Osnovni aksiom funkcionisanja srpske nam države, posebno u odnosu vlasti prema običnim smrtnicima.
Originalno, sam izraz prejebotina je označavao zajeb nekoga na posebno kvaran i ciničan način i poreklom je sa juga Srbije. Prejebotina se najčešće vezuje za malverzacije finansijske prirode (naplatiti/zakinuti nekome nešto na šta nemate prava ni osnova ili nafilovati i uvećati račun preko mere, a bez osnova), ali to zaista nije presudno. Najčešće i nije; najčešće se sprovodi čisto da bi se neko kinjio, ponizio na posebno nizak i pokvaren način, a zarad nekog unutrašnjeg perverznog zadovoljstva i podsmeha. Sitno zadovoljstvo moralnih nakaza. Kinta preko toga je čist bonus.
U jako retkim slučajevima, prejebotina može biti i deo šale. Ne preterano suptilne i smešne, ali i tako može da se tumači.
Jedini problem sa prejebotinom jeste što često ume da se okrene protiv onoga ko se njome služi.
Novokomponovane nam vlasti su našle ogroman potencijal u prejebotini, te su je uvele u "sve pore našeg društva". Kad je protiv naroda, naglašavam još jednom.
- Otvorom ovu sednicu vlode do ozbiljno rozmotrimo sve probleme koji držovu pritiskoju. Izvolite.
- Pod 1, imamo problem sa bankama koje se žale na klijente...
- O, svošto! Jesmo bonkoma dozvolili onu prejebotinu so noploćivanjem troškovo no koje nemoju provo?!
-E, baš to! Opasuljila se ova stoka od naroda, pa sad masovno tuže banke i cepaju ih na sudu, pa banke plaćaju odštete... To onda povlači i problem 2: preopterećenost sudova besmislenim tužbama gde neko traži da mu se vrati ukradeno.
- Gospode! Moro se tome stoti no put! Novo prejebotino! Noprovi do je nemoguće ili neisplotivo tužiti bonke. Istovremeno, to će smonjiti opterećenost sudovo.
- Rešeno! Sad, sledeći problem... Da se pretvaramo kod EU da nešto radimo... Zakon o rodno osetljivim imenicama i zamenicama...
- Do se uvede odmoh! I do nodrljo svoko ko ne koristi! Kozne ogromne!
- Ovaj... Neće li to povećati opterećenost sudova? Mislim, ako na sudu zaglavi svako kome se omakne pogrešna zamenica, malopre smo pričali o besmislenim sporovima...
- Mo, nemo šonse! To još jedno prejebotino, vrh! Koko bi to uticolo no sud?! Niđe veze... I nemoj više o tim glupostoma do mlotiš, žurimo, reko šef da moro toko! I još brže moromo jer se lodi prosetina, o on nervozon jer opet moroo grošok pred komeromo do jede! I nemoj više tokve gluposti do nom serviroš o tome do je nešto kod nos kontrodiktorno! Inoče letiš odovde! Imo te otresemo ko slinu!
Da je Stoker kojim slučajem ostavio ''u životu'' grofa Drakulu i pustio ga da ''živi'' svoj život sa svojom izabaranicom Minom, reinkarnacijom svoje nekadašnje ljubavi zbog čije smrti se i odrekao hrišćanstava i okrenuo demonskim silama, pitanje je kako bi gospodin grof uopšte i funkcionisao u modernom društvu i braku.
XXI vek, prošla su vremena noblesa i plemića, stare aristokratske porodice gube polako finansijsku moć i uticaj, došlo je doba demokratije. Aristokratija je osuđena na propast, veliki porezi, velika imanja, sve to treba održavati...ekonomska kriza nije zaobišla nikog, osim možda Gejtsa. Samo kinta i pametna ulaganja u siguran biznis čupaju stvari iz govana, a od stare slave se danas ne živi. A kako će pak Vlad Cepeš III i supruga Mina da prežive globalizaciju i praćenje trendova kad ne smeju da se pojavljuju na VIP skupovima i javnim promocijama kada su vampiri, proklete duše osuđene na večnost i tamu. Ehej! Večnost! Jebem ti ja taj neživot što ga živiš, makar bio i večan.
Drakulin zamak, malo posle ponoći.
- Mina dušo, ovako više ne ide. Ja ću da ubijem tebe, a posle i sebe.
- Ju Vlado ljubavi! Pa svaka ljubav naiđe na kamen spoticanja u određenemom trenutku. Prebrodićemo i ovo. Pa preživeli smo tiraniju Čaušeskog, ulazak u EU, biće bolje, sigurna sam u to...Nemoj tako Vlajče, ljubavi moja jedina...
- A sad sam ti ljubav, a? A što mi nisi dala mrs cca trijes' godina, to ništa, a?
- I ja sam malo izfrustrirana, nije mi do toga...
- Pa sigurno kad si se ugojila 30 kg, kravo jedna debela! Samo se kljukaš turistima i nadrogiranim tinejdžerima, jebali te oni da te jebu! Iskuliraj malo, džogiraj, leti po mesečini, radi neke pičke materine! Aktiviraj se malo, ne radiš ništa, samo šljokaš! I gledaš one turske serije! Pa zar sam se ja zato borio protiv Turaka, majke ima ga! Znam, svete mi se ovako, preko Gumuša i Šeherezade! A termin kad i Liga Šampiona! Da sam znao da će posle sto godina braka biti ovako, oženio bih Lusi, iaonako je bila bolja čkapi od tebe. A trsila se...Ojsa! Ili još bolje, pustio bih Van Helsinga da mi podari večni mir...Uf, kako sam se zajebao samo...
- ....Ti mene više ne voliš...(plače) buuhaaaaaa!
- ....Nemoj ljubavi, volim te ja...samo sam malo prs'o...Oprosti mi, Mina, ljubavi moja jedina....(francuski poljubac)...U majke im ga sponabutam! Sad našli da isključe struju! Tačno prvog i to u ponoć! Aaaaaa, jebem te neživote...daj mi krs' da se roknem u srce!
O spoljnjoj politici, srpskom selu, teorijama o podjeli vlasti i Konuzinu....
MJESTO: Studentski dom, druge ili neke jos gore kategorije, koji ima spratna wc-a pa su ljudi jako povezani i upućeni jedni na druge
VRIJEME: Oko 9 sati uveče, nakon unistenih par tegli ajvara, pola kila kajmaka i sve ostele hrane koju domaćin nesebično dijeli...pa se preslo na sljive i jabuke za koje niko nije mario u pocetku
UČESNICI: 10ak ljudi koji nisu najbolji drugovi(jer bi inače presli na rakiju, analizu domskih riba i prepričavanje anegdota iz pijanih godina u domu)
1. Domaćin, legedna i momak prava ljudskovina sto je i jasno s obzirom na nesebično pozivanje raznih likova da unistavaju majkinu zimnicu...
2. Cimer 1, lik sa par neviđeno teskih ispita do kraja, osmogodišnjim iskustvom življenje u domu, sit takvih priča ali medicinski zavistan od druženja po sobama
2. Cimer 2, iz Lebane, nije mnogo jeo, nece on sad da se svađa i ulazi u priču ali ima u ormaru neku kesu sa kiflicama pa pažljivo stražari u strahu od i dalje gladne mase
3. Apsolvent FPN-a, bio na par seminara, od skoro član SPS-a misli da je smeker i faca
4. Brucoškinja FPN-a, počela da čita Platona, osnovna rečenica ,, Pa ja imam svoje mišljenje ne moram da se slažem sa tobom,, al što ima sise..pa jos na izvolte
5. Drug iz Zrenjanina, patriota ali ipak smatra da Vojvodina ne treba bas toliko da izdržava Srbiju
6. Drugarica iz Sumadije, tek veceras saznala da preko Drine živi milion Srba, odusevljena
7. Žena tvog života, prelijepa, predivno obučena, osmjeh vrijedan školarine koju ne znaš kako ćeš da nađeš i apsolventske ekskurzije zajedno, i prvi put je vidiš, drugarica od drugarice, nova u domu, od veceras osim piva imas jos jedan razlog postojanja
8. Drug iz Trebinja, čvrst stav o zajednici srpskih zemalja, srpskom Dubrovniku i Skadru, glasa za DSS mana mu je što ulazi u svaku raspavu sa gore pomenutim
9. Lik iz doma koji nema pojma o istoriji, biologiji, muzičkom, fizičkom al što oce da tvrdi i da argumentuje, ni sam sebi ne vjeruje koliko lupa..
