Пилот беспилотне летилице
poenta ove teme je da se zamislis cime se bavis i cime bi zeleo da se bavis.
onog trenutka kad ti na poslu najlepsi trenutak bude kad se uplacuje plata, vreme je da menjas.
imas foru do cirka 30. 35. godine da ukapiras gde si i gde bi hteo da budes, sto je valjda dosta vremena.
Kosarkaski komentator ili trener...jednostavno uzivam u tom sportu
U teoriji, da.
Verovatno bih vodio tužan život vlasnika radnje za prepariranje životinja i celodnevna misao koja bi mi okupljala mozak bi bila kako da sam sebe u DIY varijanti prepariram. Jednog dana bih čak i uspeo.
To bi bio kraj za mene.
Sportski komentator ili nešto vezano oko istorije..
Na mom poslu ne radim apsolutno ništa, a ne zaradjujem tako loše. Ostavlja mi prostora da pišem, čitam, gledam tv i blejim ovde sa vama. Za sada ne menjam :)
Ja sam u jednoj knjizi (Filozofija rada - Lars Svendsen) pročitao sledeće: prvo da svaki posao ima unutrašnju i spoljašnju vrijednost. Unutrašnja je zadovoljstvo samim poslom, to koliko nas posao ispunjava. Spoljašnja je pare i status koji dolaze uz taj posao. Pri izboru posla treba dobro odvagati obe vrijednosti.
Drugo, da je pretvaranje onoga što najviše volimo da radimo u profesiju mač sa dvije oštrice. Jer čim za nešto počnemo da budemo plaćeni, ljubav se pomalo gubi, najomiljeniji hobi i najveće interesovanje postaju samo obaveza. Tako je on rekao da je obožavao filozofiju, ali kada mu je ona postala profesija, značajno mu se smanjio stepen uživanja u istoj. Onda je rekao da je "sreća što je pronašao druge hobije".
Tako da, lijepo je raditi ono što volimo, ali možda nije najmudrije ni nastojati da se neko naše najveće interesovanje pretvori u profesiju, niti fokusirati se samo na unutrašnju dimenziju rada.
Mnogi entuzijasti za neku oblast neće da postanu profesionalci, baš zato da ne bi sebi upropastili najdraži hobi pretvaranjem istog u posao.
U tim uslovima (da imam šta mi srce ište, svi oko mene isto, bla, bla ...) verovatno bih postala plaćeni ubica. Da opet dovedem stvari u red.
Šta ću kad me onaj gore nije obdario moralom, ali jeste dobrim vidom i sigurnom rukom. Pošto mi kinta ne bi bila primarna, davala bih gratise (2 za jednog) i bila bih u situaciji da odlučim koji posao ću da prihvatim a koji ne.
Plus bih proputovala i videla sveta.
Khm.
Bio bi gradonačelnik nekog manjeg gradića. To me kontam ne bi nikad smorilo. I doveo bih Moniku Beluči, Alisu Milano i sve ostale prepičke da im pokazujem grad, jer sam tako u mogućnosti.
Radio bih isto što i sada radim, samo bih digao cijene i ne bih trpio svakoga. Birao bih poslove. I vikendom bih isao na pecanje.
E da! I ja bih ovo radio. A i ložio sam se prije na one igre gdje gradiš grad, tipa SimCity.
tesko mogu da zamislim ista sto bih radio do kraja radnog veka ili zivota i to svakodnevno po 8h. verovatno sve dosadi posle odredjenog vremena sto znaci da treba da bude raznivrsan posao. nemam ideju sta bi to moglo biti.
Oduvijek mi je želja bila da gledam utakmicu NBA lige, po mogućnosti Knickse i to iz prvih redova. Ako bi tu želju spojio sa nekim poslom koji bi mogao da radim, onda bi to bilo da budem sportski komentator na utakmicama u NBA lig(z)i.
Užitak mi je kada gledam navečer neku tekmu iz NBA i slušam komentatore kako se zezaju, ćaskaju, gledaju ono što vole, a pritome imaju i dobre plate. Naravno, u ovom slučaju novac mi ne bi bio potreban, ali bih spojio ugodno s korisnim.
Ne bih se bunio ni da budem fudbalski komentator. :)
Ako su to oni pederčići u odelima što se vozaju u službenim automobilima od prodavnice do prodavnice, onda bih i ja to želeo da radim. Realno, nema bolje opcije.
pop
Fudbalski trener :)
Imao bih svoju gostionu na nekom prometnom mjestu. Pošto bih imao neograničena sredstva gruvo bi happy hour nečega malo malo. Ipak to je posao za najmanje 16 sati dnevno.
Kad sam kod osmočasovnih poslova, vjerovatno bi me zanimala biblioteka, ili direktor nekog javnog preduzeća.
Ipak, ako bih imao bilo kakav posao posle kojeg ne moram da se brinem o njemu kad dođem kući nego da radim što me volja. Isto tako, jako važno bi mi bilo da mogu da zakasnim na posao ili da ne dođem, a sutradan da odgulim duplo.
Ложио сам се да будем воскар.