Prijava

Коментар на коментар:И једно и друго.Изгледа комично,али има дубљи смисао.
Коментар на песму:Овде морам да парафразирам Аурелија Августина који каже да се човек увек ишчуђава нечему са стране што њему изгледа необично,а највише би требао да се ишчуђава самом себи.Песма је сјајна.
_________________________________________________________

Не смем да преврћем новине
јер ме слике атакују у виду ноћне море
и звук уз њих савршено језиво долази
Између сна и јаве нема разлике
пробудим се и сконтам да кошмар још траје
једино решење ми је изолација

Капирам читао си Курир и Прес у истом дану. Шта се тамо налази стварно инспирише човека, а и вести нису нимало лепе другде.
...............................................................................

Jovicicu pogodio si me u misli.Malo mi je lakse kad znam da nisam jedina.
E, upravo zbog toga ne mogu da ti dam ocenu jer necu biti objektivna.

A,ovo je moja pesma

Zatvorena u medjuprostoru
Kroz resetke tuznih snova pruzak ruke
Niko ne cuje moje kad kapne moja suza
Niko ne cuje moje tihe jauke
Misli su zatvor kada ostanem sama sa sobom
Kad sam sama sa sobom ujednom sam i sa tobom
ti djavole sto me mucis i moris
Ti sto bolis iako ne govoris
Nije vise dovoljno sto te vise ne volim
Jos u meni ima otrova,starih teskih lanaca
i robovskih okova
Njihov zveket je tvoje ime
Cujem sve i mrzim te
Suza te moja proklinje
Suza me moja opominje
Da se ne predam tako lako drugome
Jer ne znam sta je gospodar tame
a sta samo tuzni plavi andjeo
zeljan ljubavi koliko i ja
Taj drugi mi obecava lek
Obecava mi ljubav za citav vek
Obecava mi srecu koju nisam upoznala
Obecava mi osmeh da ga ne skidam
kao da nisam nikad plakala
Ti si obecao da me neces voleti
I da me neces traziti
Ispuni to obecanje do kraja
Kad me ne volis ostavi moje snove na miru
Pusti me da nadjem svog andjela i prace raja
Nemoj vise da me trujes
Ne volim te!!!
Bas me briga sto mi ne verujes!!!

Обра песма сада сам се намерачио да напишем на мотиву анђела и ђавола..

Религиозна песма

Постоји један анђео,
што пуши пљугу гараву,
са Богом је ко добар бураз,
а са Моцартом држи клаџу.

И брате он носи кајлу,
коју је од Христа здипио,
кад је овај брате,
са Голготе извисио.

И носа је око врата,
тешко је туч,
ал' се анђео не жали,
јер је јачи него икад.

И Бог се придружи,
са својим буразом,
и обуче розе мајичицу,
а од Арманија позајми цвикере.

Али се ђаво стварно побунио,
стави шишке и мале крстиће,
стави прстење на своје прстиће,
и запрети да ће да сече вене...

Али фенсерима је било до јаја,
јер су им се отворила врата раја,
а ђаволу су дали доста места,
јер им се свидео како се смешка.

И сви су весели пошли на забаву,
а онда је откуцало дванаест сати,
Рај се затворио и Он се појавио,
и ђаво је плачући пао на колена.

U ovoj pesmi si bas dobro opisao poremecen sistem vrednosti u ovoj drzavi.
Ocena 9,9 mogao si malo humora da ubacis.:))))))))

Није свако онакав каквим га други виде-некога можда виде као сјајног и блештавог,али друго лице му је умазано блатом и одише болом и недоступношћу.С друге стране,неко ко изгледа тако једноставно и ненаметљиво заправо у себи крије позитивну енергију спремну да подели с другима.Бар сам тако схватио ову твоју песму(ко схвати шта сам сад овим хтео да кажем,нек ме лупи циглом у главу... :))
_______________________________________________________

Повукао сам потез
а ви гледајте шта ћете
пазите свој корак
јер вас могу лако саплести
Ваљда нисте толико невешти
да сам вам ЈА непремостива препрека
онда се,изгледа,не трудите довољно
да себи премостите пут преко мене

Јел' си радила можда скоро Дучића ? Сад ако би применили анализу на ову песму добили би причу о неком једноставном бићу које можда има могућност да види свет у својој једноставности на лепши начин него неко други.
И Јанковићу дао си кратак опис лика који примењује ову песмицу када мора да сређује електрику у згради и нешто обавезно сјебе...

Него ево још једне :

Орци

Лупају ногама и дижу сцену,
деру се као један,
и претња су систему.

Орци нису мртви,
само су се преобукли,
никада нису отишли,
као вилењаци,
нису се сакрили,
као патуљци,
нису смешкали,
као људи.

Орци су данас,
цареви улица,
немају господаре,
само своје генерале.

