Prvi put su se upoznali u jaslicama, ona se rogovima sapela od lanac te izložila pozamašno vime njegovom telećem pogledu. Od tog trenutka za njega je postojala samo ona. Iako je sam bio crno-beli zavoleo je i crveno-belu zbog nje. Rumenka. Rumenka. RUUUUUUMenka. Često je u zvezdano nebo mukao njeno ime.
Sudbina ih je zajebala, tako da su se posle jedne robnonovčane razmene našli sa dve strane komšijske ograde. Retko su se viđali. Zime je provodio u čežnji za toplim prolećnim danima kad bi ga izveli na livadu. Tada je mogao uživati u njenom hodu po zelenom tepihu kao po mesečini, njihanju njenog velikog vimena koje ga je poput klatna hipnotisalo tako da bi po ceo dan njegov pogled bio fiksiran na nju zbog čega bi gladan uveče pošao na počinak. Ali, zime su duge i dosadne, pa je želju za Rumenkom ubijao povremenim tarenjem o postelju od slame, uz krike ispuštajući tople telesne sokove, za koje bi deca pomislila da je mleko, a da je Rudonja u stvari Šarulja, te bi u nedostatku starije osobe koja bi ih upozorila probala da izmuzu još malo.
Zima je prošla. Krenula je ispaša. Jedva je čekao da je vidi dok njeno lice umiva rosna trava, a njeno vime podapiru listovi deteline. Došao je dan! Ugledao ju je! Osmeh s lica mu je naprasno pao! Bio je tužan, besan, tužan, besan, tužan, besan i tako u nedogled dok mu se gorčina skupljala od kopita do rogova, od nozdrva do repa - BILA JE STEONA! Gledao ju je dugo dok mu se kalcijum topio u rogovima, dok je silovina iz njegovih mošnji išečezavala u vrtlogu patnje i tuge za voljenom kurvom. Da li je veterinar pitao se! Ne, sigurno je neki Ferdinand jebem mu sunce krvavo, probošču ga, mislio je! Bio je slomljen! Pomišljao je na samoprobadanje!
Prilazio ju je pokušavajući da dođe sebi. Želio je znati ko je otac njenog nerođenog teleta. Ko je taj čije dijete ona sada nosi? Ko?!
Nije morao da je pita. Sama mu je odmukala njegovo ime... To jedino ime koje nije želio čuti - Ratko Nesalomivi.
"Ratko?! Onaj Ratko što lani odgrize kurčinu biku Milisavu kad ga zateče ispred tora?" progovori drhtavim glasom na kratko zaboravivši na svoju prijeđašnju muku... ova je bila veća.
Ona je potvrdnu klimnula glavom i okrenula se a zatim odlučno ali ipak sa nekim prizvukom tuge muknula: "Da. Nemoj da ga tražiš. Nemoj pokušavati da se osvetiš. Na tom putu te čeka samo smrt."
U tom trenutku vidio je kako jedna krupna suza pada iz njenog oka na travu. Tu suzu je primjetio prije njenih bujnih vima iako su se tako lijepo presijavale na proljećnom suncu. Toliko ju je volio heroj ove priče.
I jednako koliko ju je volio, mrzio je prokletog Ratka. Mrzio ga je iz dna slijepog crijeva. Mrzio ga je toliko da ga je cijelo tijelo bolilo od grča. Želio je pobjeći od tog bola na neki način iako je znao da je jedini osveta. Osveta za koju on nije bio sposoban ali je njegova moralna dužnost bila da je sprovede ili da umre pokušavajući u toj namjeri.
U tom trenutku shvati da i dalje zuri u ljubav svog života. Vime su joj podrhtavale od tihih jecaja koje nije želila da on čuje... Eh, te ogromne vime su je odale.
"Hej," muknu on: "Ponovo ćemo biti zajedno, na ovom ili onom svijetu tako mi oba roga i svih pet nogu."
Odgovor se ovog puta začu u vidu jecaja. Ona je trčala i jecala. Trčala je što dalje od njega da je ne vidi takvu.
"Ratko nesalomivi" promuknu sebi u bradu: "Još ćemo se mi ćerati!" a zatim se i sam okrenu i uputi negdje u smjeru zalazećeg sunca.
Rudonja se vratio u štalu, nije mu bilo nidočega čak je i slama izgledala hladno i odbojno.
Te noći odlučio je da promijeni svoju sudbinu i da postane krojač svoje sreće.
Uz prigušeno svetlo fenjera počeo je da priziva duh Petra Kočića jer duboko u sebi znao je da je korida jedina ispravna stvar i jedini način da povrati svoju neprežaljenu ljubav.
Silueta brkatog starca ukazala se nadomak Rudonjinih jasala i smirenim glasom koji je odzvanjao mudrošću počeo je da obučava Rudonju. Noć je prošla brže nego inače i mladi borac ispunjen svežim znanjem i neopisivom snagom pošao je ka Manjači. Rosa i hladni jutarnji zrak iskristalisao je njegove misli i napokon je znao da će njegova romansa imati srećan završetak. Dok je hodao po livadi rosnoj u glavi su se mešale slike divne prošlosti i slike Ratka nesalomivog u lokvi krvi. Poslednji put pogledao je ka Rumenkinoj štali, zatim ispustio glasan krik i pošao da rogovima postane krojač svoje sreće.
Užarena žuta lopta izvirala je iza brda. Pogledavši dole, imala je šta i da vidi: užurbani tok reke aktivnih učesnika borbi u ispijanju basnoslovnih količina alkohola, slobodnih umova koji dolaze sami, bez žena i dece, da bi na miru mogli da uživaju u borbi bikova. Skup je iz minuta u minut rastao, zajedno sa strepnjom, - jer danas je veliki dan; danas se odlučuje ko će ponosno sedeti na tronu, ko će travu sa terena Vimbldona za doručak jesti!
I tu, u svojoj svlačionici, Rudonja svoje rogove šiljio je od dolomitni krečnjak što viri iz manjačke ilovače... pognute glave, jer tako mora, nabrijava svoj um, pa podigne glavu ka nebu, poljubi kopitu i usmeri je ka gore i tiho prozbori: Jebaću ti mamicu, Nesalomivi!
Šeba Baja Mali peva kao pod tušem, Petar Kočić se prevrće u grobu, ruke koje svakodnevno izvuku po kubik balvana uz šumu naginju plastične čaše, ispijaju pola litra piva u dva gutljaja i galame za još; domaćini skupa udaraju eksere 20ke u ogradu, da razjareni bikovi ne bi pecane srušili... oseti se napetost, čuje se galama, sve smrdi na znoj!
Borbe do finala nisu bile nešto posebno napete. Prva dva nosioca, Rudonja i Ratko Nesalomivi lako su se domogli finala. Dobro, ne toliko lako - Ratka je mogao sprečiti Leo, potpuno ćelavi bik u vlasništvu Dragana Tarlaća, proslavljenog košarkaškog asa. Rastužio je Ratka svojom jadnom i bednom pojavom, i dok je ovaj cvilio i plakao, Leo se odvažio da mu klizećim startom otme ravnotežu ali Ratko je, očekivano, izbegao srami pokušaj i poslao je Lea u obližnju mesnicu na tranžiranje.
Oko ograde Marakana, ona brazilska, krcata! Nema mesta da se ćik baci, scena je izuzetno smešna: brižni pušači liče na kolovođe jer su im desne ruke podignute u vazduh. Zajebanosti situacije doprinosi prašina koju Ratkove kopite dižu u Pervolom oprano nebo, džentlmensko rikanje starih bikova iz VIP lože govori da je ovo posebno, da u ovoj borbi ima nešto. Istina je to, dobri moj čitaoče: Oni se ne bore za presto, oni se bore za šetnje sa potomcima koji ne mogu ružni ispasti zahvaljujući lepoti nežnih crta lica krave Rumenke.
Milorad Dodik daje znak rukom - borba može da počne!
Ples Rudonje oko Ratka izmamio je aplauze dama sa Manjače koje su u manjini. Pleše kao Aska oko vuka, Ratko se okreće, hvata ga vrtoglavica i staje, smiruje telo, ovakva taktika njegovog protivnika mu nije bila na kraj pameti, preostaje mu jedino da se zaleti na njega ali ne može, vrtoglavica ga drži i dalje, i evo je, prolazi... zaleti se Ratko i promaši, zavrati se, promašuje ga i drugi put i napokon shvata da do nije pravi način... smiruje se, te laganim korakom prilazi Rudonje koji, ne čekavši da mu se noge oslobode, prihvati ponudu protivnika za borbu rogovima; nasloniše kljove svojih glava jedne na druge i krenuše zamahivati glavam levo - desno, jednako snažno i jednako koncentrisano, jer jedna greška vodi ka padu na tlo!
