Mislim da sav svet
ima mnogo na ovom svetu,
a ja sam sam -
baš u ovom svetu,
nikom ne pripadam.
Ko će mene
poljubiti za Novu godinu?
Naidje ponekad
onaj crni dan
kad branim se ćutanjem
i odbijam napred da hodam.
Ali tako život hoće,
pa put ka meni krene sam.
Donese nešto strašno
a nešto što sam voleo
ostane zauvek iza
i poneti mogu
samo komadić, da se sećam.
Nakrivim kapu,
raširim ruke,
i nekog novog čekam.
@vlajkica - Druže, ukoliko ne želiš da komentarišeš poslednju napisanu pesmu pre svoje zamoliću te da svoje pesme ostavljaš na ovoj, sličnoj temi.
http://vukajlija.com/forum/teme/318
Ova tema je rezervisana za one koji žele da komentarišu pesme drugih koje se ovde postave.
Dok ne prokomentarišeš nečiju pesmu niko neće komentarisati tvoju.
Sve najbolje.
Hvala, nisam skontao. Bice kopmentara, ne morate moje komentarisati :)
Свачије мишљење се уважава,не треба уопште да се осећаш као аутсајдер-бар не на овој теми.Поента је да прво прокоментаришеш песму изнад,па онда да објавиш своју.
Апсолутно подржавам твој концепт писања.Најбоље се пише управо кад седнеш,искључиш се и запишеш шта ти падне на памет.Тако сам и ја писао,имам пуну свеску таквих песама,ал их никад нисам објавио широј јавности.
Сад сам баш отворио свеску и ево једне моје старије песме(надам се да ми нећете замерити што нема риме,тако сам тада углавном писао):
Бог грома
улеће у моју кућу кроз зидове
Док прелиставам огласе
напољу се дешава обрнута реакција од очекиване
За трулим људима се вуче срећа
а ја сам отишао напоље
и опет ништа посебно
Kad ti se na glavu srusi citav svet,
kad se sve sto vredi u provaliju surva,
ostanes kraj puta ko popisan svet,
sudbina je stara, proverena kurva.
Zbog cega od rdje trazis milosrdje,
a od idiota molis dan zivota?
Cuj, ispravi kicmu, u glavu ga drkni,
pokazi mu zube i ponosno crkni.
Neka te pokradu, nek ti otmu zenu,
shvati da ti tako samo dizu cenu,
neka ti se krisom iza ledja smeju,
samo od baraba sacuvaj ideju.
Bora Djordjevic
Dobrodošla mala budalo, pesma ti je zaista lepa. Nastavi da pišeš, mislim da tvoja najbolja pesma još nije napisana.
Doktore, izuzetna pesma. Daj još tih starijih.
Evo i jedne moje nešto starije pesme.
JADNA OLOVKO MOJA
Jadna olovko moja
zasto li ovo pises
kad ona ce tek naslutiti
da zbog nje
sna nemam vise.
Zbrkana pameti moja
zasto te ludilo hvata
nemogucem se nadas
iako dobro znas
da ces da stradas.
Nesrecna duso moja
taman ti nadjoh mira,
a sada opet plamtis
zbog nepostojeceg
i nematerijalnog dodira.
Zivote prokleti moj
bas si mi smrsio konce
nekome smo malo
pobrkas loncice,
a meni ekspres lonce.
Monotoni dani moji
sa mislima pod kontrolom
noci ste moje uzburkali
nestvarnom nadom,
konfuzijom i bolom.
Prokleto srce moje,
zasto mi dusu varas
laznu mi dajes nadu
i iluziju moguceg
heppyenda stvaras.
Sudbino,zivota varko
u buri malena barko
zasto mi dajes nadu koja je tek sen
da cu i makar na kratko
postati samo njen.
Занимљива ти је та песма,иако је старија.Добра.
Ево још једне моје старије(ниједна,иначе,нема наслов):
Истину збориш,велим ја
док се гледамо преко балкона
између нас магла пролази
и само продубљује неспојиво у нама
доле људи трче
заједно их посматрамо са зграде
а међусобно се не видимо уопште
When I saw this, I was like "Oh my God"! :)
Jankoviću, nekako mi se tvoje dve zadnje čine kao prošireni haiku stihovi. Nekako nose tu emociju. Bar meni.
Maloletnice, neću koristiti tvoj drugi deo nika jer to nisi.
Pesma je dobra, ali ne kao prethodna. Malo ti je pobegla misao dok si tražila rimu. Moj savet je da pišeš baš onim rečima koje ti se učine jakim, a rima, ako dođe došla je. Ja već dugo pišem i rima je nekako deo mene.
Ajd da dodam još jednu stariju.
Parastos jednoj ljubavi
Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sada zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer srca su naša udarala jako.
Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.
Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.
Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.
Pesma napisana uz gitaru posle šut karte.
Коментар на коментар:хаику ми је био само непосредна инспирација,све што је написано,буквално је из главе дошло на папир.
Коментар на песму:у времену општег разочарења у љубав и све људско,ова песма некако добија на тежини а,опет,не да излаз.Или препушта читаоцу да сам закључи шта ће бити кад дође са сахране и опере руке.
