Dragulj liberalnog socijalizma bivše Juge, dika i ponos naroda i narodnosti, željeni status i životni cilj nekolicine perspektivnih ljudi iz raje koji su želeli da se izvuku, ali i još većeg broj hordi žgadije koji htedoše da se uvale. Produkt sistematizovane transformancije metalostrugara, mašin-bravara i samoukih veterinara u drugove-članove, koji su neko mudo i zajebana čivija, transformacije vođene ideologijom da se i od najsmrdljivijeg vnuga može sklepati gospodin čo'ek.
Teka pod miškom, crvena knjižica i hemijska u džepu košulje, uz pokoje vruće prasence i par kila ovčijeg sira tutnutih u ruke druga komesara... Pohađanje osmosedmične večernje škole, marksizma i higijene, čitanje pe'šest tomova partizanskih knjiga, i par tutorijala o prepoznavanju domaćih izdajnika i zapadnih špijuna pretvarali su lokalne vucibatine u podgojene kravataše pospane i izvaljene na zadnjem sedištu belog Mercedesa stodva'jstrojke, priučavanje mlade i sisate seljančice u drugaricu matičarku da izdaje rodne listove kucajući sa kažiprstom jedne ruke, iste ruke koja je baš eto sasvim slučajno par puta zapala u pantalone pomoćnika glavnog sekretara zamenika potpredsednika mesnog odbora partije.
A vreme kao vreme, oduvek bilo čifut: zaklane prasiće koji su se dobijali preko sindikata su zamenili zaklani nekadašnji drugovi iz školske klupe, crvenu boju članske knjižice je zamenila crvena boja prosute krvi... a nekadašnji doškolovani kadrovi se još pitaju - "Zašto?". Ko zna, da su završili neke poštenije škole, verovatno bi se umesto gledanja u nebo mašili za ogledalo i našli odgovor.
Neteman ženskog roda. Vrsta ženskog čeljadeta koja se endemski usidrila na Balkanu, regionu gde se svako odgaja kao da je bogom dan, mestu gde se za mačo-muškarce izdaju oni koji život progmižu vukući majčinu suknju do pokrova, i gde svaki lokalitet koji po vasceli dan tuče 'ladnu pivu ispred zadruge životari u tvrdom ubeđenju da je popio svu pamet sveta. Sasvim očekivani nusproizvod roditeljstva koje decu vaspitava po krkanskoj šemi ako sam ja radio, ne mora moje dete, i načina života gde se sve što se radi otaljava, pa i odgoj dece.
Dobrano u'ranjena i pomasnija, sa opštom ocenom lepote kao prosek kontrolnog iz matematike u srednjoj mašin-bravarskoj, podarena inteligencijom jednoćelijskog organizma, pihtijastom guščurdom impozantnih dimenzija i kurčevitošću srpskog seljaka nakon kupovine ganc-novog Zmaj kombajna. Samopouzdanjem pothranjenim iskrivljenom percepcijom o svojim kvalitetima našla se u raskoraku između ogromnih želja i veoma malih mogućnosti... u raskoraku prepeta kao gatačko buša goveče stoji pred životom i nezaobilaznim kauzalitetima koje realnost uslovljava. Svakom rečju kod sagovornika instantno indukuje neopisivu želju za intenzivnim udaranjem tvrdim kurcem po čekrli-čelenci, sa prećutnom nadom da će joj se mozak opraviti k'o babin crno-beli EI Niš televizor nakon par ćuški po kućištu. Sama pomisao da bi mogao jednu takvu da oženiš te čini veoma verovatnim dobrovoljnim pacijentom vazektomije u ordinaciji najbližeg veterinara.
Zbog darvinističkog gađenja prema pomisli o oplođavanju jajnika devojčure, samim tim nastavku žgadijskog poroda, ni krive ni dužne dobre devojke podlete pod statistiku koletaralne štete usled postupaka razočaranih junoša. Nažalost, kad često nalećeš na krave, umesto romantične večere uz sveće, po navici serviraš silažu za goveda.
Ne sitkomi i slične stvari sa kaučom, dnevnom sobom i dva polusmešna lika. Već one od sat vremena, sa reklamama. Panduri, advokati, standardna materija za ubijanje vremena uz televirzor.