10.Radikalni LDP-ovac, EU= med i mlijeko, od svih traži da mu ne diraju pravo da bude individua, slobodoumnik, filantrop i da se svi pomalo pokaju zbog Srebrenice iako je većina '95 plakala svakog jutra pred odlazak u vrtić
11. Ti, ne pričaš mnogo, koliko možeš pristojno zajebavaš ove smarače, baciš neki rijedak istorijski podatak ili čak izmisliš nešto, osnovni cilj da se svidiš ženi svog života čak ni sise od brucoškinje ne skreću tvoju pažnju sa... pokusavas da baciš smešak, svakih pet minuta se mrštiš i pitaš se ima li dečka, pokušavaš da budeš neviđeno kul i razmišljaš kako da sjedneš pored ili naspram nje jer je to mjesto na kom si ubedljivo najgore moguće za uspostavljanje svakog dijaloga
EPILOG: Naravno da pojma nemas ni o samoj raspravi ni o zaključcima, vjerovatno se niko ni sa kim nije složio, ti si razmijenio par rečenica sa ženom svog života, oduševljenje, cura se čak i nasmijala na jednu od tri fore koje si bacio.. kada je ona izašla iz sobe otisao si na pivo ispred doma sa drugovima:
Drugovi: Pa đe si ti magarče, fali nam 220 dinara za jos tri dvolitarke??!
Ti: Ma bila domaska rasprava kod Saše u sobi...
Drugovi: Ti si stvarno prso, šta ćeš tamo? Mi snimamo ribe već pola sata..
Ti: Ma zaljubio sam se ne pitaj, tek dosla u dom, u brate..
Drugovi: Aaa joj, ajde da te krene! Pa da te ne gledamo više po cio dan, mnogo si bre ružan i dosadan!!
Turc. sudija.
Ostatak iz doba vladavine Turaka na ovim prostorima, pravi multipraktik. Osoba koja istovremeno i tuži i sudi. Garant efikasnog sudstva i brzog rešavanja predmeta.
- Otvaram ovo ročište. Predsedavajući sudija, J. Mitić, to jest ja, u slučaju protiv Petra Medića. Tužilac, J. Mitić, to jest ja.
- Čekajte, pa kako sad to, dve funkcije?! Nije li to sukob interesa?
- Ovako, dobili smo kritiku od EU da nam je sudstvo sporo i neefikasno, te stoga smo morali da preduzmemo mere da to popravimo. Ovo je jedna od njih. Uz to, postižemo i značajne uštede jer ne plaćamo dva čoveka. Što se drugog pitanja tiče, ja kao predsedavajući sudija na prigovor tužioca donosim odluku da ovde nema sukoba interesa jer je sve u skladu sa zakonom i uredbama vlade Republike Srbije. Pa, da počnemo.
- Aha. Pa ovako... Od dokaza imam...
- Odbacuju se svi dokazi izneti od strane optuženog kao neverodostojni na veštačenje glavnog forenzičara, to jest mene.
- Uh... Da skratimo. Koliko će sve ovo da me košta?
- Vidi, ako insistiraš na sudskom procesu, tu ima puno papirologije i peripetija te će biti skuplje. E sad, ako se dogovorimo k'o ljudi, ja odbacim predmet pa to rešimo van suda, može biti i brže i jeftinije. Izbegavamo poreze i takse. Naravno, ako rešiš posle da me zavrneš, kontaktiraću glavnog tužioca...
- ... to jest Vas...
- ... tako je, vi'š kako brzo kapiraš... a on će glavnog inspektora, to jest mog sina, i onda može svašta da ispadne.
- Uh, al' ste efikasni, odmah sve rešismo dogovorom.
- Hehehe, ne zovu me džaba Sudija Dred.
Pored značajnog broja standardnih ortodoksnih institucija kao što su Slava, lomljenje česnice ili odlaženje kod tazbine na nedeljni ručak, takođe postoje i brojni drugi rituali koji nisu toliko koncentrisani na prostor unutar granica naše zanimljive zemlje već idu i izvan iste, zahvatajući time mnoge druge narode i narodnosti evropske provinijencije. Jedan od običaja koji povezuju ove dve kategorije jeste i ovaj iz naslova a njegovo drevno poreklo datira još iz slavnih dana srpskog seljakanja u potrazi za hlebom nasušnim i, eventualno, nečim uz. Doduše, niko nije mogao da zna da će se to seljakanje nastaviti i do današnjih dana - a vrlo verovatno i zauvek – ali u namere Svevišnjeg ne treba sumnjati...pa, bar previše.
Elem, kako su se pomenute seobe najčešće kretale u pravcu SEVERA, gde se, je l’ tako, i nalazila ta toliko “obećana zemlja” ( što je svakako još jedan od dokaza večitog srpskog kontriranja konvencionalnom načinu razmišljanja; u ovom slučaju, u pogledu “južnijih, toplijih krajeva” ), susreti sa komšijskom ali i vazda neprijateljski nastrojenom nacijom Šandora, Juliški, Čardaša i Gulaša predstavljali su neminovnost koja je kod predstavnika nebeskog naroda izazivala onu pozitivnu tremu koju, na primer, ima gospodin Aca Lukas pred svoj koncert u dupke punoj Beogradskoj…pardon, “Kombank” Areni. Uostalom, kakvu drugu reakciju i očekivati na tom pragu one “prave” od dveju Evropa, pred tim prvim a ujedno i poslednjim zidom odbrane NJIH od NAS, fantomskoj liniji koja razdvaja “korisnike života” i “korištene od života”, dverima dolce vite koju nudi ta nova Atlantida, zvučnog imena Evropska Unija?
Doduše, to MOŽDA ima neke veze i sa tim što su naši ljudi onako redovno natovareni svim onim što su u datom trenutku posedovali - uz, razume se, nezanemarljivu količinu tegli ajvara, kiselih krastavaca i ljutenice ( bez koje se, realno, nigde i ne ide ) ali i senima predaka zbudženim negde u gepeku ili u krmači ( liberalno lociranoj “između/preko dece” ) - isto tako redovno nailazili i na opšte nerazumevanje strogih pograničnih zakona glede pomenutog sadržaja i konfiskovanje istog od strane brkatih mađarskih carinika brzinom kojom samo još jedan profesor trogodišnje škole može namirisati i apcigovati flašu žestine od ( preglasnog ) društvanceta iz zadnjeg dela autobusa za jebenu Budimpeštu, Prag ili - u slučaju siromašnijih zanata – prokletu Soko-Banju. Ipak, ekskurzija je ekskurzija, ma kud god da se ide. Bilo kako bilo, to „oduzimanje robe“ je Srbima strašno išlo na nerve, pogotovo zbog toga što je najčešće bilo ispraćeno i ponekom kaznom od tri i više nula a to se, uz sav optimizam zbog budućeg gasterbajterskog života, nikako nije moglo prihvatiti mirne duše. Šverc je, naravno, uvek bio primamljiva opcija ali su se Mađari po tom pitanju pokazali kao izvanredno dosetljiva gamad, krv im kolaboracionističku jebem, valjda zbog toga što su i sami nekada bili primorani na isti, ko im kriv što nemaju more. A i znali su s kim imaju posla, realno.
