e moji ličani, pa ni tesla nije bio baš toliko genijalan da vam popravi prosek. ja za život jednog ličanina dajem jednog osrednjog bivola
Kod mene u ulici su u najvećoj meri normalni ljudi. Međutim, ima jedna kuća gde živi stoka. Sirotinja materijalna, još veća društvena. Svaki tren startuju ćaleta, kevu, mene, nekad i mlađeg brata da im dajemo pare. Svi imaju prihode, čak i dečji dodatak. Otac tog deteta je bio u zatvoru zbog razbojništva. Jednom su izvukli pare mojim matorcima na patetiku kako je dete mnogo bolesno i treba im za lek. Naravno, dete se igralo tu u komšiluku. Nekim slučajem tom detetu treba dati šest cifara u evrima za, ne daj bože, neki intervenciju. Dakle?
Мики, лако је туђим курцем глогиње млатити. Свакако да верујем да мој живот више вреди од неког Шиптара или домороца из Јужне Африке, али то исто они мисле и за себе у односу на мене. Када би твом детету или некоме до кога ти је баш стало, требало тих 900.000 јевара за операцију, врло брзо би схватио народну мудрост са почетка мог излагања. Ово а и свако друштво које је престало да једе људе и седи на поду, има довољно новца, знања и вештине да помогне сваком болесном човеку на овој планети. Али у томе нас спречава чињеница да више трошимо на оружје, ждрање, дрогу, коцкање и неразумно луксузни живот. Према томе, ми, који смо као напредни, образовани и културни (за разлику од црнаца из Африке) једемо какано, себични смо и одвратни, а сетимо се људскости, дељења и саосећања тек када неко дохвати са нашим курцом глогиње да млати. Е, онда вриска и цика.
Ne moramo govoriti o maloj đeci ali magarac od 40 godina koji sjedi kod kuće, prima socijalu, bije ženu i loče svaki dan gajbu piva nikako ne može podariti više društvu od jednog školovanog i/ili vrijednog čovjeka.
Svi smo toga svjesni ali neće mnogo ljudi to da kaže javno jer se libtardija čvrsto ukorijenila i u našem društvu jebi ga.
e moji ličani, pa ni tesla nije bio baš toliko genijalan da vam popravi prosek. ja za život jednog ličanina dajem jednog osrednjog bivola
ухватио сам се тесле, само да му покажем како је његов став према црнцима, могао и да буде став амера према српском сељачићу.
ја сам далмош!!!
Тај ``интелигентни`` бели човек је девастирао, искасапио и опљачкао пребогати и највећи светски континент на коме су увек искључиво живели црни људи. Судбина и правда не постоје, јер да постоје бели човек (Француз, Немац, Британац, Холанђанин, Италијан) би требало да изумре као последња гњида, паразит, сифилис или нека још гора заразна болештина. Јер то и јесу.
Valdemare, pošto nas veoma umešno uvlačiš u filozofske i neegzaktne vode, ovako ću ti reći: vrednost za društvo imaju učitelji, sudije, lekari (svi koji čine sistem institucija bez kojih država funcioniše) i oni koji stvaraju, tj. poreski obveznici.
EDIT: Naravno, naučnici, inovatori i ostala slična bagra se podrazumevaju.
Koja ste sebična ignorantska govna, većina vas uči neke škole a zašta, za kurac.
I vi treba sutra da nas predstavljate u svijetu i stvarate nam budućnost...
Mrzim ljude koji mole za bilo šta. Meni sjutra da treba za lijek nikad tražio ne bih.
To je jedno od rijetkih čvrstih načela kojih se držim.
Nikad ne reci nikad, ali prilično sam siguran da tako nešto nikad sebi ne bih dozvolio.
EDIT: Ipak bio bih u stanju pomoći nekoga u toj situaciji ali za sebe da prosim... nipošto
Па, проблем је што је јако тешко судити животу без да га провучеш кроз етику, кроз морални координантни систем. У принципу, живот не вриједи ништа. Опет, за ДРУШТВО, живот једног научника вриједи више него живот једног просјака, јебига.
A šta ako ti je dijete bolesno Pazle a ti imaš platu od 300 eura, žena ti ne radi, plaćate stan a državu boli kurac da svom državljaninu plati ljekove nego dovodi Madone kurce i bizone u Budvu i još se zadužuju?
Ja sam rekao lijepo ne samo školovani, nego i vrijedni ljudi.
Radnik na građevini koji se muči na 40°C po skeli kako bi zaradio da prehrani familiju vrijedi daleko, daleko više od ljenguza alkoholičara od 40 godina.
Em što plaća porez, em što će vaspitati pošteno svoju đecu.
svaki život podjednako vredi: nula. život je umiruća zver u pustinji, prelaz od boga ka ništa i što pre pomremo to bolje. svest da vredimo, da smo neko i nešto je evolutivni ćorsokak, jer mi smo niko i ništa, govna i mahovina, taština, sve je taština
A šta misliš kol'ka će meni biti plata sjutra?
Uostalom da tražim, tražio bih na zajam od nekog od bogatijih rođaka (kojih imam, skupili bi dobar dio) i digao neki kredit. Imao bih dovoljno novca da otplaćujem takav kredit sigurno... istina najveći dio života poslije toga bih gladovao ali dobro, bar niko nije kačio sliku mog đeteta po FB da bi skupljao lajkove.
Па, проблем је што је јако тешко судити животу без да га провучеш кроз етику, кроз морални координантни систем. У принципу, живот не вриједи ништа. Опет, за ДРУШТВО, живот једног научника вриједи више него живот једног просјака, јебига.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/WP_Josef_Mengele_1956.jpg
Stevane, učlani se u SNS!
Јел озбиљно то мислиш?
života mi
Nisu društvo i država isto.
Ljudski život ne "vredi". Ako postoji socijalni mehanizam u državi koji će štiti svoje građane, onda svako vredi podjednako, jer je svako građanin.
A to "koliko si podario društvu" možda će biti otkriveno kad ti se ni grob ne bude znao. Šta, da se ustanovi komisija za ustanovljavanje ko je podario društvu, a ko nije? I još, ko zna koliko će neka mala Milica ili Dušan koji boluju od raka "podariti društvu"? Druže, ne valja ti stav u startu, revidiraj.