Neko mora da osmisli sve i ekranizuje. Tu na scenu stupa ovaj lik što sedi u onoj čudnoj platnenoj stolici, koja nama popunjenijima baš i nije najmilija. On odradi ipak malo više posla od scenariste pornića. Prvo se opredeli o čemu će biti serija. O pravnicima, crnim pravnicima, sisatim pravnicama, pandurima, zajebanim pandurima, sisatim pandurima, kul pandurima, vampirima, sisatim vampirima, pravnicima koji su panduri i vampri, ili sve to zbutano u jednu superkul zanimljivu smesu za opijanje mase. Normalno, ljubavni motivi i ljubičice moraju biti epicentar.
Kada je teži deo posla gotov, kreće u potragu za mladim i talentovanim glumcima, sa malo više afiniteta prema ovoj umetnosti nego oni iz sapunica, i ubaci se tekst koji je prekrojen iz svih mogućih sličnih serija, sa tu i tamo izmenjenim imenima. Bonus je ako uspe da se nađe neki old skul glumac, na dovoljnoj količini koksa, da prihvati ulogu u apstratknoj bljuvotini poput ove. Posle napornih pola sata, kamere se pale i kreće se snimanje milion i jedne sezone.
- Aj pravimo seriju!
- Ajde!
- O čemu će biti?
- Hm, nešto novo i kreativno. Na primer, policijska stanica i advokatska kancelarija!
- Odlično!
- Piši. Tri dobra pandura, jedan loš. Dva ženska sa velikim sisama i jedan muški. Filozof da bude.
- Dalje.
- Filozof se loži na plavušu. Obavezno plavuša! Ubaci par advokata, smešnih.
- Još?
- I neki čupavi lik. Sa naočarima. Matematičar!
- Sjajno!
- On se loži na filozofa.
- Ok.
- Pogledaj neke Istražitelje, nađi 10 ubistava. Taman, za 10 epizoda. Na kraju štreber jebe plavušu!
- A da ne liči to na ...
- Ubaci i nekog crnca ili Kineza. Ili Rusa, pijanog! Pije vodku! I proročicu!
- Ja se izvinjavam, a da ubacimo par Turčina i napravimo špansku seriju?!
- Odlična ideja! Turčin vampir!
- Koji je oslepeo od udara munje?
- Da!
- Dideš bre u pičku materinu! Ko će gleda ovo sranje?!
- Ma samo sipaj! Žgadija guta sve!
Ovo nije pesma od „Bijelog Dugmeta“, odmah da kažem. Ne, ovo je životni moto većine pandura koji bezobzirno udara u temelje normalnog života ostalog neuniformisanog sveta. Verovatnoća da postanete subjekat represije plavih nam drugova je, ironično, obrnuto proporcionalna vašem ekonomskom i socijalnom statusu. I pajkan je čovek, cvika od više sile. Što bi razmišljao da li će mu upasti bomba kroz pendžer, ako kojim slučajem napiše kaznu ćelavcu koji vozi terenca i ima tablice sa četiri broja? A ne bi bilo lepo ni da zaustavi nekog šefovog prijatelja, zbog takve male neprijatnosti lako može da se zaradi otkaz. Zato je tu ovozemaljska žgadija, koja je stvorena ni za šta drugo no za ugnjetavanje.
Ne mrzi on tebe kad ti piše kaznu, ne zavaravaj se. To je čovek, isto kao ti, sa problemima možda i većim nego što su tvoji. Sa dva sina ponavljača, ćerkom fukarom i ženom koja mu iziskuje svaku dnevnicu od dežurstva jer joj treba kinta za nove „Prada“ čizmice verovatno je u goroj poziciji od tebe. Ali koliko god bio u kurcu, patrijarhalan mentalitet mu ne dozvoljava da klone duhom i odustane. Čovek se gleda kroz porodicu i on mora da zaradi za svoje nabliže... preko tvojih leđa, naravno. Onog trenutka kada digne hemijsku i počne da je približava hartiji i ti i on znate da je sve to farsa. Dok se olovka sudbonosno klati nad papirom, milisekunde se pretvaraju u godine, pandur svesno odugovlači očekujući legendarnu rečenicu „Čekaj, brate, zar ne možemo nekako da se nagodimo“. A ni ti nisi sisao vesla, račun je čist kao suza, bolje izvadiš par crvendaća odmah nego da se jebeš kasnije po sudnici (jer, naravno, nećeš imati deset soma da platiš za „neadekvatnu prvu pomoć“, pa će ti eventualno stići sudska prijava), a nemoj da zaboraviš na kaznene bodove, koji te polako, ali sigurno vode na ponovno polaganje vozačkog. Zato ćeš izvaditi par soma i dati čoveku za mezet. Tako je bilo oduvek, tako je sada, a tako će biti dok je sveta i naroda. Milicija trenira strogoću na sirotinji i ko si ti da tu menjaš nešto.
