Tipologija:
Alfa mužjak: U svakoj teretani postoji bar jedan takav. Dečko koji je visok oko dva metra, savršeno gradjen i ''izrezbaren'', diže gazilion kila iz benča i niko nije jači od njega. Često jako umišljen. Hodajuća enciklopedija nutricionizma. Njegova pojava u teretani izaziva zavidne poglede mužjaka i... teranje kod ženki.
Instruktor: Zaposlen je u teretani da bi navodno pomagao vežbačima i davao savete, ali uglavnom svoje ''radno'' vreme provodi sedeći u nekom ćošku i čitajući novine. Povremeno ''baci kosku'' nekom svom poznaniku i razmeni sa njim par rečenica tipa ''Deeee si, matori, gruvamo se, a?''.
Patuljasti kompleksaš: E, oni su čudna sorta. To su oniski muškarci koji svoj kompleks pokušavaju da leče vrednim radom i trudom u teretani. Ta marljivost jeste za svaku pohvalu, ali problem je u tome što jednostavno ne znaju kada je dosta. Na kraju se toliko nagruvaju da više liče na panj nego na čoveka i lakše ih je preskočiti nego zaobići.
Bucko: Najviše vremena provode na spravama za kardio. Znoje se kao goveda i već posle par minuta na traci jako porumene. Neki studenti koji pripadaju ovoj kategoriji imaju običaj da skriptu za fax stave na kontrolnu tablu trake ili bajsa i tako uče. U principu su jako simpatični.
Kriza srednjih godina: Matoran od 45 do 55 godina, koji je poludeo ''po stare dane''. Sasvim je izvesno da ima mladju ljubavnicu. Nije više vitalan kao nekada, ali se prilično trudi. ''Uniforma'' ovog tipa je atletska majica koja je tako razvučena, da se vidi ''ljubavni tepih'' prošaran sedima i neki šorc jarkih boja iz 90ih.
Stalak za infuziju: To su dečkići od oko 16-17 godina. Mršavi su, bledi, bubuljičavi. Bojažljivo ulaze u teretanu i biraju kilažu od koje im slabašne ruke neće drhturati. Boje se podsmeha iskusnih teretandžija.
Pozerčina: Najrasprostranjeniji tip ''vezbača''. Oni u teretani provode minumum dva sata dnevno. Obučeni su kao lutke u izlogu Nike-ovih prodavnica. Obavezan deo opreme su rukavice za dizanje tegova... zato što su taaaako kul. Više vremena provedu merkajući svoj odraz u ogledalu i odmeravajući se sa ostalim mužjacima nego dižući tegove. Pravi paunovi medju teretandžijama.
Miss fitnesa: Nerealno zgodna devojka koja izaziva zavist devojaka tipa ''Ružne Beti''. Ima duge noge, zategnutu oblu guzu, ravan stomak na kom se ocrtavaju bočni trbušnjaci (''uobičajen'' je i pirsing na pupku). Kosa joj je uvek isfenirana. Ne pusti ni kap znoja za vreme treninga, niti se zamara. Često nosi ''Gajić'' trenerke.
Ružna Beti: To su buckaste devojke koje opsedaju kardio sprave, naročito u kasno proleće i početkom leta, kako bi se malo ''sredile pred more''. Treniraju u debelim pamučnim trenerkama i širokim neuglednim majicama, kako bi se osećale ''komotnije''. Povremeno imaju nesvestice zbog besomučnog izgladjivanja. Kolutaju očima kada ugledaju Miss Fitnesa uz komentar ''Sta će ova ovde, kao da njoj treba teretana!''.
Klimaks: Tetkaste ženice. Često treniraju sa (mladjim) ličnim instruktorom... sa kojim bi rado otišle u krevet. To su uglavnom sveže razvedene žene, koje smatraju da uz novi život- ide i ''novo'' telo ( Krang fazon haha).
Decji izrazi korisceni prilikom igranja klikera,razlikovali su se od kraja do kraja,ja sam samo zabelezio one iz moje osnovne skole.
1.Na rupu-klasicno igranje klikera,bez ogradjenog prostora,postoji linija sa koje se baca da bi se bilo blize rupi,i ko bude blizi,ima pocetni udarac.Cilj je naravno pogoditi protivnikov kliker,ali tek posle ubacivanja u rupu se stice pravo na to.
2.Na okiš-igra u ogradjenom pravougaoniku,i ko izbaci kliker iz njega mora ponovo da se "upise" ubacivanjem u rupu.
3.Upisati se-ubaciti u rupu.
4.Na Troku-U mali trougao igraci poubacuju svoje klikere,pa onda "nose" onaj koji izbace svojim klikerom za igru.
5.U fulju-igrati u protivnikov kliker,kad ga dobijes onda ti on da kliker i ti si ga "ofuljio".
6.U dulju-isto kao i "fulja".
7.Nemac-skroz providan kliker.
8.Mermerac-kliker od mermera.
9.Troperac-omiljeni kod dece,jer je najlepsi,a skoro uvek oblika pravilne lopte.
10.Naftalinac-kliker koji je unutra boje nafte a boje mu se prelivaju tek na suncu.
11.Dzomba-ogroman kliker,koristio se najvise za "Troku",jer najbolje izbacuje sve ostale iz trougla.
12.Poludzomba-mozda najbolji za one sa dugim prstima,em izbacuju sve iz "troke",em kad se naviknes mozes komotno da igras normalno sa njim.
13.Teramo se-u igri na rupu kad neko ovo kaze mora se naizmenicno juriti protivnik,bez taktickih poteza sa bacanjem blize rupi.
14.Triput' seljacki-to kad kazes prilikom ubacivanja u rupu smes da gadjas ispred nje,iako je osnovno pravilo da gadjas iza rupe.
15.Jedanka na pedalj- koristi igrac koji ubaci u rupu da izazove protivnika da ga jednim potezom iz dogovorene daljine izbaci iz rupe,a ako promasi,postavlja mu se na pedalj od rupe.
16.Ne dam se-izgovara se pre partije,i ko to ne kaze mogu da ga zovu ni na "jedanku",ni na "teranje".
17.Ostala u Pecu-to je kad iz "troke" izbacis kliker,ali onaj kojim si to uradio ostane unutar trougla.Time automatski gubis sve klikere.
Prolaskom vremena LAN igranja i zajebancije po igraonicama, Internet je postao dostupan svima. Svaki debil je mogao da pokrene svoj server i da bude faca. I bilo je takvih debila. Umesto da se prate primeri pravih servera, da se zovu igrači iz raznih gradova, zemalja, cak i kontinenata, svi su pratili šablon. Šablon po kome se lista igraca onagričava samo na lokalne igrače. Ovaj šablon:
-Propalitet - Izbačen iz škole, pusi, pije, možda se i drogira. Igra 2 puta mesečno iz igraonice, igrica mu je zadnja rupa a svirali, ali je uglavnom najbolji igrač. Misteriozan je i zna sve o igrici.
-Klinci debili - Obično '98. godište, drugovi iz odeljenja koji ne znaju šta će sa sobom pa u grupicama od po 4/5 njih redovno terorišu ostale igrače na serveru. Ali ne mecima, već glupošću. Vade se na to što je jedan od njih adminov brat od tetke i niko im ne može ništa. Kada vide da im nema vajde od te igrice, prelaze na drugu.
-"Najveći pro" - Dok je on igrao igricu, zemljina kora se još hladila, svakoga na serveru je on dobio 1 na 1, i stalno mudruje drugima kako treba da igraju. Pored svih svojih tvrdnji, njegovo umeće je suvi prosek. Kada ga ubiju, krivi su: miš, tastatura, monitor, Telekom, saigrači, neće ga baš taj dan... ali on nikad nije kriv. Ne dao ti Bog da ga nazoveš n00bom, počeće da te teroriše psovkama, Youtube linkovima njegovih "Pro" ubistava...
-Newb - početnik je i to ne krije. Rado će se našaliti na račun svoje igre, ali ima i on svojih momenata.
-Lokalni pro - Stvarno dobar igrač. Često i admin. Skoro uvek je u zavadi sa starosedeocima servera zbog "cheata." Oprema mu je sasvim prosečna.
-"Peace and love" par - Dva lika koja su u višku slobodnog vremena počeli da igraju igraju igru totalno neobavezno. Retko se sreću odvojeno. Nikad se ne svađaju ni sa kim, samo opušteno.
-"Mnogo smo kul, nosimo Air max i šuškavac" par: Pubertetluje, najčešće '96. godište koji su utripovali da su kriminalci. Svako ko ih ubije je čiter i polomiće mu pičku samo da saznaju ko je.
-Stranac - Lik iz Španije/Rumunije/Meksika, latency mu je 689574 pa niko ne može da ga pogodi, dok mu svi jebu kevu preko četa zbog laga, on samo deli hedove.
-Čiter - Naloženi klinac koji je utripovao da je "haker" ako uključi čit i odvaljuje sve po serveru i to ne krije. Svi će mu jebati mater, samo da saznaju ko je.
-Buržuj - najskuplji Razer miš, SteelSeries podloga, Logitech sluške, Saitek tastatura, tri monitora... Na svu opremu potroši 700 evra, a kada ga odere lik koji igra mišem za laptop koristeći svesku kao podlogu, odustaje od igrice i baca sve u kurac.
