Car Sulejman jasak učinio,
učinio Kraljeviću Marku,
ne dade mu vina da miriše,
da miriše, a kamol' popije.
Ljutit ide Kraljeviću Marko,
Nakrivio čekrkli-čelenku,
A čelo je grdno namrdio,
i ponisko brke objesio.
Ne imade vina rumenoga,
rumenoga, da mu snagu dade.
Umori se Kraljeviću Marko,
pa on leže kraj druma careva,
i pokri se zelenom dolamom.
Čelo glave koplje udario,
za koplje je Šarac konjic svezan,
na koplju je sura tica orle
širi krila, Marku čini 'lada.
U to ga je sanak prevario,
Brzo zaspa, hitro poskočio,
E je ružan sanak ugledao.
Svome Šarcu sanak kazivao:
"O Šarune, vjerno moje kljuse,
kakav mi se sanak učinio,
sve su kola od gvožđa pravljena,
a nemadu konje upregnute.
Grdan sanak da ga Bog ubije"
Kad iskoči neznana delija,
Pojavi se iz žbuna zelenog,
Na njemu je čudno odijelo,
Svo zeleno od čoje zelene,
Na glavi mu kapuljača stoji,
A u ruci luk dugačak leži
I u njega strijela upregnuta.
Progovara neznana delija:
„Nije sanak Kraljeviću Marko,
Nije sanak, već buduće vrijeme.“
Kad je njega ugledao Marko
On se hvata šestoperca zlatna
Progovara neznana delija:
"Ostavi se, Kraljeviću Marko,
Ostavi se zlatna šestoperca.
Ne dolazim da ti jasak činim,
No dolazim da ti štogođ kažem,
Štogođ kažem oko interneta.
Svak sa svakim na svijetu je spojen,
Košto munje na nebesa idu.
Ista sila što munje pokreće,
Ljude spaja u buduće vrijeme.
Svak sa svakim može da se čuje,
Da se čuje i da se pogleda.
Sve se tope zlatni šestoperci,
I sva koplja i sve ćorde krive,
Te se od njih izvukoše niti,
Tanke poput paukove svile
I kroz njih se munje upriježu.
Sve te niti narod povezuju,
Da se može svak sa svakim čuti,
Može čuti a i pogledati.“
Progovara Kraljeviću Marko:
„Počuj mene neznana delijo,
Ja ti ne znam o čemu ti zboriš,
Ali neću šestoperac dati,
Da ga svaka šuša pretopljava.
Nego reci neznana delijo,
Kad već znadeš u buduće vrijeme,
'Oću li se napijati vina,
Pola piti pola Šarcu davat'?“
Progovara neznana delija:
„Počuj mene Kraljeviću Marko,
Tebi vazda neđe ima vina,
A najviše u onoj mehani
U kojoj se najviše napijaš.
Al otiđi Caru Sulejmanu,
Pa ga pitaj što ti ne da vina.“
To mu reče pa nešta pritisnu,
Nestade ga kao vile gorske.
Ode Marko caru na divana,
Sede caru do desna kolena,
Samur-kalpak na oči namiče,
A buzdovan uza se privlači,
Britku sablju na krilo namiče,
Te on pita Cara Sulejmana:
„Poočime, sultan Sulemane,
Što ja ne sm'jem mirisati vina,
Mirisati, a kamoli piti?“
Odgovara care Sulemane:
„Puno si mi jada načinio,
Načinio Kraljeviću Marko“
Te s' odmače care Sulemane,
Car s'odmače, Marko se primače,
I doćera cara do duvara.
Car se maša rukom u džepove,
On izvadi stotinu dukata,
Pa i daje Kraljeviću Marku:
"Idi, Marko te se napij vina.
Samo nemoj Šaruna jahati,
Jer ne smiješ piti i voziti."