Марширају на улице,
певају страшне песмице,
личе као обична маса,
ал' су далеко више од тога...

Ако твоја песма алудира на понашање подивљале масе из редова неонациста и њима сличних,онда се апсолутно слажем с тобом.Та маса има своје генерале који им командују и према којима маса мора да се равна.
_________________________________________________________

Непријатељ прелази реку
док наша коалиција мирно спава
непријатељ се увлачи у нашу средину
и полако се саживљава са нама
коалиција се тек сад буди
и спроводи терор и над нама и над њима

Говори о томе шта се деси када се нека субкултура помеша са масом па онда они који држе власт покушавају да очисте друштво па у процесу направе више штете него користи ?
------------------------------------------------------------------------------

Ја сам гладан,
кева ми је мртва,
ћале ми је спаљен,
сестра ми је исецкана.

Ја сам гладан,
а они су сви мртви,
требам да се храним,
да останем жив.

Нисам више гладан,
нахранио сам се лепо,
сестра ми је била укусна,
а од ћалета сам добио горушицу.

И сада вадим нож,
и идем да се светим,
убицама и њиховој деци,
да се и они једу међусобно.

-Јесте,видиш да мислимо исто.:)
-Ау,презајебана ти је ова песма.Мислим да говори о томе како човек пређе све границе да би опстао,а онда покушава да се,као,искупи,али је опет направио нешто што не треба.Не знам,сад ми је блокирао мозак.
________________________________________________________

Кад невреме прође
и вода те на обалу избаци
не тугуј над својом смоченом одећом
него одмах кров тражи

кад пепео престане да лети
изађи слободно из рушевина
тражи ма какав облик живота
и буди срећан што је бар нешто остало

крај света
није и крај тебе

Говори о томе како након сваке пропасти не ваља сабирати утиске превише дуго, већ одмах кренути да се спашава шта се спасити може, вероватно тако нешто...

Leleeeeeeeeee, nema me nekoliko dana, a vi napravite gužvu.
Ovako.
Trišo, meni lično je tvoja poezija veoma teška za razumevanje i malo je previše teška za moj želudac. Izvini, ali ne mogu da je komentarišem, a i ovo je valjda neki komentar.
Doktore, dobru pouku nosi ova tvoje zadnja.
Maloletnice, suncokretu naš. Samo se ti okreći prema svetlosti i ne brini za svoju budućnost.
Energijice, jašta je nego stiglo proleće. Nadam se da ti je stigla i ljubav sa njim.

A sada evo jedne moje friške pesme od noćas.

Dve žene

- " Gde si moja dobra Anđo, odavno te nema,
čini mi se se nismo vid'le sto godina,
pričaj mi šta radiš, kako su sad tvoji,
uostalom ispričaj mi šta sve novo ima. "

- " Fala Bogu, dobro je, još me zdravlje sluša,
al' me zato moja snaja ič ne zarezuje,
sina mi je podbunila pa me boli duša
pa sve moje molbe kao da ne čuje.

Al' batali moje muke. Šta se ovde radi ?
Vidim neka nova lica. Ko su oni Stano ?
Odavno se nismo srele pa sam željna razgovora.
Hoću sve za njih da čujem, pričaj mi lagano. "

- " Vidi onu Ružu tamo kako se šepuri,
kako oštro hoda podignutog nosa,
sad je sveža raspuštaljka, nešto mnogo žuri,
a rekla bih da joj sveže ofarbana kosa. "

- " U pravu si Stano mori, ja sam za nju čula
da onoga oženjenog ispod oka merka,
a na onog tamo već je nasrnula,
bogami je ona neka mnogo ljuta zverka. "

- " Pa ti Anđo reče kako ne znaš ništa novo,
a ovamo mila dušo znaš više od mene."
- " Ma to samo slučajno sam čula Stano,
od jedne brbljive i blesave žene. "

U tom času ove žene začuše glas popa:
" Možete li za trenutak vas dve da ćutite,
sahranismo Božjeg raba, dok ste vi pričale.
Hoćete li barem sada da se prekrstite? "

Pesma završena 3.4.2010.
Inspirisano stvarnim događajem za vreme jedne sahrane kojoj sam prisustvovao pre više godina.