-Misteriozni lik - Dolazi na server u ponoć. Napravi skor 100:0 i ode sa servera. Tako svaki dan. Prvi je na ranku. Jedan misli da je to Joca iz prve osnovne, drugi da je Vukašin iz Kragujevca...
-Pro iz susednog grada - Isti kao lokalni pro, ali je u rivalstvu sa njim. Obojica se prave da ih boli dupe ko je bolji, ali i jedan i drugi svaku noć kada svi odu na spavanje, provere rank za slučaj da je ovaj jedan napredovao bar jedno mesto u odnosu na drugog.
-Pelenaš zavodnik - koristi igru kao sredstvo za muvanje. Ne zna ništa, ćuti u spectate dok se ne pojavi neka ženka. Onda se rasprdi na sav glas.
-Žensko na serveru - Pati od nedostatka pažnje, klinka '95. koju niko neće da muva. Svetinja za mlade majmune koji bi da jebu, ali da ne izlaze iz kuće. Svi joj treaže fejs, broj telefona, svi je brane... Najčešće se ispostavi da je igrač muško koji takođe pati od nedostatka pažnje.
-Ljubavni par - Patofnjari od 9 godina koja se ponašaju kao da imaju BAR po 20 godina. Uglavnom su AFK i preko četa se svađaju, razmenjuju izlive ljubavi, seksaju se... Kada pređete u spectate, možete da gledate špansku seriju za džabe, kad već Pink paket na kablovskoj naplaćuju k'o da je od suvoga zlata...
Postoji lična norma i poslovna norma, lična norma predstavlja iznos mita koji treba prikupiti tog dana dok poslovna norma predstavlja broj kazni koje treba napisati kako bi se popunjavao državni budžet, tako da ako gospoda reše da vas kazne kazniće vas i vi tu ne možete ništa.
-Dobar dan, vozačku i saobraćajnu
-Izvolite
-Hajde da uradimo alko test
-Dobro. (duva), evo vidite, nisam ništa pio
-Prvu pomoć i trougao
-Evo izvolite
-Atest za plin, prsluk, i lance za sneg
-Izvolite
-Zmajeve kugle, popunjen album sa sličicama Milana Stankovića i potvrdu da vam deda nije kovao sablje Turcima
-A šta će vam sve to
-Jel se vi to raspravljate sa mnom?
-Ne, ne, izvolite…
-Dobro, otvorite haubu
-A što, da niste mehaničar
-Vi se to opet raspravljate sa mnom
-Ne, ne, evo...
-Aha, gde vaj je bikloner koji sprečava susnjanje vimbrona kod leve spelvrcne?
-Evo ga, tu je, kako ne vidite
-Dobro, 20000 dinara
-Molim, zašta bre?
-Ometali ste me u obavljanju službene dužnosti, dva puta ste se svađali sa mnom, kad sam vam tražio zmajeve kugle i da otvorite haubu, kolega je bio prisutan, evo, klima glavom, potvrđuje
-Dobro, jel možemo da se nagodimo?
-Vidi prijatelju, ja znam sebe, al’ ne znam tebe
-(diskretno pruža 50 evra) Jel u redu?
-(diskretno uzima 50 evra, stavlja ih u džep, i zaćuti na minut) Nije, moram da vam pišem kaznu zato što ste napustili auto bez moje dozvole
-Alo bre čoveče, pa rekao si da treba da uradimo alko test, jesam li ti sad dao 50 eura
-Alko test je mogao da se izvrši i dok ste sedeli u vozilu, a kojih 50 eura?
Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
Nešto potpuno drugačije od onoga što biste vi nazvali kreativnošću, a vrlo slično onome što biste vi opisali kao nekreativnost, a što je iz nekog razloga fascinantno zanimljivo svim najbogatijim finansijerima filmova i serija u Americi.
-Ovako, moja ideja je serija u kojoj je ..pazite sad-muž debeo, ima stomak i sve, a žena mršava..
-Da, da..-budno ga sluša sa ozarenim izrazom lica i drmusa glavom u stilu epileptičnog napada..
-I oni imaju i decu i kuću i sve...
-Aha..joj, shvatam, već mi je smešno..-ozarenje se pojačava.
-Ali on je neverovatno lenj...
-AAAAAhahahahha..pa vi ste genijalni..-ozarenje u kulminaciji.
-Da, da..Hvala. I još! pazite sad! Tu je i rodbina i komšije i prijatelji, a svi su ili nervozni ili dosadni ili pijanice!!
-Ahahahaha--Ubićete me..pijanice...To obavezno ubacite, neka bude neko nervozan i neko ko voli da popije! Obavezno!..Imate negraničen budžet! Fasciniran sam vašom kreativnošću!-Moja ideja je horor..
-Savršeno!
-Čekajte. Nije kraj..
-Nemoguće..Niko nije toliko kreativan..-posmatra sumnjičavo..
-Ali horor o zombijima...
-Pa, vi ste neustrašivi! To je toliko kreativno i neviđeno da ja nemam reči..
-I još..pazite sad! To se sve dešava nekim mladim ljudima!
-Bravo! Čestitam, imate na raspolaganju sve moje milijarde!-Razmišljao sam o filmu o katastrofi!
-Fascinantno!
-Možda čak i kraj sveta...
-Ne biste se usudili...
-A mi pratimo priču iz ugla dvoje ljudi, to su muškarac i žena..
-Da da da da..-budno prati sa sve varnicama u očima.
-I tu je i dvoje dece i kuče..Ne moraju da budu njihova deca ali mogu..
-To ćete vi odlučiti, ja ipak nisam genije..
-I između njih dvoje će biti neke hemije, možda se čak i zaljube..
-Izvolite moju Paltinum karticu..-Moja ideja je ljubavni film..
-Ahhhhh...
-Ali tu ima nekih prepreka..
-Aha! To je već neobično..
-I ceo film će biti o tome kako oni prevazile te prepreke..
-Zvuči neverovatno..Jeste sigurni da niste ukrali tu ideju od nekoga?
-Naravno..I na kraju će biti zajedno ili će jedan da umre..
-Fenomenalno! neka budu zajedno, ipak je ovo Holivud!
...Zub mučne svakodnevice pratio ih je do ulaza u mračne čeljusti iz kojih je dopirao dah prohladne vlage i teške memle. Mešao se sa kiselkastim smradom mokraće i nedaća, nepogrešivog znaka da se poneko ipak zadržavao u tamnom medjuprostoru, tom neljudskom i zastrašujućem limbu koji se možda i nije morao proći po svaku cenu....Negde napred u tromoj gomili jektičavo dete je kašljucalo i prigušeno šištalo; činilo se da broji poslednje časove u naručju pogurenog starca koji mu je mogao biti deda ili prevremeno ostarei otac. Gegao se, jedva podnoseći i težinu samog svog prokletog tela koje ga je još uvek čvrstom sponom nagonskog pokreta vezivalo za ovu vlažnu i pomalo natopljenu zemlju po kojoj je nešto zloslutno gamizalo. Jecao je. Slutnja skorog skončanja, mirisi, tvrda izvesnost trenutnog ništavila i nepodnošljiva nesigurnost onoga u šta se bezglavo srljalo činilo je situaciju turobnom i krajnje rastužujućom. No - egzodus je bio neopoziv; reka kostiju i ono malo mesa što je sa njih visilo u naborima nastavljala je da teče dalje. Selo je pošlo na svoj konačni put.
U gotovo potpunoj tami koja je utrobu tunela svela na beskonačnu prazninu koja ne obećava ništa dobro ljudi su se ćutke gurkali i sudarali. Trajalo je satima; neobičan glas kepeca (tako sam ga bar u prvi mah zamislio, ko zna zbog čega) koji je, činilo se, dopirao negde sa daleke tavanice, ili iz jednog od zida, a možda i odasvud...Sugerisao je podsmešljivo i otrovno na povratak ili kolektivno samoubistvo, što se u suštini svodilo na isto. Promicali smo dalje. Negde u prostoru i vremenu koje je možda već i prestalo da postoji neko je nazreo spas, a uskoro se oduševljenje probilo kroz celu gomilu - svetlo - bledo i neugledno ali ipak zasigurno je bilo svetlo. Nikada mu se nisam tako obradovao, za nas, ono je bilo uže za čoveka u moru, kopno na vidiku za izgladnelu i beznadežnu posadu ubijenog kapetana. Svetlo! Uskomešana masa je pohitala, koliko god je to bilo moguće. U jednom trenutku delovalo je kao da smo se zaputili u samo središte zemlje, sada je bilo sigurno da tunel ipak ima kraj, i on se nalazio negde na čistini.
Uzbudjenje otkrića preseče jedno drugo, nejasno jer - naime, prvi redovi sudariše se sa čovekom. Pa još jednim. Pa sa još nekoliko njih...Drugi ljudi, nama jezivo slični nadirali su iz suprotnog pravca, zarobljeni u mukloj tišini. Migoljili su se izmedju nas nastavljajući svojim putem, hladni i nepristupačni. Kretosmo dalje. Nečija nespretna, improvizovana štaka gadno me je lupila u koleno, bez pomisli na izvinjenje. Nad ljude se ponovo nadvila teška i neprobojna magla ćutnje i surevnjivosti, tišina je bujala, nagrizala i gušila. Medju hladnim zidovima odzvanjao je jedino gnjecavi bat koraka. Grabili smo ka izlazu.
