Ja sam uvek u nekom tripu.Kao mali sam upaljivao sva svetla po kući, kad me moji ostave kući samog, da me ne bi veštica zavitlavala.
Tripovao sam da vidim vešticu i da šeta po kući kad je mrak, neće da napadne nego samo plaši, a moji su se uvek pitali kako tako mala kuća i sa malo uredjaja, a toliki nam računi za struju dolaze.
A jedan od najnoviji tripova su upravu okupljanja vukajlijaša u NS, onaj prvi i nije toliko interesantan koliko ovaj drugi.
Jbt, pa bilo koga pitam gde je Oblomov niko nema pojma, pa udjem u neku prodavnicu mob. telefona i popizdim i odem na net, da vidim gde ono beše Oblomov otprilike i naidjem na neku školu Sekulić, tako nekako, ali opet bezuspešno da ga pronadjem.
Krenem ja polako da smaram po lokalima i naidjem konačno na biće koje zna gde je Oblomov, lepo ona meni sve nacrtala i objasnila, ljubazna devojka iz knjižare.
Ali sad ide ono najgore, kad sam prišao u tu ulicu gde je Oblomov i dalje nisam video nikakvu oznaku tog kafića, pa tad je već polako počinjao mali trip.Ne vidim ljude u okolini, ali preko neka žena šeta psa, pa reko ona zna 100%.
- Izvinite gospodjo, jel‘ možda znate gde je ovde u blizini kafić Oblomov?
- Jaooo, pa dečko to bi trebalo da bude preko puta ima jedan kafić, tu odma gde piše knjižara!
I tu je počeo moj trip otkad sam ušao tamo, prvo pomisli:PA JBT TAKO MALO MESTO,PA GDE ĆEMO SE ZGRNUTI SVI
Što je najgore ja prvo krenem gore na sprat gde je ta knjižara i onako na brzaka pitam: jelovokafićoblomovovo! ... dečko koji radi u knjižari nešto čačko na kompu i nije me ni slušao, a reče da me otkači verovatno: Da,da, ali dole je kafić
I onda se ja tu malo smirio, jer jel'te našao sam konačno taj čuveni Oblomov, i sad samo čekam i uživam (bilo tu oko 18h koliko se sećam)
Ono što me vratilo u trip jeste kad je prošlo vreme za dogovoreni sastanak i nema žive duše, ali još nisam hteo ništa da pitam konobara.
To nije ono najgore, u nekom momentu ulazi neki dečko,čovek bem li ga u kafić i sedne za šankom i celo vreme gleda u mene,a muca i nosi štake.
PRESEKO SAM SE, i posle par minuta gledanja otišao sam u wc i mahnuo konobaru da dodje:Izvini, jel’ mogu nešto da te pitam?
Konobar: Izvoli slobodno!
Ja: Da li se nekad ovde održavalo neko okupljanje Vukajlijaša, i da li su danas nešto organizovali ljudi u ime Vukajlije?
Konobar :Hmmm, ne koliko ja znam! ... i odoše on svom poslu, a ja sav uznemiren bio jedno 5 minuta u wc-u i mislim se u sebi: ZHAJK BUDALO,ZHAJK BUDALO!!!
Kad sam izašao onaj dečko me i dalje celo vreme posmatra, pa sa popizdeo i morao sam prići da ga pitam: Jel’ se mi poznajemo?
A on ko iz stopa mi odgovori:Pa nnne, ali lako ćććemo se upppoznati!
Tu se ja povučem bliže stolu gde sedi konobarica i konobar i počnem da ih smaram , a kaže mi konobarica da se ne bojim da je on tako tu svako veče i da je dečko kao bolestan.Pitao sam se u sebi, a kako baš pored toliko ljudi na mene da gleda, beš mi sve!
Što je najgore pridje on bliže stolu, i još me pita ako hoću da izadjem napolje da sednemo pod sto, ako mi je lepše.
Jaooo bog te šta me snadje, pomislih u tom trenutku, pa sam se ubrzo gore popeo kod onog dečka što prodaje knjige, pa njega malo smarao, a on ima posla i vrlo rado bi me oterao u tripi*kematerine,ali je dobar ko lebac, pa ne može.
