Rečenica nastavnika u budućnosti ukoliko lingvisti prihvate Vukajliju kao zvanični srpski rečnik.
Ulazak nastavnika u učionicu:
- Deco šta ima?
- Evo, smaračina teška.
- Hajde da vas čujem šta ste naučili danas sa Vukajlije. Ti u prvom redu. Da. Ti ćelavi.
- Paaa!
- (neko iz klupe) Šta papaš bre? Lupi nešto!
- (nastavnik) Tiću ti inače ćeš se prošetati do table budeš li još jednom palamudio! Kaži ti nama šta znači reč Abasioaichmokhuzdoarmenophobia?
- (dobacivanje) Ja jebem!!!
- Paaaa, nisam dotle stigao!
- Ee, sramoto jedna! Sada se Kaizen sigurno prevrće u grobu! Evo ti bandera za trud! Mrš na mesto! A ti što jebeš, na dopunske časove da te ne bih gagovao.
Folirati se, prenemagati. Praviti se da se nešto desilo da bi se našao u centru pažnje, ili nekom naneo štetu.
- Alo bre sudija, faul bre, vidi kako mi uleteo, crveni mu daj!
- Mojne mi palamudiš, daću ti žuti za previjanje. Opaaaaa!___________________________________________________________
- Ajde večeras u grad, Milorad časti, nije više večiti student.
- Ne mogu, moram da pišem nešto za faks..
- Ej, nemoj tu da mi se previjaš, nego se obuci i izađi, ispred tvoje zgrade smo za 10 minuta.
Opis lika, koji posle izvesnog vremena pokazivanja da ne može svako da ga vija, na kraju ipak legne na rudu, i to uglavnom dobrovoljno. Pre svega jer ga je lako potkupiti.
Radulović: Pa dobro, bre, Čedomire, šta je sad ovo, čujem da ulaziš u vladu sa Vučkom?
Čeda: Pa znaš kako, Radule, mnogi faktori su uzeti u obzir, i kada se sve sabere i oduzme, a pritom ima u vidu i šta je dobro građana ove zemlje, a iznad svega je krucijalna budućnost...
Radulović: Da čujem!?
Čeda: ...Da budem ministar spoljnih poslova sa pet poslanika. Pa gde to ima!?
Lik koji je izuzetno loš plivač, te ne sme da se odvaži da zapliva ka sredini bazena, pa je u stanju da satima bleji uz samu ivicu, umačući se po par santimatara gore-dole poput plovka.
- Matori, mogli bi da preplivamo na drugu stranu, pogle’ kakve ribe se tamo nasukale.
- Neka, idi ti, meni je i ovde dobro.
- Daj nemoj da si cava, od kad ti to voliš da ti debela deca skaču na glavu, više nego da muvaš ribe?
- Dobro de, ne palamudi, nego zaplivaj. Taman dok ti stigneš, eto i mene pešaka okolo.
- Ajde može i tako, samo se više pomeri od te ivice. Gledam te već satima kako se umačeš k’o plovak od bradavica do ramena. Pomisliće ljudi da smo ti vezali kamen za nogu.
Mangupsko pitanje koje koriste Južnjaci, a zamena je za mnogo mirnije ,,šta tražiš tu?". Neka mešavina od ,,šta radiš to bre?'' i ,,gledaj svoja posla'', a sve u cilju da se otera onaj koji se meša u vaša posla.
1. Pitanje se uvek postavlja nadrkano
2. Posle njega sledi niz najfinijih južnjačkih psovki
3. Ako ga niste oterali milom, moraćete silom
Kurte, je l' ti tu tatko? Begaj tu pušku iz usta jebem li ti vrcu k'd te zvajzne kuršum u glavu će se provedeš ki gologuzan međ pijani Turci.
_______________________
:deca kradu komšijske trešnje:
Pa tu li vam je tatko be mame vi ga nabijem šašave? Ček' da ripnem po matiče jebem li vi krv gaziranu.
:deca si begaju doma, ko otkinuo granu otkinuo, ko nije ispao glup:
_______________________
Kosto ti u reket tatko? Ne ga palamudi a gu primiš a gu bacaj na Tea i Vampirka.
