Au jebote
TLDR:
1) (socijal demokratija VS. laissz faire kapitalizam) VS. (dzaba i jedno i drugo ako je generalno sranje u drzavi)
2) bitkoin ako postane dominantan > utopija ili distopija
Daj bre batke idi bre u kurac
Koji moćni rendžer je najjači i zašto je to crveni
Ovo je poenta.
ја сам плави
J
O
V
O J O V O R
R O V O J
O V
V O
O R
J
preterao si ovaj put jobope.
Plavi je gej
Kimberli zakon
konacno neka tema koja me zanima.ja sam protiv stranih investitora mislim da sve sto nam treba moramo da naucimo sami da pravimo ko amisi.
Poskupljenja 70% povećanja plata 25%
Ni za sastave u skoli nisam pisao ovoliki tekst
знам
Jovore prevazisao si sebe
Uzmi Japan recimo, oni su kao nečim izolovani i imaju krajnje ograničene resurse.
- moraš imaš dobre zakone
- sprovodiš te zakone
- koristiš resurse na najbolji mogući način
- sediš na jednoj a ne na dve stolice, što je najvažnije, jer svet se polarizuje a moraš da se prostituišeš, sve globalno postalo jbg. Ako kreneš previše da se razvijaš i glmiš ludilo dobiš po ušima i toeto.
Zeleni rendžer btw mi bio omiljeni, jer svira u nož i ima sam svog onog velikog robota, pa ne mora da bude kul sa svima.
E 'vako. Nadam se da ima neki ekonomista ko ovdje dolazi i koji se iole razumije u problematiku. Sa jednim drugom sam cesto o ovome pricao, iako ni ja ni on nismo ekonomisti.
Interesuje me makroekonomija iz dva glavna razloga:
1) da pokušam provaliti koja bi bila optimalna ekonomska politika koja bi državu vodila što jačem ekonomskom razvoju - konkretno da li su povoljniji socijaldemokratski pristupi, gdje ti imaš dosta javnih radova, veliki državni budžet i dosta državnog investiranja, npr. u infrastrukturu, malo poveće poreze, visoke plate državnih službenika, i sl. (otprilike neka kombinacija Kejnzijanizma i Wellfare state-a), ponekad možda neka doza protekcionizma prema domaćoj privredi ili pak strogo kapitalistički pristup minimalnih poreza, maksimalne privatizacije svega, smanjivanja državnog aparata, slobodnog tržišta, minimalnih carina i ponekad i mjera štednje.
Izbor između ta dva pristupa se čini kao glavna dilema u makroekonomiji i ekonomskoj politici, mada oba se tiču striktno ekonomskog dijela, a nekako imam osjećaj da za razvoj ekonomije sam izbor ekonomske politike možda i nije najvažniji, već to da država generalno funkcioniše, da je pravna država, da nema korupcije, da je mir, stabilnost, da se ne plaše strani investitori da će sutra zaratiti itd.
Tako da nešto kontam, ako su u stranci A budale po pitanju politike a imaju super ekonomsku politiku, a u stranci B ozbiljni , odgovorni ljudi, a nemaju dobru ekonomsku politiku, možda je opet bolje glasati za stranku B - jer realno gledajuci ni medju samim ekonomistima nema konsenzusa koja je ekonomska politika dobra, i tesko se ti tu mozes mnogo zajebati... ako imaju dobre ekonomiste u savjetodavnim tijelima, lako mogu ispraviti ekonomsku politiku, ako drzava dobro funkcionise... a ovima iz A dzaba dobra ekonomska politika ako je drzava u rasulu.
2) jedan moj drugar je bas jako zainteresovan za kriptovalute - pa me zanima sta mislite, ako bi bitkoin postao glavna svjetska valuta, ili cak jedina, da li bi to imalo pozitivan ili negativan efekat na drustvo i ekonomiju.
On smatra da bi bio pozitivan ucinak, jer vise drzave ne bi mogle praviti inflaciju (i tako fakticki ubirati porez) stampanjem para koje se dalje koriste u razne lose svrhe, kao sto su ratovi, a izvlace iz dzepa gradjana... a ja s druge strane smatram da efekti mozda i ne bi bilo toliko dobri iz četiri glavna razloga:
- enormna potrosnja struje
- deflacija (ako ocekujes da ce vrijednost novca rasti, ako imas HODL filozofiju, onda manje trosis, manja potrosnja smanjuje cijene, ali usporava i razvoj ekonomije, jer firme vise nemaju kome prodati ono sto proizvedu, i sve se usporava i vodi stagnaciji)
- ekstremno nepravedna raspodijela bogatstva sa jos na kub vecom nejednakoscu nego danas - elita i bogatasi bi bilo oni koji su pukom srecom kupili bitkoin dok mu je bila smijesna cijena. Takodje i geografski i generacijski bi bila nepravedna jer bi drmali uglavnom ljudi koji su recimo bili zaludjenici za tehnologiju tamo negdje oko 2011. godine, mahom iz Amerike, i svi mahom pripadnici iste generacije.
- Veoma je problematicno da samo jedan asset (oblik imovine) postane toliko dominantan i mjerilo sve vrijednosti. To samo po sebi vodi pretjeranoj koncentraciji bogatstva
Šta vi mislite, po pitanju tacke 1 i tacke 2?