Podizanjem dva prsta skrećemo pažnju nastavniku da određenu stvar znamo ili želimo da uradimo. To je nešto što naučimo u školi pre svih ostalih stvari, premda je vrlo jednostavna radnja, često umemo da pogrešimo i da izazovemo smeh čitavog okruženja.
(Vrtić. Nikola ne može da izdrži koliko mu se piša.)
Nikola: Vaspitačice, da li mogu da idem da piškim?
Vaspitačica: Nikola, moraš prvo da podigneš dva prsta i da pitaš da li smeš do WC-a, a ne tako...
(Sva deca u grupi se smeju. Neki upiru prstom u njega.)--------------------------------------------------------------------
(Treći razred. Učiteljica je zadala zadatak iz matematike i pitala je ko želi da uradi. Javljaju se skoro svi u odeljenju.)
Nikola: (Izdižući se na prste i naslanjajući se slobodnom rukom na klupu, trudi se da najviše podigne dva prsta.) Učiteljice, evo ja...Jel mogu ja!
Učiteljica: Nikola, treba da se javiš normalno, a ne da slomiš klupu i da mi isteraš oči s tim prstima! Sedi dole!
(Svi u odeljenju se smeju.)------------------------------------------------------------------
(Sedmi razred. Nastavnica biologije je pitala ko želi da odgovara. Javljaju se svega 5-6 učenika.)
Nikola: (Zavaljen u stolicu, nesigurno podiže šaku.)Ja sam učio...
Nastavnica: Nikola, treba podigneš dva prsta a ne tako...Upristoji se, dečače!
Nikola: Ne razumem...U čemu je razlika.
Nastavnica: Pa ne znam da li ti se sviđam, pa mi mašeš ili želiš da odgovaraš.
(Svi se smeju, većina na silu.)--------------------------------------------------------------------
(Treća godina gimnazije. Nastavnik matematike je napisao zadatak na tabli i traži dobrovoljca. Niko u razredu se ne javlja.)
Nastavnik: Ja nigde ne vidim dva prsta, ne moguće da niko ne zna...
Nikola: (Pokazujući srednji prst desne ruke.)Evo, nastavniče ja znam pola zadatka...
Nastavnik: (13 sekundi kasnije shvativši Nikolinu gestikulaciju.)M'rš napolje i da se javiš pedagogu, bitango jedna.
(Svi se smeju, neki su popadali sa stolica.)--------------------------------------------------------------------
(Prva godina fakulteta. Profesor fizike započinje već treći čas predavanja, a da pritom nije pravio pauzu.)
Nikola: (Kulturno podiže dva prsta i čeka pravi trenutak da se obrati profesoru.) Profesore, izvinite što vas prekidam, smem li do toaleta?
Profesor: Kolega, idite slobodno... Ali nema potrebe da zato dižete dva prsta i da me prekidate, pa nismo u vrtiću, pobogu...
(Svi u amfiteatru se smeju...)
Ponosna riba je riba jakog karaktera,koja uvek u svakoj situaciji drži sve konce u sopstvenim rukama i tačno zna šta hoće i koliko ( misli da ) vredi. Svojim izgledom se izdvaja od ostalih prosečnih gradskih lepotica. Nju ništa ne može iznenaditi i uvek je spremna za akciju. I nikada ne dozvoljava da joj neko ruši ugled za siću!
Momak: ( posmatrajući ponosnu ribu ) baca novčić,smirujući nervozu ( koju ova zgodna lepotica izaziva kod muške populacije ) i razmišlja da započne razgovor sa njom.
Ponosna riba: posmatra tog momka na ulici,i razmišlja o tome kako je i ovaj zaslepljen njenom lepotom i kako je on još jedna prilika da malo ubije dosadu,jer i nije tako loš.
Momak: bacajući novčić i dalje ,skuplja hrabrosti da se obrati ovom prelepom biću
Ponosna riba: razmišlja u sebi "blago majci sto me rodi".
U jednom momentu momku ispada onaj novčić koji je bacao iz ruke i pada na pod.
Momak: (ovo je prilika da joj se najzad obratim ), izvini devojčice,znaš bole me ledja,da li bi mogla da mi dodaš onaj novčić?
Ponosna devojka: Molim ?
Momak: pa znaš značilo bi mi, stvarno nemogu da se sagnem i da ga dohvatim.
Ponosna devojka: pa našta ti ja ličim? Jel znaš ti ko sam ja,našao si mene da pitaš? Seljacino jedna!!!! Ja ti se ne saginjem za siću!!!!
Defanzivac. Štoper. Lik koji ume da postigne poen, ali do njega ne dolazi odma'. Najčešće kilavi, odugovlači, kao da mu nije u interesu da dođe do poena, a kada je u situaciji da završi napad, umrtviće igru i nastaviti sa odbrambenom taktikom. Osvoji i on ponekad nešto, ali najčešće ostaje bez trofeja.
- Šta je bre sa tobom, finiširaj to?!
- Kako šta? Ništa, gledamo se, polako, ne volim ja to na brzinu da uradim.
- Daj bre, namiguje ti već peti put, malo malo pa obliže usnu, a ti stojiš i dalje ovde kao zakopan!
- Ha, nisi ti video, malopre je i došla, kao htela da plešemo, zamisli, ali rekao sam joj da ja ne plešem i da ću doći do nje malo kasnije. Vidim da je baš zagrizla, izgleda da ću je na'vatati posle.
- Čekaj, zajebavaš me, idi bre tamo momentalno, ako nećeš da ostaneš suva kurca.
- Šta ti je bre, opusti se, evo još par namigivanja i moja je.
- E, pogledaj onog lika, što joj prilazi, dobro obrati pažnju, pa vidi kako se to radi, da znaš da ubuduće ne glumiš Mareja.
- Ma daj, nema nikakve šanse, sve vreme samo mene gleda, sad ćeš da vidiš, evo idem po nju, pa se vidimo sutra.
- Ajde, ali mislim da ti je kasno sad, evo odlaze prema WC-u.
- ŠKK!?
Mnogo uporan lik, ima ideju, uvek spreman za akciju ali na kraju nikad ne uspe da posao završi kako je i planirao.
- E, komšija, 'oćeš da mi pomogneš oko ovog drveta, 'oću klincima da napravim kućicu?
