Једноставно,песма ти је ремек дело.Готово Дучићевска,мада ко сам ја да судим о томе,ја само кажем да је песма дуга,али вреди читања.
__________________________________________________________
ЛЕПРОЗА
Кожа ми отпада,
то ми се не допада.
Распадам се по шавовима,
опстајем у деловима.
На све стране
живе ране,
кроз дугу косу крв пробија,
гној на место здраве коже избија.
Ne volim ove pesme gde lipti krv, znoj, gnoj i tako to... Ne znam mnogo o leprozi, ali ne verujem da je ovde samo opisana dijagnoza. Ovo "opstajem", a ne "ostajem" me navodi da pomislim da se radi o stanju naseg drustva, koje, sve raspadnutije, ipak opstaje u delovima.
Nisam pametna.
Sreca u nesreci
Podjoh da se nadjem I na tom putu nadjoh tebe;
A govorili su da je zivot vecito traganje,
i ne, ne verovah u to laganje
I u svom neverovanju sapletoh sebe.
Govorili su posle da cu te traziti u svima,
a ja nikog drugog i ne vidim vise,
govorili su da cu roniti suze ko kise,
a ja sam srecna, jer tebe ima...
negde tamo...
Govorili su sta je moguce, sta nemoguce,
i nikada mi ne bese vazno,
jer meni od tada sve je moguce,
i ja se od tada osecam snazno.
Govorili su da sam tuzna,
da si mi srce razneo,
a ja osecam da sam ti duzna,
jer ti si me oziveo.
Rekli su mi I da si otisao,
a otisla sam i ja malo,
I rekose I da im je zao,
ko da je meni stalo...
...do te njihove zalosti...
Govorili su: bice njih jos
I nije da ih nije bilo,
govorili su da zivot je los
i jos se stosta ovde zbilo...
u medjuvremenu...
Pitali su me kako cu sada
I zazmurih na to pitanje
I sta mi je to trebalo tada
I ko da trpi tvoje skitanje…
Pitali su me kuda to vodi
I kakav bi to zivot bio
I ja im pricah o slobodi
I o ljubavi koju si snio.
Nisu razumeli….
Pitaju I dalje zar to moze tako
I zar je dovoljno voleti samo,
Ja im kazem: Moze…lako…
Jer on nije ovde, ali jeste negde tamo...
Postoji I dise…
I zasto bi mor'o
Da tuzne pesme pise
Da bih ga volela?
Ljubav nema deklaraciju,
I ne ide na reklamaciju,
Ako neko ode, na primer, u Indiju,
Ili u Srbiju cak,
Ili mozda dobije rak
I umre na kraju…
Neke price jednostavno traju…
U nama…
evo jedna glupava...
E moja energijice, još jedan tužan pogled u sebe.
Bar ja tako vidim ovu pesmu.
Radi tebe kažem, ostavi juče u juče,
ne daj da prošli dani te muče
jer juče je bilo i prošlo i završeno,
pogledaj u danas i videćeš savršeno
da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo,
pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo,
pa poleti, poleti visoko u oblake perjane
i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane.
Ovo beše komentar u stihu, a evo i jedne nove pesme.
Zemlja, vetar, vatra, voda
Stvorio sam zemlju
da ti mogu doći,
da te mogu naći.
Stvorio sam vetar
da po licu mogu
nežno te dotaći.
Stvorio sam vatru
da u tvome oku
ljubav razgoreva.
Stvorio sam vodu
koja kad te umiva
moju pesmu peva.
Moje recitovanje uz muziku.
Neso, moram prvo da dam komentar na komentar: bio je pogled u sebe, pesma je stara, ali su ti trenuci ostali zabelezeni i to ne kao tuzni, ja sam bas volela sto patim za nekim u tom trenutku. Kao kad ti neki deo tela utrne, pa cekas da te neko ustine dovoljno jako da osetis bol. I ta prica,kao i sve druge, i dalje traje u meni, kao sto zivi i ovo divno sto je sada.
Zemlja, vetar, vatra i voda mi se jako dopada, pronalazim se u tom panteizmu. Bar je ja shvatam tako- Bog je u svima nama i svuda oko nas. Lepa i optimisticna, mozda najbolja medju tvojim pesmama.
Druga me podseca na Miku Antica, kraj je jako dobar.
Treca mi je nekako...ne znam...ima tu optimizma, ali mi je, ipak, mracna. Jeste, bio je seljak malodusan i trazio vrednosti koje ne postoje, ali zar mora dva puta da umre? Voljena se udala za drugog, roditelji umrli, on ostao nesrecan i sam, i ko da mu zameri sto nije znao sta ce sa sobom? Ta nije niko toliko iznad svega... Onda se jos i razboli. Nekako zvuci kao antibajka. No, forma je odlicna, i pouka je odlicna.
Zivot je cudo
Kada ti se cini da nebo se rusi,
jedan ce ti osmeh ulepsati dan,
jedna zvezda zasjace u dusi
i usnices najlepsi san.
Kad pomislis da je zivot ocaj,
tad shvatices da je zivot cudo,
zgrlice te veseli maj,
reci ce ti neko da te voli ludo.