Izvor svetla se, ispostavilo se, nalazio tek na pola puta šepave agonije a ne na njenom kraju. Delovalo je poražavajuće : najobičnija jeftina neonska reklama, bez mnogo komercijalnog smisla. Nije zračila slovima niti porukom - na njoj se nalazio jedino crvenim linijama oivičen pravouglii trougao, mašući iz svoje sredine malenim zrnom graška koje je neodoljivo podsećalo na neko tudjinsko oko. No činilo se da ne gleda u našem pravcu već negde u daljinu, van domašaja naših tupih pogleda. Stadosmo, ukopani. Činilo se kao da čekamo neki znak, možda da nam namigne, ili se preobrati u neki poznatiji i bliži oblik - ali nije nas udostojilo nikakvog pokreta i tabla je ostala mrtva i isprazna. Iz suprotnog pravca, slabašno osvetljene prilike koje su nekada mora biti bila ljudska bića bauljale su ka mestu odakle smo prvobitno krenuli. Najhrabriji medju nama, osmelio se najzad da proviri ka poledjini čudne reklame. Sa njegovih umornih usana koje su se jedva pokrenule sletelo je tiho i neobično razgovetno - Isto.
Zurili smo u mrtvi mrak koji se pred nama protezao u nedogled, izmučeni i neodlučni. Podjosmo dalje.
Napisano za ono takmičenje.
Fetiš na popularnu srpsku glumicu i pevačicu koji je devedesetih godina u svojim serijama pokazivao poznati scenarista Siniša Pavić.Kao već zrela gospodja još od kraja osamdesetih godina na nju su se ložili i očevi i sinovi,i vozači kamiona i najveći bogataši,i ujaci iz Amerike i fudbalski menadžeri.Kao takva ona je postala ono što je Ivan Bosiljčić za serije Zdravka Šotre.Koju god ulogu glumila,bilo da je pevačica u restoranu,bogata gospodja sumnjivog porekla koja je pobegla u Italiju,konobarica u "Kafani kod Mačka" ili pak bogata udovica,ona svojom pojavom diže iz mrtvih sve glavne muškarce u serijama.
Bolji život
Snežana Savić u ovoj seriji glumi kafansku pevačicu,siromašnu i jedva poznatu malobrojnoj publici.Od strane Snežane u ovoj seriji stradaju mladjani Boba Popadić,koji se pijan potukao,pa zbog toga morao da odleži zatvorsku kaznu,njegov otac Dragiša Popadić koji je hteo da zaštiti sina u kafanskoj tuči,a kome se svidela pojava Snežanina,zatim emotivno raskrhan biva i rukovodilac sa iskustvom,Stevica Kurčubić,pa i direktor jedne firme i opaki biznismen Jataganac.Svi oni su različite starosti,od dečaka do matorca,a ipak padaju na Snežaninu pojavu.Srećni ljudi
Snežana se u ovoj seriji pojavljuje već kao bogata gospodja kojoj treba zaštita od mnogobrojnih uzurpatora.Ona ima sumnjivu prošlost - pobegla je u Italiju i tamo na "pošten" način zaradila milione.Po povratku u Jugoslaviju,u doba sankcija,ona biva napadnuta od kriminalaca iz prošlosti,elite koju je iskoristila,onih koji su hteli da je karaju,a nisu uspeli,pa čak i od lopova niže klase,Kontea Marija Marka del Tintoretoa,s pravim imenom Mića.Da bi se zaštitila od ovakvih osoba sa kojima ne želi da ima ništa,ona traži svog heroja i nalazi ga u Vukašinu Vuletu Goluboviću.No,njena prva ljubav iz mladosti,čovek koga glumi Aljoša Vučković,pojavljuje se pred nju iznenadno,te nastaje ljubavni trougao.Vukašin se potukao sa Aljošom i slično kao u prethodnoj seriji Boba,završio u ćuzi.Konte se u medjuvremenu uvalio kod sestre Antonije,da bi na kraju serije ostao da živi kod Cane Fontane u Ranču prokletih.Porodično blago
Savićka se u ovoj seriji ponovo spušta na nivo obične žene - ona je konobarica u malom i nepoznatom restoranu "Kafana kod Mačka".No,ona i tu ima svoje udvarače - svaki pijanac je uhvati,na šta burno reaguje njen muž,vozač kamiona,Bogoljub Gagić Čerčil.Ponovo se,i u ovoj seriji,javljaju duhovi prošlosti - Labud Stojanović,koga tumači Dragan Nikolić,iznenadno se pojavljuje pred gospodju Savić.Ona shvata da je to njena prva ljubav sa kojom ima i vanbračno dete,ali je napustio ženu da bi imao karijeru u svetu.Čerčil je osoba koja sumnja da njegove žena ima ljubavnika,te se javlja iz stana vračare Roske pretvarajući se da je u Turskoj.Kad sazna da laže,Rajna (tako se Sneška zove u ovoj seriji) pada u naručje Labudu i sa njim želi da beži,ovog puta ne u Italiju,nego u Francusku,zajedno sa detetom Brandom.To sve posmatra i Mačak,vlasnik kafane u kojoj Rajna radi.On je potajno zaljubljen u nju.Na kraju serije,Rajna biva kobna za sve muškarce u seriji - u kafani daje otkaz,što se Mačku ne dopada,dok Čerčila pijanog gaze kola nakon što je saznao da mu žena beži.Brando i Rajna se predomišljaju u medjuvremenu i otkazuju let za Francusku,čime Rajna dolazi glave i emotivno sludjenom Labudu koji jadan mora sam da se vrati u Francusku,bez svoje voljene i bez svog sina!Stižu dolari
Siniša Pavić kao da eksperimentiše sa likom i delom Snežane Savić.Tako već u ovoj seriji Snežana je ponovo bogata i ponovo sa sumnjivom prošlošću.Ona je vlasnica 51% akcija hotela "Luks" u Beogradu i jedna je od dužnika lokalnog mafijaša Lake Jovanovića Guštera.Ona je dobila svo nasledstvo od svog starog i iznemoglog muža koji je umro,baš u trenutku kad je ujka Gorčilo došao iz Amerike.Ona,svojom privlačnošću,pokušava da sludi Gorčila kako bi joj ostavio milione.U priču se uključuje i Laka,koji je očigledno imao i ljubavnu vezu sa Elizabetom (takvo joj je ime nadenuo Siniša ovde),te on hoće da spreči i nju i korumpiranog predsednika opštine da se domognu Gorčilovog bogatstva.Ona biva po drugi put fatalna za glumca Danila Lazovića - on indirektno zbog nje završava u bolnici,izgubivši partiju pokera sa starim Gorčilom.Gorčilo u medjuvremenu traži od sestrića Nenada Neše Ljutića da mu donese vijagru jer,iako je mator,sva čula su mu oživela kad je video gospodju Elizabetu!I Nenadu se svidja Elizabeta,ali odbija da donese vijagru.U priču se uključuje i šumar Budimir Buda,zvani Šišarka,koga Elizabeta šalje da pomogne Gorčilu ukoliko mu treba neka pomoć.On to naredjenje izvršava i Gorčilo ga angažuje za svog telohranitelja.Kao takav on je sa puškom trčao kroz grad,te je i on završio u zatvoru.Indirektno,upravo zbog Snežane.Poslednji u nizu Elizabetinih ljubavnika je i čovek koga tumači Miodrag Krivokapić,izvesni Lazarević,koji od Elizabete saznaje da Gorčilo ima ogroman novac,te pokušava da ga prevari u pokeru.No,pametni Šišarka i Gorčilo ga sprečavaju u tome uz pomoć belih miševa.Na kraju,predsednik opštine,nadajući se da će mu Gorčilo pokloniti novac,daje ujki iz Amerike ogromnu vilu u kojoj je živeo drug Tito,a sestrići Nenad i Predrag saznaju da nema ništa od novca,dok Elizabeta ipak obilazi "mladjanog" Gorčila,što ukazuje na mogućnost da se Gorčilo oženi njome.I njega je sludela!
Razbijači poput Bibopa i Rokstedija, koji u stopu prate Sekača u vidu saobraćajnog policajca. Dve reči koje će svakom šoferu vozila "C" kategorije od Horgoša do Preševa i Gostuna nepovratno izvući Đorđa Vajferta iz džepa i primorati ga na psovanje tokom narednih 100 kilometara vožnje prelepim predelima Srbije, među šljivama.