- Pa dečko nemoj se tripovati, pa nema ovde u okolini opasni ljudi, pa evo pogledaj na prozoru nikog nema, ne boj se! (u prevodu:Imam posla, da se nosiš u materinu)
I KONAČNIO JA POSLE DOBRI SAT VREMENA TRIPOVANJA KONAČNO ODLUČIM DA IZADJEM,PA ŠTA BOG DA, a i zaboravio sam da kažem i da sma pitao konobara kako se zove kafić i kad mi je rekao ime, za malo se nisam šlogirao, kad nije izgovorio Oblomov, već nešto drugo, ali rekao mi je da se nalazi tu dole 100,200 metara, uvučeno unutra.
I tako...
Prošlo je pet godina, sedam mjeseci i dvanaest dana otkako smo se zadnji put vidjeli. Trebala bi mi tri dana da ispišem šta nas je sve tokom ovih godina zaustavljalo da se sretnemo ponovo: smrtni slučajevi, birokracija, poslovi, putovanja, razne prepreke nisu dale da se savlada daljina koja nas dijeli... Uprkos svemu tome nije prošao niti jedan dan da se nismo čuli, stalno smo slali jedno drugom slike, podsjetnike, čestitke, mala slatka iznenađenja. On dolazi za sedam dana i ja ne spavam, ne jedem, ne izlazim, samo čekam da ponovo osjetim miris njegove kose i toplinu zagrljaja. Ovaj će put ljubav pobijediti
Brate, znao sam da si peder.
Dečko: Ćao! Cura: Ćao! Moram ti nešto reći. Dečko: Kaži. Cura: Volim te! Dečko: I ja tebe,ali ja imam 16 godina,a ti 13 :$ Cura: log off Dečko je tog dana čuo na vestima kako je jedna mlada cura presekla vene i krvlju na zid napisala "GODINE NISU VAŽNE". Dečko ju je volio i on je takođe svojom krvlju na zid napisao "BILA SI U PRAVU,GODINE NISU VAŽNE"! POSTAVI OVO AKO TI GODINE NISU VAŽNE !!!
Brate, znao sam da si peder.
Слушај, Рихо, балавче ретардирани! Научи, пизда ти материна глупа и неваспитана, да поштујеш старије (мене у овом случају, идиоте), а онда и оне који се мало баве и познају и баве се музиком (опет мене, идиоте). Којим случајем свирам гитару дуго, познајем музичку теорију, бавим се и сам помало писањем и компоновањем и слушам разноразну музику. Све у свему, познајем музику не 100 него 1 000 000 пута боље од тебе.
Врати се,у ту рупу из које си измилео и машатај од девојчицама са друге стране јастука јер ти је туга велика к'о Русија због чега до поднева мрзиш себе, а од поднева мрзиш цео свет и зато и желиш да цео свемир чује твој немир док небо пева са нама.
1. Pokrij jednom rukom usta
2. Zamisli zelju
3. Stavi ovo u 10 com
4. Vidi ruku
koliko nas ima sad? jel neko brojao?
svi znamo da tebi godine nisu važne
da li ima 9 ili 11 godina ti mu dres skidaš
mnogo si me zajebo sad
volim te<3na pocetku si mi rekao.ponadala sam se da me stvaro volis ali sad vidim da sam pogresla.sada flertujes sa njom a meni se svet rusi.budi srecan sa njom zelim ti sve najbolje ali kad te ona ostavi meni se ne obracaj dusane
Ona:Ćao
On:Ćao
Ona:Sla(t)ak si
On:i ti isto i zgodna si
Ona:vrvrvrvrvrvrvrvrvrrvrvrvrvrvrvrvrv to mi je sestra vrvvrvrvrvrvrvrvrvrvrvrvrvrvrvrv
Delite ovo ako mislite da godine nisu važne u odnosu na odnose preTstavljanja kao sam svoje rodbine radi dizanja "morala" drugoj osobi u vezi s time kolko imaš godina...
MLEČNIAUTOPUT VOLI KURAC KRUT
OJ RASNI SVAKO JUTRO PRIMA MASNI
Osmi mesec prethodne godine , udaja najlepše devojke Mimix93 ( Milana ) . Banovana na mesec dana i nestaje, bila je na sajtu al više nikad se nikom nije javila... Odlazi sa sajta noseći mnoge tajne...
Uključujući i tajnu da je ona zapravo Momčilo
ON: TA EEMA
ONA: NEMA NEETA
ON: DOBVO!