Suze se brisu,
osmesi se pamte,
srca koja uzbudjeno disu,
duse koje vole,
ljubavi sto plamte.
Zivot se zivi
i kada zaboli,
ne pitaj se ko koga krivi,
nasmej se onom ko voli
i ulepsaj mu dan,
i ulepsaj mu san...
Suze se brisu,
osmesi se pamte,
srca koja uzbudjeno disu,
duse koje vole,
ljubavi sto plamte.
Veoma lepa i nežna pesma, al opet tužna.
Deo:
" Suze se brisu,
osmesi se pamte ..." - Moj životni moto.
Hvala na pohvalama, a seljak je morao da umre da bi priča bila dovedena do prave pouke.
Енергијо-од сад ми твоја песма постаје животни мото.
Нешо-опет си га погодио у суштину,без беспотребног претеривања.
_______________________________________________________________
НЕ ОКРЕЋИ СЕ НАЗАД
Не окрећи се назад,
јер ништа вредно ниси оставио иза себе;
Не окрећи се назад,
јер ни цвеће сузе пустити неће због тебе;
Просуто млеко одавно је испарило,
Трагове за тобом нико неће пратити,
Шума је изгорела,заједно с твојом радошћу,
нико иза ти је сигурно неће вратити.
Зато,не гледај назад,него гледај напред,
иди напред,потрчи према новој радости,
шта је било,то остави овима иза себе,
иди напред...Напред...Напред...
U potpunosti se slažem sa poentom ove pesme, a i sam sam napisao nešto slično pre par dana.
Juče i sutra
Tužnome uvek kažem, ostavi juče u juče,
ne daj da prošli dani te muče
jer juče je bilo i prošlo i završeno,
pogledaj u danas i videćeš savršeno
da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo,
pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo,
pa poleti, poleti visoko u oblake perjane
i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane.
Juče napisano.
Boli li te kad te sanjam ?
Boli li te kad te sanjam,
kad se budim prazne duše,
dozivajuć' ime tvoje?
Boli li te kad te vidim
zagrljenu s nekim drugim
i kad vidiš uplakane oči moje?
Istinu si tražila u laži,
posumnjala u iskrene reči,
pobegla od mene bez pozdrava ..
Boli li te kad te sanjam ... ?
Ljubavi !
Неша к'о Неша-кратко и јасно.А и сама поставка песме је доста необична.
______________________________________________________________________
НЕШТО ЛОШЕ
Изнутра ме покреће нешто погрешно,
због чега од споља
нешто лоше у моје тело улази;
тајна се открива прекасно:
све што је досад у мени било
брзо и ненадано почиње да излази;
агонија и екстаза ме обузимају;
привремено пресељење у паралелни свет
чудно стање-ни лежање,ни лет
док ме не ошамари стварност-
буђење,
болница,
инфузија...
Опет сам га претерао.
Zanimljiva tema.
Ne slažem se sa preterivanjem u porocima, ali razumem onoga ko se bori sa svojim demonima na taj način. Ja sam ih na svoju sreću pobedio.
Naravno rešenje je na nekom drugom mestu.
PS - Ja ovo pisao kao da je autobiografska pesma, a možda i nije.
Škorpion
U meni žive dusi,
svaki me želi k sebi,
a ja im se ne dam,
da me satrli ne bi.
U meni pakao tinja,
ne dam da se razgori,
tama mi radi o duši
dok pružam ruke ka zori.
Spašavaj Bože grešnog,
nevrednog milosti tvoje,
oteraj moje zveri,
one se milosti boje.
Pitanja mnoga me muče,
a odgovori još više,
jer mnogo odgovora
kaznu na smrt mi piše.
Коментар на коментар:само сам пренео своје искуство од пре две године,сад се трудим да не претерујем(могу слободно да кажем да ми успева).
Коментар на песму:неко би за твоје песме рекао да превише форсираш риму да би испоштовао форму.Мени се,заправо,свиђа како неко уме да представи нешто римовањем,јер за то итекако треба умеће и одређено кефало.
Иако се,на први поглед,наслов не слаже с песмом,допада ми се како је представљено размишљање шкорпије.Мислим да се ту ради о хороскопском знаку(и сам сам шкорпија у хороскопу),мада нисам сигуран.
ОТВОРИ ВРАТА
_____________
Притисни кваку,
врата отвори,
уђи,изуј се,ућути
и поново врата за собом затвори.
Сво блато и злато,
беда и јад,радост и смех,
све што си видео и чуо
напољу нек остане.
Иза ових врата
иде ходник у недоглед,
само страх у теби да не настане.
Закорачи храбро,
сад си свој,
протумарај ходником-
то је будући живот твој.
Kao neki tekst od Alogie... :)
Odlazak iz jednog života u drugi, napuštanje svega poznatog i sigurnog, i ulazak u novi svet, zarad boljeg života. Izlazak iz kolevke na noge, sa nogu u sanduk... Dobrodošao u novi svet...
Sve u svemu, lepo...