Iskusni Plavi Ubirač: (Hmmm, vozi Pežo 306, prosečna kola. Suviše dobra da bi bio švorc, a opet ne dovoljno dobra da bi mu neko čuvao leđa) :zaustavlja: Dobar dan, gospodine.
Žrtveno Jagnje: (Gde mene baš nađe od ovolike gužve?) Dobar dan, izvolite?
Plavi: Znate li zbog čega sam vas zaustavio?
Jagnje: (Da me opelješiš, jebo ti ker mater) Ne znam, zaista. Rutinska kontrola?
Plavi: Bojim se da nije tako. Nisam mogao da ne primetim koliko ugrožavate saobraćaj svojom nesmotrenom vožnjom. Gornja granica je 60km a Vi ste vozili 62km na čas. Da li ste svesni da je ovo ozbiljan prekršaj?
Jagnje: A daaaj, jedva da sam prešao crtu, je l’ može to nekako da se zanemari?
Plavi: (Vidi njega, još se opire, sad ću ja njemu da zabiberim) Nažalost, ne. Kada bih svaki put puštao sumanutog vozača bez opomene, ko zna koliko bi dece nastradalo na pešačkom.
Jagnje: Kakva more deca, 2 kilometra vozim brže nego što treba i to u ovoj vukojebini gde nema ni kotrljana, samo po koji ker iskače iz zasede da ujede ako ima za šta.
Plavi: Uzgred, svetla su vam ugašena, a po novom zakonu moraju da budu upaljena dokle god je vozilo u pokretu. To bi bilo 5000 za prekoračenje brzine i 3000 za svetla.
Jagnje: Sram te bilo, vaško jedna, mene si našao da potkradaš, misliš da ja ne znam kako to ide, a, a? Radiš na jebeni procenat, pa ti ja falim da ispuniš normu? Je li, je l’ tako?
Plavi: Da li se to meni čini ili Vi nemate novu Prvu pomoć?
Jagnje: U redu, u redu. Predajem se. Koliko treba, za piće neko, ja častim?
Plavi: (E tu sam te čekao!) Pa ja obično cenim jednu četvrtinu od prave kazne. A prekoračenje brzine, svetla i Prva pomoć su ukupno 10000, četvrtina je dve i po, da zaokružimo na tri.
Jagnje: Evo. Tri crvene. Jesi zadovoljan sad?
Plavi: Ma ne radim ja to iz zadovoljstva. Vidim, dobar si čovek, pa da ti malo smanjim kaznu, a drugog načina nema. Do sledećeg viđenja.
Idiom, koji i pored fonetske sličnosti, nema nikakve veze sa prostaklukom i ljaksicizmom, nego opisuje stabilnu, normalnu, prizemnu i skromnu osobu. On dobro zna šta može i koliko može, nije preterano ambiciozan, niti nabeđen, blago mu trne ćuna za sve, a sa druge strane ima dodir sa realnošću, jer čvrsto stoji na zemlji i uspravljen gleda životu u oči. Kakav je u komunikaciji, takav je u svim aspektima života: direktan i neposredan, ponekad osirov i prek, ali uvek pravičan i iskren.
Duševan čovek, veseljak i umereni hedonista, sa smislom za meru, smislom za humor, na svoj i na tuđi račun. Domaćin, porodičan čovek, spreman da se žrtvuje za svoje prijatelje i porodicu, posveti borbi za ideale, a u današnje vreme mukom zabavljen obezbeđivanjem suve egzistencije, jer je pošten način uvek teži put, put kojim kod nas jedino idu zanesenjaci-sanjari i dobroćudne poštenjačine, zbirno prozvani imenom "budala" od strane moralnih mizerija nakoćenih u žabokrečini sunovrata moralnih i ljudskih vrednosti. Nekada veoma čest tip čoveka sa naših prostora, ali danas u doba gde statistički na 10 ljudi dolazi 4 gladna čoveka, 2 radnika težaka, 1 beogradski organizator gej parade i 3 menadžera, vrsta koja izumire poput belog međeda, jer prost čo'ek ne da ne zna da se lakta po novokomponovanim pravilima kapitalizma, nego on to ne radi čisto iz džentlmenskog razloga: to mu je ispod časti. Vođen srpskim inatom, a sa moralnim vrednostima usađenim porodičnim vaspitanjem, radije će umreti gladan, ali uspravljen, ponosan i neokaljan, jer ipak postoji nešto važnije od punog stomaka.