- Pa, šta znam, ozbiljan si ili 'oćeš da me popneš gore pa da mi tvoja Mira pokolje piliće kao onda kad ste me zavrnuli za ćurana?
- Ma mrtav ozbiljan, evo i plan sam napravio, skicirao sve, radio na tome već dva meseca, čak sam i neke grane posekao, al' ne mogu sve baš sam. Ajde, moći će i tvoji klinci da borave, ne baš svaki dan ali će moći. A to za ćurana se obrati Radetu, taj je opasan mnogo.
- Dobro komšija, neka ti bude, samo ja bih da pregledam prvo to što si crtao, nije da ne verujem u tvoje stvaralačke sposobnosti, al' sećam se kad si običnu stolicu pravio, trebalo ti je mesec dana a polomila se čim sam seo na nju. Dobar si ti čovek, al' uvek ti nešto ne štima.
obrazac ponašanja koji se ispoljava najčešće na đačkim ekskurzijama. Tada se i oni dobri učenici, u koje su se uzdali nastavnici i uprava škole, okuraže i počnu da prave svakakve pizdarije.
Inače tu su mnogi prekršaji iz oblasti saobraćaja ( prelaženje van pešačkog, prelazak na crveno), remećenja javnog reda i mira (dovikivanje po ulicama, glasna muzika - na šta su ostali alergični,a nisu ništa bolji od nas), pa i onih iz domena krivičnog zakona kao što su krađe itd.
Svi primeri su iz mog ličnog iskustva ...
Ekskurzija u Grčkoj ...
Natpis na jednom butiku, čitko ispisan ćirilicom: " SRBI NE KRADITE!!!"Prelazim sa drugarima u Barsi pešački prelaz na crveno, kad likuša koja je stajala sa druge strane ulice nam se obrati: Gde ste zemljaci ?! , mi ono u šoku: Kako znaš da smo Srbi? , ona: "Pa jbg, samo ste vi prešli ulicu na crveno."
Prošle godine mi šetali po Berlinu, bilo pola 3 ujutru, pusta neka ulica u centru žive duše nema. Nas smaralo da idemo 50ak metara do podzemnog prolaza i celo odeljenje pretrčava ulicu. Kad ni od kuda se stvori pandur. Prvo počne nešto na nemačkom da kenja, naravno niko ga ne razume.
Da l' nam je psovao kevu nenormalnu ili je pretio kaznom, ostaće naša večita dilema. Sve u svemu kad je skontao da ga ne razumemo upita na lošem engleskom:
P: You are from?
mi ko iz topa: Srbija !!!
P: Serbian???
mi: pa da jbm te gluva ...
pandur samo propusti nešto kroz nos, bezvoljno mahne rukom, okrene se i ode ...
Foto, audio ili video zapis nekog događaja ili ličnosti, čija vrednost raste srazmerno njegovoj starosti.
Dok spiker čita: ‘Dragi gledaoci, u našem gradu se privode kraju pripreme za sutrašnji maraton. Očekuje se učešće više od 10 hiljada takmičara iz zemlje i sveta... ‘, za to vreme na ekranu vidimo ‘arhivski snimak’ privođenja kraju priprema za prošlogodišnji maraton.
Razumem da nema potrebe svake godine snimati pripreme za održavanje maratona i prikazivati kao vest. Razumem i da je mesto gde je ‘start’ daleko PREKO 200 metara od TV i da nije uvek moguće probiti se do ‘lica mesta’ i napraviti reportažu. Razumem i da većina i ne obraća pažnju na ono što vidi na ekranu, a i ako obrati pažnju, ne primećuje takve gluposti. E, pa nije glupost. I ne volim da nas prave budalama. Bolje da za vreme čitanja te vesti prikazuju spikera, nego ‘arhivski’ snimak i time dokažu koliko ih boli qrac za gledaoce i koliko ih mrzi i da otaljavaju svoj posao, a kamoli da ga rade.
Arhivske snimke neka koriste kad prikazuju nešto što više nije moguće snimiti, a ne da događaj koji je u toku, na dohvat ruke, pokrivaju arhivskim snimcima.
Obicno su to dugometrazne, javno iskazane misli, koje se sastoje od niza prostih recenica sa puno nepravilnih glagolskih oblika.
Fudbaler dosao u Zvezdu: "Paa...mmm...muuu...ovaj...znate, ja sam ovaj, mislio da je ovo...a znam da jeste, to je meni velika sansa i drago mi je da igram za veliki klub, sa dugu istoriju."
Izjava fudbalera nakon poraza: "Pa mislim da smo se borili i da smo pokazali sta znamo, ali dosta je kriv sudija, a moze se reci i da je teren bio u onako (sada razmislja koj "tezi" izraz da ubaci)... kako da kazem... kont...dif... pa... ono KLIZAVIJI i malo IZORANIJI, tako da su uslovi bili teski."
Nadobudni trener srpskog prvoligasa na pres konferenciji pred utakmicu: " Mi znamo ko smo i sta smo. Znamo odlicno ko je i sta je nas protivnik. To je klub sa dugom tradiciojom, a i mi smo isto takvi klub. Mislim da ce najjaci pobediti, a uzdam se u svoje momke, kojima sam rekao da ostavu srce na teren!"
Pres konferencija nakon utakmice druge lige istok:
Trener 1: "Pa utakmica je bila teska, eto zato i pijem ovo pivo malo da se raslabim! Dobro smo igrali, ali za sve je kriv sudija! Zbog njega smo ni krivi ni duzni obrali bostan!"
Trener 2: "Sta Vam je koj moj kriv sudija, pa promasili ste dva penala!"
Trener 1: "Pa normalno da smo promasili dva penala, kad ti je sesnaesterac izrovan ki septicka jama!"
Trener 2: "Moj sesnaesterac? Pa da vidis samo kakav je tvoj seoski teren! Pa kod Vas ujutru stoka pase, a posle tu igrate fudbalu!"
Najbolji način da ugasiš požar i sniziš tenziju kad shvatiš da si preterao u vredjanju nekoga i da je isti reagovao mnogo burnije nago što si ti očekivao.