Razlog zbog kojeg često možemo vidjeti starijeg muškarca sa mlađom djevojkom.
- Fina ti je cura, samo... Mlado je to, jadan ne bio.
- Šta mlado? Narasle su joj dlake. Je l' to djevojčica ima? Nema! Znači, sve je po zakonu.
- Po zakonu je 18 godina granica.
- Zajebi zakon! Kako su naši preci mogli da trse 16-godišnjakinje? Oni nisu ljudi, a? Ajde ne palamudi mi, nego primakni tu polovku, jebo je zejtin!
- Jes' vala, u pravu si... Aj ti nama nareži sudžuke nakoso, a ja idem u podrum po još jednu litru, ovu smo stukli u neznanju...
- Taj rad!
Izvedeno od "taličan", srećković, faca kojoj maltene sve polazi za rukom. Taj gde prođe samo detelina s četiri lista raste! Ali tebi nije od koristi, osim ako ste baš bliski ortaci, pa se ogrebeš za neku mrvicu sa njegovog stola predviđenog za četu vojnika.
- Sinoć mi bilo dosadno na Vukajliji, smarali sa nekim insajderom, i ja ti rešim da se učlanim na neki sajt za upoznavanje usamljenih i znaš od koga mi stigne prva poruka?
- Nemam pojma, od koga?
- Od Slavice sa petog sprata...znaš koliko dugo je šmekam...normalno, nisam propustio priliku!
- Koji si ti talijan!!
- Ne palamudi, ugovorio sam za večeras izlazak učetvoro, sestru joj znaš, a ti si četvrti. Šta kažeš sad?
- (već zabalavio) Mislim da te volim...
- Brate, znao sam da si derpe!
Masivno, gabaritno, silovito, jako. Ima ga.
:Žene palamude uz kafu:
- Draga Zejneba, što li si ti tako, dizvineš, sjebana?
- I ti bi bila da se slabo uzgoniš. Uhvatila mi se paučina dole, onaj moj udara u prazno. Isušila mu se ćuna k'o klasura.
- Eeee, ja nemam tih problema. Kod moga dragana stožina u gaćama. Rota jedna. Svaku noć vodim.
- Ih, da sam ja te sreće. Neka, neka, to je zato što mi je mater govorila: "Nemoj sivonju tražit, nađi sebi školovana čojeka."
Eto sad ću da se jebem sa njegovim mozgom, a kar'na mi je za ukrasa.
Bješe to negdje trideset druga ili trideset treća godina od mog rođenja, sad ne mogu da se sjetim tačno, samo znam da je bilo ljeto. Mada jebeš mu mater, kod nas je cijele godine toplo, tako da i ne znaš kad je ljeto, a kad je zima.
Uglavnom, toga dana kao i svakog drugog do tad, sjedio sam sa ekipom ispred Jozine radionice i pili neko loše pivo i pričali o lokalnoj fuksi Mariji. Inače Jozo je bio moj ćale, mada ni ja ni on nismo vjerovali da je baš tako, ali me je prizno i izdržavao sve te godine, a po tom pitanju keva se branila ćutanjem. Jozo inače nije bio loš čovjek, i prema meni je bio dobar, jedino je stalno prigovarao kako sa trideset i više godina sprcanih u guzici nisam ništa posigo u životu.
-Jebo ti Bog mater, tačno se vidi da nisi moj! Dok ja ovde žuljam ruke i rmbačim po cijeli dan u radnji, ti i ti tvoji džabalebaroši samo dangubite i ločete to pivo. Svi sprcali preko trideset godina u guzice, a niko nema ni kučeta ni mačeta.
-Ćale ajd iskuliraj malo, vidiš da smo u toku vrlo bitnog razgovora.
-Sigurno niste pričali o nečem pametnom. Nego, de ti meni reci šta ti misliš sa svojim životom? Ja te više na grbači ne planiram nositi, ukoliko ne pronađeš neki poso, kući ne dolazi.
-De ćale, koji ti je sad...
-Ja sam ti reko kako je, a ti sad vidi. I goni mi se odatle, i ti i ovi tvoji, samo mi mušterije tjerate, ajmo sikter...