__________________________________________________
Обмотао сам кабел
и ограничио зелену зону
колико покушавам да будем детаљан
толико не видим да све бежи од мене
Уз трескајући звук пада поклопац
а ја и даље пратим сенку на плафону
јер сијалице нема,само висе голе жице
kabel :)
Јок,хтедох рећи кабал.:)
Јеж крај пута
Има један јеж,
поред црног пута,
вечно лута поред,
аутомобил јури,
гази и црвено тече,
лепљиво и гвоздено,
возач је пијан,
поново се напио,
жена се дере,
вади пушку бесна,
муж вади нож,
јер је пијан,
ал' она је трезна,
чује се пуцањ,
дете плаче,
пуцањ још један,
дете не плаче,
чује се поново,
тихо је у кући,
јежић се диже,
смешка се пакосно,
осветио се...
eh, jebeni jez kraj puta, ovo mi probudilo neka stara, ruzna secanja, secanja na osecaj...da se neke bodlje uvlace tu negde i zabadaju tamo gde najvise voli i da te neko gleda i smeska se i nasladjuje tvojom nesrecom...ali ovo noje mesto gde bih pisala svoju dirljivu zivotnu ljudsku pricu.
Energicna pesma
Zelim da vam osmeh poklonim,
zelim da vam zivot podarim,
da od suza i tuge vas sklonim
pod dobri, poznati humor stari.
Da shvatite da nema dobrog scenarija
a da nema u njemu zacina tuge,
da vas ne lomi cudesna istina-
i zlo i dobro Bozje su sluge.
Tu je dobra energija da vrata otvara nova,
i da vam osmehe na lica vrati!
da vas povede na put do snova
bez straha da se sunovrati.
ovo bi trebalo samo da vam vrati osmehe na lica, nema neku pesnicku vrednost ali Svanulo je Suuunceeee!
Hvala, Energijo, tvoja pesma će mi valjda vratiti osmeh na lice. Sreća da je došlo lepo vreme, tako da me je to delimično spaslo od namćorluka. Tako da, kako ti kažeš, i kako mi kažu mnogi, treba biti lepo raspoložen.
I ja reko' da priložim moju jučerašnju pesmu, koju sam napisala sa još par komada koje su mi izletele prilikom prevelikog naleta emocija. Nije nešto, ali barem meni mnogo znači. Nažalost, u neprijatnom smislu.
Stvarno
Ti si deo stvarnog sveta.
I ona je.
Stvarni ljudi,
stvaran momenat,
obrtaj u vremenu
ukraden je.
Neki tvoj osmeh,
neka tvoja reč u beskraju.
Ja nisam deo
tog stvarnog sveta
kojim vi koračate,
i samo pratim
iz druge dimenzije.
A ne mogu da ne mislim
na taj trenutak
koji delite...
Njene oči.
Taj osmeh-tvoj osmeh,
i reči,
i telo,
i ceo,
stvaran,
u punom svetlu.
Ti.
U stvarnom svetu, gde te ne mogu dotaći.
У принципу,сваки човек ,,спава'' у својој свести,никад сви људи не могу бити истовремено будни за једну колективну стварност,тако да је твоја песма,с филозофске тачке гледишта,потпуно на месту.Видећеш,кад будеш учила филозофију у 4. средње,колико је твоја песма,заправо,невероватно дубокоумна.Сачувај је негде,па је анализирај за једно 4-5 година,биће занимљиво.
_______________________________________________________________
Скочио сам с прозора
свет је за тренутак био испод мене
уживао сам на висини
а онда сконтао да не знам да летим.
Није болело.
Јанковићу, свака част насмејао сам се - прави Прачет и стил "не плашим се висине него само земље."
Чекај не могу да провалим дубљи смисао, јел' има неку везу са човеком који је заборавио своја ограничења па их схвата тек кад га судбина ухвати на крају пута или је ово комедије ради ?
..............................................................................
Негде далеко,
много далеко,
ужасно далеко,
бесконачно далеко,
наћи ћете мене.
А ја ћу се смејати,
јер сте прешли толико,
само да би мене видели,
а сами сте... видите се.
Ено огледала,
погледај се,
немаш смисла,
немаш снаге,
видео си мене,
и шта сад.
Daj mi drugo ime.
Želim opet, iz početka,
živeti trenutke
što mi danas oči suze.
Daj mi drugo ime -
želim boljeg da me pamte;
ljudi što ih ljubim
nek po lepšem me se sete.
Nacrtaj mi osmeh,
i ja nacrtaću svakom
radosti na licu,
kad me iznenada sretne.
Daj mi snažne ruke,
voljene da stegnem jako;
vremenu da ne daju
iz oka da ih uzme.
Daj mi druge usne - nežne!
Strasnije nek ljube!
Nek umeju da šapnu
što vam srce svima želi.
Daj mi vreme opet,
na početak moj me vrati;
popraviti hoću
jer ja mogao sam bolje.
Daj mi iz početka!
Želim lepše da vas ljubim -
vas, kojih više nema;
vas, kojih neće biti.
Daj mi drugo ime,
želim ponovo da živim
časove
što smisao životu mom su dali.