Ipak, Čovek je na kraju krajeva SAMO LJUDSKO BIĆE, pa makar on bio i mađarske nacionalnosti: tek, za samo par planetarno cenjenih nemačkih maraka, cenjena stranka je preko granice mogla da prenese i deset cisterni domaće rakije, sâm Bog zna ( ali i inkriminisani carinik ) koliko šlepera duvana, a cenim da bi propuštena bila i jedna omanja vojna invazija, ukoliko bi to nekome palo na pamet. I - kako to hepiend obično nalaže – od tada pa do danas međ‘ dva komšijska naroda cveta ljubav k‘o livada u proleće, sa slabim izgledima da će ikada uvenuti. Istorija će, ipak, imati poslednju reč; jer, ako su nekada Srbi bili ti koji su branili južne granice izumrle Habzburške monarhije od eventualnih osmanlijskih napada a danas iste prelaze od bujice imigranata čuvaju Mađari, ostaje nam da se nadamo da će, barem za naših života, sličnom logikom izumreti i ta prokleta EU, pa da se konačno okrenemo ka istoku, gde nam srce odistinski i pripada. Valuta će, doduše, biti nešto drugačija. Tamo ćemo ‘mesto markama i evrima plaćati u državnim firmama...
- 1, 2, 1, 2...S, s, s, s...
- Čuju te, budalo, ajd' počni već jednom...
- :khm, khm:...Dragi putnici, uskoro stižemo na granični prelaz Horgoš i mislim da ne treba previše da vam pričam šta to znači. Vi dobro znate da Mađari nemaju ama baš nikakvog razumevanja za vaše liberalno shvatanje prtljažnog prostora i carinskih propisa te vas pitam: hoćete li između sebe da skupite neku pare pa da ih častimo ili ćemo ovde da noćimo? Meni i kolegi je svejedno...
- A kol'ko treba da se dâ, šefe?
- Odrasli pet evra, deca tri...
- Dobro. Eve mojih osam...
- Što osam, čoveče? Ti si sam uš'o u Prokuplju...
- E, toj isto da kažeš i na Mađari ako koj' nešto pita...
Dokaz da se laganje ne isplati. Ne zato što će da te stigne zaslužena kazna ili nešto slično, već prosto zato što taj CV niko i ne čita.
Jedan ortak pomaže drugom da napiše CV:
-Škola?
-Gimnazija...
-Ali čekaj, studirao si ti nešto?
-Ma prava, ali napustio sam posle godinu dana.
-Pa dobro... "Apsolvent pravnog fakulteta". Dobro... Radno iskustvo?
-Radio sam kao konobar godinu dana...
-Ok. "Menadžer u ugostiteljstvu, dve godine". Još?
-Pa ono malo na trafici.
-Dobro, "Komercijalista, godinu dana". Još nešto?
-Jedino ono na splavu što sam par puta radio kao izbacivač sa burazerom...
-Odlično! "Šef obezbeđenja, godinu dana". Ok, jel imaš dozvolu?
-Imam, B kategorije.
-"Posedujem dozvolu B, C i D kategorije."
-Daj bre, šta lupaš više!?
-Ajde ne kenjaj, kao da će neko stvarno da ti traži da voziš autobus, jel si ti normalan?! Poznavanje jezika?
-Pa ono, znam kao engleski... Učio sam u školi i francuski, ali ni tad ga nisam znao, a kamoli sad...
-"Tečno govorim engleski jezik, poznajem francuski." Čekaj, čekaj... "...Ruski i Bugarski."
-E brate, preteruješ!
-Pa što ne pišeš sam kad si tako pametan!? Ruski i bugarski ti je isti kurac ko i srpski, šta tu ima... A može da ti zatreba ako posluju sa Rusima! A Bugari su u EU sada. Mnogo si pglu. Dobro... Poznavanje rada na računaru?
-Pa znam nešto malo Office...
-"Vrhunsko poznavanje rada na računaru." Dobro, evo još ovo, i ovo... Aha, "odgovoran, komunikativan, timski rad, kurac, palac..." Ok! To je to. Šaljem...Kancelarija šefa HR službe:
-Marija!
-Izvolite...
-Ajde proveri mi mejl na tvom kompu, ja ovde igram poker, ne mogu sad da prekidam.
-Važi, šefe... Nema ništa, samo još pedeset CV-a...
-Ništa, odgovori svima da ćemo se javiti... ma u stvari, šta ima da odgovaraš, briši to... i čekaj... evo ti od onog Markovog bolida papiri, nosi dole u računovodstvo da mu otvore radnu knjižicu. I dođi posle ovamo, trebaš mi nešto da mi pomogneš, hehehe...
-Važi šefe, hihihi...
Trenutak koji traje barem godinu dana pred izbore, i u kome sve staje, osim priče i prepucavanja koji su pošteni a koji lopovi. Eh da, tu su i predizborna obećanja, obogaćena optimizmom koji nema pokriće, osim kod stranačkih poslušnika (pa valjda samo jedan dio njih i može očekivati uhljebljenje u nekoj državnoj ustanovi i primati platu koju će mu plaćati onaj veći dio građana i seljaka, putem poreza, PDV-a, i ostalih dažbina i nameta)...
Stan... U njemu porodica od 4 člana. Otac 58 godina, firma u stečaju, radi na crno na gradilištu kada je sezona. Majka 55 godina, firma u stečaju, čuva po kućama starije osobe. Sin 27 godina, nema posao, igra kladionicu. Ćerka 23 godine, studira (obnavlja) 2. godina prava.
Televizor, na njemu vijesti: Predsjednik T..ić odgovara na optužbe opozicije da ne radi u interesu zemlje stavom da je interes Srbije EU, i da ako njega ne izaberu opet, nema ništa ni od Srbije ni od blagostanja. Opozicija na to odgovara da se treba okrenuti majci Rusiji i da je Zapadna Evropa najveće zlo! Treći, 'liberalniji' zalažu se za gej paradu, i tvrde da su im prava ugrožena, ako homo, lezbo, trans i bi ne izađu na ulicu...
Otac: - E majke vam ga spalim kada ćete vi meni povezati onih 10 godina staža pa da idem ko čo'ek u penziju!?
Majka: - Bolje se ti snađi da zaradiš za struju, nego što gledaš njih, lako je njima!
Sin: Ćale, daj neki dinar da odigram kladžu, imam dve dojave iz 2 u 1!
Ćerka: Ćale, daj mi 10 evra da uplatim Krivično, ovaj put polažem sto posto!
Otac (televizoru): E ku*ac bi se vi moj snašli da vam moja familija na vrat legne, 100 programa ni kampanja vam ne bi pomoglo dok vam džepove ne bi izvrnuli!
Cesto koriscen izraz u devedesetim, koriscen kao etiketa za opoziciju koja je bila protiv Milosevica.
A kakva je situacija danas?
Moj komsija daje savrsen odgovor na pitanje, sta je danas "strani placenik''. Kao i svaki patriota, moj komsija mrzi EU, sadasnju vlast, NATO i sve sto asocira na zapad i njihove sluge. To bi bilo ok da on ne radi kao trgovacki putnik u jednoj firmi koja potice iz zemlje koja indirektno ima pretenzije na deo nase teritorije posredstvom manjine koja zivi ovde.
Dakle, on zarad solidne platice, godinama unazad uvaljuje jeftine proizvode tudje ekonomije, jacajuci na taj nacin tudju ekonomiju i drzavu koja opet finansira delovanje protiv nase drzave,i istovremeno gusi domace proizvodjace iste te robe, cineci tako dvostruko zlo nasem narodu, zarad male licne koristi- znaci da je "strani placenik'.