Dodik glođe batak, priča na telefon i boli ga kurac, Kočić radi kao ventilator, točilice za pivo podsećaju na kazina u Las Vegasu.
I evo ga, neko je leđima na tlu! Oh, pa to je Rudonja! Ratko ga gleda odozgo, osmehuje se, zadovoljan je jer drži situaciju u svojim rogovima, pa se budala zamisli o tome šta će sve da radi kada postane glavni, i to Rudonja primeti, hitro i snažno odgurnu Ratka od sebe, diže se na zadnje noge i odalami ga kopitom u pleksus.
Ovo je čekao godinama. Ne pobedu, nego apsolutnu nadmoć nad protivnikom; on sada zna kako da se ponaša, šta da uradi, zna put! Ratko je na prašnjavoj zemlji bez trunke trave, gleda u napukli rog Rudonje i provodi vreme u opravdanom strahu; naš heroj, džentlmen veliki, osmotri publiku koja kipti, čeka na završni udarac i uslišuje njihove molitve - prvo poljubi Ratka u glavu, te mu zabi rok u oko pa ga uzvuče, obrisa krv Ratkovim jezikom, pomisli na Rumenku za koju zna da ga čeka i preseče grkljan Ratkov svojim šiljatim rogom.
Publika je u transu, luduje, plastične čaše lete u nebo, imamo novog vladara! Vladara koji je ispunio svoj dečački san, vladara koji zna kako da voli, vladara kojeg sada kurac boli, vladara koji će slaviti ovaj dan!
Na drugom kraju livade jedno tek rođeno tele čulo je da mu je otac junački poginuo i počelo da kuje svoju osvetu...
Mlada, tek napupela cigančica Zišan Džupra se šeta sama poljem pirinča. Sunce je u zalasku, monsuni su odavno prošli, iz prikrajka je gleda mladi lepi nosati Dipak Ghurpa i zamišlja kako će im život biti lep kad se uzmu. Naravno, vidimo scene iz njegove glave.
Pesma
Zišan peva nešto lagano i nežno, dok mazi klasje pirinča sa par slonova u pozadini.
Kraj pesme
Odjednom se pojavljuje zli Satiš, sa brkovima ko Musa Kesedžija:
-Hahahahahaha Zišan, bićeš moja!
-Ne, ne, nemoj, ne!
Obara Zišan na zemlju, prebacuje je preko ramena, i ubacuje u svoj džip. Krajičkom oka gleda Dipaka i kezi mu se. Zlatan zub zasija. Dipak kreće da trči prema džipu, ali se ovaj odveze. Dipak se dere.
Premotavanje u budućnost: Dipak, sada malo stariji, sa brkovima ko Marko Kraljević, lep i jak, u tesnim pantalonama i braon kožnoj jakni puca na neke automobile, eksplozije, dim, i na kraju hapsi neke huligane i ubacuje ih u policijski auto. Zum kamere na Dipaka, kez sa zlatnim zubom u ćošku.
Dipak se vraća u stanicu pobedonosno, i dolazi do dramatičnog razgovora sa šefom:
-Dipak, ovo je zadnji put! Zadnji put si postupio van protokola.
-Ali, uhapsio sam bandu silovatelja i ubica, zar ne?
-To nije bitno. Bitno je da uvek kada si ti u pitanju, uvek mora da bude van pravila. Daj mi značku i pištolj.
-Videćete da sam bio u pravu.
Baca pištolj i značku na sto. Izlazi iz policijske stanice, ponosno, ide kući. Sprema večeru, u krajičku oka mu suza, ej, takav čovek a meka srca majku mu.
Zamišlja:
Grli se sa Zišan, ona šarena u pičku materinu, on u nečem belom, ko kroz maglu, govore jedno drugom kako se vole.
Pesma
Odjednom kreću da pevaju i da igraju. Pojavljuje se još jedno 50 cigana iza njih da ih prati. Zišan se sklanja pa sa nekim indijkama rotiraju glave ko kokoške i zavijaju. Dajdigidajddigidajdigi tajngtajngtajngtajng džipra gurta digidigi tajngdigitajng. Dipak izvodi solo igranje, jebe keve, Zišan mu prilazi, grli ga taman da se poljube san gotov.
Kraj pesme
Dipak uzdahne i upali televizor. Kad na njemu, niko drugi do zli Satiš! Priča kako je postao glavni političar u jednoj pokrajini i kako će se obračunati sa svima koji ga ne vole. Zli osmeh u pičku materinu (naravno zlatan zub).
Dipak se dere: “aaaaaaaaaa Satiš, sad si ga najebao, majke ti ga ciganske, još ti pamtim to što si ukrao moju voljenu Zišan, idem po tebe!!!”
Dipak se sam zaputi da sjebe Satiša, i usput u jednoj kafani se napije od tuge, i reši da pravi kavgu. Pobije se on tako sa jednim debelim što gnjavio nekog mršavog cigu upadne cela kafana u tuču. Prebije on sve redom tu, i ode sa ovim mršavim cigom, koji saznajemo da je i sam imao probleme sa bandom zlog Satiša. Zove se ajd, Giriš.
Sad krenu oni zajedno da sjebu Satiša.
Pesma
Voze se njih dvojica u džipu ovog debelog nasmejani i pevaju. Džatra kaaaa, bole miiiii, guptra gaaaa, soske tiiiii!
Kraj pesme
Naidju oni u selo zlog Satiša, i kreće karanje. Pucanje, eksplozije, dim, prevrtanja, još eksplozija, lukovi, strele, noževi, pucanje, eksplozije, i tako jedno 15 min. Strada x statista.
U jednom trenutku, Giriš se uhvati za krvav stomak.
“Joooj Girišu, prijatelju stari kao celi život da te znam, joooj, nemoj još nije ti vreme, kuku lele”.
Giriš mu kaže da ga ostavi i da ide da spasi Zišan. Ostavlja ga tu, i kreće još motivisaniji da jebe kevu zlom Satišu.
Opet karanje, pucanje, eksplozije, pičke materine i u jednom trenutku nailazi na zlog Satiša, koji drži Zišan i izgledajući kao sam đavo kažće Dipaku da će morati da se bori za Zišan, ali da ostavi oružje pošto hoće sam da se obračuna sa njim.
Opet karanje, samo sad bez oružja. Tepanje do daske, razbijanje stolica, ogledala, escajga, Zišan gleda sa strane drži se za obraze i navija i vrišti, još malo karanja i Dipak je na kolenima. Satiš ga gleda i taman se sprema da mu zada konačan udarac, kad Dipak pogleda Zišan i odjadnom vadi neku snagu iz muda, i kreće da roka ovog Satiša ko sveti Ilija ciganin, obori ga na zemlju i uzima pištolj da ga ubije. Zišan prilazi i grli ga.
-”Neću da te ubijem, pacov kao ti to nije zaslužio”.
Sledeća scena, hapse ovog zlog Satiša, zbog toga što se saznalo za njegova zlodela i dodeljuju neku nagradu Dipaku, daju mu značku nazad, izvinjavanja na sve strane, a šef sedi i iz prikrajka zlo i ljubomorno (ali ipak poraženo) gleda. Dipak se zahvaljuje svom najboljem drugaru Girišu, koji izlazi iz publike, živ i zdrav, sa umotanom rukom. Milina.
Pesma
Fešta. Šareno, eksplozije, vatrometi, slonovi, tigrovi, narod, žene, muško, deca, glumci, statisti, kamermani, sve ripa igra i peva, Dipak izvodi još jedan ultra uber dens, Zišan rotira glavu digidajgdigidajg tandaratandara tandara kurbla gurtna tandaratandara, kreću Dipak i Zišan da igraju i pevaju, sviredom iza njih, onda se kao uozbilje na trenutak pa uspori kao ples, pa opet tandaramandara igranje pevanje, klovnovi, slonovi, cirkus, ovo dvoje se uhvate i ljube se kao siluete. Aukurac.
Kraj pesme
Poslednja scena, posle izvodne špice koja traje dok traje neko novo igranje u ćošku kao manji kadar: Vest kako se desila eksplozija u zatvoru gde je zli Satiš, ali da nisu uspeli da nađu njegovo telo. Vidi se deo iscepane zatvorske nogavice i zalazak sunca. Moguć drugi deo ako dobro prođe film.
Ženska, i isključivo ŽENSKA, veština kljucanja muškog, i isključivo MUŠKOG, nervnog sistema sa čijim je vlasnikom u, i isključivo U, srodstvu. Odlikuje se ritmizovanim i neprestanim ređanjem uhu iritantnih rečenica bez tačke ili znaka uzvika čiji se kraj ne nazire u skorijem vremenskom periodu.
Zvocanje, jednom rečju.
- Kevo, idem ja da se vidim sa devojkom. Aj zdr...