Da, vrsta prostih ljudi izumire nezapamćenim tempom, jer se ne može efikasno lagati izražavajući se lakonski sa pešest reči kao što prost čo'ek radi, nego kurtoazno, evropejski, slatkorečivo u maniru ljupkoglagoljivih menadžera, srpskih političara, velegradskih korporativnih devojčica. Sitnim vezom gramatički pravilnih, kitnjastih reči, i lažnih obećanja zamađijati žgadiju, koja je, eto, dovoljno tupava i kratkovida da prostog čo'eka nazove seljačinom, a šarlatane i moralne mizerije gospodom. Jebeš ga, žgadija je oduvek bila teški mazohista - prvo dopusti nekom da je uzjaše, kulturno izjebe, pa onda lepo kuka i daje priloge u crkvu za bolje sutra. PU!
Zapravo, nikakva pravila nisu u pitanju. Radi se o običajima, navikama, a često i predrasudama.
- 'Oću da imam kumu na svadbi?
- Molim!!! Kumu?!! Kakavu crnu kumu? Po pravilu, pored mog kuma, drugi svjedok je stari svat, dakle moj stric ili ujak.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Tata, imam jednu malu, slatka k'o med! Mislim da ću da je je ženim!
- Dovedi ti 'vamo da i tata proba, ako me razumeš.
- Idiote perverzni!
- Po pravilu, nekada je otac prvo probavao mladu.
- Mrš!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Daj 'vamo nož. Ja ću da koljem!
- Polako žgadijo!
- Šta polako ćosava kljusino? Deder nož, da ga ja oštracom....
:viiiiiiiiiiviiiiiiiiiii...viiiiiiiiii..iiiiiiiii....viiiiiiiiiiii....rokrokrrkrrokr...viiiiiviviiviv:
- Dijete drago, po pravilu, prvo ga ošineš jednom gluvarom u čelo, ušicama da ga ošamutiš, pa onda s nožem. Daj taj nož i izmakn' se da te krme ne ujede.
Čin koji vrednost emisija "Čudne životne priče" i "Čudne priče života" u udarnom vikend terminu diže na pijedestal novinarstva i nebrojene ručkove zaliva majčinskim suzama čineći da žalimo što Džulija Roberts nije glumila u Titaniku.
Hipocentar emotivnog zemljotresa koji nas u isto vreme uči dvema velikim istinama:
"Loše...hrbrgr...Srbija...hrbrgr...nema se para...hrbrgr...ciganče malo umače buđav Wellness keks u prokis'o džem" i "Ipak ima dobrih ljudi na ovom svetu".
Uvodni kadar spušta se sa obližnje planine Golije, dok u pozadini tihuje neki Bregović, na trijes dva cigančeta kojima su prethodno rekli da šutiraju svoju loptu od čarapa i da ne gledaju u kameru, Kadar se zadrži taman dovoljno da triguje majčinski instinkt, a onda tragičnu sagu počinje da odmotava dežurni kvadraturač kruga.
Zatim nam pomenuta porodica otvara svoj skromni dom od tri sobe i trijes četiri stanara (od toga trijes dva houm-mejd), a onda roditelji započinju svoju visokocenjenu propoved o porodičnoj etici i nebrizi države za njih sirote vredne pčelice i patriote, dok su deci zapretili krvničkim batinama ako se samo čuju kad ih niko ne zove, pa ovi samo sede oko njih i pokunjenih glava glođu mokar lebac.
Nakon krupnih kadrova plakanja i rupa na krovu kroz koje u glave dece udaraju UV zraci i grad k'o pesnica, u maniru supermena kroz maglu gaca frontmen neke od aktuelnih stranaka i dok on, više biće, grli ciganče i podiže glavicu kupusa s Himenovskom "I have the power" mimikom, u pozadini vorkraftovski krpe njihovu planinsku straćaru.