Naravno da on toga nije svestan, toga nisu svesni ni oni klinci koji porazbijase pola grada u nedelju, misleci da su nacinili stetu zapadnoj ekonomiji ako su razbili izlog nekog restorana - nisu svesni da ce izlog platiti njihovi roditelji kroz poreze,Nisu ni svesni ni da ce strana ekonomija na istoj toj razbijackoj skupini klinaca koja pusi njihove cigarete, i pije njihovu kolu za mesec dana zaraditi ne samo za izlog, vec i za nov restoran. Naravno za distribuciju tih proizvoda do patriota pobrinuce se strani placenici, ops, htedoh reci trgovacki putnici stranih firmi.
Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.
Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.
Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,
Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.
Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana.
Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee!
Ivica Dačić: Šta je bre?
Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah!
Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi?
Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd.
Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most?
Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba?
Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj.
Boris Tadić: Đilas!
Džilas: Reci gazda.
Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan.
Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja.
Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški.
Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca.
Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to.
Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju.
Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU.
Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno.
Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori.
Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe...
Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.
08:00 Planirani polazak autobusa.
08:17 Stvarni polazak autobusa. Vozača: 1, putnika: 46.
08:18 Autobus prekida proceduru izlaska iz stanice da bi se vratio po putnike koji i dalje puše na peronu.
08:25 Izlazak iz stanice. Vozača: 2, putnika: 57.
08:26 Neko iz sredine viče: “Majstore, kaće puš-pauza?”.
09:01 Zadnji deo autobusa počinje glasno da komentariše očigledno nepostojanje iste i preti da će se ubuduće voziti drugim prevoznikom ( iako isti i ne postoji ).
09:14 Prvi pokušaj steltnog purnjanja u kenjari na srednjim vratima. Putna pravila nalažu da se pomenuti sanitarni objekat zaključa, što dobro šoferi i čine i to u dužini kompletnog trajanja puta.
09:34 Rendom baba se žali da ne može da diše na šta izvršioci putne usluge odgovaraju puštanjem klime. Ona, pak, uporno tvrdi da bi joj samo i isključivo jedna cigareta pročistila pluća a ne “to njojzino sokoćalo”. Sa njom se slaže i većina ostalih putnika.
09:46 Beba od 6 meseci glasno plače. Mlada mama konstatuje miomirisno stanje svog deteta ali ne preduzima ništa.
09:47 Pomenuti miomiris dospeva do prednjeg dela autobusa i, kako ljudi okolo polako počinju da padaju sa svojih sedišta, vozač je prinuđen da po prvi put zaustavi autobus.
09:53 Autobus staje na obližnjem parkingu i, iako je preko razglasa zamoljeno da se iz istog ne izlazi jer će se put ubrzo nastaviti, svi izlaze napolje i grozničavo pale. Mlada mama prva među jednakima. Utrošenih cigareta – 49.
10:08 Nastavak puta, raspoloženje vidno popravljeno, jede se.
10:34 Komentar nakazno debelog gospodina “da bi mu sad prijala jedna cigara” nailazi na opšte odobravanje svih prisutnih. Staje se po drugi put. Utrošenih cigareta – 56.
11:58 Neki su bili spavali tokom poslednje pauze, autobus ponovo staje. Cigareta – 62.
12:31 Dolazak u Kuršumliju, ulaze novi putnici. Obnavljaju se zalihe. Cigareta – 78.
13:19 Puš-pauza da bi novi putnici nadoknadili izgubljeno. Puše i stari.
14:12 AMSS preko lokalnog radija upozorava sve učesnike u saobraćaju na pojavu misterioznog dima na putu. Autobus staje da izvidi situaciju. Interesantno, ali pomenuti fenomen se proteže u nedogled IZA vozila, dok je ISPRED istog vidljivost perfektna. Dobra vest je već tradicionalno proslavljena obilnom konzumacijom duvana. Total score – 122.
15:01 Umrla ona baba što se žalila da ne mož’ da diše. Iako je već bila pripremila cigaretu u džepu, nije, sirota, dočekala još jednu pauzu da je zapali. Amin, jebiga.
15:13 Improvizovana komemoracija na obližnjem parkingu, puši se za dušu pokojnice. Zapaljenih sveća – 1, zapaljenih cigareta – 159.
...
17:58 Puši se i u autobusu. Diše se punim plućima.
...
21:00 Beograd...valjda. Vrši se primopredaja paketa i krmači, uživa se u večernjem purnjanju sa rođacima nastanjenim u istom. Vreme polaska nije specificirano.
...
23:14 Negde u Vojvodini...valjda. Polako počinju da se akumuliraju puš-pauze zbog predstojećeg čekanja na grani. Izražava se nepodeljena mržnja prema severnim komšijama.
...
03:29 Šofer začadio u sanitetskoj jedinici na srednjim vratima. “Alal vera!” neko viče i otvara novu paklicu.
...
08:00 Tempirani dolazak na mađarsku granicu. Smenu preuzima šoferska veza, Laslo, koji zadovoljno trlja ruke. Na retoričko pitanje “Ima li neko nešto da prijavi?Alkohol?Cigarete?” svi kolektivno odmahuju glavama jedva i videći uvaženog gospodina carinika od dima. Izvršena je tradicionalna primopredaja koverte i put može da se nastavi.
08:26 Prva puš-pauza unutar EU. Purnja se na posebno bezobrazan način. Naš statističar je zabeležio sledeću cifru - 247.
...
11:67 Pućka i ona beba što je plakala na 09:46. Mlada mama je posmatra sa ponosom i briše suze radosnice. “Alal vera!” viče sad neko drugi i otvara novi boks “WalterWolf-a”.
...
13:08 Puca zadnja desna guma na autobusu. Putnici prelaze da gase cigarete na preostalih pet.
...
15:38 Dopuna goriva na “Ökö” pumpi. Nakon 15 minuta autobus nastavlja dalje.
15:54 “Ökö” pumpa leti u vazduh. Kasnija istraga će utvrditi da je razlog tome bilo 47 nedovoljno ugašenih cigareta različitih sorti i dužina.
...
16:12 Uporno udvaranje mladog Roma mladoj mami - koje je počelo još u Prokuplju, bajdvej - konačno je urodilo plodom. Mlada mama puši, ali ovoga puta NE cigaretu...
...
20:47 Dolazak u Klagenfurt, Austrija. Iz prtljažnika se izbacuju koferi, krmače i budući radnici na crno. Konačni bilans puta – vozača:2, putnika:78, ćelija raka:”system overload”, ozonskih rupa:1. Beba, mlada mama i mladi Rom zagrljeni odlaze u sumrak. Svo troje puše, naravno...