- Kakvom crnom devojkom, kad ćeš da UČIŠ, zgubidane jedan, zar sam te ja zato krvavo rodila i othranila, nisi ni sobu raspremio, gde ti je plava kapa, indeks, kurton, glava, iznesi đubre, lenštino, ijuuu, što ti je izgužvana TA košuljaaaaa, reći će ljudi to ga majka takvog pustila da izađe na ulicu, sram te bilo, c, c, c, e, pravi si sin svog oca, gra, gra, gra, gra, kljuc, kljuc, kljuc, gra, gra, kljuc, kljuc...------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ženo, idem ja do kuma da mu nešto pomogn...
- Kakav si ti kreten, idiote, dok se naša kuća raspada na sitne delove, ti ideš da pomažeš tom alkoholičaru i ženskarošu, posle ćete, znam, da idete i na piće negde, na VIŠE PIĆA, tačnije, sram vas bilo, pa u onu prokletu i smrdljivu kladionicu prekoputa gde ćeš da bacaš NAŠE pare za letovanje, Dragomire crni, eh, bolje da sam svoju pokojnu majku slušala i da sam se udala za Gruju mehaničara nego što sam sebe osudila na ovo mučenje, idi sad, šta me gledaš k'o krava mrtvo tele, nisam ti ja prokleta fudbalska utakmica koju svaki dan MORAŠ DA GLEDAŠ, kad si me poslednji put odveo u operu, na balet, u pozorište, gra, gra, gra, gra, kjuc, kjuc, kjuc, gra, gra, kljuc, kljuc...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Znaš, ovaj...Hteo sam da ti kažem da te, ovaj...da te, ovaj...
- Jaoj, i ja tebe, dušo moja, znala sam to prvi put kad sam te videla, kada si me prvi put pogledao tim tvojim plavim dubokim očima, želela sam odmah da te upoznam sa mojim roditeljima i kažem ovo je budući otac moje dece, jaoj, videćeš, jako ćeš im se dopasti, oni su tako divni ljudi, moj otac je inspektor a mama je sudija krivičnog suda, tako su se i upoznali, ali naša je priča daleko romantičnija, jedva čekam da dobijemo decu - dečaka i devojčicu - pa onda i unuke, biće tako divno svakog vikenda ići u vikendicu mojih roditelja na Avali, ti i moj tata ćete peći roštilj, gra, gra, gra, kljuc, kljuc, gra, gra, kljuc, kljuc, gra, kljuc...
- ...ostavljam. Ovaj, idem ja sad...A muškarci stalno negde idu. I idu. I idu.
Jel' ste i vi primetili?
Ljudi koji vrlo brzo procene odakle ste, kog ste porekla, da li ste Ciganin(beli, samo jedan roditelj, baba ili deda bili Ganci), da li vam je babu jeb'o Turčin ili ste čisti slovenski tip...
- Ćale, pusti Ninu Badrić, lepa pesma.
- Nina...je 'l znaš ti da ona nije Hrvatica, da joj je deda bio Srbin, nego morao da se pokatoliči, da ga ne kolju ustaše... Isto je i sa Dadom Topićem, pa Jadranka Kosor, usta je jebem, deda joj bio četnik...
- Daj, ćale, ne smaraj, samo pusti pesmu.- Ujka, je 'l će seka opet da povede onog brata što nam nije famil...
- Onog belog Ciganina?
- Otkud ti to da je Cigan?
- Garagan sto od sto. To joj je brat sa očeve strane, naša familija nema ništa sa tim.(zapada u vatru) Ej, bre, po faci ih znam, osećam ih nosem, krv im smrdi na 100 kilometara, bre!- Striko, menjaj politički marketing, nećeš valjda za Čedu da glasaš?
- Za tog Ciganina neću, još se i drogira, pih, Ciganštura nafiksana.
- Cigan? Nisam primetio.
- Jeste, vidiš mu valjda crte lica.
- Ne, ne znam to da primetim.
- Ja znam, rastao sam sa njima, tad još nisu srali o svojim pravima, crkli da bog da. Je l' znaš da su i Dušan Petrović i Batić Cigani?
- Jebo te, to nisam znao.
- Aha, šabački Cigan, tamo ih ima više nego u Požarevcu.- Tetka, kako ti se sviđa moj dečko? Lep, obrazovan, vaspitan...
- Odakle je, sine?
- Majka iz Vojvodine, otac iz jednog sela iz Šumadije.
- Neće biti, ćero. Je s' mu videla kolika mu je glavudža, Bosančeros garant!
- Meni je on drugo rekao.
- Srećo tetina, čim ima onakvu čelendru, preko 190 cm i gleda te kao krava u šarena vrata, sigurno da nije poreklom Gedžovan.- Deko, ovde piše da su nam preci Sloveni bili smeđi i sa plavim očima, što mi nismo takvi?
- Eh, kure dedino, teška vremena bila, baka bila spora, Turčin bio brz i tako...
- Naša baka Stevka?
- Ma ne ona, pička ti materina, da l' ti ja ličim na Turčina!? Pretkinja neka naša, dok još bili Turci, pizda im materina, ali ništa se ti ne sekiraj, mnogi naši odvedeni tamo, pa su karali Turkinje, sve im oči poispadale.
Za razliku od srednjoškolskih dana, studenti po pravilu stanuju u drugom gradu, žive obično sa cimerima a ne sa roditeljima, tako da im niko neće kenjati ako kući dodju pijani, a mogu kod svoje kuće slobodno i da se napiju. Pošto svako mora da istera svog kera, a to je svakako bolje učiniti pre braka, period studiranja je idealan da se probaju svakorazne stvari, da se ponekad pretera i da se ispitaju odredjene granice.
Pošto se i sam družiš sa studentima, za ovakve stvari ćeš uvek naći i društvo, što je dobro jer će e oni posle odneti kući i doneti do kreveta. Medjutim, postoji i loša srana takvog prijateljstva - ako se dužiš sa previše takvih ljudi, uvek će se naći neko da računa na zajedničko oštećenje jetre i ispravljanje moždanih vijuga. Uvek neko koga nećeš moći da odbiješ..
- SREDA - Uletele su ti neke pare, cimer došao od kuće, doneo i hrane i para, a i litru ćaletove rakije. Niste dugo bili u gradu, Teki ti javlja da svira Line out u Crnoj kući..Posle drugog piva krećeš da e spremaš, peglaš majicu, dolaze još tri drugara, otvara se ona rakija, treće pivo, čevrto za usput.U crnu kuću stižete dobrano odvaljeni,još dva piva, luda svirka, odlazak pred studentski dom, kupovina dvolitri na ubedjivanje (u NS ne daju posle jedanaest uveče, ali ima gde može)..
Budiš se u ČETVRTAK u poznatom stanu, mada si siguran da nije tvoj. Dobro je, kod Gogija si, ne znaš kako si tu dospeo ali nije ni bitno. Gogi kuva kafu, rola jedan, drugi..U pet posle podne neki lik vas poziva na rodjendan. Gogi donosi pola flaše gorkog, posle toga bocu belog, posle toga rola još jedan. U radnji uzimate bocu crnog vina za poklon, koju ćete posle popiti kad na žurci nestane piva. Posle sat i po žurke već si stigaosve da upoznaš, a pošto je peder bal rešio si da se makar unakaziš za sve pare..U jedan primećuješ da si pomalo preterao, u pola dva hvataš sebe kako piješ vinjak i kolu, u dva krajnjim naporom odlaziš u kupatilo da se ne bi ispeglao na sred sobe i ispao budala. U pet ujutro te vode na gradski, gde te ljudi čudno gledaju zbog zeleno - žute boje usled suzdržavanja da ne bi peglirao u gradskom..Stan! Padaš na krevet obučen, zaspao si u sekundi. Petak nameravaš da provedeš u miru toplog doma bolujući.
PETAK - budi te zvono, ustaješ i shvataš da ti u glavi majmuni lupaju u bubnjeve. U želudcu Hirošima, zapinješ o nameštaj..Otvaraš, cimer i Duca ti saopštavaju da danas na tapetu imate neku studentsku žurku u domu. Biće riba na pretek, tako da pristaješ, mad znaš da to na dobro ne može izaći. Ideš pod tuš, u medjuvremenu u stan vam upada još pet ljudi naoružanih svakakvim alkoholnim pićima. Otvaraš pivo i tešiš se da se samo jednom živi..U studenjaku shvataš da su te dovukli na sabor gabora iz svih delova naše zemlje - nema ni veze, sa njima lakše padne seks. Portira ste potkupili sa pola flaše martela da vas ne izbaci u ponoć, a ostalu polovinu ste pre toga već popili..Mešaš sve živo, ne znaš šta govoriš ali nije ni bitno, bitno je da se tvja sagovornica non stop smeje. Pitaš se da li lupaš gluposti ili je ona toliko pijana pa te ništa ne razume..