( Pretovar- količina tereta preko dozvoljene nosivosti, Tahograf- uređaj koji beleži kretanje, pauze i brzinu vozila tokom prethodna 24h )
Mrke obrve mu skupljene, šapka duboko nabijena na čelo kojim se sliva graška znoja. Pogledom Klinta Istvuda on merka i procenjuje kog nesrećnika žulja jedna crvena u novčaniku. Iza krivine se brekćući pomalja beli kombi Ducato Maxi, pogled se trenutno ledi, hitrim potezom verne desnice on podiže svoj crveni svetleći džedaj bodež i...neka igre počnu
"Hehehe, vidi samo kako je usporio i kako dimi, pa sad ću da ga oderem k'o šarulja mlad kalem"
- Vozačku i saobraćajnu molim. Dobrićević... pa vidi se po prezimenu da si dobar...šta vozimo Petre, baš ništa je li, nemamo pretovar je l' tako? Ajde ti lepo Pero otvori ova vrata pozadi...pazi majku mu, ti stvarno prazan...a tahograf, je li i on kako treba...aham pauza pola sata ispoštovana, a gde si ovo prekoračio 80, na auto-putu je li...a gde ima auto-put od Beograda do Čačka, a išao si preko Mladenovca... 'ajde kao da ti verujem, a pp aparat...tu je, sijalice, trougao...sve je tu, zimske gume ... i one ( misli se: jebem li ti 'lebac prepečeni ), a Pero, reci ti blago meni, što su ove tablice ovako prljave i što ti nosiš bradu a u vozačkoj ne nosiš....a umro ti tata...moje saučešće Pero, ali onda ne bi trebao da voziš, možda si potrešen...nego vidi dobri moj Dobrićeviću...tablice, brada, nedozvoljena emisija olova u atmosferu...to ti je 10 hiljada. I šta ćemo sad? Hmmm, tako veliš? 'Ajde stavi u saobraćajnu pa mi je kao ponovo daj... uh uh mnogo je crvena, mog'o si i manje ( misli: možda sam mog'o i dve da tražim, ipak je mnogo zaras'o u bradu )...'ajde Pero, pažljivo vozi i reci ako te zaustave da si imao smrtni slučaj, i da se obriješ posle 40 dana.
Svuda oko nas. Zna šta želite i nudi vam da do toga dođete.
Obasipa vas pitanjima, zna svaki vaš korak. Traži očajnike da im da tračak nade. Reklame.
:TŠ sekta:
Sekta: Jeste li umorni od svakodnevnog i iscrpljujućeg posla?
Hipnotisani gledalac: Daaa...
Sekta: Osećate li bolove u grudima i nosnim dlačicama?
HG: Oooh da, pomozite mi, molim vas.
Sekta: Da li vas deca svaki dan umaraju? Žena nabacila 30 kg, pa sad nije ni za kurac? Želite da povalite mladu studentkinju? Da se vraćate kući kad god poželite?
Da pišate po dasci i instalirate kućnu pivaru?
HG: Ooo, recite mi šta da uradim!
Sekta: Naručite ovaj set noževa i gratis dobijate ovaj moćni blender...----------
:Internet sekta:
Sekta: Student ste?
Student: Ooo, da!
Sekta: Patite od hronične besparice? Čitali ste desetine knjiga o zaradi novca?
Dosta vam je profesorskih seratora? Hoćete da povalite bar jednu kolegenicu?
Student: Ooo, da, čitaš mi misli! Oplodi me, ti internetska sekto!
Sekta: Želite da zaradite svoj prvi milion sutra? Da budete nezavisni, imate svoj stan i novi BMW?
Student: Aaa, svršavam...
Sekta: Ništa ne brinite! Kupite ovu knjigu za 99$ i prvi milion je vaš!-----------
:Ljubavna sekta:
- Devac si, a imaš 23 godine?
- Ko jebe žene kad imam WoW?!
- Doktor kad te izvadio, mislio je da se majka posrala?
- Ko ga jebe?!
- Ćorav si kao šišmiš i imaš masnu ispucalu kosu?
- Oj, živote, lutalico!
- U školi su te zvali klepmavi gicko?
- Mogu da mi se sagnu. Da me sad vide u majčinom podrumu, 95. level!
- Da li vam je dosta svega toga? Hoćete li da napokon imate dobar ljubavni život?
- RedTube je dovoljan!
- Posetite naš sajt za pronalaženje srodne duše...
- More, odo' da trolujem na Vukajliji!
Čovek koji pljuje po svemu što je mejnstrim, komercijalno i opšte poznato u muzičkom svetu. Čitavog života sluša muziku, folderi na kompu su mu ispunjeni redovima i redovima preslušanih i nepreslušanih albuma. Odavno je odbacio ono što većina sluša i poznaje kao relevantno, a kada se u društvu pokrene njegova omiljena tema - tema o muzici, namerno počne da zasipa nedužne ljude bendovima i izvodjačima za koje nije čuo apsolutno niko sem njega samog, tako demonstrirajući sopstveni snobizam i nadmenost. Vremenom, njegova potraga za što nepoznatijim i zakopanijim muzičkim aktima prerasta u pravu maniju, pa ga možemo zateći kako danima sedi za kompjuterom, skidajući tone albuma potpuno nedefinisanih bendova, koji miksuju zvuk škripe automobilskih guma sa gudanjem violončela i prštanjem činela, ili polivaju gluvu sobu vodom dok vrište.
Klasičan ljubavni sastanak. Marko sedi, licem okrenut prema svojoj skoro-pa-devojci koja jede pomfrit preliven kečapom i pije guaranu, tražeći narednu temu za ragovor.
"Baš sam sinoć preslušavala najnoviji album od 'Adele', nije loš", počinje ona.
Marko, inače muzički ekspert, odjednom oseća kako mu puls raste i ubrzava, kako srce udara kao ludo i kako kapljice znoja sa čela padaju u još nepojeden pomfrit. Konačno je na svom terenu, konačno je došao jedan od slavnih momenata u kojima toliko uživa. On uzdiže glavu, nakratko nadmeno osmatra devojku, i započinje svoj monolog konstatacijom i pitanjem: "Pusti Adele, to je mejnstrim glupost. Potpuno bezvredna muzika. Da li su čula za Top Ganmen Džez Kvartet iz Nju Džerzija?"
Devojka nedužno odmahuje glavom. Marko hrabro nastavlja: "U pitanju je jedan od najistaknutijih džez kvarteta ikada. Izdali su jedan album 1952. godine, nakon čega im se saksofonista ubio, dok je ležao u kadi. Nakon tog albuma više ništa nisu izdali, ali taj spoj saksofona i klavira se više ne sreće. Oni su, naime, direktno uticali na čuveni underground elektronik džez-pank bend takodje iz Nju Džerzija, 'Stuffed Genitals'. Mora da si čula za njih. Mada, i nisu tako poznati, ali su svakako kvalitetniji od 90 posto mejnstrim komercijalnog smeća koje se danas servira. Izdali su pet albuma, i na svakom dominira kombinacija džeza, panka i elektro-dab stepa sa primesom gajdi. To je zato što im je basista Škot, pa je jednog leta predložio da u kombinaciju ubace i gajde..."Devojka izkolačenih očiju gleda u muzičkog eksperta, dok joj parče pomfrita umire medju zubima.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3)
U prošlom delu, stigoh do trenutka kada je Knez Mihailo sa ljubavnicom i prijateljima krenuo put Košutnjaka, a sve radi sopstvenog odmora. Kako pričaju oni koji su se zapravo vratili živi sa tog izleta, taman je knez otpočeo naučno predavanje na temu "Zašto mravi nekada polete", kad su se pored njih stvorila dva magarca, naoružana revolverima. Posle par trenutaka, Mihailova karijera, ali i boravak na ovom svetu su okončani. Atentat su preživeli Mihailova ljubavnica i jedan prijatelj, Svetozar Garašanin, koji je uspeo da pobegne, a ubice su mislile da će taj da se usere i da neće mrdati iz kuće. Dotični su inače bili srpska verzija Braće Dalton, neki Radovanovići, čijeg trećeg burazera je Mihailova žandarmerija smestila u ćuzu.
Ova dvojica ne samo da su bili skloni zločinu kao i originalni Daltoni, već su bili i podjednako glupi, tj. verovali su da će zaplašiti narod toliko ubistvom kneza, da će Srbi odmah da ih izviču za guzonje.
Ali kurac! Od trenutka kad su pucali, po njih je sve počelo da se odvija po Marfiju. Prvo, onaj što je pobegao, Garašanin, nije otišao kući, već pravo u vladu, kod čoveka zajebanog ko kratko ćebe, Milivoja Blaznavca. Drugi problem po Daltone, bio je taj što je Blaznavac odmah uvideo da Mihailo nema direktnog naslednika (odnosno, bračno dete, sa kojom činjenicom su Daltoni računali), pa se vratio do Kulina bana, shvatio da je Miloš Obrenović nekada davno imao još jednog brata, Jevrema, i da on ima jednog unuka, koji ima 14 godina i zove se Milan. Odmah je prikupio državni, vojni vrh, te ovog Milana, i na dečkovo zaprepašćenje, proglasio ga za srpskog kneza.
U međuvremenu, Daltoni su stigli do Beograda, spremni da preuzmu vlast. Nekoliko sati kasnije, njihove plemenite ambicije su se ugasile pred streljačkim vodom.
Milan Obrenović
Kako je Milan još bio maloletan, formirano je namesništvo. Glavni namesnik, Blaznavac, voleo je da veruje u priče kako je bio jedan od mnogobrojne Miloševe vanbračne dece, a podsvesno se nadao da će se u međuvremenu promeniti ustav, što bi njemu omogućilo da postane srpski knez. No, kako se to nije ostvarilo do trenutka kada se Milan opunoletio, mogao je samo da okači kopačke o klin. Drugi član namesništva, Jovan Ristić, bio je kljun. Tačnije, s obzirom da nije voleo ratove, da je bio obrazovan (kod velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea) i da je preferirao diplomatiju, a kako Srbi smatraju da je diplomatija za... dobro, neću da se ponovaljam, elem Ristić je bio tvrd orah, i po mom skromnom mišljenju, uz Nikolu Pašića najbolji diplomata koga smo ikada imali. Treći namesnik je bio neki Gavrilović, a njega zaboravite.