English - I love you
Afrikaans - Ek het jou lief
Albanian - Te dua
Arabic - Ana behibak (to male)
Armenian - Yes kez sirumem
Bambara - M'bi fe
Bengali - Ami tomake bhalobashi
Belarusian - Ya tabe kahayu
Bisaya - Nahigugma ako kanimo
Bulgarian - Obicham te
Cambodian - Soro lahn nhee ah
Catalan - T'estimo
Cherokee - Tsi ge yu i
Cheyenne - Ne mohotatse
Chichewa - Ndimakukonda
Chinese
Cantonese - Ngo oiy ney a
Mandarin - Wo ai ni
Comanche - U kamakutu nu
Corsican - Ti tengu caru
Cree - Kisakihitin
Creol - Mi aime jou
Croatian - Volim te
Czech - Miluji te
Danish - Jeg Elsker Dig
Dutch - Ik hou van jou
Elvish - Amin mela lle
Esperanto - Mi amas vin
Estonian - Ma armastan sind
Ethiopian - Afgreki'
Faroese - Eg elski teg
Farsi - Doset daram
Filipino - Mahal kita
Finnish - Mina rakastan sinua
French - Je t'aime, Je t'adore
Frisian - Ik hald fan dy
Gaelic - Ta gra agam ort
Georgian - Mikvarhar
German - Ich liebe dich
Greek - S'agapo
Gujarati - Hoo thunay prem karoo choo
Hiligaynon - Palangga ko ikaw
Hawaiian - Aloha Au Ia`oe
Hebrew - ani ohev otach
Hiligaynon - Guina higugma ko ikaw
Hindi - Hum Tumhe Pyar Karte hae
Hmong - Kuv hlub koj
Hopi - Nu' umi unangwa'ta
Hungarian - Szeretlek
Icelandic - Eg elska tig
Ilonggo - Palangga ko ikaw
Indonesian - Saya cinta padamu
Inuit - Negligevapse
Irish - Taim i' ngra leat
Italian - Ti amo
Japanese - Aishiteru or Anata ga daisuki desu
Kannada - Naanu ninna preetisuttene
Kapampangan - Kaluguran daka
Kiswahili - Nakupenda
Konkani - Tu magel moga cho
Korean - Sarang Heyo or Nanun tangshinul sarang hamnida
Latin - Te amo
Latvian - Es tevi miilu
Lebanese - Bahibak
Lithuanian - Tave myliu
Luxembourgeois - Ech hun dech gaer
Macedonian - Te Sakam
Malay - Saya cintakan mu / Aku cinta padamu
Malayalam - Njan Ninne Premikunnu
Maltese - Inhobbok
Marathi - Me tula prem karto
Mohawk - Kanbhik
Moroccan - Ana moajaba bik
Nahuatl - Ni mits neki
Navaho - Ayor anosh'ni
Ndebele - Niyakutanda
Norwegian - Jeg elsker deg
Pandacan - Syota na kita!!
Pangasinan - Inaru Taka
Papiamento - Mi ta stimabo
Persian - Doo-set daaram
Pig Latin - Iay ovlay ouyay
Polish - Kocham Ciebie
Portuguese - Eu te amo
Romanian - Te iubesc
Russian - Ya tebya liubliu
Scot Gaelic - Tha gra\dh agam ort
Serbian - Volim te
Setswana - Ke a go rata
Sign Language - ,\,,/
Sindhi - Maa tokhe pyar kendo ahyan
Sioux - Techihhila
Slovak - Lu`bim ta
Slovenian - Ljubim te
Spanish - Te quiero / Te amo
Swahili - Ninapenda wewe
Swedish - Jag alskar dig
Swiss-German - Ich lieb Di
Surinam - Mi lobi joe
Tagalog - Mahal kita
Taiwanese - Wa ga ei li
Tahitian - Ua Here Vau Ia Oe
Tamil - Nan unnai kathalikaraen
Telugu - Nenu ninnu premistunnanu
Thai - Phom rak khun
Informal - Rak te
Tunisian - Ha eh bak
Turkish - Seni Seviyorum
Ukrainian - Ya tebe kahayu
Urdu - mai aap say pyaar karta hoo
Vietnamese - Anh ye^u em
Welsh - 'Rwy'n dy garu di
Yiddish - Ikh hob dikh
Yoruba - Mo ni fe
Zazi - Ezhele hezdege
Zuni - Tom ho' ichema
Višedecenijsko istraživanje poremećaja koji je u načunim krugovima poznat kao "nostalgična verbalna dijareja". Zasniva se na naglašavanju kontrasta između današnje omladine koja ne zna šta je život i nekadašnje omladine koja je u zdravlju i veselom raspoloženiju proživela svoje mlade godine na pravi način.
Zlatni sponzor ovog istraživanja je sajt vukajlija.com
vukajlija.com, 2011.
Joxy86: Svi mi koji smo pili mleko iz flaše, gledali Kremenka i Kamenka, jeli pačija govna umesto dudinja... Svi mi koji nismo znali za hanzaplast nego smo ranu polivali rakijom. Svi mi koji smo plakali gledajući Kasandru, svi mi koji smo umesto lepka za papir koristili brašno i vodu, svi mi koji smo jeli žvake sa samolepljivim sličicama za pedeset para. Nismo znali za Fejsbuk i ostale gluposti, prijatelje smo sretali na ulici, a ne na četu. Svi mi koji nismo imali mobilne telefone od prvog osnovne. Isprljaš se u blatu posle partije klikera, vratiš se kući, a mama ti opali šamarčinu jer mora tvoju majicu da pere na ruke. I preživeli smo!
woocayleeya.eu, 2033.
Zozy1997: Swi mi kojima nije bilo teshko da nauche Serbian language sa chak 30 slova, swi mi koji smo English prichali samo pred parents da ne skontaju o chemu talkujemo, svi mi koji smo znali i tjirilicu, chak i danas dosta rememberujemo (pre neki day uspela sam da se setim chak 17 slova)... Nismo dobijali airplanes chim krenemo u prvi osnovne. Morali smo da hodamo nogama!!! Prijatelje nismo pravili u kompjuterskim programima, vetj smo imali prave prijatelje koje smo dodavali na stari dobri Facebook. Sami smo chitali knjige i sami smo jeli. Neki su morali i da kuvaju on their own. Zadrzish se na Fece-u do tri ujutro i mama te ishamara jer si se toliko zadrzhao sa friendovima. I prezhiveli smo!
俚语词典.全球, 2055.
Milorad2011: 我们都从瓶子谁喝牛奶，并观看了打火石卡缅卡 ，而不是狗屎吃桑叶鸭...我们所有谁不知道早，但我们倒白兰地。我们都看着谁哭了卡桑德拉，我们大家谁，而不是为用面粉和水的纸胶，大家谁吃与50双不干胶贴胶。我们不知道 和其他废话，朋友，我们在街上遇到，不带。我们都谁没有从第一个主手机。 在党的大理石泥后，他们回到家里，和你妈妈必须丢弃，因为 你的衬衫要洗手。而且我们幸存下来！
Republika e Kosovës je miroljubiva država na jugu Evrope (čiji je sastavni deo), kroz istoriju ugnjetavana i osvajana od strane velikih naroda...
Njena istorija počinje u neolitu, osnivanjem (za to vreme napredne) civilizacije, poznate kao Vinça-Turdaş culture, Najnovija istraživanja na tu temu, pokazuju da je upravo ta kultura, postala kolevkom evropske civilizacije, i da su stanovnici iz naselja u dolini onoga što danas zovemo Rrafshi i Dukagjinit (Metohija), krenuli na jug, na letovanje... i osnovali ono što danas znamo, kao Antičku Grčku... Boreći napred se kroz istoriju Narod Republika e Kosovës, je prolazio kroz razne promene i mnoga teška vremena... Invaziju Slovenskih plemena u VI-om veku, dočekao je nespreman... Bila su to teška vremena za napaćeni narod tada već međunarodno priznate Republika e Kosovës... Miroljubiv narod, nenaviknut na borbu, bio je laka meta krvožednih okupatora, koji su sebe nazivali Srbima... Plač, lelek, i krici su odjekivali nekada pitomim dolinama Republika e Kosovës... Svaki trag predhodne slavne istorije naroda Republika e Kosovës, zauvek je uništen... Deo stanovništva je pobegao u nepristupačne vrleti Ilirije (Albanije), gde se stopio sa starosedeocima i stvorio moćnu Imperiju Republika e Shqipërisë... A ono malo stanovnika što je ostalo stopilo je se, sa osvajačkim Srbima, čije je ime, jezik, kulturu, običaje, pismo... preuzelo, ali zadržalo svoje shqptarskië koreni, nastavljajući da na teritoriji Republika e Kosovës, gradi novu civilizaciju, ne toliko naprednu kao staru, ali ipak, na vruncu svoje moći, najjaču u tada poznatom svetu, poznatu kao... Srpsko Carstvo!
