za fudbal,matematiku,tenis,ples,govor,crtanje
al znam nacrtati domara koji siluje retardirano dete
Зашто би играли тенис уопште који курац?
Marcipan, mislim da nema teme koju Jovičić već nije imao ;-)
E, da. Pre jedno tri godine su me smarali da igram kolo na nekom veselju. - Manite me, ljudi, nisam ja za to. - Hajde, hajde, lako je to, tamo dva nogom, levo desno, pa opet tako isto ponoviš, svako to može, eto gledaj nas. - Manite me...- Hajde, hajde. Rekoh, hajde. Probam ja levo, desno, ma nema teorije. Dok ja razmislim gde sa nogama k'o da povlačim figurice u šahu, oni već odigrali deset puta. Em izgleda tragikomično, em izgazio ljude. Tako jedno 5 minuta. - E, a možda je bolje da ipak sedneš. - PA JEBOTE JESAM VAM ODMAH REKAO!
Duduk sam za ljubav.
Taj rad, ovo što sam dosad jebao je više što su se ribe ložile na mene, a ja samo prihvatao da ih jebem.
E da, i ovo. Mada kao mali sam mnogo dobro crtao, ali nisam od osnovne škole ništa slikao ni crtao, tako da nije da sam duduk, više da sam neuvežban.
ali nisi za letenje
za pevanje. al to me uopste ne sprecava xexe
jadni samo ovi sto se nadju pored mene...
Duduk sam za osećanja ili jednostavno bolestan. Ne razumem zašto neko plače tri dana kad mu umre neko ko mu nije bio toliko blizak. Možda zato što meni mnogi bliski otišli da obrađuju nebeske njive u relativno kratkom periodu pa sam pobrljavio tu.
Ја сам дудук за леву руку, да узмем да га држим левом док шорам попишао би се и по леђима, такође сам дудук за плес ко лукс што рече, само се клатим ко балванчина и такође сам дудук за у цртање и слично, умем да нацртам две ствари: зеца и свиње, и комбинације свиња како се јашу, то је то.
to. i bilo šta što se radi nogama, totalni duduk
jebote, i ja sam duduk za crtanje.
За играње, мислим плес, кола, и било што захтева координацију и ритам. Али контам да је већина мушкараца дудук за то.
E, donekle sam i duduk za društvenu interakciju. Recimo, pita me neko na koga liči neka beba, i klima onako glavom "je l' lepa, jelda lepa, lepa"? - Na krompir liči, na šta će da liči. Ali moram da umotavam i lažem, jebiga socijalne konvencije. Majke mi, gledam bebu i vidim krompir.
I ne smejem se nešto na fotografijama, iako sam maltene uvek O.K. raspoložen, jebemga, gledam u onaj fotoaparat ili telefon, nije mi smešan uopšte, a nazor da se smejem nekako mi k'o dođe k'o neka duševna prostitucija, k'o da sam radnica na šalteru banke, ne mogu.
ista priča za fudbal. bio sam najbolji strijelac na nekom turniru u osnovnoj, slavili me ljudi, a dobio dvije lopte direktno na glavu iz kornera, dao jedan go iz penala i jedan na prazan go.
sa rukama jebem, imam mekan šut kao Peđa Stojaković. rukomet isto, Stefan Krečmar. noge mi ne jebu uopšte.
matematika... za pijačni račun sam kralj, ali bilo šta komplikovanije od toga, ne mogu ga naučiti pa da ga jebeš
Isto, još sam ja žensko pa mi je teže da objasnim što sam takva, nemam izgovora. Kao vidi slatka beba! Tu se nasmešim, ali samo ako primetim da bi detetu to značilo. Ako beba spava ne smešim se. I osećam se dosta pokvareno kada pitam za nečije dete, jer mi ta informacija ne znači, ali retko se to dešava, obično prvi započnu neku priču.
I na fotografijama tako, ne smešim se, jedino ako treba da se glupiram, ali tada se ne smejem.
Za igranje drustvenih igara. Sta onaj monopol, ne kapiram, sta, "Ne ljuti se covece" ne razumem, koji ti je kurac
Meni matematika baš leži, zato sam za srpski, tačnije gramatiku duduk na kvadrat a tek sam za hemiju operisan.
Apsolutni duduk za crtanje.
Znam samo nacrtati Freda Kremenka, ali od koga je i dosta je.