U SUBOTU se budiš u sobi sudentskog doma, sa najružnijim stvorom kojeg si ikad video. Ne sećate se da li je seksa i bilo, mada ste oboje ko od majke rodjeni. Ako i nije, nije ti žao. U glavi ti stoji samo jedna reč - povezivanje. Tri dana uništavanja organizma, obiće ti se to o glavu jednog dana..Piješ kafu, krećeš u stan i razmišljaš kad si poslednji put pošteno jeo. Misli ti prekida poziv - okupljanje kod Djoleta u Veterniku na vikendici, peče se roštilj, posle ćemo do grada. Svi smo već ovde, dolazi! Hvataš bus, odlaziš, ne odbijaš pivo, neko je opet doneo gandžu..Vrhunac zajebavanja na tvoj račun (jer si bio sa onim grobom) nastaje kada saopštavaš da se ne sećašni da li ste se kresnuli.Peto pivo, roštilj, rakija, odlazak do paba na pivo, odlazak u tele na pivo..Fajront, padaš niz stepenice. Nose te do katoličke porte, pokušavaš da se popneš na fontanu, onako izmučen upadaš u vodu..
PONEDELjAK - budiš se kod Djoleta sa ubedjenjem da je nedelja..Imaš crnu rupu od 24 sata i rešio si da veruješ u sve što ti ispričaju - ne sećaš se šta je bilo u nedelju, ali znaš da je bilo dobro, što znači da su stradale pare za račune, možda i pola kirije..Majica na tebi nie tvoja, imaš čvorugu na sred čela, rupu u stomaku i ringišpil u glavi. Moliš Boga da ti ne kažu da si spavao sa nekim tranvestitom. Stiže poruka, od Vladimira cimera - Latas dao uslov..Ne znaš da li da se raduješ ili da zaplačeš...
Prčni grč. Grč koji uhvati prilikom vođenja ljubavi, od milošte nazvanog- prčenje. Mnogi neupućeni ljudi smatraju da je grč prilikom plivanja najgori od svih, da ne kažem Kralj grčeva, jer jednostavno ne žele da pričaju po svojim prčevima. Razmislite, kod ovog grča samo možete da se udavite i svi lepo pričaju o vama, a kod drugog, zažalite što se niste udavili.
Brate, znači, izvedem ti ja onu malu Silvanu iz kraja, onu bre što ima balone ko za otvaranje Maksija, dobro 'ajde jes malo tamnija, ali ono, sedam godina sreće...e pa vidiš brate...meni se sedam godina ne-sreće, niti želim u stvari ikad više da je sretnem.
Znači odavno ona meni Šiljo, što si sladak ovo ono, ja preksinoć uzmem ćaletov auto i pravac Vrištalište, kod jezera. Tamo već četiri automobila, princip svako jebe što je pov'o, jebi i ne trubi. Krenemo i mi...sine što ima sisku...meni zastava podignuta, sve kako treba...u jednom momentu, sineeee, tako me probode bol u desnoj nozi, ono uhvati me najstrašniji prč. Ne mogu da ustanem kako treba, udario glavom u krov, gaće zakačile za menjač počnem da se derem najstrašnije.
Ona počne da viče: Jao, šta ti je, je l' ti dobro? Jao!
Meni u glavi: blam brate blam, počnem da se derem: Ćuti bre, ćuti!
Ona vrišti i dalje, sine, ja se mislim: Pa pička ti materina, malopre ni glasa da pustiš sad se dereš ko gladno tele.
Počnem i ja da vrištim najstrašnije, jedva nekako uspem da izađem iz jebenih kola, kad tamo, došao lik iz susednih kola, go golcat: Brate je l' ti dobro...šta ti radi ova jebote?!
-Ma brate, stegla mi se noga, prč, ovaj grč
On mi stavi ruku na rame: polako brate, samo polako, probaj da ispružiš nogu na suprotnu stranu. Ispravljam ja nogu, kad pogledam, njemu kita još uvek stoji, on me zagrlio, meni poludignut, ove dve ribe vire kroz prozore, a vire i svi ostali iz svojih kola.
Pomislim: Jebem ti Silvana mater i kad si prvi put sisom zanjihala i tek čujem:
- Šiljo brate, jes' to ti... A ono brate lajavi Kiza doveo neku koleginicu sa posla...značiiii ne smem da prođem kroz kraj...sigurno zna i kasirka u Maksiju. Jebem ti Silvana mater...
Ne živi se lošije. Samo kupuješ više usluga za više para:
TV - nekada nije svaka kuća imala tv. Bilo ih je malo, a ljudi su se više družili, raspravljajući o važnim stvarima jer tad su se na televiziji prikazivale uglavnom važne stvari i ponekad crtaći. Danas je normalno da svaka kuća ima bar jedan tv, a na ljude koji ih nemaju gleda se ponekad kao na čudake. Pre je bilo dva kanala i dosta. Danas ih je 220, i na njima uglavnom ništa pametno:
- tv pretplata - 500 dinara
- kablovska - 750 dinaraFIKSNI - u suštini i pre ga je bilo u kućama, no danas se pretvorio u uglavnom nepotrebnu spravu zbog koje moraš da ustaneš i iznerviraš se kad zovu banke, reklamne agencije, tele prodaja i ljubazna gospoda iz stranaka, koja pred izbore dobijaju platu da bi nervirali ljude. Za uzvrat dobijaju napušavanje kurcem.
- održavanje broja - 700 dinara (šta je održavanje broja, nije poznato).MOBILNI - nije dovoljno da imaš samo fiksni telefon. Moraš i da potrošiš tri sata mesečno svog i tudjeg vremena na pozive i poruke, i da te iste ljude smaraš muzikom koju sad možeš i naglas da puštaš, a skinuo si je sa interneta.
- ugovor za turbomegakul telefon - 1400 dinara.
- prekoračenje - proizvoljno,INTERNET - neophod. Pored svih neproverenih informacija koje širi putem vikipedije, služi za čitanje glupih statusa, odlazak u offline mod, smaranje drugih ljudi klipovima na kojima drugi ljudi ispadaju budale, gubljenje vremena, i svadjanje sa pičkopaćenicima na forumima, ispod YT klipova, na vukajlija četu..
- pretplata - uglavnom oko 1500 dinara.AUTOMOBIL - najveći neophod od svih prethodnih. Ne samo da su ljudi pre pojave ove čudne sprave sedeli po kućama i traćili vreme, nego im je vazduh bio zagadjeniji a od buke nisu mogli da žive. Da ne pominjem koliko se ratova vodilo po naftaškim zemljama. Metroi su besmislica, a bicikle ionako voze samo seljaci.
- registracija - oko 1500 dinara na mesečnom nivou
- gorivo, parking, kazne, popravke..Nepoznato.Sve ukupno, više od 7000 dinara mesečno. Dobar razlog da neki od ovih troškova likvidiraš, ili prestaneš da se žališ na skupoću i troškove.
Tata, kako je bio tvoj prvi put?
Saću da ti pripovedim, kćeri moja. Bi to u Rijeci, mislim u jesen te '83-će. Pustio nas komandir na odsustvo, a mi mladi gušteri, sve rumeni momci sa sela, veseli što smo u tako lepom gradu. Do tada sam od ženskog sveta video nešto od naše ženske rodbine, učiteljicu Lenu, i radnicu u zadruzi, ženu pokojnog geometra Spasoja. Elem, zasednem ja u neku birtiju. Sedim ja tako, i vidim tri astala dalje sedi neka mrkulja i blene u mene, ne skida oči. Gleda, božemeprosti, pa se malo, malo osmehne, a uvija prstom kosu k'o na preslicu. Vidim da 'oće da vodi.... I.... Hm..... E, da.... Gde sam ono stao?
Gledala te i htela da vodi, tajo.
E, ljubim te pametnu! Da. Odem ja za kod nje za astal, sednem. Ja sam taj i taj, od tog i od toga, iz Međedovog polja došao da služim Narodnu armiju. Sve kako mi je pokojni đed kazivao da ide sa ženama. Ona bi Mađarica, Erika. Student medicine. A mrka, lepaaaaa, lepa ki upisana! Krenemo mi da šetamo. Priča ona, milina je slušati. I tamo-vamo, gde ćemo – 'ajde kod nje... Krenemo tu da se milujemo i ljubimo u usta k'o u američkim filmovima. Raspremi se ona očas posla, pa se najednom, kanda nešto stuži. Pitam ja nju: "Šta ti bi, jadna ne bila?" A ona veli da se prisetila bolesne babe, mrena joj se navukla na oči, a nemaju za operaciju... A ja gledam, bi mi žao, pa izvadim 100 maraka što mi ćaća poslao, i velim joj: "Evo, nek' se nađe, poslaće mi opet kad prodaju tele." Obradova se ona kad one vide novce, pa ih brže-bolje smota u kutiju od kafe, mislim Frankova beše... Ja veseo, a i ona što može da sad babi pošalje. Krenemo mi opet da se milujemo, pa i tako zalegnemo...
