Rodni Troter srpske politicke scene.

Višestruko talentovana ličnost, sin koji je uspešno izašao iz senke svoga oca glumca, pokojnog Slobodana, i krenuo da grana i unapređuje porodični talenat.
Glumac političar-svaka mu je odmerena, mirna i cinična.
Glumac-snimatelj,reporter - već je nadmašio ceo javni servis sa samo jednim radom, kako se glasa u Skupštini.
Putujući glumac- samo registrovani putni troškovi na njegovo ime iznose 2,6 miliona RSD.
Apsolutni šampion-naravno, sve je ladno opravdao.

Ovaj dogadjaj se desio pre godinu dana u mom odeljenju.
Profesor pita moju drugaricu : Ko je vladao Srbijom za vreme Vuka Karadzica?
Ona odgovara : Pa... Milos Obilic !
Profesor : Ma kakac Milos Obilic ne lupetaj tu on ti je poginuo 1389. godine i jos nije istorijska licnost .
Ona : (razmislja) A da Karadjordje !
Profesor : E nije ni on , evo da ti pomognem posto ne znas, On je naredio da se ubije Karadjordje !
Ona : Pa ... pa Milos Obilic

Flaša mineralne vode Knjaz Miloš koja je ohlađena do minimalne temperature pa izvađena iz frižidera radi skorog serviranja, ali u međuvremenu zbog visoke ambijentalne temperature, prekrivena kapljicama vode nastale usled kondenzacije. Često viđena slika na gradilištima samo sa Rogonjom u glavnoj ulozi.

Imperialno Srbsko ime za rešenje svakog problema.

Tri junaka iz zbirke zadataka iz matematike.
Vragolani svoje sorte.
Uvek imaju klikere ili jabuke koje treba da podele a ne znaju kako, pa im srpska omladina pomaže u tome.

Neki baja što je u stvari otišao da se preda Muratu, da ponudi svoje usluge.
Ukapirao čovek da od te budalaštine što je knez Lazar nazivao "nebeska Serbija" nema ništa.
Ali kad je otišao da se preda Murat umesto da mu stisne ruku i zahvali mu, on ga terao da mu ljubi noge. Prepotentno govedo bio taj Murat.
E tu ovaj Miloš ispizdeo, kao što bi i svaki pošteni Srbin ispizdeo i rasporio ga.

Pravo ime ovoga junaka je Miloš Kobilić. Dobio ga je zbog jedne opklade koju je načinio u pijanom stanju, neposredno pred Kosovski boj. Naime, kladio se sa nekim kafanskim ispičuturama da može golim rukama kobilu iz obližnje štale da iznese. Ne samo da je dobio opkladu, već je tu kobilu napolje izveo vukući je za rep, što pokazuje koliko je fizički bio jak i imao muda. No, da jedan od naših najvećih heroja ne bi bio poznat kako Kobilić, to 'K' je počelo vremenom da se izostavlja iz pisanja.

Srpski junaci, koji su, dok su bili u čvrstom agregatnom stanju, bili strah i trepet za sve turke a bogami i u okolini.
Danas u pakovanjima od 0,5l i 1,5l čuvaju red i mir po frižiderima.

Rečenica koja se koristi kada neko nešto kasnije shvati od ostalih. Zamena za "Dobro jutro, Kolumbo" ili "Thank you, captain obvious".

Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.

Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.

Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.

Nešto se gadno skrljalo u kosmosu, administrator je obavešten. Trunka aminokiseline je nekako evoluirala u amebu, zatim u jazavca, pa direkt u organizam pod oznakom Miloš Biković. Po zanimanju metaglumac, što znači da glumi glumca, nešto slično kao Kičić, s tim što je Kičić ponekad i šaljiv.
Otkud Biković tu, da ne kažem koji kurac? Neki kažu: filmska traka je pukla, pa su je zalepili i on se odjednom pojavio. Drugi kažu: ovaploćen beskonačnim predanjem Siniše Pavića Mirotočivog. Niko ne zna zasigurno.