-Brate te tvoje uši ko u Damba deluju kao skroz spremne za let a tvoj nos je potencijalna opasnost za okolinu, obrati malo pažnju na to, na to i na tvoje ponašanje na javnim mestima jer si zadnjih sto puta uspeo da oteraš svaku ribu iz našeg prisustva svojim kretenskim ponašanjem i bolesnjm pogledom na svet koji niko živ osim tebe ne razume, sredi se malo jebo te i zajebi da češeš jajca i guzicu bar dok su devojke tu i kad kreneš da podrigneš prvo dobro razmisli o tome kakav ćeš efekat da izazoveš kad otvoriš usta i svatićeš zašto ti stalno puštamo onaj klip kad Bole iz crnog gruje opustoši sve što je na stolu kad ono otvori usta i da, skini tu jebenu majcu već jednom, nosiš je od kad je proizvedena, kakva ti je to bolesna navika da ti stvari postaju deo tela od kojeg posle možeš da ih skineš jedino razredjivačem, smrade jedan bolesni, pu*i ku*ac i jedi govna i marš...
-(zajeban pogled, kombinacija tuge i besa)
-Ups!
-A?! Šta sereš bre debilu jedan!!!
-Zajebancija brate, što se primaš jbt, šalim se malo...
Stanje u kome iznenada počnete da gotivite stvari koje ste do tada mrzeli ili niste ni obraćali pažnju na njih a sve da bi ste imali što više zajedničkog sa osobom sa kojom bi ste rado prolivali znoj i druge izlučevine u cilju produženja vrste. Dotična osoba naravno ne obraća pažnju na vas u tom smislu, vidi vas kao brata/sestru koju je sam Bog poslao jer ste nešto kao njena druga polovina koja se uvek nađe tu kada treba savet, pomoć ili uteha a takođe ste primorani da slušate o njenim/njegovim ljubavnim problemima. Na kraju uhvatite sebe da ste postali veći fan nego osoba zbog koje ste počeli da se interesujete za malopre pomenute stvari, događaje, pojave i sl. Pa su tako nastali rokeri, zaljubljenici u motore, verni slušaoci Cece, ili u mom slučaju okoreli gejmeri.
- E gde si brate šta ima nisam te videla od one žurke gde sam našla onu razbacanu lepotu...e vidiš ime mi nije rekao...a ni broj al nema veze baš smo se fino proveli.
- Pa...ovaj..., imam nešto da ti kažem.
- A reci, meni možeš sve da kažeš, pa jesi mi naj naj drug ili šta, čak i iste stvari volimo.
- Da, ovaj u vezi toga...
- Nije valjda da je u vezi one igre...pa što ne kažeš odmah. U tom delu ima bag pa samo ukucaj šifru, poslaću ti link.
- Da, da baš o tome sam hteo sa tobom. Znam da ti mnogo voliš te video igre, e sada kada hoćeš da da aktiviraš onaj zadatak "A deadra’s best friend" to ti je jedan od 15 daedric zadataka, ja sam ih sve prešao, e prvo moraš da odeš blizu Falkerath-a pa tu da prošetš nađeš kera, on priča, dok pratiš kera moraš da preživiš napad vampira, Sebastiana Lorta, e glavani deo je, ovim sam se oduševio, kada ti se obrati mračno božanstvo.....
-...a?
Onaj ko ne ide gradskim prevozom na posao/školu/faks nema pojma kolika je prednost života blizu okretnice busa. Još ako imaš i markicu, vožnja GSP-om bude prava uživancija.
Autobus dođe za 2 minuta. Prazan, mesta koliko 'oćeš. Uđeš i dobro proceniš gde ćeš sedeti. Obrati pažnju na sledeće sitnice:
1. Nikako iznad točka, drmaće te k'o centrifuga (naročito preko ležećeg policajca).
2. Nikako na onoj strani gde "peče zvezda"!
3. Nikako na prvom sedištu pored bilo kojih vrata, jer će te neka bakuta ( ili deda, u svakom slučaju neki fosil...) podići već na sledećoj stanici.
4. Obavezno proveriti da li radi patent za otvaranje najbližeg prozora ( u slučaju da uđe neki klošar, cigani što imaju ˝vaške u glavu k'o pErinač", neki dripac što jede "deset u pola s lukom" ili gospa sa kantom kiselog kupusa ).
5. Pre nego što sedneš pogledaj ima li nekih zelepljenih žvaka ili okrzane iverice na ćošku sedišta da se ne pocepaš (ako si u onom starom busu, novi imaju plastična)
6. Sedi do prozora da ne moraš da se svaki put zarotiraš i skloniš noge da onaj ko je pored tebe siđe na stanici.
7. Stavi slušalice, pojačaj do daske i uživaj – kad te neko nešto pita, pravi se lud, čak i ako ga čuješ!
Nećete primetiti ni one ludake koji uđu u bus i psuju i svađaju se, pričaju o "Titi" i Draži, ni one što su se od tolike gužve nagnuli preko vas i drže se, ni vozača koji trubi, jebe majku onome što je izleteo iz sporedne ulice k'o manijak, babu koja kuka da je pre 3 dana operisala nogu, pa te moli da sedne na tvoje mesto... Samo zažmurite i uživajte u muzici i mestu koje ste sebi tako lepo izabrali...
Trenutak kada su materija, prostor, vreme i ostale dimenzije oslobodjeni teško shvatljive i mučne nepostojanosti singulariteta. Ovim imenom jednostavno zovemo dogadjaj kada je nastalo sve ili bar kada je počelo da nastaje SVE, a to SVE je cela Vasiona. Upotrebio sam reči “jednostavno zovemo” ali treba znati da rodjenje Vasione uopšte nije jednostavna stvar. Zapravo toliko je komplikovana da se već oko 100 godina najveći umovi planete upinju da koliko toliko shvate i objasne šta je to veliki prasak.
Najčešće ga, katastrofalno pogršno, zamišljamo kao teraeksploziju ali on to zapravo nije i u stvari sve što mislimo da jeste on nije. Zadivljujuće je kako ovakve stvari pokušavamo da objasnimo nekim nama bliskim pojmovima i pojavama da bi ih već u sledećoj rečenici ponižavajuće srozali i negirali samo da bi na kraju zaključili da to što mislimo da jeste - u stvari nije, jer ne znamo šta jeste. LM, veliki prasak je dogadjaj koji je iz kosmičkog jajeta (singulariteta) proizveo vasionu i bukvalno joj podario dve najvažnije stvari – prostor i vreme, a materiju (barem se tako pretpostavlja) oslobodio singularitetskog ništavila.
