mnogo je napora potrebno da se ocuva civilizovano drustvo. malo se poljulja nesto, zanedostaje neceg, neceg bude previse, i vratimo se na ono staro - kolji, pali, ubijaj, progoni, diskriminisi...
ocu kazem, u prirodi covekovoj je nasilje. samo ga sputavamo kako bi mogli da ocuvamo drustvo. ali covek je u prirodi mnogo zajeban predator... kao najgore zlo koje mozete da zamislite - i to samo zato sto mozete da ga zamislite, ako me kapirate :)
Mogu ođe postaviti pitanje. Za koje slučajeve bi nasilje trebalo dozvoliti? Kada je nasilje opravdano i sa kojim ciljem? Da li uopšte postoji nešto takvo?
Ја капирам и слажем се у већини ствари. То да је човек највеће зло, па то није потребно помињати. Кер да зна какав је човек, не верујем да би му био најбољи пријатељ.
Људи поседују животињске инстинкте, борба за животом, склоност ка супротном полу( изопаченост је друга прича ), закон јачега, једино се разликујемо по уму и по томе што смо једина бића која се вечно везују за једну особу, животиње кога дохвате.
pa ono brate, kad te neko mnogo nervira, potpuno je opravdano bgate, da ga spičis po pički!
nenenenene... labudovi, pingvini, i jos tako poneka zivuljka. mnogomonogamniji od coveka!
Eto Celte, mogao bi nam pomoći da riješimo dilemu.
То је ништа у односу на читав систем, мислим да су и делфини ту... знам неке, лабудове и делфине. Мислим да је суштина јасна.
YOU... AND ME... OUTHSIDE... NOW!!!
I tako te fore...
Svest o zaštiti, strahu i potrebi za moći jeste bitan faktor, al sredina je tu možda najbitnija. Opravdavam nasilje u slučaju prozivanja, dogovorene fer tuče, ekstremnog idenja na kurac. i naravno zaštite sebe ili neke druge osobe. Uvek ima i ono: "Da ne ispadnem pička".
Ne volim one drkoše koje će napadati mlađe od sebe, il huligane u grupama, to je pičkasto. To su napaljeni, iskompleksirani šabani, koji pate od fobije niže vrednosti (nemaju ništa da pokažu, pa ajd da batinamo).
zato je covjek izmislio moral.
Je li ovo pitanje "kad je nasilje opravdano" pitanje morala?
Kad stitis svoj zivot, sigurnost i svoju misao, imas pravo da koristis nasilje. U nekoj mjeri. U kojoj mjeri? Na koji nacin? Opet pitanje.
Da ponovim ovo, sa wikipedie:
"A pacifist rejects war and believes there are no moral grounds which can justify resorting to war. War, for the pacifist, is always wrong."
Dakle, moze li ovo da bude istina?
I jos jedna zanimljiva stvar:
Vecina ljudi ima misljenje: Covjek je dobar, ljudi su losi. Kako to da objasnim? Uticaj sredine je bas zajeban fenomen.
moze... dok prvi ne udari neko. e, onda ode sve u picku majcinu.
Соколови...
Иначе, отварачу теме, ака Колфилде, поставио си једно 60 питања од уводног поста до сада... Не знам како си мислио да ико прати и да мишљење и одговор на све то...
To su samo teme za razmisljenje, mozes da das misljenje o bilo kojoj. Ili da das novu. Ne oftopici :)
mozda i treba da udari? pacifizam mi zvuci kao tvorevina ljudi ozlojedjenih ratom.
Ja mislim da nasilje treba da postoji, uz ogromne moralne norme koje treba usaditi svakom covjeku, da moze da razgranici kad je nasilje opravdano a kad nije.
pročitah-kajsije.
i,gledam,kakva ovo tema...
mada,bolje kajsije,no nasilje.
Узроци насиља:
- Богатства без рада,
- Задовољство без савјести,
- Знање без карактера,
- Трговина без моралности,
- Наука без људскости,
- Обожавање без жртвовања,
- Политика без принципá.
Махатма Ганди
Насиље је човеку урођено, како рече доктор; људи су највећи предатори и не постоји ниједна животиња која из задовољства убија чланове своје врсте сем човека, стога је јебена грешка када за одређени људски злочин ставља епитет "зверски", јер је то ипак људски. Али ето, трудимо се, цивилизација офо оно, спутавамо и прикривамо своју праву природу, ал' кад једном пукне неко жесно срање, показаћемо своје лице, борба за опстанак тебра, па куд који, мили моји.
Суштина свега је у урођеној жељи за обележавањем територије и одбрани исте.
Ima ovoga, ali mislim da je to donekle i prirodno i zdravo u svojstveno coveku.
Dakle siroka je tema, ali ja mislim da glavni problem ono nasilje koje ispoljavaju siledzije tj. kada mu niko ne preti, ali ugnjetava jer je skontao da mu se moze. Ili skontala. Tu je vec rec o sadizmu, koji je doskora vazio za poremecaj, medjutim sada psiholozi diskutuju i oko toga. Za mene licno to jeste devijantno ponasanje. E sad, to moze da bude urodjeno, moze da bude potiskivano, nazalost ne i leceno. Problem je sto kod nas porodica takve ohrabruje, pa je cale ponosan kad mu sin bije i omalovazava ostalu decu. Pretpostavljam da nisu svesni da ce to dete posle ceo zivot pronalaziti mlaku satisfakciju u zlostavljanju drugih, a najcesce su ti i oni koji se ne libe da zveknu koji samar zeni, imaju iskrivljenu viziju toga kako porodica treba da izgleda itd. i sl. Uglavnom, to je zacarani krug..
Има један фантастичан пример за одбрану и освајање територије у 2001. Одисеји у свемиру, у режији Кларк Кјубрик, први део филма у освиту човечанства. Како се долази до територије силом.
http://www.youtube.com/watch?v=ML1OZCHixR0
то је оно урођено.
Ovo je dobar primjer. Huliganizam mi je tipican primjer uticaja sredine. Jednostavno, ti ljudi su posebno normalni ljudi sa stvarima i ljudima koje vole i koje ne vole. Kad se sastave, dokazuju se jedni drugima. Potpuno bespotrebno nasilje. Unazadjivanje ljudskog roda.