Novi mart mi posla' 20 i neku,
a ja raspet stojim izmeđ' sna i jave...
Zašto čujem samo svračju dreku?
Vampiri mi glogov kolac prave...
Da l' još nekom kao meni
ružna starica se kezi
i nudi se po jeftinoj ceni?
Kao da me nema za ljude ne postojim,
dane k'o vagone uzaludno brojim,
niko se ne raduje uspesima mojim...
Zato što ih ni nema.
To je tužna, beskrajna poema,
potkopana lošom voljom
završena raspadom sistema.
Želim da se divim svemu
k'o prvoj prolećnoj rodi...
Kuda li me novi plan života vodi...?
Sat kuca ritmom sve blažim...
Sa zebnjom prilazim svakom novom minutu.
Počeo sam svoju sreću da tražim
u vidu potkovice na putu.
Kao prvi plač iz detinjstva
nevine su sve misli moje...
Pa ipak se vidi da se jači boje.
Znam, već jednom, da će neko naći,
ili ribe, il' neki ronioci
ono što more odavno krije;
moj poziv za pomoć, moju poruku u boci.
Iz dubine duše pravo na forum.
Pesma jeste u nekom ritmu, ali i van ritma.
Važno je ipak da je napisana mislim iz dubine duše.
Dr Jankoviću.
Pogodio si. Ja sam škorpion u horoskopu, a znaš i sam kakvi smo, pogotovu treća dekada.
Budite mi pozdravljeni vitezovi rime,
vi ste duša sveta, ponoste se time.
Mislim da se budim
i jecam
jer prošao je san.
Nehotice, valda
trgoše me voljeni.
Odlaze u magli jedra
što sijaju u noći
i sada, bez mene
nazad plove kući.
Ostao sam sam.
Hladno je i drhtim
i peče, ali gledam.
Iz napukle mi kože, čini se
u hiljadama brazda
lije
al - ne boli.
To više nisam ja.
Mislim da se budim.
Grudi para prvi ovozemaljski dah,
a sanjiva duša
lenjo trlja modre oči,
dok, u krvi boje
od noći prave dan.
Mislim da je proleće,
i da nikad neće proći.
Mislim da sam budan.
Više nisam sam.
Čini mi se nekad,
da putujem sam;
da ljudi prate donekle
a vole samo ponekad
i ostati nećemo
zajedno doveka.
Pomislim, i ti i ja
postaćemo drugi neko
i možda smejati se nećemo
kad u prolazu, usput
sretnemo se retko.
I bude mi teško.
Jer zavaraće vreme,
i ostaće nam dužno
za još makar jedan,
onaj samo naš trenutak
što smo živeli ih skupa.
Da ga živim još jednom,
volim i uz sebe stisnem..
Kad jednom prodje sve,
kad jednom
sve
zaboli.
Ne cekaj jesen
Kad dodje jesen I iskapis case,
Nemoj zaliti za onim prolecem,
Nek te imena mrtvih ne plase-
Ta suza teska je,
ta suza bolece.
Nemoj da cekas turobnu tminu
Da zivot zalis i za milost da molis,
da oplakujes onu neku Jasminu
kojoj nikada nisi rekao da volis.
I da se secas neke davne kise letnje,
i onih, koji su otisli neznano kuda,
sa kojima si isao u one carobne setnje,
I onog divnog pescanog spruda
Na kome si ljubio…
Neku, koje vise nema,
A mozda nije mogla bez tebe
mozda jos uvek isti san sneva
I mozda negde ceka na tebe.
Nemoj na jesen osudjivat sebe
I ceznjiv I sanjiv cekati nov dan
Zasto bi sanjao izgubljeni zivot
Kad mozes da zivis nadjeni san.
Nemoj na jesen da zivis od lazi
Kako nisi mogao, kako nisi smeo
Pronacices zivot kada ga potrazis
I umeces ako budes hteo.
Nemoj suze roniti nad sobom
I pricati da je vreme krivo
Ne umiri vecno, ne kuni se grobom,
zivi, ljubi, voli, misli, radi zivo.
Nemoj tek kada dodje jesen duga,
da obuzme te strepnja i tuga,
nemoj se tek kad opadne lisce
setiti prolecne kise,
setiti vernog druga.
Nemoj kada zadnji plamen zgasne
Da pozelis vatru, da dobijes zara
Neka tvoje igre danas budu strasne,
sva ova vremena bice jednom stara.
Danas se probudi, danas covek budi
Danas idi ljubi, danas zivot slavi,
seti se bas danas onih divnih ljudi,
danas im ulepsaj, danas im se javi.
Danas prospi reci koje nikad nisi,
mozda nikad neces.
Mozda nisi hteo.
Al' dan je za put, vreme je da kreces.
Danas budi jak, danas budi smeo.
Smeo da volis zivot i da ljubis
Da sebe bezgranicno dajes
Spreman da dobijes i izgubis
Spreman da trajes.
Danas se probudi, danas covek budi
Danas idi ljubi, danas zivot slavi,
seti se bas danas onih divnih ljudi,
danas im ulepsaj, danas im se javi.