U prvim nanosekundama posle velikog praska oslobodjena materija je jurnula ...gde? ... pa to je teško pitanje ... materija nije jurnula ali je na svom “putu” bukvalno počela ne da osvaja nego da STVARA prostor. A što se vremena tiče sa velikim praskom i ono je počelo da postoji, tačnije počelo je da TEČE. Dogodilo se to pre 13,5 milijardni godina, barem tako kažu poslednje procene. Nemojte mnogo verovati u ovu brojku jer je ona za poslednjih 50 godina barem isto toliko puta menjana zahvatajući intervale od 6-13,5 milijardni godina. Velike cifre nema šta, ali kosmički mudraci kažu da su bile najvažnije prve tri minute posle velikog praska. Neverovatno. Vreme koje je potrebno prosečnom Srbinu da opere zube je bilo dovoljno da se formiraju atomi (pretežno vodonika) iz singularitetske “supe”. Sad, kad je vodonik bio tu, pa i prostor i vreme, potrebno je bilo “samo” da se vodonik “malo” zgusne i da nekako “kresne” fuziona reakcija i eto – zasijaše prve zvezde.
Sila velikog praska koja je izgurala materiju/energiju, kreirala prostor i STARTOVALA kosmičku štopericu iz usnulog stanja singulariteta i dan danas tera galaksije da beže jedna od druge i neprekidno se udaljavaju što u našim glavama stvara sliku vasione koja najviše liči na balon koji se naduvava. Ha, pa to bi bilo jako jednostavno za razumevanje da je baš tako. U tom slučaju bi lako primenili ovozemaljsku logiku i zaključili da ako ste u tački A negde u balonu i vidite tačku B na samoj granici (“membrani”) balona i putujuete od tačke A do tačke B veoma lako možete stići do same “membrane” odnosno ruba vasione. Izgleda lako, kao kad iz BG odete do ruba Srbije u SU. E pa da ne bi bilo lako i logično, ali na sreću vrlo zabavno, stvari u kosmičkim dimenzijama izgledaju kao u navedenom primeru.
Pošli ste iz tačke A do pretpostavljenog ruba vasione, odnosno tačke B jer su vas sa Zemlje (tačka A) poslali u najveću misiju kosmologije – da stignete do ruba svemira (tačka B). Stigli ste u tačku B, bogu hvala, živi zdravi i srećni jer ste prvi čovek koji je došao do ruba Vasione. Kod kuće vas čeka velika slava, čak i Nil Armstrong će biti mala beba za vas jer njegov korak na Mesecu je beznačajan u odnosu na vaš vaseljenski korak. A gomilu napaljenih riba koje vas čekaju onako preplanulog (verovatno i sterilnog) od kosmičkog zračenja da i ne pominjem. Pripremate zastavicu koju treba zabosti u rub vasione radi slikanja i prisećate se šala vaših jarana koji su vas na polasku upozoravali da ne gurate mnogo duboko kočić zastavice da ne bi probušili vaseljenski mehur, jer onda možemo svi da iscurimo negde u pičku lepu materinu.
Dok uživate u svim tim lepim mislima primećujete da se nešto čudno dogadja sa instrumentima, podešavate ih, ali oni uporno javljaju neke čudne rezultate. Lupkate ih prstom (kao u filmovima) da se neka kazaljka nije možda zaglavila i očekujete potvrdu da ste “dotakli”, i bukvalno, kraj sveta. Ali kurac, instrumenti su neumoljivi i pokazuju da je tačka B negde u centru vasione, a da je rub vasione u stvari u tački A. Zovete Bajkonur (ono Hjuston je prilicno otrcano) i opisujete situaciju a oni vam odgovaraju da ste se ili zajebali ili vam je zračenje spržilo mozak (a za vaša muda ih baš zaboleše muda) jer njihovi instrumenti pokazuju da je rub vasione u tački B i da ste vi baš tamo gde treba da budete. Bajkonur počinje da slavi, pale se cigarete, bacaju se gomile papira u vazduh kao konfete i svi se ljubakaju. Vama je i dalje sumnjivo, odustajete od Bajkonura i zovete kolegu koji je malo posle vas krenuo prema drugom kraju Vasione u tačku C i on vam javlja da je prema njegovim instrumentima tačka C u centru vasione a da su tačke A i B na rubu vasione.
Pomislite da su svi sišli s’uma, menjate kurs daljeg leta, pronalazite prvu CRVOTOČINU i u stilu kamikaze se strmeknete u nju, da bi posle samo par sekundi izronili iz crvotočine u tačku D koja je naravno po vašim instrumentima opet centru u vasione. Pogadjate, instrumenti sada pokazuju da su tačke A, B i C na samom rubu vasione.
Velika je ovo zajebancija, zar ne. A vi se celo vreme pitate gde je ovde neophodna zabava i toliko cenjena zajebancija.
U nekim srpskim relacijama stvari možemo postaviti i ovako. Recimo da ste pošli iz BG u SU, kada posle dužeg putovanja na sever stignete u SU, pitate staničnog dispečera da li ste stigli u SU, a on vas pogleda kao da ste sišli s’uma i ljubazno vam se obrati rečima: Ne gospodine, SU nije ovde, to je tamo odakle ste pošli u SU, a ako odavde ponovo podjete u SU, opet nećete stići u taj grad, jer baš u vreme kad putujete on će biti ovde gde sam ja dispečer.
I još ovo, junak koji putovao u tačku B se uspešno vratio u tačku A (Zemlja). Dočekan je i slavljen kao heroj mada sliku sa zastavicom na rubu vasione nije napravio. Samo malo posle toga je poludeo. Mislim da je još uvek u ludnici zajedno sa kolegom iz tačke C.
Zabavno, zajebano .... i ludo, zar ne?
Odjebati nekog na finjaka tako da ne zna šta ga je snašlo. Odremplovati suparnika ko Goran Djorović picopevca napadača od 75 kg tako da se pita šta mu je trebalo da kreće na stenu bez planinarske opreme.
