново питање: зашто копилад турска међ свим тим бисерима балканског глумишта одабирају смежуране бабе за разоноду у тренуцима одмора од истребљивања цивила и дизања возила Црвеног крста у ваздух... боље да не знамо. Уз то, приказали су нас као неке асексуалце који јебу преко курца. И то 30 секунди, топс. Бата нас се у овом тренутку одриче преко новина.
http://img138.imageshack.us/img138/4150/saculol.jpg
Остаје, наравно, и питање зашто банда гранатира град, онако, џаст фор лафс, а онда силази у тај исти град да тера власнике станова да се одрекну власништва. Можда да их не би тужили за узурпирање имовине, након што их истребе, хњо хњо хњо. Или се, можда, власници налазе на територији коју контролишу Срби... Али одакле онда разрушене грађевине и тамо...
Има још бесмислених сцена, као нпр. она чувена са живим штитовима, чија је једина сврха, изгледа, да прикаже... живе штитове. То што нема никаквог смисла да неко ко је опколио грађевину излази из природног заклона (дрвеће) и излаже се опасности стајући иза људских тела која сваког тренутка могу да побегну и не представљају никакву баријеру за метак јуришне пушке... шта зна Енџи шта је 7,62 × 39 mm...
Толико дебилно изгледа, да почињем да се трипујем да је то нека фора коју само искусни војници користе. Као, да буду мање видљиви ако прилазе неком са те стране. Немогуће да је неко толико глуп да такав пропуст направи?
Ето тако... Неко искуснији нек потврди да ли су им оне ознаке на униформама ознаке Војске Југославије.
И да завршим у истом стилу, филм сам гледао у биоскопу, а фотке сам нашао на интернету.
kobjasnijo si brale.
sad ne moram ni da gledam
hahahahaha
znači, pobedio si s ovom kritikom, na par mesta umalo da se zacenim od smeha.
mada sam žarko želeo da zarad naciona, katarze, denacifikacije i ostalih ad nauseama film bude bolji, ipak ispade golo govno, šteta...
Film jeste totalna umetnost. Tvoj je problem što ne shvataš reč totalna.
I, molim te, objasni mi "ESTETSKU SENZACIJU". To je konstrukt u čijem osnovu leži empatija.
6 univerzalnih odlika ljudske estetike:
2. Neutilitarno zadovoljstvo. Ljudi uživaju u umetnosti radi umetnosti i ne očekuju od nje neku praktičnu korist (npr. da ih prehrani i slično).
3. Stil. Umetnički objekti i performansi zadovoljavaju pravila kompozicije koji ih smeštaju u prepoznatljivi stil.
4. Kriticizam. Ljudi prosuđuju, cene i interpretiraju umetnička dela.
5. Imitacija. Osim u slučaju nekoliko izuzetaka kao apstraktno slikarstvo, umetnička dela simuliraju iskustva iz stvarnog sveta.
6. Specijalni fokus. Umetnost je izdvojena od običnog života i predstavlja dramatičan fokus iskustva.
Kao što vidiš, sve je saglasno sa onim što sam ranije napisao. Moja logika je besprekorna (kao i uvek).