Uvidjevši da se ćale ne zeza i da moja egsistencija i zajebavanje se bliži kraju, odlčio sam da se bacim na razmišljanje. Otišo sam do zadruge uzeo dvolitru, i produžio do klupe u obližnjem parku, te se dao u razmišljnje čime da se bavim dalje u životu. Jebeš mu mater, znao sam da nisam za fizičkog rmbanja. Realno, u životu nisam ništa teže od kašike digo, tako da takav vid posla nisam ni uzimao u obzir. Kontam, moram i ja u nečem biti dobar, ...al u čemu? Pade mi na pamet, da onda kad smo duvali kod Petra na gajbi, brbljo sam i pričo kojekakve priče čitav dan, znači znam mudrovati i lelemudati, možda bi mogo biti kakav političar ili pi ar ili nešto od tih fensi zanimanja, mada za to treba privatni fakultet...jebeš mu mater...i sve tako razmišljam, po glavi mi se motaju ćaletove riječi, jebo ti Bog mater,...jebo ti Bog mater,... i onda mi je sinulo. Zovnem Marka da stižem kod njega i da okupi ekipu jer imam pakleni plan.
-Slušajte ovo, smislio sam kako ćemo se obogatiti i postati poznati. Slušajte, ovako, jeste li vidili kako po hramovima, na ikonama i statuama ima hrpa love što vjernici ostavljaju?
-Šta, oćeš da hapamo pare sa ikona, jeben ti plan nema šta?
-Ne idiote, nego kontam da osnujemo svoju sektu, pardon religiju tako se moderno kaže.
-Još gori plan nego ovo s hapanjem sa ikona?
-E Tomo, nije ni čudo što te zovu Nevjerni, kad ni u šta što se kaže ti nemaš povjerenja.
-Ne seri, Nevjerni Toma me zovu jer stalno varam ovu moju malu iako smo u vezi već četiri godine.
-Ma zajebi to, slušate sve sam smislio, ovako, ja pošto znam puno brbljati i palamuditi, ja ću biti novi prorok, odnosno Božiji sin, ionako svi znaju da nisam Jozin. Tako da ćemo reći da je moja meter Marija bezgrešno začela. Ja ću izvoditi neke trikove što znam, pogađati karte, onaj trik s vodom i vinom što me je šanker Isak naučio, i još što šta i rećemo da su čuda, kenjaćemo o nekoj kosmičkoj pravdi, pričaćemo kako su siromašni upravu, jer je to najbrojnija populacija, i tako. A vi će te bit moji učenici kao, tako da i vi možete palamuditi, ionako ste svi ribolovci, a ribolovačke priče su još nadrealnije od lovačkih.
Od tada je prošlo dosta vremena, dosta toga se izdešavalo, ali uspio sam u svojoj namjeri. Moja religija sakupila je veliki broj pristalica, ljudi su me pratili svuda, držao sam motivacione govore ko jebeni Nik Vuičić, izvodio trikove pred ljudima, a oni bili zapanjeni, i tako dalje, sa tim je došla popularnost, vip mjesta u klubovima, ljudi traže moj autrogram, čak sam i lokalnu fuksu Mariju poveo sa sobom, pa pričam kako je prosvećena jer se pokajala za svoje grijehe, a ustvari je otresam od kurca gdje god stignem, i tako. Postao sam poznat preko cijele zemlje, evo baš mi je preključe stiglo pismo sa pozivnicom da nastupam u Jerusalimu. Pa eto sutra, treći dan po pismu se spremam da krenem tamo, kažu da će Pontije Pilat lično doći da me sluša. Hmm kad bi njega ubjedio, bio bi odličan sponzor za moju kampanju. U petak kad održim govor na Golgoti, i ako dobro odradim ovaj trik ko Hudini mislim da ću steći globalnu popularnost. Juda kaže da mi je spremio iznenađenje. Jedva čekam.
Ovi iz crkve tvde drugacije, ali vako je bilo.
Lovačke priče...
Nikad. Floskula upotrebljavana najčešće od strane onih koji su zapeli u životu, k'o kožica na glaviću drkadžija koji imaju fimozu. Eufemizam za ''To se neće nikad desiti, ali, jebiga, moram da lažem i vas i sebe''. Nebitno da li se situacija i kontekst pitanja odnose na dugoročne životne planove, nešto sa čime se jebavate pola godine ili obične radnje kao što su popravljanje motora na Fići, ovaj izraz je bezvremenski i savršeno popunjava prazninu koja ostaje između ''To se nikad neće desiti'' i ''Evo, samo što nije''.