-Dušo, video sam se sa kumom danas. Išli na kafu.
-Otkud on. Nije se javljao ima 6 meseci!
-Ma došao navodno da popijemo kafu i da se malo ispričamo. Pustim ga jedno 15 minuta a on navalio sa stereotipima "šta ima novo" , "jebeš li šta sa strane", "kako mi kuma i kumče " , jel rodio bostan itd... Ja mu kažem lepo na finjaka da me mane gluposti i da kaže šta mu treba. A on počeo da uvija kao ništa posebno, malo ima nekih finansijskih problema ..... Ja pitam dobro kume kolko ti treba para a on kao nije to kume , ne bih ja od tebe tražio nego znaš , hteo sam da uzmem neki kreditčić pa mi treba žirant a ja koga ću nego mog kumaru. Ma jel, setio se kumare sad kad treba žirant.
-Iju crna ja, nisi valjda pristao.
-Ma kakvi , nisam ja rasto u saksiji a nisam sisao ni ćoše od mlekare.
-Znači posvađao si se sa njim.
-Ma jok, gde bi ja sa kumom, ne valja se.
-Pa šta si onda radio?
-Ma otreso sam ga ko slinu, na finjaka.
-Kako!?
-Ma reko mu ja, neka kume ovako ćemo, ja dižem kredit i dajem ti odmah sve pare. A ti ćeš meni biti žirant.
-Iii, šta ti reko?
-Ode da se posavetuje sa kumom, cenim da ćemo se opet videti za ne manje od pola godine!
Kad monotona žuto-plavo-zelena kombinacija počne da popušta pred milionima boja koje ni najsavremeniji digitalni zapis ne može verno da prikaže, kad se umorimo od odmaranja, kad dosada dostigne svoj maksimum i više ne znamo šta bismo uradili sa sobom, po pravilu nas iznenadi prvi septembar, dan D. Ove godine je to bilo drugog.
Početak svake školske godine je vreme kada se sumiraju utisci stečeni tokom dugog, toplog leta.
Mi, a to će u ovom zadatku podrazumevati mene sa najvažnijim višestrukostima, smo ovaj raspust proveli na isti način, ali smo ga različito doživeli.
Tek konsolidovani učenik srednje stručne škole, malo spletom slučajnih okolnosti, više zahvaljujući godinama sticanoj zavisnosti direktorovog Opel Senatora, počasnog člana voznog parka iz doba Juge, od ćaletove precizne (i teške, ali nije važno za ovaj deo priče) ruke, tokom raspusta nisam morao ni da pomislim na školu, za razliku od prošle godine, kada je pomenuta ćaletova ruka pokazala svoju tamnu stranu.
Dva i po meseca nadanja i
očekivanja!
Čekalo se poslednje zvono da se popakujemo u kombi i zaputimo u neku divljinu na crnogorskom primorju koju smo pronašli metodom kartu čitaj, seljaka pitaj, doduše, samo drugim delom jer ove vukojebine nema ni na topografskim kartama. I seljaci su nas malo zajebavali, ali smo se nekako dokopali avetinjskog zdanja na dva kilometra od obale. Tamo je vreme stalo pre formulisanja Specijalne teorije relativnosti i jedan je od najjačih argumenata u njenu korist. Vlasnik zdanja je ćaletov drug iz vojske. I pobratim, jašta!
Otac je uvek sve posmatrao kroz dinar. Valjda je od tih silnih pogleda i dinar postao tako tanak, providan. Zato mu je kombi i radni i paradni auto, a letovanje nas je koštalo samo mali procenat od onoga što smo pojeli i popili, ostatak je nadoknadio domaćin, čika Momo. Čak su i pokloni koje smo poneli poreklom iz dedine bašte, kazana i svinjca.
Deset dana rastvaranja pod dejatvom slane vode i ultraljubičastih zraka i nije neko letovanje po meri gotovo sedamnaestogodišnjaka. Taman da se brzo zaboravi, da se osmog dana nije pojavila Milijana, čika Momova ćerka. Završio se ispitni rok pa je došla da malo napuni baterije. I moja jaja, naravno!
Kako su je napravili, oprostio bih im izbor imena! Zbog nje sam dva dana u tuđini prolivao telesne tečnosti. Bale, znoj i semenu tečnost, zaključno sa krvlju jer sam ga gulio dok ga nisam ogulio!
Milijana studira neku molekularnu biologiju, ili nešto tako zajebano. U Beogradu, a đe bi?!
Predložio sam matorcima da našim domaćinima uzvratimo tako što ćemo Milijanu pozvati da od oktobra boravi kod nas, nauštrb mog komfora, a pod parolom kad čeljad nisu besna...
Ćale je prozreo moj plan i samo je rekao: "E, moj sine, još si ti zelen!"
Vratili smo se, a to je iz mog tela iscedilo i petu tečnost, suze. Niko nije video. Jedino sam se pri rastanku toliko zacrveneo, da mi obrazi još bride. Vadio sam se na preteranu izloženost UV zracima, alergiju... Kasnije sam to svoje stanje iskoristio kao adut za neodlazak u selo na tradicionalno skupljanje i pripremanje za zimu svega jestivog, a da zbog toga ne budem na prinudnoj dijeti. Ostatak raspusta sam proveo prikovan za računar, bez volje da bilo šta preduzimam. Poslao sam Milijani zahtev, čekam da se vrati u civilizaciju pa da mi odgovori. U nedelju su me špaklicom odvojili od fotelje. Za ovu godinu imam ozbiljne planove, malo sam sujeveran pa ih ne bih otkrivao. Počeo sam da se interesujem za neke egzotične nauke.
Raspust bi se mogao posmatrati iz još nekih uglova, bližih ostalim mojim ličnostima, ali moja racionalna strana mi kaže da nije mudro konkurisati ruskim klasicima, naročito ako se to radi za ocenu.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola". Još da je definicija...
Baš pre neki dan snimim ćaleta, ide iz prodavnice, oznojio pod miškom friško izdanje kurira i sere nešto komšiji o solarnim panelima. Ložio ga ja da sam bio u Grčkoj, za vreme Guče, da je tamo Evropa stigla na velika vrata pa prodaje sad moje priče komšiji. Boga pitaj šta ih nosi.