I, tajo, šta bi posle?
Ništa, kćeri, ništa - fasov'o tajo sifilis, a i pola ostalih žalovitih magaraca iz njegove čete koji su poslali babi po 100 maraka za operaciju mrene.
Zajebane živuljke. Dolaze povremeno da vrše eksperimente na ljudima da bi saznali kako funkcionišemo da bi kasnije doveli flotu razarača i rudarskih brodova da nam ogole zemlju od svega korisnoga, a potom nas unište. Neki kažu da dolaze u miru i govore nam šta će nas zadesiti u budućnosti putem krugova u žitu. Neki ne veruju da uopšte postoji tako nešto i da je to sve zavaravanje naroda od strane ljudi u senci. Ali možda i nije sve tako kako mi zamišljamo...
Vanzemaljac1:"Znači izgubili smo se... Kako smo se uspeli izgubiti"?!
Vanzemaljac2:"Pa znaš da smo išli po one Terasijanke u Zanđi izmaglicu".
V1:"Da, i šta s' tim"?
V2:"Pa ja sam to upis'o u navigaciju i sve je bilo kul prvih par svetlosni' godina. Al' kad si ti uštek'o hiperpogon umesto mene, sve se uzjebalo i sad smo ovde".
V1:"Gde je to ovde"?
V2:"Nisam došao do treninga vidovitosti još".
V1:"Sam' ti zajebavaj. Idi do one treće planete od one zvezde, šarena je. Il' mi se čini zbog onog džidera što smo uzeli ranije".
V2:"Skeniram... Većinom je pokrivena plavom, tečnom supstancom, gravitacija je slabija nego naša, ima života, vidi se po svemu... Moglo bi biti nešto tu".
V1:"Hajd' spusti se malo pa da vidimo pobliže".
V2:"Sa' ću... Da se spustim na površinu pa da pitamo nekoga, možda znaju 'de je Zanđi"?
V1:"Nemoj još. Hajd' teleportiraj ono biće tamo levo".
V2:"Uključi prvo uređaj za menjanje oblika, da na nešto ličimo".
V1:"Evo ga. Kako smo gadni, jebo te".
V2:"Skeniram ovo da mogu d' ubacim jezik u prevodioca. Ok, podesio sam ga. Samo d' upišem pitanje".
Prevodioc:"Muuuu"!
Životinja:"Muu"!
V1:"Šta kaže"?
V2:"Ja pit'o 'de je ona izmaglica, ono kaže da očistim štalu. Šta je štala"?
V1:"Ne znam. Man' se toga, 'de onog jednog na dve noge teleportuj".
V2:"Evo. Šta je sa ovim, šta vrišti toliko"?!
V1:"Otkud znam, 'de ućutkaj to! Daj mu džider kroz onu rupu gore da se smri"!
V2:"Ev', jesam. Šta misliš kako će reagovati? Jaka je to droga".
V1:"Skeniraj pa ćemo saznati".
V2:"Pf, ništa bitno. Halucinacije, tripovi i neće se sećati ničega što je bilo pod uticajem. Bole nas, sigurni smo. Hajd' sad da pitam na koju stranu je izmaglica".
Čovek:"Aaa, nećete se iz ovoga izvući! Nećete istrebiti ljudsku vrstu! Mi ćemo se odupreti! Zemlja je naša"!
V1:"Vid' kretena što se tripuje, a lepo si ga pit'o. Dobro, sad bar znamo gde smo. Daj da ja pokušam nešto. Mi smo izvidnici i došli smo da vidimo da l' je vaša planeta pogodna za eksploataciju! Otpor je uzaludan"!
Čovek:"Ne, mi ćemo se boriti do zadnjega daha! Ljudi neće izumreti"!
V2:"Budala. Kontam da je i ostatak takav. Vrati ga tamo 'de si ga naš'o".
V1:"I šta sad"?
V2:"Ništa, kontam da ćemo morati negde drugde, vidiš da ovde nema vajde".
V1:"E, al' prvo moramo isprobati ono što je prič'o MD21, ono o krugovima u onome žitu što je radio. Kaže da je to ono žuto što liči na raždenj. Samo trebaš da se spustiš jako nisko, a polje sile sve odradi".
V2:"Pa šta, nema tu ništa posebno".
V1:"MD rek'o da se od toga jako tripuju. Bio on tu par godina pa je otiš'o, kaže prejake su droge".
V2:"Šta je još rekao"?
V1:"Rek'o da su plašljivi užasno, kaže da ih je tripovao žešće. Mogli bi i mi, ionako nemamo ništa pametnije za raditi."
V2:"I to što kažeš. Upali im duga da nas bolje vide".
U želji da utvrdim koordinate ove napaćene državice krenuh ka Osnovnoj školi da potražim najjačeg profesora geografije na Svetu, Miću Globusa. Došao ja tamo, direktor me pozdravio, ipak sam ja bio nekad nada te škole, Vukovac i đak generacije. To što sam sad na Birou, neću ni da spominjem, bolje da makar malo živim od stare slave. Upitah ga gde je Mića Globus, reče mi da on odavno ne radi i upita me zašto ga tražim. Otkrih mu svoje namere i on me uputi kod novog profesora, izvesnog Ace Dačića. Kad sam ga video sve mi je bilo jasno. Taj ne zna kol`ko je sati i gde se nalazi, a ne da mi kaže geografsku širinu moje rodne državice. Učtivo porpičah sa njim, a u sebi mu se najebah majke. "Zbog tebe li je Globus izgubio posao, veze ti nemaš, mora da si Dačićev neki rođak, ili makar član partije. I najvažnije, glava ne može ni da ti prismrdi Mićinoj! Njegova se opirala antičkim principima proporcije, to nam je rekao nastavnik likovnog. Sadržala se četiri puta u telu. Nemaču pojma!"
Krenuh kući, pozvah taksi u nadi da će Mića da me pokupi, ali nije bilo tako. Došao je njegov kolega iz druge smene. Mašinac po profesiji, propao mu kombinat, pa taksira, mora tako, ima troje dece, od toga jedno studira u Beograd! Nije htela mala da ide u Niš, ocu prodala priču da je gore bolja škola, a zna se da je otišla zbog splavova i zbog nekog tobože života. Bi mi žao čoveka pa mu ostavih bakšiš, iako ću zbog toga da pojedem burek bez jogurta. Svratih u pekaru, kažu nema burek, samo neka rol viršla. Poskupela nafta, pa im se ne isplati da ga prave. Ako je za utehu imao sam za jogurt. Namignu mi prodavačica, zamislih se u sebi, svaka ti čast kad možeš da se smeješ, a kad izračunaš satnicu rada najlakše bi ti bilo da uđeš u tu pećnicu i završiš ko Đenka.
Ušao sam u kuću i sa vrata upitao kućni savet da ne znaju slučajno koordinate ove državice, da bih znao da izaberem najudaljeniju tačku na kugli zemaljskoj. Svi u glas mi rekoše: "Ćuti!" Zapitah se kakav hor bez dirigenta. Sve mi je bilo jasno kad sam pogledao onu crnu kutiju, koju sam želeo da izbacim iz kuće ali nisam imao većinu. Videh Zvezde Granda, posle ide Turska serija, pozdravih se sa tim da će mi neko reći željene koordinate, i da su znali, ova ubistvena kombinacija je učinila da ispari i ono malo pametnih informacija u glavi. Kad saznaš da je Slađa Đogani napucala bulju na nekom novom aparatu, zaboraviš Mihajla Pupina. Kad se zabrineš za Oguza, ode i Teslin motor indukcije u zaborav. Svaka nova Đovakova pobeda, je tvoj novi poraz, u slučaju da se nenormalno primaš na nevedenog. Ali neka, blejite u taj televizor, ko ga i izmisli. Zaboravio sam sad. Eto šta mi uradi ta šarena kutija za ovih par minuta.
Sedoh i otvorih enciklopediju da nađem ovo što me proganja ceo dan, kad nestade struja. Setih se da ulazimo u izbornu godinu i da će nas malo podsetiti srećnih devedestih, pa će posle opet na šarenoj kutiji izgovarati šarene laže, kako su uložili nadljudske napore da restrikcija ne bude. Za one sa malo skupljom ulaznicom neposredno su objavili: "Uvezli smo struju, koju ćete platiti duplo više, ali makar ćete imati svetla!" Vraćamo se na Teslinu hidroelektranu na Nijagari. Uf Nijagara, zvuči primaljivo, ali ipak je to preko okeana, Amerika, proradi i ono malo srpskog u meni. Neću tamo!