Iako možda nikada kao dete nije planirao da postane šef države, Milan nije bio ni malo glup. Slično dedi-stricu i sinu dede-strica, preferirao je diplomatiju. No, jedna od prvih stvari koju je uradio, bila je da objavi rat Turcima, i to na nagovor iste one fatalne žene, koja se posle nekog vremena vratila u našu priču- Rusije. Bilo kako bilo, u dva rata vođena narednih godina, Srbi su najebali ko Hitler u SSSR-u 70ak godina kasnije. Što je bilo glavno, kada su Rusi organizovali pregovore u bugarskom gradu San Stefanu, ispalili su nas ko raketu, jer nam nimalo nisu držali stranu, stvorili su Veliku Bugarsku, u čiji sastav je ušao i Srpski bermudski trougao, a iznad svega- ponovo smo izvisili i za međunarodno priznanje.
Milan je tada shvatio da se sa Rusima ne može poslovati, a na njegovu sreću, ubrzo je stigao poziv od nekoga ko je bio konkretan- od Nemaca. Pošto su posle sopstvenog ujedinjenja poslali opasan kurac, imali su prava da im se nešto ne svidi. Konkretno, nije im se svidelo što se jedan ruski satelit (Bugarska) opružio po celoj jugoistočnoj Evropi i smatrali su da 3 moćne balkanske zemlje, i još pride Crna Gora, treba da podele poluostrvo na ravne časti. U Berlinu je zakazan novi kongres.
Milan je shvatio da ovog puta nema zajebavanja. Pozvao je Jovana Ristića i rekao mu da vidi šta može da uradi. Sluđen ko picopevac kad treba da jebe sjajnu ribu, Ristić je otišao do svog profesora, Rankea. Ispostavilo se da je i nemački kancelar, Bizmark, bio Rankeov student. Tako je preko protekcije, Ristić uspeo da se sastane sa Bizmarkom, i štaviše, da ostavi dobar utisak. Strategija je bila sledeća: zahtevati da se obnovi Dušanovo carstvo, insistirati na tome, a onda biti srećan kad se dobiju makar i Srpski bermudski trougao i međunarodno priznanje. Iako Ristiću (s obzirom da Srbija još nije bila priznata) nije dozvoljeno da prisustvuje sednici, plan je urodio plodom: Rusija, Velika Britanija, Austro-Ugarska, Nemačka, Italija, i iznad svega sama Turska, priznale su Srbiju, Crnu Goru i Rumuniju, samo da ih više ne slušaju kako kukaju, i dali Srbiji onaj jebeni Bermudski trougao, upakovanog sa sve mašnicom.Narednih 8 godina, sve je išlo kao po loju za ovu zemlju. Srbija je počela da se gradi i urbanizuje. Organizovani su prvi slobodni izbori, na kojima je Milan dobio glasački aparat za svoje ideje i zamisli. A jedna od prvih je bila genijalna: "Srbija nezavisna, pa da nije kraljevina. Pu majku mu, gde to da bude!". No, da bi se neko proglasio za kralja, morao je da obezbezbedi podršku barem drugih kraljeva, a najbolje nekog cara, koji bi sve to protežirao. Milan se odlučio za Austrijance- car Franc Jozef se saglasio da Milan bude njegova sponzoruša, ako Srbija postane austrijski satelit. Dil!
Zapravo, ovo i nije bilo tako loše po srpsku privredu. Stigle su velike investicije, saobraćaj poboljšan izgradnjom pruge Beograd-Niš, pokrenuta rana industrija. A onda, Milan je shvatio da se smorio. U takvom stanju, čoveku se svašta pričinjava, a njemu se učinilo da Bugari planiraju invaziju na Makedoniju (na koju je Srbija bacila oko). I tako je izbio rat. Milan je lično otišao da nadgleda borbe samouveren u pobedu. Danima su do dvora stizale samo glasine šta se događa na frontu (baš u linkovanom kontekstu). Spominjalo se da se borbe vode kod neke tamo Slivnice, ali niko nije znao rezultate...
Sve u svemu, Milanova žena (kraljica Natalija), organizovala je svečan doček za Milana i oficire na tek otvorenoj privremenoj glavnoj železničkoj stanici (koja je i danas, 126 godina kasnije, na istom mestu... privremeno). Ono što nije objavljeno, jeste da je Srbija zapravo ponovo najebala u ratu. Zapravo, ne znam da li ste primetili, ali mi koji za sebe tvrdimo da smo ratnička nacija, od izbijanja Prvog srpskog ustanka, do Milana, vodili smo još 4-5 ratova, a moglo bi se reći da smo pobedili samo u jednom (Drugom srpskom ustanku). Pravo čudo što smo za 80ak godina postigli to što jesmo. Bilo kako bilo, Bugari su bili plemeniti: nisu tražili nikakvu teritorijalnu odštetu, samo novčanu. A visina naknade? Prava sitnica! Zapravo, toliko simbolična cena, da je još Titova Jugoslavija plaćala Bugarskoj rate za Milanovo ubijanje smora. Još su jedno 2-3 godine protekle u gušenju seljačkih buna i rešavanju dvorskih spletki. Tada je Milan, ničim izazvan, abdicirao. Dok se njegov sin Aleksandar pripremao da preuzme presto kad se opunoleti (o tome ću, iz dužinskih razloga, pisati u narednom delu), mestobljustitelji (među kojima je opet bio nesrećni Ristić) su ponovo vladali. Za to vreme, Milan (inače, taze razveden) se vukao sa pariskim i bečkim kurvama. Narednih 10ak godina je povremeno dolazio u Srbiju i najzad rešio višedecenijski problem, formirajući profesionalnu vojsku, koja sve do Slobovizije neće na duge staze izgubiti ni jedan rat. Ipak, sve se završilo, kada mu je rođeni sin zabranio povratak u zemlju, posle čega je umro od upale pluća u Beču, a po sopstvenoj želji sahranjen je u tadašnjem inostranstvu (sa akcentom na tadašnjem).
No, šta je sve bilo posle, naravno, u narednom delu.
Dobro urovljeni kao u smrznutim vremenima Prvog rata gađaju se trulim paradajzom svako iz svog rova. Pozicije su jake i niko ne pomišlja na neminovnost juriša i konačnog obračuna. Ono što je za jedne šarena duga ispod čije kapije treba proći, drugima je na nebu iscrtani božji znak o pravednoj propasti moćnog carstva.
-Oni iz zajebancije džojstikom ganjaju pustinjskog pećinka iz klimatizovanih soba sa pogledom na bazen i tetovirane pičketine koje cevče šarene koktele i njišu kukovima.
-Oni su obične bezmude, plaćeničke, debilne pičkice. Zaigrala mečka i pred njihovim vratima. E sada džojstikom neka gase London i celo ostrvo ... ali kurac ... neće džojstik, mora pendrek i kopito da rade. Na mom džojstiku ću krunu da im žongliram na olimpijadi, i to za medalju.
-Oni kolaju planetarnim sistemom šaljući uzbudljive vesti o tragovima bakterijskih govanaca na nekom ekstraterestrijalnom kamenu i vesti o otkriću leda na nekom planetarnom polu ili viševekovnoj lilihip-šarenoj oluji na Jupiteru.
-E zabole nekoga ešerihija u čmarnom crevu za vanzemaljska govanca na lutajućoj stenčugi. Šta bre imamo mi, pa i oni, od toga? Oće šljiva bolje da nam ponese? I ta sranja sa nekom smrznutom vodurinom u pički materini. Foliranti i falsifikatori su to, poturili nam patku da je sisamo kao muzejsko veslo* kao onomad sa Mesecom.
-Oni tucaju svekolike mozgove skokovima i padovima teško shvatljivih berzanskih indeksa u vidu crvene i zelene strelice i zlokobno preteće malih, ali decimalnih, brojeva iza čijeg titraja svake decimale čak i slučajnog prolaznika vreba lako i sigurno bogatstvo.
-Potrošili su oni sve zelene strelice, sad oči vade samo onim crvenim što u muda pokazuju. A i te brojke im više nisu niti male niti zlokobne, sada su onako, bezazleno debeljuškaste i osrednje. Koji kurac bre berza i ekonomija, to ti je kao religija, ne funkcioniše ako ne veruješ u ta sranja. Tako i oni ... dok su verovali strelice im bile uspravljene i zelene ...
-Oni su majstori nameštene igre u kojoj nikada ne gube. Oni svakodnevno dopisuju Sokratove i Platonove nedovršene pergamente. Oni u rukama drže sve alhemijske amajlije i relikvije čovečanstva. Oni svake sekunde mutiraju i tečno skliznu kroz svaku prepreku. Planeta je samo globus u njihovoj dnevnoj sobi. Oni imaju kod!