Svaki dan se bude i drve kurac, nemaju posla, nemaju penziju, deca matora a opet oni sami previše mladi i previše grobari da bi živeli od prošlosti. Ali kapiram da neće dugo. Jer svaki dan piju brlju, sami je prave, ali evidentno je da su od silnih putešestvija na ponte rosso sa jebenim crvenim pasošem, jebo im on mater, propustili par lekcija o džibri i luli. Svaki dan sabiju 2+pp pakli fasta i sve to zafiluju teškim metalima kurira. A u testamentu su zaveštali deci kurac od ovce, moj je meni verovatno namenio jedan sunićen.
Gledam, oće prestati da sere i da uđe više u kuću da se ogrebem za pljugu pa da se istovarim. Ima metar dana kako ne palim, sem kad pijem, a baš sam se nalokao predhodno veče, a jok, bez pljuge se trezan na pivsko kenjanje ne ide. A i onaj kurir bi mogao da upotpuni taj magični trenutak. Tako i bijade.
Sedim na ladnoj klozetskoj dasci varim pljugu k'o šiparica i pokušavam da prelistam štampu. K'o za inat nešto se razjebalo, sve prve i zadnje strane se zalepile, kao smokvin list iz tinejdžerskih dana da čitam. Kapiram da se lik iz trafike sit izbacao na Vulina i Đovaka, pa eto. Međutim na srednjim stranama gde se pod okriljem tragikomičnih okolnosti u istom košu nalaze neki Titin pokojni drug i twitovi sisatih starleta pročitam da je nova moda da se ližemo sa Kinezima. Sad ću pored urokjivih očiju iz Kušadasija da svaki dan gledam mrtvu zlatnu mačku kako mi maše rukom za sto dinali?
Vidim da je sve otišlo ne u Honduras nego u tri lepe pizde materine. Mislim, nije loše vreme, ekstra je, vrh je kad je u decembru petn'es' splu, eno sve ucvetalo, dogodine neće krme imati dženerike da krca ali koga bole kurac. Ruje nam prave gasovod i prugu, Kinezi mostove i puteve, Arapi kule i gradove. Još samo da se švabe vozaju okolo i gađaju bobontama evra i to je to.
Pa pametani ovaj moj otac i Radovan mu komšija ovoga mi pečata...
- Ajde čika Rade preskači tarabu, skuvao sam kafu a i peticu sam iz ličnog šteka izvadio.
- Je li bre otkud ti vinjak!? Jer to onaj što sam za
Jovanjdan ostavio!?
- Ne seri matori nego ajte ti i Rade na kafu i čašicu.
...
- E Milovane samo da ti kažem da mali može da se ženi! Pije k'o mator a i kafu je skuv'o zajebalo vek.
- Aha ne bi ti tako pričao da znaš kolk'o se muva oko one tvoje mlađe. hehehe
- Ako, neka proba nešto, uštrojiću ga brže nego metiljavog poseka.
- Kkrghh idi bre u kurac čika Rade presede mi vinjak.
- Hehehe sinoć je nalio blentaru, uneli ga pajtaši ukuću k'o prase za Božić, a sad bi sa nama da dere vinjak.
- Izgleda da ga to nisu učili u tim Beogradima.
- Aaaha još je zelen, radi, misli da je ufatio Boga za jajca što vozi sporcki auto. Nemaš ti mali pojma.
- A jes' mi ti imaš!?
- Ako ikad umrem znam da ću biti srećan jer sam skapirao kad da me počne boleti ona stvar.
- Za šta?
- Za sve sine, u pravu ti je otac.
- Vas dvojca k'o Tito da ste pa da nećete umreti...
- E u tome i jeste fora, što nećemo, posle nas potop, jebe mi se!
- Ufff baš malopre sam o tome razmišljao dok sam kenjao. Aj daj cigar i sipaj taj vinjak jebo mu ja mater skupu.
Privatna linija sa pravim prijateljima.
U današnje vreme se, prilikom upoznavanja ili u toku druženja, razmenjuju uglavnom brojevi mobilnih telefona. Čak i ljudi sa kojima si svakodnevno u kontaktu nemaju tvoj fiksni telefon, jer imaju neku šou-drž'-ne-daj-do-jaja pretplatu, pa se čuju sa tobom po potrebi ili jednostavno, kao sav pametan narod, šalju sms-ove. Od takvih ljudi često možeš dobiti poruku tipa: "E, kako se radi onaj integral sa x na kvadrat u imeniocu?" - očekujući da im ti u sms poruci elaboriraš čitav postupak rada, ne uzimajući u obzir scenario u kome podižu slušalicu i zovu te da im usmeno kažeš. Avaj.
Stoga, nužno je sprovesti mali test:
- Isključi mobilni telefon na 3-4 dana (ako možeš bez njega, pošto, realno, znam ljude koji imaju blagi nervni slom kad im se istroši baterija) i obrati pažnju koliko će te ljudi pozvati na fiksni telefon. Koliko će od tih ljudi koji su te pozvali pitati "kako si", "šta radiš", koliko njih će reći "Čoveče, ne radi ti mob, pa sam se zabrinuo, jedva ti nađoh fix da vidim jesi li ok?", a koliko njih će nastupiti sa rečenicom "Jebote, koj' kurac gasiš taj mob? Crkoh dok ne iskamčih tvoj fixni. Nego, reci mi, ona eksponencijalna funkcija, je l' ide s leva na desno, ili s desne na levu stranu?".
Moze se poistovetiti sa sportskom posesivnoscu. Najcesca pojava kod kladionicara, neretko i kod supruznika.
1/8finala Roland Garros-a Sarapova-Bartoli, tip ulazi u kladzu i stavlja 3 soma na 1, tacan rezultat 2:0.
rezultat je 0:1, 40:0
tip (Sarapovoj): tako je, samo drzi svoj servis lepotice..Bartoli vezuje 5 poena i pravi brejk za 0:2, tip: "Kravo krakata, jebem ti mater sasusenu kad ne mozes ni poen mrtvi da uzmes."
Bartoli vezuje jos jedan gem i vodi 0:3, tip sebi u bradu:"Vidi ovu nakazu, kad je ona pocela da igra tenis?!"
