E, hvala ti, da ne moram i ja da kuckam.
Uz sve ono gore napisano... Sve si rekla, lemajo. Nemam šta da dodam. :)
Smisao za humor, brzina kojom konta neke sitne fore i povratna reakcija, muzika koju sluša (jednostavno, ako mozak osobe ima kriterijum kojeg zadovoljavaju estradne škart zvezdice ili nešto sličnog kvaliteta, batali), ciljevima koji ga interesuju u životu i postavci ka meni i drugim ljudima. Naravno, uvek se zadesi greška u proceni, ali to je deo lektire.
Čavez, realno, imaš najhipsterskiji metod procene ljudi.
na osnovu toga koliko je glup
muzika ič nema veze, to je teško lupetanje.. što znam na zavidnom broju primera!!
Imala sam jednog druga u Gimnaziji, koji je "slučajno" u džepu nosio papirić od Mense o svom IQ koji je iznosio,ako se dobro sjećam, oko 150, kojeg bi ponekad pokazao kao dokaz... Nije bio neki đak, ispod prosjeka, miran, povučen, ali kad kaže jednu samo riječ znao je da nas nasmije...
Inteligencija nije usko povezana sa visokom obrazovanjem, neke najinteligentnije osobe su samo domaćice. Upornost i volja je ono što više cijenim kod ljudi, jer takvi ljudi ostvare svoje ciljeve u životu.
Često poslije nečije prve poruke procijenite njegovu (ne)pismenost. U razgovoru, bar u početku, to se odmah ne primijeti,ali ispliva kad tad.
Način na koji se ljudi odnose prema prema onima koji ne dijele njihova uvjerenja je ono na osnovu čega vidiš koliko je njegov um otvoren. Oni koji ne prihvataju mogućnost da postoji i neka druga verzija događaja, koji slijepo vjeruju u samo jedno čemu su ih naučili, bilo u nauci, religiji, u životu... često su ograničeni u svemu, pa i inteligenciji.
Oni koji povise ton, da bi zvučali uvjerljivije,a pritom ne znaju izabrati riječi nisu u ovoj kategoriji inteligentnih.
Brzo računanje napamet je odlika inteligentnih, pritom mislim na operacije sa većim brojevima.
Ne volim pretjerane šaljivdžije koji samo na osnovu šala skupljaju krug ljudi oko sebe, a o životu pojma nemaju, tj.kao da im je čitav život protekao u šegi. Ali, dozirana duhovitost je uvijek poželjna.
Ima mnogo razlicitih inteligencija, mensin test meri samo jednu, da bi dobro prosao u zivotu najbitnija ti je emocionalna inteligencija, uporediva sa recimo "seljackom lukavoscu". Ali opet ne potpuno, jer ta vrsta inteligencije obicno iskljucuje moralne vrednosti, a i religijske nazore. Mnogo je to komplikovano.
Recimo ja sam bio dobra djak, naucio sam da citam u cetiri godine, ali matematika-truba. Ja sam mogao da kazem resenje zadatka samo gledajuci u njega, ali da ga uradim postupno-niks. Imao sam grdnih muka, dok nisam shvatio da ja ne mogu da ga uradim dok ga ne napisem na svoj nacin,x je moglo da bude x, ali y je moralo da bude m, uglovi su isto morali da budu x,m, g ako bih stavio da se zovu alfa, beta, gama, mozak tiltuje odmah, u decimalnim operacijama sam poceo da brojeve zamenjujem sa slovima, e sad dok ja prevedem zadatak sebi, pa dok ga uradim, pa dok ga prevedem nazad... Do kurca.
Kasnije sam citajuci skonto da ja u stvari imam jednu vrstu disleksije, koja se odnosi na matematicke pojmove, a sa druge strane imam nenormalnu brzinu citanja (mereno), i sposobnost pamcenja procitanog, sposobnost resavanja problema u datoj sitauaciji sa onim sto mi je na raspolaganju par ekselans, jezike ucim ko munja i ne zaboravljam ih, ali matematika i dalje trt, mada mi pare idu od ruke...:) Zato sam lepo naucio da ne verujem sebi nego digitronu, a za komplikovanije operacije platim roba.
Radio sam par testova i ispao sam glup. Posle sam uzeo malo da razradim temu, čitao malo na netu, prokužio način razmišljanja i ponovo radio neke druge testove istog tipa i ispao sam pametan.
Elem, kad je moj komšija pekao rakiju ja sam mu pomagao oko istavljanja kazana, a malo sam i okretao da ne zagori, dobro samo se ispričali o antičkoj Grčkoj dok nismo prešli na istoriju Srba u svjetskim ratovima i trostruke integrale.
Inteligencija nije isto što informisanost, načitanost, obrazovanje i svestranost.
Drago mi je što si to prepoznala. Ipak, ne mijenja činjenicu da smo ja i komšija pričali o tome, a ja sam samo to htio da kažem.
Nisam rekla da ti nisi inteligentan, nego sam se samo nadovezala na tvoju priču.
Ja ne bježim od istine. Moja inteligencija je alkoholna. Kako što prije riješiti gajbu piva, flašu karamuta i slično. Zavezanih očiju to radim, ma samo na miris.
Jbg, kad bih znao šta je to inteligencija. Mene su uvek smatrali inteligentnim zato što koristim duge i sintaksički razgranate rečenice sa mnogo stilskih figura, neobičnih i manje poznatih reči, kao i zbog toga što pri razgovoru ili ubeđivanju koristim digresije i analogije na pametan način, uvek znajući da se vratim na prvobitnu temu ... e, tu pola ljudi prestane uopšte da me sluša ... Ali, ne znam da saberem dva i dva, ponekad u svakodnevnom praktičnom životu pokazujem zavidan nivo debiliteta, ali spevaću ti pesmu začas. Doduše, emocionalna inteligencija: raspad. Pa sad, šta sam ja?
Да није пар постова, помислио бих да сам на форуму крстарице.
A kako je na forumu Krstarice?
Тестови интелигенције су курчина. Јер и њих можеш да спремиш (развијеш одређени начин размишљања и слично). Тест интелигенције може да буде реалан само око седме године, кад немаш појма шта те снашло и без икакве припреме одеш тамо и први пут видиш она срања. Зато и Менсу сматрам курчином. Што се процене интелигенције тиче, не знам, генерално, током разговора. Једноставно, кад причаш о било којој теми са неким, види се велика разлика између апсолутног разумевања тога и нечега што је научено. Једноставно, то је различит ниво знања и изучавања тога. Може да заврши три ЕТФ-а, два Правна, Грађевину и Филолошки са не знам каквим просеком, не значи да је интелигентан. То значи да је радник. Једноставно се види разлика у наученим чињеницама и примени истих, то јест, разумевању начина рада и функционисања истих.
Lemaja lepo objasnila.