Kao što sam i očekivao, struja dođe brzo, a utom se oglasi zvonce. Nadao sam se da su ortaci, otvaranjem vrata sumnje su mi pale u vodu, bio je to komšija Miloje iz Švajcarske. Znao sam i zašto me traži, trebala mu je neka ideja oko treće kuće u selu, i tačne pozicije za lavove na kapiji. Poče: "Znaš mali, pričali smo..." Klimnuh glavom u znak podržavanja, ogrnuh jaknu i krenuh za njim. Dođosmo kod njega, ispred kuće najnovija Mečka, labudovi pišaju u fontanu, sve u fulu, što bi se reklo. Reče Radojki da donese meze i rakijicu i poče! "Mogo bi ti ono malo da mi nacrtaš!" "A šta vas tačno zanima?"- uzvratih. Reče ljutito da mu ne persiram i poče priču o tome kako mu treba projekat za drugu kuću za ćerku i zeta, jer im je ona postala premala. Okrenu mi se želudac, al` zaglavih ga malo sa pečenicom i rakijom. Pojačao sam tempo sa šljivom, kako bih mogao da nastavim da ga slušam. Pitao me je za fontanu, lavove i svetiljke uz stazu do kuće. I naravno došli smo do toga koliko to košta. Rekoh da sve to može da se uradi za 500evra. Pogleda me i reče mnogo. Spomenu mi i kolegu koji će to raditi za 3 evra po kvadratu. Počeh da mu objašnjavam kako to ne može tako, i da treba da platim građevinca, električara i vodovodžiju. Nije bio spreman na kompromis, iako tih 500e zaradi za 3 dana otpušavajući šolje debelih Švajcaraca koji ih često zapušavaju. Toliko košta retrovizor sa grejanjem na Mečki. Nije hteo ni da čuje. Učtivo se zahvalih na gozbi i produžih kući. Monolog sa samim sobom je išao otprilike ovako: Da se nosite u kurac i ti i tvoji lavovi. Plac ti košta 30.000 evra. Kuća isto toliko. Legalizacija dvadesetak hiljada. A ja da ti radim PROJEKAT ispod 1% od vrednosti objekta. Idi pitaj tamo u Austriji koliko to košta. Slično ko i zubari. Pa onda dolazite ovde da popravljate zube! I kod mesara idi pa kupuj meso po kilu, ja projekte ne radim po kvadratu!" Onda se uključio razum: "Nisi kriv ti Miloje, nego moj kolega koji obara cene, samo da ja ne bih radio! Nisi kriv ti Tito što si nas razmazio, mi smo govna!"
Dođoh kući kad mi se pojavi pred očima čarobni broj. Novi Zeland je izgledao kao pristojna opcija. Razmisliću do sutra.
Dejt:
grobna tišina 5 minuta...
- Baš si slatka! Jesu bili ovi iz UNESKO-a kod tebe?
- A? Šta? Nego pusti to, jesi video kako Saša Popović drži u neizvesnosti onog Gabora? Mislio je da nije prošao sinoć. I meni je srce stalo!
„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.
Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!
Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...
-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.
I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...
-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:
-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.
Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...
Evo drugog i završnog dela referata o ponašanju naših od preko grane kada se nakratko vrnu kući. U prvom delu smo se pozabavili našim gastosima na starom kontinentu, gde nas ipak ima najviše. No, kao što znate, ima nas od Aljaske do Novog Zelanda, a svi ti ljudi kada već nekako dođu kući imaju neke osobenosti koje vredi ispitati. Kao što je poznato, što si dalje od svoje zemlje, to je više voliš i više ti nedostaje, tako da su emotivno-patriotski izlivi ovih gastosa najintezivniji.
1. Kanada
Preko velike bare, Kanada je nekako postala srpska meka, počev od završetka Drugog svetskog rata, kada su oni koji su se osetili potencijalno nepoželjnim za novi režim zbrisali glavom bez obzira. Zvanično ima oko 80 000 rezidenata "srpskog porekla", što naravno znači da nas ima znatno više koji se nismo tako izjasnili. Nekako se stiče utisak da "Kanađani" od svih koji su zapalili nešto dalje od Starog kontinenta najbolje održavaju kontakt sa svojim korenima, u Torontu uveliko izlaze srpske novine. A osim toga, od svih koji su otišli van Evrope, nekako najčešće vole da dođu kući, prema nekoj mojoj evidenciji koju imam među našim "Kanađanima", u proseku jednom godišnje, oko Božića ili Uskrsa. Kada se vrate, imovinu više nemaju, (ovi stariji se uglavnom bore za restituciju), a u kućama svojih rođaka/prijatelja prave nacionalističke proslave, na kojim bi im cela Ravna Gora pozavidela.2. SAD
Nije ista kategorija kao i Kanada iz više razloga. Prvo, u SAD živi prema nekim podacima možda i pola miliona Srba (iako se nisu svi tako izjasnili, jer i dalje mnogi tvrde da su Jugosloveni), pri čemu u samom Čikagu- jednom od pet najvećih srpskih gradova- živi možda i 300 000 zemljaka. Drugo, iako su slično "Kanađanima" i "Ameri" odlazili bežeći od "crvene pošasti", više su nastojali da se uklope u američko društvo i da prihvate američki način života, iako nas Ameri generalno drže za budale, no dobro, oni drže za budale i Meksikance i Kanađane, pa se ovi ne žale. U proseku, u Srbiju banu svakih 3-5 godina. Starije generacije su karakteristične po zaboravljanju jezika, ili bolje rečeno, zaboravljanju pravilnog izgovora, za šta je karakteristično prevrtanje našeg "r" u ono englesko i menjanje pojedinih reči za engleske. Slično važi i za način života. Kada već dođu u Srbiju, "iščuđavaju" se zašto Srbi mrze Ameriku i zapad, zašto toliko vole Rusiju, zašto su studije i zdravstvo (makar formalno) besplatni, zašto mladi ljudi žive sa roditeljima, zašto studenti neće da rade, zašto učenici ne raznose novine po kućama i zbog sličnih sranja. Tvrde da Srbija mora da se ugleda na američki način života ako hoće da bude normalna, što rođaci i prijatelji uglavnom posmatraju pogledom krave na mrtvo tele. Slično Kanađanima, uglavnom nemaju neku imovinu u Srbiji, osim ako je naknadno nisu nabavili.3. Australija, Novi Zeland i Južna Afrika
Negde slično Kanadi, naši zemljaci koji su zapalili u geografski najudaljenije krajeve drže se zajedno kroz organizacije, srpske škole, KUD-ove, fudbalske klubove i slično. U Australiji nas ima zvanično oko 70 000, mada neke procene idu i do 300 000 Srba. Na Novom Zelandu nas formalno ima tek nešto preko 1000, ali verovatno da je taj broj mnogostruko veći. U Južnoj Africi ima ukupno oko 20 000 srpskih glava. U ove krajeve, Srbi su išli iz raznih razloga- kako pre svetskih ratova, tako i neposredno posle njih, te naročito 1990ih. S obzirom na geografsku udaljenost, u proseku dolaze najređe u obilazak svojih korena, ali kada već dođu, ostaju i po nekoliko meseci, te tom prilikom studiozno obilaze sve što im je nedostajalo. Meni lično su fenomen ipak "Južnoafrikanci"- tamošnji sveštenici SPC uspeli su prethodnih decenija da prevedu u pravoslavlje mnoge pripadnike bušmanskih plemena. Da li postoji ideja da se Kalahari pripoji Srbiji kao zamena za Kosovo, još nije poznato.4. Rusija, Afrika i arapske zemlje
Razlog za to što zemlju koju Srbi u proseku najviše vole stavljam van Evrope i to tek na četvrto mesto, ne leži u malom broju emigranata (naime, tamo nas ima oko 30 000 trajno nastanjenih, a ti emigranti su poznati po tome što kada se vrate donose razne travke i kabastu rusku tehniku, sposobnu da radi na rakiju ili benzin), već u načinu emigracije. Reč je uglavnom o sezonskim radnicima koji u Rusiju zapale kada treba nešto da se radi, i to uglavnom u azijskom delu teritorije. Jednom dnevno, ogromni "Aeroflotov" "Tupoljev" sleti na "Surčin", istovari stotine ljudi, utovari novih sto i ćao-zdravo. Pritom, bezvizni režim sa Rusijom je vrlo specifičan po tome što se dozvoljeni boravak automatski produžava kratkotrajnim prelaskom granice. Slično je i sa afričkim zemljama, u koje su (naročito ranije, dok se nismo svrstavali) odlazili građevinci i lekari. Sa arapskim zemljama smo imali više sreće dok je Gadafi bio živ (i na vlasti), ali i dalje odlaze ljudi istog profila tamo. Plus stjuardese. Dakle u suštini ne vredi pričati o ponašanju ovih ljudi kada se vrate, zato što oni uglavnom ni nisu emigrirali, već su nakratko otišli.5. Ostatak sveta
U ostalim zemljama, Srbi se broje u najboljem slučaju trocifrenim brojevima. U celoj Južnoj i Srednjoj Americi nas ima možda ukupno 5-10 000, a kada se vrate, donose priče o bogatim ritmovima, salsi i razuzdanim latino-devojkama . Kinu, Japan i ostatak Dalekog istoka očito još nismo "osvojili", ali je očito i to pitanje vremena, kako se središte svetske privrede prenosi tamo.