Sarapova na svoj servis gubi 15:40, tip zelen u licu mrmlja:"Jebo ti ja mater anoreksicnu, neuhranjenu, krestavu, nesposobnu......."
Sarapova osvaja gem, smanjuje na 1:3, tip pomalo optimisticki:"Tako je, bre! Ajd' sad brejk!"
Sarapova pravi brejk, vezuje jos jedan gem i izjednacuje na 3:3.
Tip zadovoljno sam za sebe:"Fala kurcu si pocela da igras. Ajde lutko sad, pokazi kako ruska zima jebe kevu francuskim pudlicama! Ajde seceru.."Bartoli drzi svoj servis, a zatim ga oduzima Sarapovoj.
Tip ispizdelo:"JEDEM TI MAMU SIBIRSKU ZABACENU! KOZO!"Sarapova vraca brejk, a zatim u tajbrejku gubi 5:2.
"Jeboooooooooo me otac i konj i bik i cela kladionica me izjebala kad igram na ovu kljakavu anoreksicnu drolju, seme joj jebem neizrodjeno!! Napusi mi se kuuuuurca govno plavo ono rusko!"Sarapova nekim cudom osvaja tajbrejk, a tip prenerazeno:
"Braaaaaaaavo lutkice, aj sad jos jedan..."
Ako se odnosi na muškarca, misli se na kurac (eventualno muda).
Ako se odnosi na ženu, misli se na mozak.
U suštini, netačna tvrdnja jer u slučaju oba organa, imamo ih i koristimo ih, ali ne na način na koji bi trebalo, a Bogami ni u količini u kojoj bi trebalo.
Dakle, sve se vrti oko načina razmišljanja.
- Sine, jesam zagoreo, ali nejebica se prekida, hehehe. Znaš malu Miru? E, deluje mi 'oćno, pregovori uspešno završeni...
- 'Si lud?! Znaš kakav joj je muž?
- Pa, ne mora on sve da zna...
- Kako hoćeš, samo nemoj da te stojko vuče gde ne treba, pa da posle kusamo žito.
..............................
- Da ti pričam, sestro slatka... Znaš onog Mićka? E, nas dvoje se danas viđamo...
- Ček', ček'... Jesi ti dobro razmislila?
- Ma, kako je samo sladaaaaaak!
- Pusti to. Udata si, muž je prema tebi stvarno super, znaš da ti većina nas na tome zavidi. A znaš i kako onaj tvoj ume da bude prek i nezgodan kad su takve stvari u pitanju. Nije ni glup čovek, skontaće da nečega ima.
- Ma, nema šanse, kad ti kažem!
- Kako hoćeš, samo obrati pažnju... Nemoj da mi posle kukaš kako si magnet za budale. Ili još gore...
..............................
- (Rendom dnevne novine, sutrašnji datum) Crna hronika, zločin iz ljubomore. Došlo je do krvavog razdvajanja ljubavnog trougla kada je B.R. (35) zatekao svoju suprugu M.R. (32) u preljubi sa M.T. (33). Do krvavog epiloga je došlo pošto je B.R. u naletu besa uzeo mesarsku sataru i oboje ih je njome iskasapio. Svoju brutalnost pravda time što ne poseduje vatreno oružje, te nije imao drugog izbora...
Ispred apoteke u centru Jagodine zaustavlja se auto marke (....KrajsleR...), registarskih tabli: highlander007. Izlazi neki Penzioner, gleda ka vratima apoteke dok mu je pogled nekako isuviše Ironični ali ipak ulazi unutra. Agilni apotekatar izlazi iza dela gde beše stari Kredenac, ispijajući jutarnju tursku_kafu. Pardon, ipak je bio nesss.
-Dobar dan. Moje ime je bata gugi. Kako mogu da Vam pomognem?
-Zdravo. Zovem se Dragišić i hitno mi treba Vaša pomoć!
-Hehe, mora da Vas zovu Dragi?
-Ma ne, bre, ne'amnadimak, nikad ga nisam ni imao. Nego, ovako, da te pitam... Je l' normalno da mi se priviđa lik Pavla Vujisića kako džogira u majici na bretele?
-Gospodine Dragišiću, stvarno sam trenutno talentovano_glup da bih Vam dao odgovor na to pitanje :sleže ramenima: Sedite tu na tabure dok ja razmislim.
Nakon dva minuta, u apoteku ulazi mlađani Krle96, tek punoletan, leptejebo.
-Do'ar dan, ja sam Krle96, hik, ubijen sam k'o da su me lupali MOTIKOM. Bio mi je 18-ti rođendan, slavlje u kafiću "bobi braun" do malopre. Sad sam Glavni, boli me gusan.
-I šta Vam treba?
-Došao sam iz jednog razloga. Možda sam bio uveliko pijan, hik, ali kad sam odlazio iz fićka vidim kako Pavle Vujisić sedi na klupi, pije Donat vodu – Mg Mivela i jede Zelen Lukac. Ili MlaDi LuK? Nebitno... Treba mi neki lek koji sprečava da se toga ponovo setim. Nešto da me opajdari k'o Bruce Lee i ćao đaci.
-Opet Pavle Vujisić? JEBO VAS PAVLE VUJISIĆ! Pa dokle_vise, bre! Idi tamo kod onog gospodina i čekaj. :hvata tastaturu:
Priviđanje Pavla Vujisića ENTER
About 342,000 results (0.45 seconds)
:::PrIvIđA vAm Se PaVlE VuJisIć. Na PrAvOm sTe MeStU::: KLIK
Ukoliko Vam se priviđaju poremećaji tektonskih ploča, Autobus pun GrayWolf-ova, odža koji zapeva ili Pavle Vujisić, Teorija verovatnoće kaže da ste definitivno upali u fazu duboke hibernacije koja se ogleda kroz halucinacije i traženje pomoći od strane najbližeg apotekara. OVO SE NE ODNOSI NA PIJANE OSOBE! Jedini lek jeste selenijum koji se može nabaviti samo u Tatarskoj oblasti, čiji je glavni distributer Rus koji se preziva Melehov.
Mejl: melehov_kozak@baćuška.rus
Kontakt telefon: +7 589-478-9225
bata gugi: Krle96, dođi, leba ti (pokazuje mu veliku tablu na kojoj piše: KlinikliInsejn)... Šta piše ovde?