-E nabijem im u bulju pedersku i šestar i trougao sa sve obeliskom, a Beli medved im u oko svršio. Na kineski kazan po čorbu od bambusa će svi oni doći. Ispevaće oni sve svoje kodove dok iz krvavih muda povade svih trideset nokata šestoruke Šive. Jedino im taj globus može još poslužiti, ali samo kako bi pronašli u koju pičku materinu će se sakriti jer ljudi pamte sve ... i Malog dečaka ... i da ne nabrajam, jer pamćenje prerasta u kolektivno.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
*muzejsko veslo je najgora moguća varijanta vesla za sisanje. Muzejsko veslo je replika pravog vesla. Vodu, čamac i akciju na vodi nikada nije videlo. Sasušeno, lakirano i od najjeftinijeg drveta, potpuno je bezvredno.
Malo je stvari u životu koje toliko impliciraju na seks, kao vožnja u gradskom iliti grackom autobusu. Toliko različitih profila ljudi i toliko zanimljivih situacija na jednom mestu, može da obezbedi samo gracki autobus na nekoj dužoj liniji.
Zabava počinje od samog ulaza u bus...
Kad kavaljerski propustiš oćnu guzatu tinejdžerku da uđe pre tebe, da bi mogao da joj šmekneš kantu dok se penje na ona 2-3 stepenika. Zauzimaš odgovarajuću poziciju sa dobrim pregledom celog busa, krećeš da se igraš profajlera...
Snimiš dedu koji drži ruku u džepu i trese se. Dileme nema da je to od Parkinsona, al ne moš da ne pomisliš da je i on upiljio u sisatu Milfaru preko puta i da sapunja mačora.
Tetka jadna ne okreće glavu od prozora jer joj je neprijatno. Nije ni svesna da iza nje stoji sredovečni dobrodržeći gospodin koji sa visine, preko njenog ramena zija u raskošni dekolte i zahvaljuje se putarima na loše održavanom drumu.
Napucani bilder u bodi majici visi na rukodržačima i pogledom lovi ikog ko je primetio njegov vretenasti mišić koji je juče uz pomoć hemije uspeo da istera na videlo. Disfunkcija njegovog ljubavnog mišića je sad marginalna stvar...
Mada, kad pogleda mršavu studentkinju koja se drži za šipku i u oštrim krivinama glumi striptizetu u pokušaju, on skonta kako ona ima malu šaku u kojoj bi i njegova zakržljala ćuna izgledala moćno...
Dve drugarice sede jedna kraj druge, prepričavaju detalje sa sinoćnjeg dejta i kikoću se kad se neka pikantna činjenica iznese na videlo, a mladi napaljeni srednjoškolac čeka da čuje završnicu, šatro kuckajući poruke na telefonu. Trebao je izaći pre par stanica, al šta mari, on jednostavno mora znati jel ova riđokosa primila metak u Košutnjaku...
Na stanici utrčava buljuk balavica kojima sise nikoše pre zuba, i uz smeh i galamu zauzimaju šarage. Jedna vadi ogledalce i poravlja jarko crveni ruž. Taj gest nije ostao neprimećen od strane nekoliko klinaca u flafičastim majčicama i sa jež frizurama. Uz bockanje laktovima, kroz zube komentarišu kako bi joj nešto drugo munuli u ta polu-otvorena, napućena fejzbuklijaška usta.
Atmofera doživljava kulminaciju ulaskom jedne prepičke. Po odeći bi mogla biti i skupa rava, seksi sekretarica ili učiteljica na koju smo svi šetali kožuru. Muškarci uvlače stomake, žene isturaju grudi, podsvesno se trudeći da eliminišu konkurenciju i zadrže pažnju mužjaka na sebi... Jebi ga, atavizam često ispliva na videlo... Ona dominira rasklimatanim autobusom, u previsokim štiklama sigurno gazi kao da je oslobodila grad. Prilazi muškobanjastoj, kratko ošišanoj devojci obučenoj u kombat stajlu, a koju niko nije primetio, grli je suviše prisno i ljubi u usta sekund duže od normalnog... PU JEBEM TI ŽIVOT!
Ulazi kontrolor...
Napokon, i ja ću nekog da jebem...
-Kartu molim...
-Opalim te golim!
-Zvaću policiju gospodine...
-Dobro smirise, šala mala, imam osam!
-Čega osam?
-.......
Dakle evo, posle prvog i drugog dela, naiđe i treći, kao što sam se već zavetovao, a i kao što je red.
U prošlom delu sam se zaustavio u trenutku kada su Srbi rešili da Prvi ustanak ipak okončaju oružjem, pošto su nas Rusi ispalili na pregovorima sa Turcima. Naravno, ustanak je okončan pogubno. I sad, nemojte zaboraviti da su ustanički lideri, najpre, i otpočeli sa vojevanjem da bi spasili svoje gilipterske glave, a slično su postupili i sada. Ukratko, sa izuzetkom nekolicine, pobegli su glavom bez obzira- neki u Austriju, neki u Rusiju, a neki u neku treću pizdu lepu materinu. Međutim, ovog puta, poenta će upravo biti na toj šaci jada koja je ostala, rizikujući glavu pred prilično nervoznim Sulejman pašom Skopljakom. Među njima se isticao jedan mladi vojvoda, koji će uskoro postati knez (iliti knjaz), a za koga je stvarno sramota što nema niti jednu poštenu defku, a da nema nekakve veze sa kiselom vodom, ili šprcerom.
Miloš Obrenović
Ono što je uradio Miloš Obrenović, tako je tipično za njega, a tako netipično za Srbe. Dočekao je tursku vojsku u Beogradu i predao se. S obzirom da su šanse da izvuče živu glavu u takvoj situaciji bile 90:10 u korist toga da je neće izvući, može se reći da je ovo bio znatno hrabriji potez, nego da je poput svog kuma Karađorđa i kompanije stao na skelu i zapalio put Beča. No, s obzirom da je bio slatkorečiv (neki bi rekli pizda), Turci su rešili da ga poštede. Naravno, uz izvesne uslove (da sme da napusti Beogradsku tvrđavu samo uz pašinu dozvolu, da guši sve mini-pobune koje bi narod organizovao i slično). No, jednom prilikom, Miloš je iskoristio pašino odsutstvo iz Beograda, izvukao se iz tvrđave koristeći smotanost turske administracije, pobegao u Takovo i pokrenuo Drugi srpski ustanak- za koji često umemo da zaboravimo koliko je značajan- naime, za razliku od Prvog, ovaj je uspeo, pa je, opet, znatno zaboravljeniji. Sad, Miloš nije bio neki vojskovođa- kada bi Turci nagomilali veliku vojsku u nekim mestima, imao bi običaj da se krije kod kuće, pa bi ga žena terala da se vrati u boj. Elem, posle svega tri bitke- na Ljubiću, Dublju i kod Požarevca- Turci su opkolili Srbiju kao i na kraju prvog ustanka. Ali, sada, za razliku od Karađorđa, ista ona pizda koja se predala Turcima i skrivala od bojeva, uradila je nešto nezamislivo. Otišao je kod turskog paše (koji mu je spremao kolac) i dogovorio- mir i autonomiju za Srbe. Ustanak je dakle, okončala diplomatija. Sada su Srbi dobili i svoju narodnu skupštinu, u kojoj su sedele viđene glave izabrane demokratskim putem- Miloš ih je izabrao većinom glasova u dogovoru sa svojom ženom i rođacima (e, sad, što je među prvim odlukama ove skupštine bilo i to da se Karađorđe, koji se vratio da pokrene Treći srpski ustanak, skrati za glavu, posebna je priča). Korak po korak, uz retko puškaranje, Miloš je dobio veću autonomiju, naslednu kneževsku titulu (naravno za sebe), hatišerif kojim se garantuje da se Turci neće mešati u unutrašnje stvari Srbije (naravno, ako im se plaća porez), nezavisnost crkve, pa čak i prvi ustav... Doduše, sam je bio protiv njega. Naime, iako je za druge Miloš bio veliki diplomata, samu Srbiju je tretirao kao svoju livadu, a Srbe kao svoje roblje. No, parlamentarizam je sve više jačao i ustavobranitelji, među kojima i neki Miloševi dojučerašnji prijatelji, uspeli su da ga skinu s vlasti i proteraju u izgnanstvo. Naravno, to im je upamtio, s obzirom da je odmah počeo da programira svoj povratak. Ali, to će pričekati punih 20ak godina.
Naime, Srbi, poneseni trendom jevropskog liberalizma, smenili su i njegovog sina sa vlasti, čim su nanjušili da i ovaj hoće da ih davi, a onda su izabrali Karađorđevog sina, koji je tek imao karakter kišne gliste. I onda dolazimo tu do sledeće scene- Srbi i demokratija (i to baš u kontekstu koji sam linkovao). Iako se poštovao ustav, iako se pazilo da se ne uvredi ni turski paša, ni Jevropa, zemlja je posle 30 godina napredovanja počela da stagnira. Konačno, ista ona skupština koja je oterala Miloša donosi odluku o suicidu iz zasede, tj. da se isti ovaj čovek (sada u godinama dostojnih Metuzalema) vrati na vlast i da mu se daju najšira ovlašćenja. E, sad, znate onaj osećaj kada vam se pruži prilika da se iživljavate nad nekim, bez izgleda da vam taj može uzvratiti. E, tako je Miloš uspeo da pobije svakoga ko mu je došao pod ruku, a za koga je procenio da mu je makar nekad rekao neko slovo iza leđa. To mu je verovatno bila i poslednja želja, jer je naredne godine otegao papke.Mihailo Obrenović
Zahvaljujući onom spomeniku u centru Beograda, koga zovu konj (pri čemu nije Mihailo konj), mnogi znaju podosta o ovom vladaru- čuli su da je pokupio neke ključeve od Turaka i da su ga koknuli u Topčideru (iako je zapravo reč o Košutnjaku). O čemu se zapravo radi?
