Nekad je bila dobra i jaka, svi su se ponosili i ložili na nju. Onaj ko je nije voleo, mrzeo je sam zato što nije mogao da bude sa njom i oseti njene draži. U nekim trenucima bila je i gruba, imala čvrstu ruku i nekontrolisane ispade, al' sve je to umela vešto da nadoknadi i pokaže veliku ljubav. Dopuštala je mnogo ali je ipak ona volela da vodi glavnu reč, kao i kod svake žene, mora da se zna ko traktor vozi a ko kapiju otvara.
- Video sam sinoć Bojanu, baš je propala. Vuče neki ceger sa hlebom i nekom litračom žestine. Raščupana, u kućnim papučama sa dogorelom cigaretom među zubima. A bila je bomba, koliko smo se samo tukli zbog nje? Sećam se, nisi mogao da izađeš uveče a da ne zaštekaš barem za jedno piće koje si hteo da joj kupiš i to samo ako ti ona dozvoli. Mrzela je tatine sinove, družila se sa sirotinjom a ona je bila obučena k'o vila iz narodne pesme. Imala je ujaka u Americi i strica u Libiji, pa joj pare nikada nisu bile problem. Eh, samo kad se setim...
- Da, da... bila je dobra k'o stara Jugoslavija. Čuo sam da sada živi sama, popičila se sa braćom i celom rodbinom. Živi u 30 kvadrata, pizdi na ceo komšiluk a i puno pije. Skoro se zakačila sa onim Izetom što se doselio u njenu zgradu pre dvadeset godina, kao hoće da joj uzme nekih 10 kvadrata u podrumu a ona tvrdi da joj je to deda ostavio. Ceo komšiluk je protiv nje, izgleda da će morati to da mu da. Šta ti je život?
Ostaje joj samo da gleda slike... +