Iz perioda srednjovekovne Republika e Kosovës danas imamo mnoge gradove, kao sedišta državnosti:Prishtinë, Mitrovicë, Gjakovë, Pejë, Shtërpcë, Prizren, Dardanë, Leposaviq, Lypjan, Zveçan, Obiliq... kao i neprocenjive spomenike kulture, zaštićene od strane UNESCO-a i UÇK... Važno je napomenuti da su potomci nekadašnjih Srba-osvajača (koji su se razvijali na severu), u više navrata, uništavanjem pokušavali da zatru sve tragove slavne istorije Albanskog naroda na tlu Republika e Kosovës... Neki od tuh spomenika, i danas uprkos teroru Srba, stoje i prkose svojom lepotom Srpskim ugnjetačima... dovoljno je pomenuti Graçanicë, Pejë Patrijarshyë, Deçanë, Malishevë... pa da se shvati da istorija Albanskih naroda, ne može da se izbriše ni jednom zločinačkom agresijom velikosrpskih osvajača...
Republika e Kosovës je krenula putem moderne svetske istorije, oslobođenjem od srpskih okupatora, u Kosovskom boju, kada je uz pomoć Turaka Osmanlija vojska nove Republika e Kosovës porazila desetostruko nadmoćniju vojsku srpskog imperatora i vlastodršca Cara Lazara... Međutim ni ovom pobedom snovi o ponovnom uspostavljanju Republika e Kosovës, nisu ispunjeni!
Predhodnim ratom iscrpljenu Republika e Kosovës, Osmanlijske vlasti su lako stavile pod svoje okrilje... ugnjetavajući i tlačeći pokoreni narod... Da bi sačuvao goli život, narod je masovno počeo da prelazi iz katoličanstva u islam... oni koji se nisu hteli pokoriti, u dva navrata su organizovali velike seobe stanovništva na sever... Nihovi potomci i danas se nalaze u ropstvu u državama čiji su osnivači bili... Repiblika e Vojvodinë, Republika e Shqip krainë, Republik e Shqiëpska...
Mnogo vekova zatim, oslabljenu i ostarelu Tursku imperiju, probuđeni Srbi počinju komadati i stvarati kvazi držve... posle osnivanja Kraljevine Srbije, pogled su skrenuli na nezaštićenu Republika e Kosovës... silovitom vojskom, uz pljačku i pokolj nesrpskog stanovništva, srpska vojska je izašla na Jonsko more, ostavljajući za sobom miris vatre i dima...
Srpski okupatori su uništili sve dokaze o postojanju slavne Albanske istorije na tlu Republika e Kosovës, sve tekovine kulture, pripisali su sebi... čime je otpočela masovna kolonizacija Kosovë srpskim življem. Narod je masovno stradao prilikom svetskih ratova, Shqiptarsky narod, boreći se na strani saveznika pretrpeo je stravičan teror od strane Srba, međutim ni naša južna braća nisu bila pošteđena... osvajačka srpska vojska je krenula put Albanije, osvajajući je metar po metar... Sam je Alah bio na našoj strani, desetkujući osvajače hladnoćom, glađu i bolešću... Srpski pohod na Albaniju 1916 završio se neuspehom, ali to nije bio kraj muka...
Usledili su novi napadi, osnažene srpske vojske, i Kosovë je opet potpala pod velikosrpsku hegemoniju...
1941-1945 donosi nagoveštaje svetle budućnosti... Boreći se na strani saveznika Shqiptarsky narod je uspeo da da stvori osnove buduće države iako pod velikim pritiskom fašističkih snaga Srbije goloruki narod je izvojevao mnogobrojne pobede, ali još nije sazrelo vreme da orlovi ponovo polete...
Kroz mračni period od 1945-1999 Shqiptarsky narod je ugnjetavan i mučen više nego ikad u svojoj istoriji... bez ikakvih prava, pod konstantnim napadima od strane većinskog srpskog življa narod je patio, sakupljao u sebi gnev, čekao... čekao...
Kao opravdanje za svoje zločine Srbi su izvršili strahovit i zverski pokolj više od dve trećine sopstvenog stanovništva na Kosovë... optuživši Shqptarsku manjinu za to... ''osveta'' srba je bila strahovita...
Sa svetlima eksplozije granata nad Beogradom, palo je svetlo na Shqiptarsky budućnost... USA i EU uzimaju napaćeni narod pod svoje okrilje, a Srpski okupatori svesni svojih zločina, od stida begaju na sever, u Srbiju... ostavljajući Kosovë onima, čije sa pravom jeste...
17-og februara 2008. osvanuo je novi dan za Republika e Kosovës, i nova stranica u istoriji evropskih naroda, ispisana krvlju oslobodilaca slavne UÇK.
S' obzirom da je Republika e Kosovës međunarodno priznata država svaka aktivnost srbije u pogledu ponovne okupacije je nerealna i neosnovana... Istorija je na našoj strani, međunarodno pravo je na našoj strani, svet je na našoj strani...
Jer Kosovë je naše!!! Shqiprasko je bilo, jest' i biće...
Kosovë je srce Albanije...
Ili bar tako piše u udžbenicima istorije na Kosovu i Metohiji...
Prosta motivaciona i ohrabrujuća rečenica koju izgovaraš onda kada treba nekoga da uveriš kako je neki predstojeći događaj laganini i kako nema potrebe da ga se pribojava, kao i da uveriš sam sebe da će sve proći lako, ako se taj događaj tiče baš tebe.
Posebno je bitan i ton kojim ovo izgovaraš, jer ako to uradiš neuverljivo, efekat može da bude sasvim suprotan, pa je najbolje ovo izgovarati potpuno nehajno onako, tipa ma to može i malo dete da izdrži.
- Brate nešto me bole jaja već nekoliko dana pa sam bio kod jajare.
- Ne seri. I šta ti je rekao?
- Treba prvo da idem valjda na ultrazvuk i onda nešto treba da mi provere bešiku. Nisam stigao da ga pitam kako doduše. Valjda krv mi izvade ili tako nešto. Mada sad mi je frka kako to rade.
- Ma daj matori, ništa strašno. Rašire ti rupicu onu na šlemu i gurnu ti ovoliko crevo unutra kroz ceo tuki, skroz do bešike. To je inače šiljato neko sranje koje se zabode u bešiku i tako uzmu uzorak. Ne boli to puno, samo je gadno malo, ali kažem ti opet ništa strašno. Štos' pobeleo tako odjednom?
------------------------------------------------------------------------------------------
- Ladno Vučić nije pristao na ono što EU traži od nas. Šta će sada da bude?
- Ništa strašno. Najverovatnije ćeš morati sutra da ustaneš u šest ujutru i rmbačiš osam do deset sati za dvesta pedeset evra.
- To i sad radim.
- Pa to ti kažem. To bi radio i da je potpis'o.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Matori daj mi deset kinti, fali mi za kokice.
- Ne može.
- Nemoj da si cava.
- Daću ti ako se popneš na zid ovaj, od tvrđave.
- Ma 'de na to da se penjem jesi lud ti?
- Koja si ti devojčica. Nema kokica onda.
- Ko devojčica? Ja? Saćeš da vidiš.
- Čekaj bre zajebavam se, evo ti deset kinti. Ej budalo. Silazi odatle.
- Ma ima da vidiš ti. Šta sada kažeš a? Evo me na pola. Idem dalje.
- Dobro bre siđi sad, ajde. Evo ti dva'es kinti. Stani. Gde ćeš više eeej budalo.
- Idem do kraja. AAAAAAAAA......TUP!
- Jesi živ brate? Jesi živ? Đole!