Milošev mlađi sin je došao na vlast tako što ga je posrao golub. Naime, Milošev prvorođeni sin- Milan- bio je imenovan za kneza kada su mu taticu poslali u dijasporu, ali je posle nepunih mesec dana otišao kod Sv. Petra na konstultacije, i nije se vratio. Bilo kako bilo, Mihailo je seo na kneževski presto i pokušao da stegne kaiš poput Miloša. Bezuspešno. Uskoro je i sam kupio kartu za skelu i kočije do Beča. Dvadeset godina kasnije, kada se ispodešavalo sve o čemu sam pričao u prvom delu ove defke, Mihailo je mogao mirne glave da se uvali u presto- koji je doduše još uvek bio kneževski i drveni.
I Mihailo je, kao i ćale mu, preferirao diplomatiju, ali je umeo da koristi i silu. Primera radi, kada su Turci ranili (a ne ubili, kako je posle to preuveličano!) srpskog klinca kod Čukur česme, izbio je ustanak u samom Beogradu, pa je pašina vojska počela topovima da bombarduje grad (prvo od šurnaest bombardovanja najbombardovanije prestonice u Jevropi). Mihailo je sve iz Mačve, gde je bio na bleji sa Vukom Karadžićem, dovukao naoružanje i primirio Turke. No, narednih godina, sve se svelo na pregovore. Posle pola decenije, otputovao je u Istanbul i dogovorio: Turci će simbolično predati ključeve svih gradova u Srbiji Srbima, a potom spakovati kofere. U Srbiji najzad više nije bilo Turaka. Ali, ostao je jedan problem: Turci i Srbi su na različitim mestima zamišljali gde se završava Srbija, a gde počinje Turska (konkretno, Srpski bermudski trougao je još uvek bio pod Turcima). Osim toga, ni jedna zemlja nije priznala Srbiju kao nezavisnu državu, niti ju je crtala na mapama izvan Osmanskog carstva. "E, a ko će sada o tome da misli?", reče Mihailo, pripremajući se za slobodno popodne u Košutnjaku sa svojom ljubavnicom i prijateljima.
No o tome šta je bilo posle ovog izleta, u narednom delu.
Epitet rezervisan za nadljudska bica (iskljucujuci ona anticka).
Covek kao nesavrseno bice ne moze biti bezgresan pred Bogom, a posebno ne pred SAOBRACAJCEM.
Saobracajac u rutinskoj kontroli zaustavlja unapred dokazanog gresnika.
Saobracajac: Dobar dan, Vasu vozacku dozvolu i licnu kartu molicu.
Gresnik: (Pokunjeno i ponizno izlazeci pred saobracajcev strasni sud pruza vozacku i licnu) Izvolite gospodine.
Saobracajac: (Pocinje da se obraca gresniku koristeci njegovo licno ime kako bi potonji spustio svoj gard i opustio se) Vuce, brzo ste vozili.
Gresnik: Ali nisam, sve vreme idem 40, kao po ogranicenju.
Saobracajac: Da, da, dobro, samo da proverim da li ste sigurni, ali zato sigurno niste vezali pojas.
Gresnik: Kako nisam, odvezao sam pojas tek kad sam se zaustavio, jos se moze videti na mojoj majici gde je pojas bio, evo vidite kako mi je ovde sve izguzvano.
Saobracajac: Aha, vazi, a gde Vam je prva pomoc.
Gresnik: (Gresnik otvara gepek i pocinje da nabraja) Evo, izvolite, pogledajte, tu je prva pomoc, trougao, dizalica, rezervna guma, itd.
Saobracajac: Da, dobro, sve to izgleda u redu, a da li Vi znate da koristite prvu pomoc.
Gresnik: Da, zavrsio sam medicinu, radio sam u Urgentnom tri godine, bio sam u mladjim danima clan tima Crvenog krsta Zvezdara sa kojim smo osvojili zlato na svetskom prvenstvu u pruzanju prve pomoci.
Saobracajac: U redu, a vidim i plin ste ugradili, imate li atest za njega.
Gresnik: Da, izvolite, tu je atest i za plin i za kuku, potvrda sa poslednjeg tehnickog pregleda, a i auto je jos u garanciji, kupio sam ga novog pre tri meseca.
Saobracajac: Dobro bre, sta si navalio sa tom papirologijom, samo pitam, ionako cu da ti pisem kaznu za prljave tablice, zaustavio sam te pored bare, i par kapljica je prsnulo, evo, ovde se, na primer, uopste ne vidi da li je ovo trojka ili osmica.
Gresnik: Ali, ali... pa Vi ste me zaustavili.. ovaj... bilo je cisto...
Saobracajac: Naravno, pisem ti i kaznu sto me zavlacis da si bezgresni vozac, evo j...m se sa tobom vec 20 minuta.
Gresnik: Ali... molim Vas... ja nisam hteo...
Saobracajac: Dakle, ometanje sluzbenog lica u vrsenju duznosti...
Gresnik: (Jecajuci) Molim Vas, ali nisam nista uradio... imam zenu i decu i psa... mozemo li da se dogovorimo nesto...
Saobracajac: I pokusaj podmicivanja...
Gresnik: Ali, molim Vas...smrc..smrc
Dobro je da sad u zatvoru imaju internet, pa mogu da vam napisem epilog ove price, koja je jos dugo trajala. Zaista su bili fini, eto, shvatio sam da sam pogresio, a i gospodin sudija je zaista bio blag prema meni, eto u zatvoru cu biti samo tri godine, deca mi nece previse porasti u medjuvremenu, a zena ce mi valjda biti verna. Naravno, naknadno je zapisnikom utvrdjeno i da sam vozio 130, da sam srusio semafor, da sam udario u kolonu ljudi koji su ispracali jednu gospodju na poslednji pocinak, naravno, za babu je utvrdjeno da je ta cetiri dana bila samo klinicki mrtva i da sam je ja zapravo dokrajcio. Ali srecan sam jer me onaj sudija sad dobro zna, sigurno ce mi dati neki popust, a i kazu da su sezdesete godine najbolje godine zivota, te se ne kajem, osim sto sam mucio onog finog gospodina koji je sve vreme bio u pravu i ovom prilikom mu se izvinjavam za svoje postupke. Zaista izvinite, ZIVELA NARODNA MILICIJA, POSEBNO NJEN ODSEK ZA KONTROLU SAOBRACAJA.
PAZARAC(22.12.-21.01.):
Rođeni u ovom znaku ne vole sredinu. Ili su skromni, dobri ljudi, ili teže ka ostvarivanju bogatstva. Snalažljivi trgovci u oba slučaja. Prodaju ti za čas dva broja veće patike, ti im budeš zahvalan, osjećaš se kao faca, i daš pare unaprijed za još jedan par. Može i na veresiju. Vole modu. Ne vole modu prošle sezone. Vole Samsung uređaje bez ruba(edge). Imaju NP registracije plus broj. Slažu se sa rođenima u znaku Konobarice. Ne vole knjige, bosanske ćevape, Tutince i rođene u znaku Žare i Goci. Njihov simbol je troduplo slovo P, izvezeno zlatnim koncem(Philipp Plein Pazarac).
edit-dodatak: Pazarac ne mari za privatni konkurs, jer je na ženu. Ni za drugi. Ni za treći od bau-firme. Firma je na amidži, a stan na tašti. Ima brata u svakoj evropskoj metropoli.
BAUŠTELAC(22.01.-21.02.):
Ove osobe često najebu. Iako čvrstog karaktera u poslu, imaju svoje poroke. Često samci, pa sve što zarade, ostave petkom u obližnjoj kafani, jer misle da konobarica ima pik na njih. I tako mjesecima. Neće da shvati da konobaricu guzi neki firmaš sa X-peticom, koji je pokupi iza ćoška, nakon što ona izbroji Bauštelčev bakšiš. Kad shvati da će ostati suvog spolovila, ogovara je, pričajući da je teška kurva. Druga verzija Bauštelca sjedi u kladionici i još rijeđe trti. Kad dobije tiket, ide u studio "Ming-Ling", i jebe bubuljičavu Tajlanđanku za trideset eura. Na poslu sutradan laže kako mu je bilo super, iako nije svršio, i kako mu je kurva dala privatni broj telefona. Slaže se sa znakom Žare i Goci, a ne podnosi se sa Firmašem. Njihov simbol je sintetička majica sa V-izrezom.
KONOBARICA(22.02.-21.03.):
Rođeni u znaku konobarice su prepuni avanturističkog duha. Skloni sujevjerju i misticizmu, osim kad naiđe vidovita Ciganka, koju tada ismijavaju. Najčešće razvedena, preko 25 godina, sa djetetom "dole", zbog kojeg radi, jer kako kaže, ne voli da čisti švapska govna, a i bolja je para u kafani. Ili pak mlađa, stalno okružena muškarcima sumnjivog morala, ne vara dečka, nedaj bože je l', to radi jer ne može naći bolji posao, a i što da ne spoji izlaske i novac, a pušenje u BMW-u prije spavanja nije prevara. Slaže se sa svim znakovima i podznakovima, osim Bauštelca, a njen simbol je ljubavni par, Albanac i Slovakinja.