Može se koristiti kao efikisan pregifan odjeb u razgovoru za koji vam treba previše energije, a vama teško pada i pretvaranje kiseonika u ugljendioksid. Zato što ste jebena lenčuga, ali i to će se promeniti... U dogledno vreme.
Skočimiš: Laki, kada ćeš da postaneš prvak Srbije u powerliftingu?
Laki: Pa... U dogledno vreme, Skočko, znaš. Sad će to još malo.--------
Kizo: Je li, bre, Jankoviću, kad ćeš da ideš u Pariz da radiš tamo? Palamudiš o tome pola godine. Rekao si da je tamo sve sređeno za posao, samo te čekaju da se pojaviš.
Dr Janković: Ih, Kizo, u dogledno vreme... Ne ide to tako brzo, znaš, moram dobiti vizu, spremiti stvari, moram... Vizu i stvari... Da.--------
Srpski narod: Predsedniče Tadiću, kada će Srbija konačno pristupiti u Evropsku uniju?
Boris Tadić: U dogledno vreme, čim se još malo pročisti analni put, koji je rezervisan samo za naše građane.
Otići na mesto koje nam definiše prošlost, ko smo i odakle smo. Još bitnije, videti svoje poreklo. Otići tamo odakle su ti preci, hodati zemljom kojom su i oni, ući u staru kuću gde su oni živeli i naravno otići do parčeta zemlje gde oni počivaju i odati im počast. Jer, iako možda nismo nikad njih upoznali, deo njih nosimo u sebi, nesvesno, te povremeno treba tamo otići i pojačati povezanost sa njima.
Posebno je bitno za nove generacije koje staro ognjište nisu ni videle i ne razumeju gde su im čukundeda i čukunbaba držali modem u onoj zapuštenoj starudiji od kuće i gde su im profili na fejsu.
- Au, ćale, šta je ovo, gde si me doveo?!
- Da vidiš svoje korene, sine.
- Kakvi koreni, pogle' ovo! Trava do pojasa, džungla, bre! Ne mož' se prođe, a ko zna šta sve tamo ima!
- Sine, ne palamudi i ne kvari trenutak.
- Ijao, vid' kol'ki gušter! Je l' oni opasni? A i ono mršavo i ofucano kuče me čudno gleda. Da nema besnilo k'o u onom filmu?
- Ne lupaj više da ne bih izlupao taj asfalt iz tebe! Koncentriši se na porodicu!
- A tek ovo! Srča, zarđalo gvožđe u travi... Da slikam za fejs... Mora da ima i zmija! Da mi lepo begamo odavde, matori? Ovde k'o da nema žive duše.
- Sinko, obzirom na to da smo na seoskom groblju, mogu samo da ti kažem da si pametniji kad ćutiš, normalno da nema žive duše! A sad lepo pripali tu sveću svom pokojnom pradedi Dragiši i da te ne čujem do kuće!
Krvav, mokar i nikakav.
- Radovane! Oj, Radovane!
- Šta je Milutine, šta se dereš, nisi u onom svom kamenjaru, jeb'o te otac nevaspitanog.
- Aj ne seri sad sa tim palamuđenjem, k'o da si prije 20 godina u grad siš'o, a ne prije 3 mjeseca...
- Dobro, dobro, šta si treb'o, đe gori?
- Ne gori nigdje, nego kontra. Poplava provalila nasip, odnijela pola sela, pa doš'o po tebe da pomogneš da naspemo opet.
- O jebem ti ljeb i majku, je li došla do Dragana, ćaće mi?
- Jes', odnijela ga, jedva ga našli, k'o od majke rođen.
- Golog? Pa jeb'o te Bog, jel' to poplava il' buragam, kako li se već zove ono što po Amerikama udara...
- Ma jok golog, mokar, krvav, odalamio glavom u duvar ispod kuće, jedva živ ost'o.
- Au jebem ti sunce, pali Golfa dok ja uzmem lopatu.