Opet tužni kadar dece. Roditelji plaču. Majke ispred malih ekrana čupaju kosu. Zajebi ratove i zemljotrese, evo ga ciganče sa okrajkom! Četvorica unose i povezuju kompjuter na instalaciju bez uzemljenja. Svi se grle, slomljeni teškim porodičnim trenutkom. "Naša stranka...brgrbr...zemlja Srbija...brgrbrmrgrbr...nove tehnologije ovim mališanima!".
Deca se smeju u Najkovim patikama. Svi mašu. Lagano kreće Bregović i kadar se diže na Goliju. Prejebana kvadraturaška konkluzija. Gase se kamere i žgadija se razilazi. Političar pali cigaru i psuje sitnu zvezdu što se toliko zadržao, a stanovnicima Gorskog Gvozdengrada se vraća ona iskonska oprezna zloba na kakvu te samo nemaština nauči.
Pada zavesa.
1. Ne pričaj o Vukajliji van Vukajlije.
2. NE pričaj o Vukajliji van Vukajlije.
3. Ukoliko prekršiš pravila 1 i 2, nek' ti je bog u pomoći.
4. Vukajlijaš nema prijatelje van Vukajlije.
4. Vukajlijaš nema prijatelje na Vukajliji.
5. Vukajlijaš je Vukajlijašu nešto najbliže prijatelju.
6. Autori su na forumu.
7. Posterdžije nisu autori.
8. Posterdžije su za autore žgadija.
9. Ukoliko je Džimi to definisao, moraš linkovati.
10. Ban dugme je moderatorovo najjače oružje.
11. Moderator će potegnuti ban dugme kada god to želi ili mu odgovara.
12. Ukoliko se neki autor žali na odluku moderatora da banuje drugog autora, moderator će banovati i prvog autora.
13. Autor ne sme da zna razloge moderatorove odluke.
14. Na pitanja o obrisanim definicijama i posterima, moderator odgovara pravilom br. 11.
15. Ukoliko je potrebno van Vukajlije govoriti o pravilima Vukajlije, autor ne sme imenovati pravila i sajt, već ih može spominjati samo kao brojeve (pr. Pravilo 15).
16. Ukoliko postaviš pitanje na forumu, ne očekuj normalan i smislen odgovor od ostalih autora.
17. Svi ženski autori su Slavk0.
18. Ukoliko neki ženski autor nije Slavk0, taj autor je moderator.
19. Ukoliko neki ženski autor nije Slavk0, a nije ni moderator, tom autoru tražiti da postavi sliku sisa.
20. Svi ženski autori moraju odgovoriti na pravilo 19 pravilom 88, kada se potegne, oslanjajući se na pravilo 32.
21. Ništa nije sveto.
22. Tokom odabiranja definicija i postera, moderator ima slobodnu volju da odabere sve što mu se svidi.
23. Tokom odabiranja definicija i postera, moderator ima slobodnu volju da odabere sve što će razbesneti autore, oslanjajući se na pravilo 21.
24. Odabrane definicije su danas sranje.
25. Odabrani posteri su danas još veće sranje.
26. Autor mora pročitati pravila 24 i 25 jednom dnevno.
27. Moderator može razmeniti seksualne usluge za odabranu definiciju ili poster sa autorima.
28. Ukoliko ženski moderator razmenjuje seksualne usluge za odabrane, ona je rasan moderator.
29. Ukoliko muški moderator razmenjuje seksualne usluge za odabrane, on je gej. (Pravilo 17).
30. Autori jebu.
31. Autori koji stvarno jebu se ne hvale jebanjem.
32. Bez obzira.
33.
34. Uvek postoji sjebanije sranje od tog koje si upravo video na posteru.
35. Čiji si ti dupli?