ONA: WEPO! MWA :* <3
ON I ONA UGLAS: WEEEEEEEEE
LIKE AKO MISLISX DA GODEENE NEESOO WAZXNE!
pozdravio bih sve moje PRIJATELJE, GLUPO JE RECI FANOVE, JER SEBE SMATRAM OBICNIM I NORMALNIM ... ZATO SE TAKO I OBRACAM...POZELEO BIH SVE NAJBOLJE OD SRCA I HVALA STO STE UZ MENE I STO PRATITE MOJ RAD...a svim svojim NEPRIJATELJIMA zelim dug zivot, da sto duze zive, kako bi videli sve moje uspehe...hvala vam BAKERO..!!!!!
pozdravio bih sve moje PRIJATELJE, GLUPO JE RECI FANOVE, JER SEBE SMATRAM OBICNIM I NORMALNIM ... ZATO SE TAKO I OBRACAM...POZELEO BIH SVE NAJBOLJE OD SRCA I HVALA STO STE UZ MENE I STO PRATITE MOJ RAD...a svim svojim NEPRIJATELJIMA zelim dug zivot, da sto duze zive, kako bi videli sve moje uspehe...hvala vam BAKERO..!!!!!
"Zvali su ga Ružni a on je imao najlepšu dušu na svetu"
Izvor: metapicture
Svi su u zgradi, u kojoj živim, znali ko je Ružni. On je bio lokalni mačak lutalica.
Ružni je voleo tri stvari - da se bije, da kopa po đubretu i voleo je da voli. Kombinacija ovih stvari sa činjenicom da je ceo život napolju je uticala da dobije nadimak Ružni.
Imao je samo jedno oko, na mestu drugog nalazila se rupa. Nedostajalo mu je jedno uho, sa iste strane a leva noga je davno slomljena pa je šepao kada hoda.
Na mestu gde je nekada bio rep sada je ostao patrljak. Ružni je bio tamno sivi tigrasti mačak koji je od borbe imao rane na leđima i vratu.
Svaki put kada bi ga neko ugledao, reakcija je bila "Uh kako je ružna ova mačka". Decu su upozoravali da ga ne diraju, a odrasli su ga gađali kamenjem ili mu zatvarali šape vratima, kako se ne bi ušunjao u njihove domove.
A on se ponašao uvek isto. Ako biste ga polivali vodom, on bi stajao dok ne prestanete a ako biste ga gađali nečim sklupčao bi svoje telo oko šapica kao da moli za oproštaj.
Voleo je da gleda decu kako se igraju a onda da potrči ka njima, mjauče i pokuša da se pomazi o njihove noge, ruke... kao da moli za njihovu ljubav.
Ako biste ga podigli on bi se mazio o vaše telo, ruke, majicu šta god da nađe, ili bi krenuo da sisa vaše uvo od sreće.
Jednog dana je hteo da se pomazi sa komšijskim haskijima koji nisu reagovali baš ljubazno na njegove pokušaje i teško ga povredili.
Iz stana sam čuo njegovo zapomaganje i potrčao mu u pomoć. Kada sam stigao, on je ležao na pločniku, praktično na samrti.
Ležao je na mokrom pločniku a telo mu je bilo u neprirodnom položaju, kao da mu je kičma bila slomljena. Podigao sam ga kako bih ga odneo kući i čuo sam ga kako šišti i dahće, ali se borio.
Pomislio sam kako sam ga povredio time što sam ga uzeo u naručje i podigao na rame. Onda sam osetio kako sisa moje uvo, taj poznati osećaj.
Prigrlio sam ga a on je krenuo da se mazi o moju ruku. Pogledao me je tim jednim zlatnim okom i krenuo da prede.Čak i u najvećim bolovima, ta namučena mačka je tražila samo malo saosećanja, nežnosti i ljubavi.
Pomislio sam, tada, kako je Ružni, najlepše biće koje sam video. Nije pokušao da me ogrebe, ugrize ili da pobegne. Naprotiv - potpuno mi je verovao i želeo da mu olakšam bol. Zvali su ga Ružni a on je imao najlepšu dušu na svetu.
Umro je u mom naručju pre nego što sam uspeo da uđem unutra i pozovem pomoć. Sedeo sam i držao ga dugo u naručju misleći kako je jedna izmučena i deformisana lutalica toliko promenila moje mišljenje o tome koliko je važno imati čistotu duha, voleti iskreno i potpuno.
Ružni me je naučio više o životu i empatiji od hiljadu knjiga, predavanja ili emisija i zbog toga ću mu uvek biti zahvalan.
Mnogi ljudi žele da budu bogati, uspešniji, voljeniji i lepši a ja ću se zauvek truditi da budem Ružni.