REPUBLIKOSRPSKIJANCI SU BOLJI NEGO SRBIJANCI!
Bravo, Skočko. Kad te ljudi ne vole, uz osmijeh im kažeš "Dobrodošli". Tako je i Isus razmišljao ;-)
https://www.youtube.com/watch?v=qv0PxTqeTUo
Коначно у истом месецу, удружењем више интервентних водова, формирана је специјална јединица ''Пеша'' Бошко Перић, надимак Пеша је добио по стрицу који је био четник у другом светском рату. Под командом Бошка Перића Пеше, специјална јединица је била храбра и дисциплинована, и као таква је била узор осталим српским јединицама. Специјална јединица "Пеша" успешно је бранила свету српску земљу на свим фронтовима широм РС.
14. новембра 1994. године Бошко Перић Пеша, шест пута рањаван, креће у своју последњу акцију на сопствени захтев, у покушају да спасе око 70 опкољених српских војника, на брду Лисаца на Мајевици. У блиској борби, прса у прса, муслимански војник баца пресудну бомбу, која пада у непосредној Пешиној близини, чији гелери погађају јунака по целом телу. Још при свесном стању, лежећи на земљи, питао је двојицу својих војника ''Јел' ми лице пуно оштећено?''
Бошко Перић Пеша био је мртав непун минут од рањавања. Гелер је кроз врат директно отишао у мозак. Тело му се, снагом здравља и младости, још борило са смрћу док на крају и срце није поклекнуло.
Пешина јединица и дан данас, постоји.
http://www.novosti.rs/upload/images/2011//11/1911/rs-decak.jpg
Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. АРБиХ.
Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
https://www.youtube.com/watch?v=-VpQNmZ92sc
VOLIM SVAKI KAMEN TVOJ
SVAKI IZVOR, SVAKU RIJEKU, SVAKI CVIJET
SVAKU TRAVKU, ŠUMU, PLANINU I BRIJEG
VOLIM TVOJE NEBO, SELA, GRADOVE
ZA LJEPŠU SRPSKU, ZA LJEPŠI SVIJET
ZA LJEPŠU SRPSKU, ZAUVIJEK!
ZA TEBE ZEMLJO MOJA, TEBI DAJEM SVE!
REPUBLIKO SRPSKA - VOLIM TE!
TI SVAKU TAJNU ZNAŠ
SVAKU STOPU NAŠIH DJEDOVA
NIKO NA SVJETU LJEPŠI OD TEBE
MOJE OTADŽBINE!
ZA LJEPŠU SRPSKU, ZA LJEPŠI SVIJET
ZA LJEPŠU SRPSKU, ZAUVIJEK!
ZA TEBE ZEMLJO MOJA, TEBI DAJEM SVE!
REPUBLIKO SRPSKA - VOLIM TE!
Nije ovo istina, znam mu ja oca, nije mrtav čovjek nego su se samo razišli roditelji.
Да ли сте знали да је тзв. ''босански језик'' забрањен у Републици Српској, док су у Рашкој области (Санџаку) власти Србије увеле овај непостојећи језик у школске установе..
BOG DOMOVINA NACIJA!!!
JA SAM CUO DA SU PASTROVICI VECI SRBI I OD REPUBLIKOSRBA.
https://www.youtube.com/watch?v=eVG5Fd5Lymk
Током маја и јуна 1992.године, у бањолучком породилишту умрло је 12 дјеце, због недостатка кисеоника. Бос. Крајина је била одсјечена од свијета, без лијекова, а између осталог и без кисеоника у болницама. У посљедње вријеме нико се више и не сјећа ових малишана, који су међу првима, ни криви, ни дужни, изгубили живот у оном несрећном прошлом рату...
I isti dan rođeni, u isti dan Vaš oštar mač presudi
I pitam se, visosti, koji Bog ima moć da Vam oprosti?
12 zvjezdica s neba palo je noćas na Vaš dlan, cijenjeni gospodine
12 zvjezdica s neba palo je, šta su skrivile, cijenjeni gospodine?
U isti dan rođeni, u isti dan Vaš oštar mač presudi
I pitam se, visosti, koji Bog ima moć da Vam oprosti?
Smrt 12 banjalučkih beba je događaj koji se desio za vreme rata u tadašnjoj Jugoslaviji, kada je na odeljenju za intezivnu negu u banjalučkom porodilištu umrlo 12 novorođenčadi usled nedostatka kiseonika potrebnog za adekvatan tretman. Nestašica je bila posledica blokade srpske teritorije od strane hrvatskih vojnih snaga. Ove smrti kao i sve veća nestašica osnovnih životnih potrepština su bile razlog za veliku vojnu operaciju „Koridor", gde su se snage Vojske Republike Srpske sukobile sa hrvatskim (HV i HVO) vojnim snagama. Sukobi su trajali od 14. do 26. juna 1992. godine i završili su se probojem blokade.
U to vreme su hrvatske vojne snage pod blokadom držale „posavski koridor", koji je povezivao Bosansku Krajinu i Srbiju. Ovim je bilo onemogućeno da se potreban kiseonik do Banje Luke dostavi kopnom. Jedni put kojim je kiseonik bilo moguće dostaviti je vazdušni, ali zbog zabrane leta nad teritorijom BiH od strane Saveta bezbednosti, avionu koji je trebao da iz Beograda dostavi kiseonik za Banja Luku nije bio dozvoljen let.
Upućeni su mnogi apeli za pomoć putem radija, televizije, Glasa Srpskog i ostalih novina, ali iako su predstavnici UNICEF-a i ostalih međunarodnih humanitarnih organizacijama bili dobro upoznati sa ovim problemom, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje koju na kraju nije dobio. Nedugo zatim zbog nedostatka kiseonika umire 12 novorođenčadi na Klinici za dečije bolesti u Banjoj Luci. Iako su doktori pokušali da upotrebe „industrijski kiseonik" kojeg su dobili od VRS i nekoliko privatnih poduzetnika, kao i od nekoliko građana, to je bilo nedovoljno da se bebe spasu.
Nakon sedam dana od datuma smrti poslednje umrle bebe, Vojska Republike Srpske uspostavlja koridor sa Srbijom, kojim se od tada kiseonik redovno mogao dostavljati.
Podaci o umrlim bebama:
Ime majke Ime bebe Pol Rođenje Smrt
Dušanka Đukić bez imena muško 22.5.1992. 22. 5.1992.
Živka Knežević bez imena muško 22.5.1992. 22. 5.1992.
Fatima Dedić bez imena muško 23.5.1992. 27. 5.1992.
Željka Tubić bez imena muško 28.5.1992. 28. 5.1992.
Zilha Murica-Delić bez imena žensko 1.6.1992. 1. 6.1992.
Safeta Medić bez imena žensko 26.5.1992. 2. 6.1992.
Nađa Puška bez imena žensko 29.5.1992. 1. 6.1992.
Dragoslava Marić bez imena žensko 3.6.1992. 5. 6.1992.
Milena Sandić bez imena žensko 15.6.1992. 16. 6.1992.
Dragica Komljenović bez imena žensko 1.6.1992. 19. 6.1992.
Majda Đuran bez imena muško 17.6.1992. 17. 6.1992.
Grozda Rauš Vladimir muško 28.5.1992. 19. 6.1992. (jedini je imao ime)
I Slađana Kobas, trinaesta zvijezda, preminula 2006. godine.
I Marko Medaković, i dan danas vegetira, na ivici života.
Какви смо ретарди, ајде још мало да се делимо.
realno jesmo
Ne dijelimo se mi, oni nas dijele :D
SRPSKA REPUBLIKA!