Rezultat degradacije fizičke aktivnosti kod ljudi iz godine u godinu i iz generacije u generaciju, koju sebi dopuštaju gubeći i ono malo živosti i pokretnosti koje imaju.
46. milenijum pre nove ere, Neandertal:
Kamenko: "Jesi video kako Kamenko juče jeba mater onom mamutu, okupiti se nas desetorica, gadjamo ka kamenjem, ne možemo pola sata da ga ubijemo, samo on dodje, uze jedan kamen, slagaću te, al' težak k'o omanje tele, pogodi ga u čelenku, ovaj leže, Kamenko uzme koplje, i nabi mu ga kroz glavu do pluća, nije znao šta mu se desilo. "
Kamenko:" Ma, beži to ti je ludak, jak je za desetoricu, video sam jednom kako sam seče i donosi kući ceo jedan hrast, ako nije bio po' metra preko panja, ovde me seci!"5. vek pre nove ere, Olimpija:
Stavros: "Jesi video kako je Tragos juče bacio onu kuglu, ko zna šta će uraditi danas, od takvog čoveka se sve može očekivati"
Filos:"Da, pričao sam s njegovim trenerom, ima baš ubitačne vežbe, rvanje s pitomim medvedima, trke sa konjima, bacanje otžanog koplja, stvarno ga je forsirao za ove Igre, ako neko može da pobedi u dekatlonu, on je"13. vek, Engleska:
Ričard: "Ej, Džone, da ti pokažem nešto što me naučio Robin juče s mačem"
fu, fiju, fa, tras, pap, trš, cangrrrrr.....
Džon:" E, moj Ričarde, pusti ti njega da to radi, a ti prvo lepo vežbaj na ovoj lutki, našao si s njim da se porediš, on od osme godine svako jutro po dva sata vežba mačevanje, može da te polomi k'o mače muškatlu, kad 'oćeš"15. vek, Japan:
Tacuhiro: "Kolege nindže, odlučio sam da vam danas mao olakšam trening, budući da večeras mnogi od vas treba da se vide s ribama, pa su mi se požalili da ne žele previše da bazde na znoj i prljavštinu. Radićemo samo standardno bacanje kratkih bodeža, sat vremena katanu, malo zgibova, pola sata trčanja, pedesetak serija sklekova i zgibova i.....slobodni ste."
Učenici: "Jeeee, to, sensei, baš ste car, bravo majstore, Mladića za kralja!"
Tacuhiro:" Molim, ko je to rekao? To je to, radićete i sat stava na pesnicama!"20. vek, Amerika:
Džim: " Džek, hoćeš sa mnom do teretane posle?"
Džek: " Ma, ne mogu, bre, smorilo me, odem stalno isti ljudi, onaj manijak vrti neki haus k'o da nije tačan, oni naloženi majmuni stenju kao da rađaju blizance, a i lakše mi je kod kuće, prirodno, nabavio sam neke tegove, bolje sto puta nego sprave, keve mi, trebalo bi da probaš"
Džim: "Putuj, igumane..."2015, Srbija:
Sandra:" E, mačko, slušaj ovo: "Naučnici sa Instituta u Masačusetsu dokazaali su da se treptanjem može skinuti višak kilograma, smanjiti obim, oblikovati zadnjica, izbaciti višak toksina,povećati grudi i izbeliti zubi. "Čovečanstvo je do sad bilo u zabludi, otkriće da je orbicularis oculi, u stvari, jedad od najaktivnijih potrošača energije u ljudskom telu, odmah posle drk-mišića, doneće revoluciju u spravama za vežbanje", izjavio je jedan od članova istraživačkog tima. "Jaoooo, ekstrica, moramo da probamo ovo večeras!
Sonja:" Važi, ribo, donosim dva filma, ima da vežbamo celu noć!"I tako u narednih trideset godina, dok se ne dokaže da je čista snaga volje dovoljna da čovek smrša, ojača, stekne kondiciju, zdravu cirkulaciju, izgubi neprijatan zadah, perut, naloži šporet, napravi čvarke, a da se ne pomeri iz kreveta.
Najčešća uzrečica ljudi porijeklom sa sela i poljoprivredom kao osnovnim zanimanjem, prouzrokovana njegovim teškim socialno -ekonomskim položajem.
Vele:„Lako ti je poznati seljaka crnih leđa , a bijeloga stomka“. Jeb’o mu ja mater i ko je smisli, jest mi bijel stomak a’l bijela mi je i pogača, čista, radnička.
Eto, gledamo juče ja i Mileva na televiziji neku muzičku emisiju, gosti nekvi pjevači, neki čupo sav u crnini, a ovaj drugi se ušarenio ko da je na zbor krenuo. Nikad zapjevati, sve se nešto prepiru, malo- malo čupo njemu poviče da je seljak, ma đe seljak, nije sposoban kašike držati, a ne motiku, da mu stisnem ruku, otrg’o bi je ko špinjetak. Zapjevaše. Skiči onaj garonja k’o krmak pred klanje, ne mogu ja to slušati , došlo mi da zaigram „Čajevca s ramena“, a ono spadalo lijepo pjeva, samo, previše mi čekićanja u pjesmi, harmonika se i ne čuje, a niko mu i ne basira, nikako mi nije jasno što mu ovaj viče da je seljak.
Mene samo političari izjednače sa ostalim narodom pred izbore. Eto lani poslali nam neku brašnu, nema dvae’s godina, veli:“Samo vi glasajte i dovešćemo vam struju i asfalt đe god oćete“. Ja ’nako kontam :“Ćeri draga, znaš ti na kakvoj je urvini Čedina kuća, pa tu švabo nemere banderu postaviti“, poslije nje dođe i Živko Šešelj, nosi prase pečeno, svrati nas pred prodavnicu ,kaže: „Daj ljudima dvije kištre pive i reci im da se ne zajebavaju u nedlju na izborima“. Jeb’o ti seljaka kad je tako naivan.
Došo mi prije par dana i sin sa unukom Blagojem. Najurila ga žena, pije k’o brodski pod, popio i otakaz na pilani,budala , pa meni na glavu. Najavila se i ćerka iz Italije sa onim njenim Đankarlom i unučicom, fino, neka je porodica na okupu. Ostala taman jedna livada za pokupiti. Ama ljudi, da mi nije zet zakuno bi se da je Italijan peder, natracko onog zejtina na glavu sija se u livadi k’o patak, bacio dvoje vila a presamitio se k’o da je kroz badžu prop’o. Pokupili mi to nekako. Najaviše mi se i rođaci iz Austrije, u pičku materinu, valjalo bi nešto i priklati, sve mi se čini da će kozica Julka vrisniti. Ili ću ja, Julka ima plave oči. Dođoše i oni.
A glupe ove djece u Evropi, svetu ti nedlju! Odveo ja unučicu Anastasiju u štalu, nikad krave nije vidila. Ja se okreno da nahranim Perovu, kad mala zakusila živo tele, vidila na crtanom. Dali joj to stranjsko ime, jadna Mileva je sto puta prekrstila dok je naučila.
Sjedim ja tako, okrećem Julku, morad’o je priklati, samo ih gledam. Ovi stariji se nešto zajebavaju, a djeca povatala neke njihove naprave pa se igraju, jadni Blagojica za njima k’o kerče hoda, ne zna on tome ništa a i djeca se nešto izdvojila od njega, sav se snuždio, ko da je sva muka sa ovog mog vrnte prešla na njega. Pitam se jesu li oni tako srećni i u toj Evropskoj uniji il’ samo kad meni padnu na glavu pa se kurče? Odvedem ja Blagojicu malo kobiva da mi pomogne, obradovalo se dijete, samo nek’ nije samo. Vratili se mi da jedemo. Samo što smo počeli kad ona moja lujka meni:“Ćaća, ti mljackaš i kad vodu piješ.“ Znam ja da bi oni mene u svinjac pa da raznesu po bijelom svijetu imanje, za koje ja krv pišam četrdeset godina, al ćete još pričekati. Odjednom se djeca pokoškaše, veli ona mala Blagojici:“ Ne možeš se ti igrati sa nama, ti si seljak i smrdiš!“ Briznu Blagojica u plač, meni nešto zatitra pod bradom, došlo mi da najurim i ovu moju beštiju i ovog Nauljenog i malu prcu, u tri pičke materine, isto i oni misle meni, nego stariji pa omudrili. Izvedem Blagojicu napolje, izvadim iz džepa 100 maraka :“Na, i ne daj nikom ,ove su samo tvoje“. Sjednem ga na klupicu ,brišem mu suze, a on zgužvo one pare kaže: „Jebem ti seljaka, šta sam im ja kriv uvijek?“
Mortus pijan sin kojeg dovode ortaci kući zabrinutim roditeljima.