То се исто догодило и на једној сахрани у мом месту.Понекад несаосећајност и неувиђавност заиста немају мере и границе.
____________________________________________________________________________

Кад наивно помислиш да си победио демоне
они се врате
и дотуку те потпуно

Кад мислиш да си отерао демоне
они те,заправо,чекају
ту,одмах иза ћошка

Њихов напад је подмукао и низак
и увек те ухвате у најгорем моменту

Твоја наивност је њихова предност
и док се окренеш
они су те већ савладали
(инспирисано синоћњим догађајима,кад сам се,на своју срамоту,пробудио блатњав у неком жбуњу)

Не знам како да прокоментаришем ову твоју песму,а да истовремено не прокоментаришем и твоју младост.Неко ко овако размишља у твојим годинама сигурно се осећа као будала у односу на већину(ваљда си зато и ставила то у свој надимак).Но,само се ти окрећи према сунцу,а друге остави да се даве.
Како мало фали човеку да себи макар измашта бољи свет,ако већ није у стању да га створи-тако сам схватио ову твоју песму.
__________________________________________________________________________

Птица је излетела из књиге
а баш је лепо живела између редова
Одједном видим смисао
птица је отелотворење тог смисла

Нисам ни морао да читам између редова
све ми се открило само
само сам требао да се замислим

Čudna li je ovo skupina pesnika u ovoj temi.
Kada bih nas nazvao družinom ona bi nosila naziv:
" Konac i konopac ".
Maloletnice, prekini više sa tim " nisam dobra kao vi ". Ti samo pišeš drugačije od nas, a poezija nije takmičenje, nego kanal kroz koji izbacujemo iz sebe ono što je u tom momentu za izbacivanje.
Jankoviću, kažu da je čitati između redova umetnost koju je teško savladati, a prečice su oduvek postojale. Zamišljanje je samo jedna od tih prečica.
Srećne uskršnje praznike vam želi
vaš NesaDeBeli.
____________________________________________________________________

Zadušnice

Na planini moćnoj još uvek postoji
selo malo sneno, rosom umiveno,
potok još žubori i pevaju ptice.
al' od ljudi ono je davno napušteno.

Nekada su u njem živeli mi preci,
i čuvali rado svoju dedovinu
koju u nasleđe davali su deci
i spremni su bili da za nju i ginu.

Onda ipak dođe neko drugo vreme,
živelo se bolje širom belog sveta,
gasile se kuće umirali stari,
deda Stojan umro je zadnji prošlog leta.

Dok polako vozim putem trošnim starim,
rukom brišem suzom umiveno lice,
odlazim u selo koje živi samo
kad se sakupimo da odamo poštu
precima na groblju kad su zadušnice.

Имам ја предлог за име дружине-назваћемо се ,,Уже и конци''. :)
Неминовност је,нажалост,да села убрзано замиру,заједно са својим последњим становницима.А и поред чињенице да градски живот постаје све гори,ипак се не мили људима да остану на селу.
________________________________________________________________

Вода ми капље за врат
а мрзи ме да се померим

Зидови се око мене урушавају
ал'тренутно ме мрзи да побегнем`

Секире падају с неба,
нисам понео кишобран
нит сам се склонио под кров
јер ме мрзи да се мрднем

Лењост је заиста највећи грех,
ал' мрзи ме да о томе размишљам

" Лењост је заиста највећи грех,
ал' мрзи ме да о томе размишљам "
Da se kako tako nastavim na ovu misao.

Neću da se menjam
( satirični osvrt na samozavaravanje )

Dok istinu tražim, istine se bojim,
salgaću sam sebe da istine nema,
neću da se menjam, zažmuriću malo,
istina se ne vidi i nema problema.

Ne vidim, ne čujem i ne pričam ništa,
kroz vekove beše ponajbolje tako,
ko gleda, ko sluša i previše priča
sa ramena glavu gubio je lako.

Tako mi života i rođenog vida,
neću da se bakćem teškim razmišljanjem,
iako je teško živeti u laži
ja sam zadovoljan postojećim stanjem.

Управо то.Видиш да мислимо исто.Само што је свако од нас то представио на свој начин.У томе и јесте добра идеја ове теме на подфоруму.
Апсолутно ми се допада твоја песма,јер директно приказује поенту данашњег живота:ћути и само се смеј.
__________________________________________________________

Нисам платио карту
само сам пошао на пут
без мапе,компаса,пртљага,новаца
али са великом жељом
да видим свет
јер кад затворим очи
видим само мрак
а машта ме сама тера у покрет

Šta vam je, ljudi, nema vas!
Ja sam se malkice ulenjila, (eto šta uradi lenjost iz vaših pesama) ali eto. Doktore, poslednja pesma: to je baš nešto što ja često radim. Zatvorim oči i krenem na neki put. Svi mogu da razmišljaju mladalački, a ne samo ja.
Počela sam da prekucavam pesme na kompjuter, da ih imam sve na jednoj gomili, pa, evo, da izdvojim neku.

Uhvatiti

Videti. Videti.
Prošunjati se, namirisati i ispitati
sve deliće života
razbacane po bezličnoj prostoriji.
Nekakvi crteži, likovi i knjige,
teške, debele i neprepoznatljive.

Želim da znam sve o tome
da uhvatim ceo život
u jednu malenu šaku.
Želim da budem teo toga.
Deo mirisa i prostora.
Deo slika i očiju.
Želim da sve mogu videti.

Ništa posebno, nisam pisala ništa novo u poslednje vreme.