- Jesam, jesam. Nego ne mogu da pomerim nogu. Šta mi je to sa nogom ne vidim od tebe?
- Ma ništa strašno. Samo ti curi krv i viri ti kost. Đole! Đoleee! Đoleeeee!
Izgovor političara na vlasti za sva sranja koja nam se danas događaju a za koja nemaju adekvatno objašnjenje.
-Jer Kosovo je Srbija i mi svom silom čuvamo naš suverenitet i teritorijalni integritet...
-Aha, gospodine Jeremiću, tu sam vas čekao, a zašto onda Kosovo vodi odvojene pregovore sa EU
-Jesam li ja ratovao 99-e sa celim svetom...
-Ali gospodine Jeremiću...
-Nemojte vi meni gospodine Jeremiću, nemam ja veze s tim...-Naša ekonomija je stabilna i mi odlično prolazimo kroz period krize, doveli smo silne investitore...
-Gospodine Dinkiću kako objašnjavate činjenicu da već u julu imamo dvocifrenu inflaciju i da smo po stopi nezaposlenosti i prosečnoj plati najgori u Evropi
-A vi bi hteli da imamo hiperinflaciju i sivu ekonomiju kao u devedesetim, a?
-Naravno da ne...
-Pa da nam narko dilere zamene dileri devizama, je li?
-Nismo se razumeli gospod...
-Razumeli smo se mi odlično, i to mi je hvala za sve, a što sam vam doveo Fiat?-Gospodine Dačiću kako objašnjavate činjenicu da je sektor policije najkorumpiraniji u državi
-To nije tačno, a i da jeste mnogo je bilo gore u devedesetim, znate to i sami
-Ali vaša stranka je tada bila na vlasti
-Čija stranka?
-Pa vaša
-Ko je tada bio predsednik stranke?
-Milošević
-To vi onda vidite sa njim, ja sam tek 3 godine ministar policije
-Ali gospodin Milošević je mrtav
-Za stranku SPS Milošević nikada neće biti mrtav...-Gospodine Tadiću, na protestima je od strane policije pretučen i ubijen stanovnik planete Ilos iz Alfa Eta Kentaur galaksije zbog čega su sve civilizacije iz pomenute galaksije objavile Srbiji rat
-Znate šta, to nije pravi razlog rata, poznato je da još od devedesetih mi imamo loše diplomatske odnose sa tom galaksijom a dobre diplomatske odnose nije lako obnoviti
-Koji je vaš sledeći korak?
-Mi smo uvek za pregovore i ja ću se lično izviniti stanovnicima te galaksije...
Očekivano je da ćete se dobro provesti i opijati kao nenormalni, ali ako niste čest posetilac ove manifestacije ovaj priručnik može vam pomoći kako da se snađete u Guči.
1. Iako Srbija ima sporazum sa EU o bezviznom režimu to ne važi i za Guču, jer Guča u tih 7 dana postaje celina za sebe, sa sopstvenim teritorijalnim integritetom i suverenitetom, te će vam se na ulazu u Guču naplaćivati ulaz od 1000 dinara (oni to zovu plaćanje parkinga, pri čemu cela Guča predstavlja jedno veliko parkiralište), i očekuje vas diskriminacija u prodavnicama jer cene za građane Guče i posetioce nisu iste. Što se “parkinga” tiče imamo sreće što je naš narod potkupljiv te se radnicima može tutnuti 300-400 dinara kako bi vas propustili, a parking mesto nećete naći.
2. Ako vam se desi da padnete na zemlju od alkohola naši dragi policajci će vas ljubazno odvući negde u kraj sa ostalom od alkohola ubijenom družinom kako ne biste slučajno smetali ostalim posetiocima i kako vas oni ne bi gazili.
3. Stranci. Prepoznaćete ih po tome što ne nose uske majice i farmerke, (a neke i po tome što imaju crnu boju kože) i po tome što ne izgledaju nafurano. Opijaju se isto koliko i naši, možda čak i više, i spopadaju sve žensko. Zbog nepoznavanja naših nacionalnih igara možete ih prepoznati i po improvizovanom načinu igranja.
4. Na stadion na kojem se održava glavni događaj možete uneti i bazuku ako to želite, ali neko piće nikako ne smete uneti, jer vas glavni sponzori moraju pošteno odrati na samom stadionu.
5. Što se tiče hrane, možete birati između pljeskavica “Kučeća radost” i “Mrsna mudetina”, a cena jednog kilograma pečenja košta koliko i celo prase/jagnje dok je bilo živo.
6. I poslednje, poruka za nejebače: NEĆETE JEBATI. Ne zato što devojke nisu lake ili pijane, već jednostavno zato što ste nejebači, a tu ni hektolitri alkohola ne pomažu.
Mađarsko Kosovo. Koliko god se mi trudili da to potisnemo, ono što Šiptari rade nama na Kosovu, isto to smo mi uradili Mađarima u Vojvodini tokom vijekova. Na civilizovan način, naravno.
12. 8. 1528, okolina Novog Sada
- Gabor! Hej, Gabor!
- Šta je, Đerđelji, šta se dereš sunce ti jebem?!?
- Gabor, magaza, Srbi!
- Smiri se, polako, ajde ispočetka.
- Srbi! Došli u magazu i sve pokupili, kažu njihovo, nisam uspeo da ih sprečim! Odmah sam dotrčao!
- Ma opusti se, to su ovi doseljenici, beže pred Turcima a puni k'o brod. Prodao sam magazu tom nekom Pavlu Bakiću, on im je kao predvodnik, despot, šta li...12. 8. 1828, sada već predgrađe Novog Sada
- Gabor! Gabooor!
- Šta bre gabor koji kurac?
- Gabor!
- Šta gabor majku li ti mađarsku, ako govoriš za onu malu Vlahinju od sinoć, jeste malo ružnjikava, al' zato meša k'o princeza.
- Ma ne to, gazda Jovane, Gabor Hedervari, kandiduje se za senatora, svi Mađari će da glasaju za njega!
- Taj kaurin da bude senator? E neće vala, ne zvao se ja Jovan Hadžić! Spremaj mi kočiju, idem da se kandidujem. Neće meni Mađar kapu da kroji...12. 8. 2012, kladionica u centru Novog Sada
- Matori, jesi video na vestima, traže Nemci da potpišemo sporazum sa Kosovom kao uslov za ulazak u EU.
- Jesam, mamu im švapsku, vekovno srpsko ognjište nam otimaju... Gamad.
- Jeste brate. A i ovi Mađari ovde nešto traže proširenu autonomiju... Bežite u Mađarsku, ako vam ne valja srpska zemlja!
- Čekaj malo, zar to nije bilo njihovo do pre 100 godina?
- Tehnički jeste, mada smo mi bili većinsko stanovništvo...
- Aha, znači to je bilo mađarsko, pa smo onda mi počeli da se doseljavamo i potisnuli smo ih i na kraju smo im preuzeli teritoriju i pripojili je Srbiji?
- Pa da, tako nekako... Ček', pa to isto nama Šiptari rade sad!
- Taj rad matori. Istorija se ponavlja, i nemilosrdna je...
- Ljudi su govna.
- Jesu brate. Nego, šta misliš, Milton Kejns, iz keca u dvojku?
- Sigurica matori.
Iako pominjanje prideva rumunsko uz neku imenicu u srpskom jeziku asocira na nizak kvalitet i dovodi do automatskog odgovaranja citatima Duleta Vujoševića u slučaju da se pridev odnosi na vas, među igračima srpske Jelen Superlige važi kao kompliment.
Fudbaler JSL:"Jel ima nekih ponuda preko grane? Ne mogu bre više da igram po ovom blatu! Mislim da sam stasao za bolju ligu!"
Menadžer:"Stasao si ti za moj...Ko me natera da te uzmem! Pre ću Šćepovića da prodam! Elem, ima dve ponude!"