Bilo kako bilo, nanizali su se uspesi i paleta karakternih uloga. “Smoreni klinac”, “smoreni tinejdžer” i “neki smarač 2” brzo osvajaju simpatije publike.
Kenjao je često, prečesto, na setu su imali problema sa kujnom, pa je fasovao neku salamonelu. Stoga mu je i grimasa ostala u grču, koji se povremeno smenjuje sa zabrinutošću klase “kuća mi pod hipotekom, žena kod njenih”.
Trudi se on, ne kažem, muči da iznijansira svoju umornu facu, te tako dobijamo: “smooor”, “smorčina”, “smorček” i “he-he, ne, ipak smor”. Da ne grešim dušu, tu je i osmeh. Naravno, i taj osmeh je sam po sebi interna borba, te izgleda poput grča Galvanijeve žabe. Ono: Toma Nikolić na prvom času lepog ponašanja, lekcija: kurtoazni osmejak, kezić do četvorke okuzalno.
Napunio je mladi talenat i tabloide, dokazujući da je privatan život samo njegov, hajde, dođite kleti paparaci da snimite kako ću to da dokažem pred svima da imam svoju privatnost. Pajsad.
Član je partije, mason i/ili Mandrak, nema četvrtog objašnjenja.

prvi koji je u Srbiji primenio carski rez, 1389-e.

Za one manje obrazovane, jedini Srbin u karavanu koji nastupa u Formuli i to ligu ispod F1. Bolji je od lika koji navija za Fulam ali jednostavno nema sreće da se preseli u elitu. Najsličniji po karakteristikama je tipu: neces jebati.

verovatno poslednji uslov tribunala u Hagu

Име чији носиоци вијековима, сада већ традиционално, руше турске планове за европску доминацију у разним сегментима живота.

Једини српски кнез који се пије.

Најкуљи кошаркаш икада са ових простора. Јебе се њему да ли добијамо Турке за четвртфинале Европе, и то са једном разликом или губимо од Африканаца, пардон Француза због зицера Савановића. Он има ону своју исту смор-изгубљену фацу по којој се да закључити да му је досадно као Бориславу Стефановићу на северу Косова и Метохије. Он елегантно маше својом фризуром на којој му и ћорави Душко може позавидети, испуцава курчину на сред терена, шаље лопте не гледајући друге, и све то мртав хладан, на општу запрепашћеност присутних. Брадурина, коју обрије једном годишње, обично приликом сваког великог такмичења, нарасте до полувремена, али њега брига за то што је вукодлак. Он јебе. Пуно.

Легендарни Топ.

Водитељ и новинар СОС канала који своје невероватне коментаре фудбалских нижеразредних лига Србије репродукује тако да гледаоци имају осећај као да у Петровцу на Млави не игра "Слога" него Барселона.

Његове приче о томе како је напредовао развојни пут обичног сељачића из места поред Сурдулице, који je од локалног клуба "Долина", преко Синђелића и Инђије, свој први прави велики ангажман стекао у Лучанима, превазилази отаљавање налажења информација и прелази у хоби из кога се рађа љубав према послу којим се Топ бави.

Међутим, тренутак када занос надвлада над "већ устаљеним говором" и емоције утичу да се у моменту заборави где и с ким се налазиш, дискутујеш и планираш, деси се понеко испаљивање стручног консултанта, фудбалера Прве лиге Србије или неког бившег судије који коментарише да ли је пенал требао да постоји на мечу Пролетер:Јединство Путеви. Дешава се и Топу, јебига.

To je onaj koga 20 minuta na terenu ne vidite golim okom, a kada ga vidite shvatite da je vec dao 30 poena.
Trenutno "najpojebljiviji" i "najoženjeniji" frajer medju zenskim polom na fejsbuku.