Jutro je. Prošlo je skoro 12 sati od kada je 'punoletni' sin jedinac napustio svoje gnezdo i otišao na žurku, u noć. Sve sobe u kući su prazne sem kuhinje odakle dopire tiho škrgutanje zuba besnog oca i nečujni vapaji ožalošćene majke koja pere sudove svojim starim, ispucalim rukama. Mrtvu tišinu prekida par pokucaja na ulazna vrata od kuće odakle se čuju poznati glasovi. Otac hvata bravu, polako savijajući metal u svojoj šaci dok brižna majka stoji iza njegovih ledja, brišući svoje suze. Gvozdena vrata se polako čupaju iz korena i oktriva iza sebe tri, sada polupijana, morona između kojih je njihov sin koji visi jednom rukom oko vrata svog ortaka kao mladunče majmuna oko svoje majke.
Sin: TREZAN! A ZA SEBE NE ZNAM! TREZAN!!!
Ortak 1: Ooo! Gospod'ne Žiko! Kako ste mi vi? Ja sam dobro, hvala na pitanju.. Došli smo samo da ostavimo ovog ovde pijanduru.. ljubi ga majka.
Ortak 2: Poštovanje, Gospod'ne Žiko i Gospodjo Živanka!
Otac: Dobro jutro.. Vidim lepo ste se proveli. Koliko je ovo tele ovde popilo sinoć?
Ortak 1: Ne bih znao reći, gospod'ne Žiko.. Pilo se svašta sinoć.. malo viski malo koka-kola.. poneka domaća rakija.. Ima sigurno više promila nego godina.
Ortak 2: Kad smo već kod pića, da l' nema slučajno kod vas još malo? Ja sam još uvek žedan.. hik hik..
Otac: Ima par litara soka od batina.. ali to je rezervisano za mog sina.. Unesite ga u kuću da mu ja dam njegovu dozu.
Majka: Nemoj Živorade, ako Boga znaš! Dobro je on dete!
Otac: Ćuti tu.. i mene je moj otac tukao pa sam dobro ispao. Batina je iz raja izašla. Jel tako, momci..?Pre nego što se osvrnuo, dobri drugovi su ostavili svog prijatelja na fotelji i pobegli do brda., ostavljajući trag dima i peta iza sebe.
Otac zalupljuje vratima i kreće da šamara sina levo i desno.Otac: 'oćeš da piješ, a nećeš da radiš?? Ima da mi radiš samo tako, badnjaku moj lepi! Nema odmora za pijane, imaš odma sad da ideš da iscepaš par drva, da vidiš kako ćeš da se otrezniš! Kad ja budem završio sa tobom, crna reka ima da ti izgleda kao Diznilend!
Majka: NEMOJ ŽIVORADE, NEMOJ!!
Otac: Šta bre nemoj!? Ja sam u njegovim godinama bio u ratu, a on danas svoje dane provodi pijući koktelčiće i jegerkurčeve. Ženska pića, video sam ja! Još i visi po onoj Vukajliji ceo dan! Ništa taj neće postići!
Majka: Ne lupetaj, Žiko! Naš sin ima sve 5-ice na fakultetu! Dobar je đak!
Otac: Ee glupačo.. nemaš ti pojma. Ako ga sad ne izubijam neće nikad otići! Moraćemo i njegovu ženu da izdržavamo, ako se ovaj bilmez nekad i oženi! Aaa.. imam da ga izlemam sad samo tako. Koliko batinica, toliko modrica! Pa čik nek se opet napije. VUCI SE U SOBU!!!
U zavisnosti od evolutivnog stepena na kome se nalazimo (a hoće malo i kućnog vaspitanja), prostituciju doživljavamo drugačije. To bi jelte, trebalo da bude seksualno opštenje zarad novčane koristi. Ali, šta ti je ljudska psiha i konzervativna zemlja. To je bre svako opštenje sa bilo kime za bilo šta!
Ne bi tako bio da vulva ne gospodari muškim umom od kada se izlegne iz enterijera jedne. Zaglupiš iz mesta. I najgore od svega, nikad se ne opametiš, makar te to ubilo.
Sa 4 godine u vrtiću, Kristina je imala čarobnu kosu koja je mirisala na 'Kosili' šampon. Delili ste bojice i crtali zajedno srca jedno drugom po papirima. Čak si joj i jabuku za užinu poklonio. A onda si je ugledao na igralištu kako joj Miša daje svoj sladoled da liže. Kurva neopevana, prodala se za dva liza.
Nekoliko godina kasnije, dok su svi vukli devojčice za kosu i podizali im suknje, Milica je sedela sa tobom sa strane i, dok si je gledao kao tele, pričali ste o tome šta ste radili prošlog leta. Nije ti smetalo što vas zovu 'muž i žena, mačka pečena'. Dok ih nisi zatekao zajedno kako se kikoće i ogleda u njegovim cvikerima, jer je on najbolji za matematiku u razredu. Trebalo je da znaš da je jeftina.
Sad si se već opamtio. I matematiku si naučio, majke im ga spalim. Neće neki teglaš da skida tebi ženske. Kad već pokazuješ matematiku, ponekad budeš tatino vaspitano dete i ispratiš je do kuće. Čak si je pozvao da ti bude 'par' za malu maturu. Dok nije osvanula na internetu u školskom WC-u u akciji oralnog ispita zrelosti za maloletnike. Šah mat.
OK, srednja škola, resetovanje. Sve su kurve ako su našminkane, obučene, svučene, ćelave, sa dugom kosom, sa kratkom kosom, emo, dark, idu na splavove, sede kod kuće.... Nabijen hormonima, jebao bi i šuplje drvo u dvorištu da te onomad nije isprepadala neka veverica. Sve što može da se jebe je kurva, možda.
E na faksu već nema kurvi. Sve je jebljivo, sve se jebe, pa i nije zanimljivo nazivati bilo koju kurvom. Da se ne uvredi neko. Mada, crv sumnje se pojavio kada si kod devojke u sobi Studenjaka video prazne omote od Trojana. Možda su cimerkine, pa si prešao preko toga. Ona je kurva, jer si ti šmeker koji jebe njenu cimerku sa gospodskim Durexom. A i da nisu, bole te kurac, napokon redovno umačeš.
A onda završe svi faks pa postanu naprasno gospoda. Jelte, na poslu se ne jebe, tamo su sve hermafroditi koji se redovno samozadovoljavaju. A kako je ona sisata sekretarica završila kao šef tvog sektora, to je naravno jer je kurva. A kad kreneš u noćni lov na ženku, nijedna kurva ne da. Sve kurve, bemu lebac. Nit' je bilo jebanja, nit' je bilo koristi, prosto su kurve jer ne daju. Pa su i ove što daju sumnjive da su kurve što daju.
U moru svih tih kurvi našao si devicu Mariju da je ženiš da ti rodi čopor dece, jerbo smo na Balkanu, pa je svaka druga opcija isključena. Nema kurvi, sve i da si kolegi karao sadašnju ženu 3 godine na faksu a sa komšijinom ženom orgijao, to su sad supruge i majke.Onda ti život postane dosadan pošto se kolektivni jebarnik preselio iz tvog momačkog brloga kod mladog komšije. Ajde, uživaš i u svom životu, ali povremeno gvirneš i oslušneš zvuk štikli na stepeništu, dok se još jedna omladinka vraća kući namirena. On ti ne smeta, ali ona matora raspuštenica se trsi sa onim udovcem već 2 godine. A vi kao ne znate. 'Komšija, jel možeš da me uparkiraš?' je bila ultimtivna potvrda da je gospodŽa kurva koja se prodaje za parkiranje i veću gajbu. Nema drugih kurvi.
Što više ulaziš u poznije doba, seks je ređi ako ti se uopšte i digne. Neukusno je i raspravljati o staračkom seksu, pa će biti izostavljeno. A najveće kurve su na TV ekranima, psuješ ih sve redom, od sudije, preko fudbalera, igrača karlinga, političara, one kokoške što je omanula vremensku prognozu, Ivana Bosiljčića i Ljovisnu. Pu, mamu im jebeš kurvanjsku što su se prodali za pare. Jok, najbolje da se prodajemo za klikere.