POŽAREVČANIN(22.03.-21.04.): nema opisa
FIRMAŠ(22.04.-21.05.):
Njihov zaštitnik je kreditni institut "Stefan & Meri". Vole da riskiraju. Odlikuje ih snalažljivost u neplaćanju redovnih radničkih plata, te u organizovanju skupih motornih vozila na "lizing". Ne podnose drugačije od njih, pa se uglavnom grupišu. Njihov moto je "šta će ti stotka za djecu, kad meni treba za dvije pjesme uživo". Nevole Bauštelca, plaćanje Krankenkasse, a slažu se sa Gošom Prevarom i Selfie-Boemom.
Njihov simbol je "kleiner brauner" i ispružen mali prst.
CIGANIN(22.05.-21.06.):
Izrazito osjećajne osobe, sklone depresiji, ukoliko im ponestane Asbacha. Inače vesele i snalažljive. Ovo je najsujevjerniji znak. Štede mjesecima da bi platili veselje, na kojem onda sve pare daju na armuniku i ćemane. Za razliku od rođenih u znaku Vlauca, ovi znakovi se tada iskreno, i iz duše izvesele. Psuju majku jedni drugima na youtube, jer se ne slažu oko toga, ko je bolji, Aca Čergar ili Dejan Kostić. Po mišljenju naše redakcije, Kostić je ispao šupak jer je upao Čergaru u foršpil kad su svirali zajedno, a Čergar ionako jede govna sa predugim improvizacijama. Skala gore-dole. Mrš u kurac!
Slažu se sa osobama u znaku Žare i Goci, Bauštelcem, Konobaricom, mrze Vlaucu, a njihov simbol je, u zavisnosti od plemena, "GRAND-sala", "Kazablanka" ili autoplac u 21. Bezirku.
VLAUCA(22.06.-21.07.):
Najvrijedniji znak u našem horoskopu. Ujedno i najštedljiviji. Voli cvijeće žute boje, kao npr. suncokret. Voli zlatno prstenje. Ponosi se srpskim rodom i hrvatskom domovinom. Ček, ... ne, ...to je bio Nikola Tesla, koji također rođen u ovom znaku(10.07.). Radi više poslova odjedno i to voli da pokaže statusnim-simbolima, poput zlatnog lava koji ubija zlatnog tigra na zlatnoj Versace-ogradi. Sa muzičarima se prije veselja dogovara oko kasnijeg vraćanja bačenog bakšiša, da se trotz raskoši ne ugrozi zidanje petog sprata na njegovom domu. Ne podnosi pijanice, raspikuće i nevjerne žene. Slaže se sa rođenima u znaku firmaša. Njegov simbol je žuta, na dva sata iznajmljena, dugačka limuzina marke "Hummer".
CAFE-CREAM(22.07.-21.08.):
Ovaj znak odaje najveće poštovanje svom zdravlju i izgledu. Samoprozvana elita i nešto kao metroseksualni-htio bih biti-mangup. Još-ne vegan ili vegetarijanac, jer potomak balkanskih mesoždera, ipak pazi šta će tokom radne nedjelje pojesti, ne bi li što manje uvlačio stomak prilikom ulaska vikendom u najpopularnije bečke fancy klubove. Ukoliko ne diže ruke u trećoj generaciji na "sve je postalo pepeo i dim", svoje vrijeme provodi sa istomišljenicima istih frizura, najčešće u "Fit-Inn-u"- Ottakringerstraße, te u solariumima sa prefiksom "turbo", "turbo-max", "turbo-turbo-pharaone", itd., slušajući na mp3-playeru i Dr.Dre "beat" slušalicama turbo-folk. Odlično se slaže sa Vlaucom, ne podnosi Bauštelca i Ciganina, a njegovi simboli su očev Audi A6, Rasta i Ana Nikolić, te maslinovo ulje, te majica na bretele.
GOŠA PREVARA(22.08.-21.09.):
Jedan od najtajantstvenijih znakova. Bečki Džejms Bond nula, nula, nula. Svuda ga ima, a niko ne zna gdje stanuje, za što postoji debeo razlog. Naime, ovaj znak je sklon upućivanju neistine sagovornicima. On vreba friško meso u gradu, naivne bauštelce, konobarice, osobe koje ne vladaju njemačkim jezikom, birokratijom, te im obećava šarenu lažu, poput sređene A2 diplome, bugarskih papira, mađarskog pasoša, sređenog stana, te raznih drugih bajki, za koje se dobroćudni naivac može uhvatiti. Naravno, traži jedan dio para unaprijed, a potom se pravda još većim bajkama ili se jednostavno ispari, kao prdež-mamurac.
Slaže se sa Selfie-Boemom, Cafe Cream, mrzi Bauštelca, Konobaricu i obećanu riječ. Simboli su mu tašna-aktovka i Baron iz filma "Kad porastem biću Kengur".
PAPIROLOVAC-OPTIMISTA(22.09.-21.10.):
Znak sklon optimizmu i u najtežim trenucima. Muzički jako nadaren. Kao Vojvođanin, on vlada svojim emocijama poput hladnog špricera, ne shvatajući realnost oko njega. Svoju pozitivnost projicira na druge, pa nerijetko uspjeva u svojim namjerama. Ne kao drugi, zabrinuti i uspaničeni, on zamišlja već čim uđe na teritoriju EU, kako će naguziti debelu Švabicu i sa njom opušteno provesti pet godina, a potom dovesti familiju. Ženi će reći da ju je platio, a da ga muči CIA da joj sve prizna, ...neće ništa reći, ...jer mu je mrsko. Slaže se sa svim znakovima. Njegov moto je "daće bog", a simbol mu je jezero Balaton.
ŽARE i GOCI(22.10.-21.11.):
Teška dobričina od horoskopskog znaka. Kao od brda odvaljen, zdrav, pije, puši, a ima sve zube, koje mu čuva vedri duh. Mrzi drogu i malo pivo podjednako. Tuguje za rodnom grudom i zlom sudbinom što ga natjera da zatvara kafane u tuđini. Kad ga pitaš što se ne vrati, kaže "idupičkumaternu, vrati se ti". Kad si njegovog mišljenja, voli te k'o brata, grli te, tjera da pjevaš i časti sve redom. Ako se ne slažeš "šnjim", onda ga nisi dostojan, nisi "čojk", a iza leđa si ponekad šupak i peder. Njegov moto je "eeeeeepaaaa", "ojhaaaa" ili "držse mala držse", slaže se sa Konobaricom i Bauštelcem. Ne podnosi Pazarca, ne podnosi kad neko pije na crtu pa ne plati. Simboli su mu tespih, tetovaža manastira Ostrog ili krunica svetog Ante, u zavisnosti od plemena.
SELFIE BOEM(22.11.-21.12.):
Umjetnička duša željna pažnje. Voli napredak i tehniku i stavlja je ispred duhovnih vrijednosti. Uvijek opremljen najnovijim inovacijama, u kući i u džepu. Jako komunikativan znak, naročito preko društvenih mreža. Pazi veoma na higijenu. Ali ne kao Cafe Cream, ovom znaku je više bitan izgled na društvenim mrežama, nego uživo. Legenda kaže da se ovakve osobe mogu naći i van Beča. Voli da fotografiše naručeno piće, najradije kantu Red Bulla s ledom, kantu s Vodkom, kantu sa Heinekenom, ...uglavnom naručuje na kantu. Kad kanta opremljena vatrometom stigne na sto, ovaj znak se naglo oraspoloži, slika kantu iz svih uglova, onda sebe, onda sebe sa pićem, onda sebe i društvo sa pićem, onda sve to objavi munjevito na Instagramu i Fejsu, zatim se opet smrkne, skloni kes, i nastavi čeprkati po mobilnom uređaju. Sa ovim znakom je provod zagarantovan. Super se slaže sa Cafe Cream, iako ga ovaj ogovara. Također se slaže sa Vlaucom. Ovi znakovi su u astrološkom smislu čak u srodstvu. Ne podnosi rođene u znaku Žara i Gocija, te Pazarca, unatoč sličnim karakteristikama. Njihov moto je "samo jednom se živi", a njihov simbol je japanski turista iz Fukušime.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5, 6)
I, eto, prošlog puta stigoh sa ovom epopejom do dela kada je Srbija napokon oslobodila sve teritorije koje je smatrala svojim, i još se pripremala za ujedinjenje sa Crnom Gorom i svima koji to budu želeli. No, ne lezi vraže!
Srpska vlada nije bila blesava: kada vam neko duž granice gomila trupe, koje pritom povremeno pucaju po vašoj pograničnoj straži, normalno je da preti da izbije (još jedan) rat. Jedino što su Pašić i ekipa mogli da urade, jeste da ne daju nikakav povod. No, baš kao što ni na stadionu vođe navijača ne mogu da kontrolišu sve budale koje bi sudiju i protivničke igrače gađale novčićima, mobilnim i upaljačima (zbog čega voljeni klubovi moraju da plaćaju visoke kazne), tako ni srpska vlada nije mogla da kontroliše sve svoje građane. A naročito ne Srbe izvan Srbije.
Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.*
Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.