36. Svaka tema će neizbežno završiti u spemu.
37. U svaki spem je uključeno pravilo 38.
38. JA JEBEM!
39. Kostić je ukrao Kulen.
40. Ukoliko se novajlija pojavi na četu, momentalno na istom napisati pravilo 35.
41. Ukoliko je uvodni post duži od 30 redova, ti si na Jovičićevoj temi.
42. Ukoliko si ti napisao uvodni post duži od 30 redova, pogledaj pravilo 50.
43. Svaka diskusija će se pretvoriti u religijsku, političku ili polnu debatu, završavajući se pravilom 36.
44. Svaka tema će kad-tad biti lokovana.
45. Ako se tema lokuje zbog spema, moderator će potegnuti pravilo 11.
46. Pravilo 11 se obično uvek odnosi na tebe.
47. KOMBO BREJKER je neizbežan.
48. Ukoliko se KOMBO BREJKER ne desi, ceo niz je gej.
49. Svi autori su Decxko.
50. ZAŠTO SI TO URADIO DECXKO!?
51. Ukoliko je žena van kuhinje, vrišti.
52. Postoji pornografija toga.
53. lololololololololololololololololololololololololololololololololololololololo
54. Ako postoji, to je nečiji fetiš.
55. Svi troluju.
56. Pravilo 61 je tačno.
57. Niko nije pravi trol.
58. Ukoliko na avataru imaš "troll face" ili konstantno pričaš kako si dobar trol, ti si gej.
59. Sve je gej.
60. Gej nije uvreda.
61. Pravilo 56 je pogrešno.
62. Svaki put kada započneš/pridružiš se konverzaciji između ateista i vernika, Zezator je dobio dan manje bana.
63. Ukoliko ne možeš da opišeš količinu gluposti nekog autora, tom autoru se obraćaj kao "Zezator".
64. Gej postovi su gej.
65. Pivo, zašto da ne.
66. Ukoliko troluješ novajlije, započni svaku rečenicu sa "lol" i završi je sa "XD".
67. Uvek pohvali dobar i uspešan trol.
68. Kada se dva Vukajlijaša sretnu, moraju se pridržavati pravila 65.
69. Lol, šeset devet. XD
70. Pandan kobjašnjava.
71. KAPSOVANJE JE DOBRO ZA KONTROLU DRUGIH.
72. ČAK I SA KONTROLOM, MORAŠ UPRAVLJATI.
73. To je samo Rockangel.
74. Nikada nije dovoljno gej pravila.
75. !!!!!1
76. Pederi mogu, a i ne moraju bit' gej.
77. Pravilo 77 je laž.
78. Poniji nisu gej.
79. p;np.
80. Ukoliko se autor povede pravilom 79, to mora navesti u komentaru.
81. Vukajlija je ranije bila bolja.
82. Današnja Vukajlija je gej.
83. Nemoj biti gej.
84. Gej.
85. Sve na neki način sadrži broj 137.
86. Niko ne zna zašto.
87. Kaizen ne postoji.
88. Da.
89. Niko nije upoznao Kaizena. Ukoliko neko tvrdi da jeste, laže.
90. Ajm džast sejing.
92. Pravilo 91 ne postoji.
93. Sve je plagijat nečega.
94. Originalni original originala, od kog je krenulo plagiranje plagijata je ključ života.
95. Niko ne zna šta je originalni original, ali svi znaju da on sadrži pravilo 85.
96. Svako pravilo ima svoj smisao, oslanjajući se na pravilo 32.
97. Sva pravila su tačna.
98. Niko ne sme dovoditi u pitanje već postojeća pravila.
99. Niko, pa ni tvorac pravila ne sme menjati već postojeća pravila. Može samo dodati nova, ukoliko proceni da još neko pravilo treba da se nađe na listi.
100. Znam da brojim do sto.
Nezaboravno iskustvo kakvo samo retki mogu da priušte sebi.
Toliko nezaboravno da samo sećanje na taj osećaj posle brijanja tupim brijačem nas tera da stavimo novi brijač u korpu kada vidimo izložene u trgovini iako znamo da smo došli da kupimo origano za picu.
Radnja prouzrokovana zaboravnošću a ponekad i stipsarenjem koja može da vam usere ceo dan a ponekad i dva.
Matori se dere: AJDE MAJMUNE POŽURI! ZAKASNIĆEMO NA SVADBU! Keva ti već čeka u autu.
Odgovaraš: Ajde dobro! Šta se dereš koji kurac. Sad ću, samo da se obrijem.
U kupatilu si. Nervira te jebena pomisao da ideš na praznik malog mrava i igranja u voziću pred fajront uz moji su drugovi sintisajzer verziju.
Jebi ga, moraš se brijati. Tako nalaže taj neki upicanjeni kodeks skockanosti na svadbi.
Bradi ima par dana i već je počela da ti se sviđa al nemož tako međ narod.
Seljaci zalizani - pomisliš
Šta sad? Ne možeš se opirati, brijanje ti ne gine. Mislim, možeš ti ostaviti al će te onda međedi gledati kao međeda. Mrtva trka!
Predaješ se.
Uzimaš pikslu sa penom i mućkaš. Joj divote, prazna je!
