Ja sam po prirodi optimisitičan kad treba otići popiti pivo u kafanu. Kad treba nešto da se uradi tu sam često pesimističan. Ipak, kad bih mogao da život gledam dječijim očima vjerovatno bih vidio bolje pošto tad nisam imao dioptriju.
Na ljude gledam kao na klošare i svi lijepi postupci me prijatno iznenade. S druge strane, i ako nešto glupo i pokvareno naprave, to sam ionako očekivao.
O životu i budućnosti trenutno nešto i ne razmišljam, i bježim od sukoba jer takvo je vrijeme. Ipak, onog mnomenta kad se sukobim biće to na nož. Dotad, lagano, malo kredit, malo režije, malo fudbal, malo porodica, malo pivo i ne daj se.
Ma svakako Gogo, slažem se ja, samo sam hteo da istaknem da mi je seks tu najvažniji :)
Ja sam poslednji put bila optimistična kad sam imala pet godina, mada ni tad nešto posebno.
Optimizam je zašećereno mleko, zdravije je piti gorku istinu.
Ja sam večiti optimista, poslovična budala, meni je ceo život roze boje (ma koliko to gej zvučalo), čak su mi se i bokserice ofarbale u tu boju zbog dečje čarapice.
Ja ne verujem u negativno i pozitivno. To su subjektivna osećanja koja imaju isti kvalitet kao fiziološke potrebe. Jedina ražlika je što kad osetiš fiziološku potrebu da pišaš, ti zaista treba da pišaš.
Samo treba ići iz dana u dan i živeti život maksimalno. Jer na kraju ćeš umreti. I u tome nema ničeg pozitivnog, ali ni negativnog. To je tako.
Baš me interesuje koliko bi se jedno dete užasnulo kad bi svojim dečjim očima sagledalo neke od raznobrojnih manifestacija seksa :)
Hahahaha Valdemare, pa ne moramo baš u sitna creva da idemo.
Ko je pominjao creva? Ja nisam pominjao creva. Ali, kakva creva? Baštenska, debela, tanka, za upumpavanje vazduha, za isisavanje vazduha, za kontrolu dotoka vazduha, sitna za istakanje krvi, malo deblja za... skroz debela... Hm. Pusti creva, tema je optimizam.
E, ovde si stvarno bila jako isključiva. Šta je to što nije čisto i nije normalno? Otprilike kontam šta si htela da se postavlja na ovoj temi, ali to je onaj usiljeni Barbi optimizam, bar ja mislim da to mnogo više iritira nego što uveseljava. Bar ja najviše volim da se izrugujem svim tim nedaćima, sa tim da se nadam da će jednog dana ipak biti nešto dobro u životu, tako to ide. A sad da mislim o suncima, kucama, macama, radosnoj deci dok mi je dan doživeo kulminaciju očaja... Ne pomaže baš. Ali, dobro, svako ima svoju viziju. Neću da napadam ženu ako misli drugačije.
Evo super pesme, ispod ima i tekst ako ne možete da otvarate videe.
http://www.youtube.com/watch?v=f9kl-Rexu7M
Megatron van šel stend :)
And one shall fall! :D
Evo, ovako se ja borim sa problemima. :)
http://youtu.be/_EBUXVZcb2M
Optimizam je laz. Kako mozete sebe da lazete? Zivot je sranje. Samo vam je potrebna anestezija u vidu alkohola i vutre. I neka curica, ako se nadje, ako ne onda dospes jos u casu ili smotas jos jednu buksnu. Ili 9.
http://www.youtube.com/watch?v=zHHtRCVAaY8
Кад смо већ код песама, ево једне која улива оптимизам данашњим ђевојцхицама.
http://x.vukajlija.com/var/uploads/avatars/201005/21843/medium_joker1.jpg
Eto ti vrhunca optimizma!
Inače, jer ovako nekako treba da se piše: ''Moram da priznam da sam čekala autobus tri sata umesto petnaest minuta i da nisam uopšte bila tužna jer sam došla kući, i videla mamu i tatu i Miciku. Mnogo voli da se mazi. Idem još malo da je gnjavim.''
True story.
Rale po tvojoj logici potrebno je znači samo da budemo stalno ili stondirani ili pijani. U suprotnom lažemo sebe sa nekakvim optimizmom jer je život sranje.
Najzad si priznala da imaš razmišljanje prosečnog deteta.
Optimizam treba istrebiti.
Ako se nekada osetite optimistični, lupite sami sebi šamar.
Bol nanešen tim šamarom će biti veoma mali u odnosu na bol koji možete sebi da nanesete optimizmom.
Kada si optimističan onda si slab, nespreman na moguće probleme što uvećava količinu posledica koje bi ti problemi mogli da prouzrokuju.
Jednostavno, optimizam je samo gašenje fajervola i svojevoljno smeštanje svoje bulje u procep.
Često se sjebem od životnih problema, tačnije nerviraju me ljudi najviše, bezobrazluk i dvostruki kriterijumi, a i jebiga naučen sam od detinjstva da budem ozbiljan i odgovoran a i takva narav čoika, takav karakter, ali kad me baš život pritera u ćošak, onda sa žešćeg nerviranja samo prebacim na mod bola u kurcu, nategnem koju ljutu i pustim neke krajiške ili pesme s Romanije samo raširim ruke k'o taliban pred američkom ambasadom i kažem: "Idemo, malena!"
Naravski, ne shvata svako sreću na isti način. :)