Fudbaler JSL:"Pa kažite šefe! Umirem od uzbuđenja?"
Menadžer:"Pitao me Arsenal za tebe juče! Kažu da su videli onu tvoju majstoriju protiv Donjeg Srema i da 'oće da te kupe!"
Fudbaler JSL:"Znao sam da je neki klub iz velike petorke! Nema to! Venger kad vidi talentat!"
Menadžer:"Kakva bre velika petorka! Daleko si ti od toga, kao Srbija od EU! Mislio sam na Arsenal Tivat, ali si mnogo jak za njih! Ti si za rumunsku ligu!"
Fudbaler JSL:"O hvala vam šefe što tako mislite! Sad ste mi ulepšali dan! Šta kažete? Jel Steaua ili Kluž?"
Menadžer:"E sad ti Kluž! Mnogo si poleteo! Gde žuriš? Igraćeš u....Ček, kako se bre čita ovo u pičku materinu? Aha... FC Dunărea Călărași! Opasan klub! Jes' da su treće liga, ali igraju ko da su druga! Još ćeš tamo da budeš zvezda kad im dođeš! Ceo Călărași ima da te voli! Čuo sam i da imaju kamenjarke što daju popust fudbalerima! Jel može mali?"
Fudbaler JSL:"Pa šta da radim! Ako ne odem, ima da mi se smeje celo rodno selo! Gde da potpišem? Jel ovde gde piše ovo 50% od plate ili ovde gde nešto piše za neki prinudni rad?"
Menadžer:"Ma potpiši ispod oba! Šta ti fali! Ionako si već sutra fudbalska zvezda!"
Čovek treba tri godišnja odmora da uzme da bi to završio.
Aktivnost na koju možete celo godišnje doba da izgubite.
Sastoji se iz raznih faza, podfaza, prefaza i pofaza, a kad završite sve to, srećni ste samo zbog završetka te petljancije, bez obzira što ostaje dugi period otplate.
Prvo, treba da se odlučiš koja banka. Tu prođe jedno dva dana dok piješ sokiće i skupljaš ponude i brojeve telefona i imejlove. Onda dobiješ sve crno na belo koji papiri ti trebaju.
Pronalazak agencije ili stana je tek pa složen posao. I tu piješ sokiće i skupljaš brojeve, dok se ne usaglasiš sam sa sobom i dok se ne uveriš da ponuđeni stan stvarno može da bude kreditiran od banke (što je osobito teško, jer kod nas 70% stanova nema ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, nego je sve rađeno po sistemu "ofrlje").
Onda skupljaš pare za proviziju, deset posto u kešu i odmah i plus još nekih HILJADU evra (i to ako si srećan da je samo toliko) za osiguranje, veštaka (kojeg jedva navataš) i bankarske troškove.
Na traženje rođaka koji bi ti pozajmili pare za tih 10% + 1000, izgubiš do dve nedelje, a na overu radnog dohotka, hipoteke i svega ostalog izgubiš isto nedelju dana do dve, i to budeći se u pola 5 ujutru da bi se gurao u redovima.
(Mogu da zamislim kako će da bude ako počnu da traže zdravstveni pregled kao i u EU.)
Kad se to sve završi, čekaš 2 nedelje do mesec dana da Nacionalna služba za osiguranje stambenih kredita odobri neke kurce centrali banke, ili da sama centrala banke odobri celu sumu kredita.
Za to vreme prodavac stana gubi živce, jer je banka već stavila šapu na stan, a on nije dobio pare, ti gubiš živce jer paziš da te ne zajebu: banka, država, prodavac, agencija, poslodavac i rođaci.
Kad se odobri, konačno dobijaš ključeve, dolazi gorenavedena sreća.
A onda se setiš da treba da kupiš nameštaj, sudoperu, ogledalo i Welcome.
Pukneš ko niko tvoj.
A onda dođe neko da te tera da častiš za stan. A ti mu kažeš da nemaš para.
"Pa kako nemaš para, kupio si STAN?"
Al prežališ i to, uzajmiš se od drugova iz JNA još 1000 do 2000 evra i počastiš.
Onda nastaju muke jer dvadeset godina (hteo si deset, nego bankarski službenik "nije dobro čuo") otplaćuješ jedan i po stan.
Ali može i sreća da te pogleda, dođe svetska ekonomska kriza, padne LIBOR i smanje ti se rate za kredit. Fuck Yeah. Umrite truli kapitalisti.
Još jedna u nizu američkih izmišljotina, govnarija za podizanje publiciteta i motivaciju građana. Metalni kontejnerčić u koji se stavi nešto što je obeležilo taj trenutak u vremenu, tada važeće trendove i stanje u društvu. To se zatim lepo zapečati, zakopa u zemlju i zalije betonom sa ciljem da se otvori za unapred dogovoreni niz godina (20, 30, 40, 100...) kako bi se povukla paralela i video napredak koji je ostvaren.
Beograd, 2013
- Dragi gosti, predstavnici štampe, u prisustvu državnih zvaničnika, premijera Dačića, ministra finansija Mlađana Dinkića, ministara Ilića, Obradovića, Ljajića i drugih, danas, po uzoru na druge metropole, zakopavamo ovu vremensku kapsulu kako bi je za 20 godina iskopali i pokazali koliki smo napredak u stanju da ostvarimo. Unutra se nalazi jedan primerak današnjih novina i još puno drugih stvari...
Beograd, 2033
- Dragi gosti, predstavnici štampe, prvo da Vam se izvinimo zbog kašnjenja nastalog zbog tehničkih problema sa simultanim prevodom na kineski. Bilo je zaista neophodno jer 50% populacije u suprotnom ne bi razumelo o čemu se radi. Danas je dan kada otvaramo vremensku kapsulu kako bismo videli ostvareni napredak u voljenoj nam zemlji. Svečani čin će se obaviti za par trenutaka u prisustvu državnih zvaničnika, premijera Dačića, ministra finansija Mlađana Dinkića, ministara Ilića, Obradovića, Ljajića i drugih. Takođe mi je čast i zadovoljstvo što je svečanost međunarodna jer su sa nama i nekadašnji studenti beogradskog univerziteta, danas predsednici međunarodno priznatih Šumadije, Srema i Pomoravlja. Na žalost, predsednik Nišavske je bio sprečen. Evo, naši radnici čija je firma izabrana na nepristrasnom tenderu, razbijaju beton... Da vidimo... Gospodine Dinkiću, da li biste Vi otvorili prvi paket.
- Naravno, hvala. Ovo je primerak dnevnih novina "Politika" sa tadašnjim datumom. Gle', moja slika! Kako sam samo bio mršav... Odmah da kažem da je ovo u naslovu očigledno greška, Kosovo je i dalje u sastavu Srbije, ne znam kako vam to još nije jasno! I da iskoristim priliku da se izvinimo zbog svih najoštrijih osuda koje smo tada izrekli. Ne znam što pominju isplatu akcija, nisam nikada o tome ni reč pomenuo... Šta ti je, Veljo, što se guraš? Sačekaj svoj red!
- Teraj se, bre, u kurac, Mlađo, sad se setio da sam tamo smuvao i flašu domaće tad! Jebote, posle dva'es godina je garantovano grom! Uh, pogle' samo venac! A ti, mali debeli, odjebi, ne dam, moje! Šta si ucaklio sa te okice! Nemo' te nabijem na kurac pa da se okrećeš! Šta se, koji moj, sad kao ljutiš?
- Nego, kad smo već kod prasetine, požurite, 'ladi se.
- E, a je l’ se setiste za jagnje za Rasima? Nemoj da nas optuže za povredu prava manjina ovi iz EU, pa da nam opet odlože datum za pregovore o pristupanju?
- E, jebiga...