Ajmo sada oldskul, sapun i trljaj.
Nemaš ni jebenog tvrdog sapuna.
Traljaj tečni, ko ga jebe!
Uzimaš brijač kojem si već zapamtio izgled koliko dugo ga koristiš.
Povlačiš.
Osećaš kao da se grabljama dereš po bradi.
Govno je tupo!
Šta sad? Moraš biti obrijan a drugog brijača nemaš a nemaš ni vremena da odeš da kupiš novi. Udri! Delji se marvo kad nisi mislila na vreme.
Povlačiš još jednom. Osećaš se kao one ribe u američkim filmovima kad ih izopačeni baja grebe nožem po faci nekoliko minuta pre silovanja.
Opa! - pomisliš
Počeo je najzad da skida dlake ali metodom "ovu neću, ovu hoću".
Grebe al bar iz jednog pokreta od 10 skida 3.
Od gore je gotovo mučenje. Sad ide onaj najzajebaniji deo.
Povlačiš sad od dole pa da finiširaš.
PEČE MAJKU TI! -vičeš u sebi
Ajde delji se brže, onaj majmun te čeka. Nema sada lizanja rana.
Ćutiš i nastavljaš. Svaki pokret brijačem ponavljaš više puta.
To! -pomisliš
Gotovo!
Prži al ko ga jebe. Bar si se obrijao nekako.
Osećaš kako ti brada pulsira i osećaš se kao da ti je neko navukao vrelu krpu preko nje.
Otvaraš ormarić.
Nema one tvoje fensi špecije protiv brijanja, samo ostao onaj smrdljivi Denim što ti neka zgadija donela fino upakovanog za rođendan.
Ajde, istrpeću i taj smrad. - misliš se
Otvaraš i točiš u ruku i mažeš po crvenom zgarištu od brade.
PU MAMU TI! - vičeš naglas dok osećaš bol koji ti grči facu.
I to je gotovo.
Oblačiš se i obuvaš brzinski.
Uzimaš pljuge i telefon. Najvažniji alat.
Istrčavaš napolje i ulećeš u auto.
Čuješ nešto ti kenjaju kako uvek kasnite na te iventove al ne obaćaš neku pažnju.
Zatvaraš vrate i pališ auto. Kvačilo-prva-gas.
Glavna stvar koje te okupira je smrad koji se širi sa tvoje brade.
Krećeš.
Dok si stigao do treće brzine, utihnulo je prigovaranje. Samo se čuje sestrina melodija za poruku sa telefona. Dopisivačica...
Šaltaš u četvrtu.
Stižete.
Svi izlaze iz auta. Ti ostaješ i na sekundu se ogledaš u retrovizoru.
Jee crven sam ko pavijanova prdara. -pomisliš.
Izvlačiš se lenjo iz auta.
Polako onako familijarno koračate u masu.
- Zdravo. -javlja ti se neki rođak.
- Pa gde si ti! - javlja ti se i takozvani poznanik što ti se samo javlja kada se zadesi da sunce sija i kiša pada.
Dobre ribe vidiš. Suknjice, tangice, ovo-ono.
Već imaš nagoveštaj da će biti nečeg dobrog osim erlave pevaljke i yamaha i korg sintisajzera.
Jedini muka koja ti pada na pamet je to što svi gledaju kao da na bradi imaš istetoviranog Hitlera a ne užarenu kožu.
- Gledajte, mamu vam jebem žvalavu. - vičeš u sebi
Polako ulaziš u gustu masu gde samo odzvanjaju tropoljubci u obraze i maloumno kikotanje.
Mali mrav-danas majko ženiš svoga sina - zvezda tera meseca trilogija ti uveliko odzvanja u ušima.
E sad sam ga najebo. - pomisliš
Šou mast go on. Počinješ da se stapaš i nadaš se da ćeš bar nešto izvući dobro iz današnjeg dana. Ako ništa, bar ćeš se umrtviti za dž.
Prepuštaš se.
Brada ti je i dalje užarena.
Do kurca!
Ajmo sada prebacivanje u svadba-tropoljubci-rodbina-kako si porastao-ličiš i na kevu i na ćaleta-predjelo-pivo- aj da nazdravimo iz čuture-supa-opet iz čuture-sarma-pivo-pečenje-još jedared iz čuture-kolači-torta-rakija-pišanje-vinjak-pelin-votka-vino-povraćanje-ispala-vatanje mladine rođake mod.