Krle96: Klj#;#Nbg... Kl&%$$#... krvtijebem... Kl(8nikl#... ma jepse, ščuo?
bata gugi: Izlečen si. A šta da radim sa tobom, crni Dragišiću?
Dragišić: Kljukaj me selenijumom, maćooooreeeeee!
bata gugi: E odoh da naručim mrtvi selenijum a vi ostanite ovde. E'o neka zika, da se ne smarate i samo BezDeranjaMolim :pušta neko ludilo i odlazi iza zavese:
:tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc,
tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc:
bata gugi: Dobar dan, je l' to ♥♥♥RUSIJA♥♥♥? Ovde gugi iz apoteke "OGHMA INFINIUM" u Jagodini. Da li sam dobio Melehova? Treba mi selenijum, alooooo! Aloooo, Directore, alo!
Melehov: Jagodina? Žirafa? RockyPadreJGD?
bata gugi: Da, da, da... Ovde Gugi!
Melehov: Gugiša, čto tы delaešь? Я poslaю tebя segodnя Post Ekspress-om. OK? Lюblю tebя brat.
bata gugi: Aj, hvala ti. I da stigne brzo kao Jamajčanin onaj. Onaj Usain Bolt.
Melehov: Ništa tы ne brini.
bata gugi: Koji Car, jebote :vraća se nazad i vidi fleke po pultu:
Krle96: Paj sad, gugi... Dragišiću se priviđao Pavle Vujisić na pultu kako prstom maže vanglicu čokoladnog fila pa ga je gađao sirupom od belog sleza. Posle je porazbijao pola police zato što je počela pesma "Siromah sam al' volim da živim" i sve se to desilo dok si rek'o Natnat. Eno ga briše Truleks krpom ali mrka kapa. Ništa.
bata gugi: NAPOLJE, JEBEM LI VAM STO BOGOVA!
Najava vol. 2: :::Neočekivani gost::: i :::Da li je selenijum stigao u Jagodinu:::?
Vrsta taktike koju primenjuju ekipe koje su u datom trenutku u podređenom položaju. Bilo da su brojčano ili na papiru slabiji, nisu u mogućnosti da napadnu pa zato čekaju pravi momenat za protiv udar.
- Dobro veče, Poštovani gledaoci. Selekcija San Marina izlazi u uobičajenoj, 5-4-1, formaciji i skoro je sigurno da će opet čekalicom pokušati da iznenade uvek neugodne Luksemburžane.
.....
- Buraz, ne sviđa mi se kako nas gledaju oni momci.
- Ni meni, ali obrati se Srkiju, on je počeo da cima njihove ribe a lepo sam mu rekao da to nikako ne radi, pogotovo ne u Zaklopači.
- Pusti sad to, moramo nekako da odemo odavde, da krenemo na njih ne ide, ima ih koliko nećeš.
- Pretpostavljam da nisu ni za pregovore jer sam video da su već počeli da krckaju prste.
- Da, da, ne vredi. Znam lika koji je odavde, okrenuću ga pa kad dođe objasniće momcima šta i kako i mirno ćemo otići odavde.
- Do tad ćemo biti u urgentnom. Možda je bolje da im naručimo piće, pa kad konobar dođe do stola napraviće nam neki vid bloka, pa ako uhvatimo momentum da ga gurnemo na vreme da prospe sve po njima i ako u tom trenutku ne bude gužve na ulazu možda uspemo da izletimo i uletimo u noćni, koji kreće za 6 minuta.
- Momci, živeli i srećno.
.....
- Čuvena scena (pogledati od 1:12:00) iz filma Hrabro srce (Braveheart), kada se omalena vojska Vilijama Volasa suprostavila moćnoj engleskoj armiji, čekajući konjanike da se približe dovoljno blizu kako se konji ne bi mogli zaustaviti i zaobići koplja.
Nolajfer prve klase, obično preko 30 godina koji većinu svog vremena provodi ili u kafani ili u kladionici. On je taj koji je nakon svakog kola znao šta će doći, ali ipak uvek igra samo sigurice i to na sitno. U slučajevima da na nekoj utakmici bude čudan rezultat on automatski to pripisuje raznim zaverama i nameštaljkama jer je naravno nemoguće da se takvi rezultati postignu u stvarnosti.
-Šta je momci, došli ste malo da sastavite neki tiket, nemojte da igrate Turke i Grke, vidite šta se dešava
-Ma mi to i ne igramo, nego jel vide što Zvezda opegla ove, 7-0
-Ma šta da gledam, platili Rusi ovima da izgube, došlo 7+ i ćao...
-Eh sad, nemoj da zajebavaš, otkinula ih Zvezda
-E moj ti, još si ti zelen, pa i Barsa izgubi 4-1 od ovih Meksikanaca, a Real opegla ove Kineze 7-1, jel ti misliš da je to slučajno?
-Ma daj bre, prijateljske…
-Nema prijateljskih sine, ja to znam sve. Pa jesam li vam pre neku godinu svima rekao da igrate Panionios – Dinamo Tbilisi iz 2 u 1?
-Ma daj, za to je znala cela Evropa, ni u jednoj kladionici ta utakmica nije mogla da se odigra
-Pa normalno, kad su čuli od mene
-Cela Evropa čula od tebe, ma daj…
-Pa šta ti je, od nekog mora da krene
-A kad si nam rekao da igramo Real Madrid – Roma iz 1 u 2 a došlo iz X u 1, pa Vlada te jurio 10 dana da te slomi, dečko singlirao na 100 evra, a ispostavilo se da prvi ti nisi smeo da odigraš
-E, to je bilo nešto drugo, ja sam imao dojavu da je tu Vatikan umešao svoje prste za Romu, ali ispostavilo se da je BWIN reagovao u poslednjem trenutku, ja sam zvao mladog Vladu da mu javim da ne igra, ali već je bilo kasno
-E sad ga pretera, ajde BWIN, ali Vatikan i fudbal?
-Pa nego, ko vlada svetom, onaj koji ima pare, a gde se sad najveće pare obrću? Pa u fudbalu, pa Bajern bi bio golo govno da im u upravi nisu Bavarski Iluminati...
