Serbian "one of a kind."
I ako se selo danas zove Darosava(prethodno Partizani), ljudi uporno izbegavaju da koriste "darosavska" kao prisvojnu imenicu, već se radije služe pošalicom "partizanska."
A: U nedelju idemo na svadbu, venčanje je u 12 u crkvi.
B: Kojoj crkvi?
A: Partizanskoj, normalno! Neće se valjda u darosavskoj venčavati, budi Bog s nama...
Film koji je zamenio Munje i Kengura na FOX-u, pa se sada redovno reprizira svakih 10 dana.
Mi moramo postati gospodari naseg neba.
Način gradnje autoputeva u Srbiji. Prvo se otera znatno jači i bolje naoružan neprijatelj i zauzme koridor (10). Malobrojne jedinice se postave na nekoliko strateški važnih mesta duž koridora, ali tako da su obično van vidokruga neprijatelja i nadolazećih izveštača, te se nikad ne zna kada će početi sa ratnim i radnim operacijama.
Cilj je samo blagovremeno uočiti političkog komesara, gospodina Mrku koji ume iznenada da bane(i noću i danju) i obeća izveštačima kraj radova šest meseci pre roka. Mrka ume i da sa dvadeset metara pogodi radnika i nadzornika satom marke Swatch tačno u glavu, da ga podseti na rokove. Taj poklon svi nekako izbegavaju, ali Mrka je višestruki svetski šampion i u pikadu i u swatchovanju.
Kad se sve nekako smandrlja i pobedi, specijalne partizanske jedinice organizuju
deobu plena-naplatu putarine. Za to su se valjda borili.
A, nije to smrt ko smrt - padneš i umreš. U to vrijeme se nije tako umiralo.
Danas bi mogao da se snimi film o njihovom umiranju, i to dokumentarac.
Primjera je mnogo.
1. U jednom filmu partizan se uz pomoć konopca penje uz zid (preteča Tobija Megvajera), pogodi ga švapski rafal, ja uzmem daljinski da prebacim program, kad lik se samo trže i nastavi da penje. Pope se gore, dotrča Bata životinja, i ovaj na samrti mu deklamuje koga da pozdravi, da kaže Miri da je zaboravio da pokosi travu okokuće, da ne prodaje kravu ispod 200 dinara, i da su za verandu bolje muškatle od filadenDRONA (ovo nije neka vrsta drona, već cvijeće)
2. U drugoj sceni krenuo lola da šeta po livadi, bere hajdučku vutru i vida sebi rane. Al prc, to zasjeda Nemaca, pogodi ga metak on pade i umro odma - što bi se reklo na licu mjesta. Ja zinuo, nevjerujem, dal je moguće da jedan partizan tako umre, kad ustvari ono nije partizan već Švabo špijun preobučen u Grobara al se njegovi zajebali pa ga ubili.
3. Epik borba partizani - Nemci, David - Golijat, Sparta - Persija..
Padaju Švabe ko tiketi, al pogodi metak i partizana, al ne, neće on da padne, već se prenemaže pola sata, pa tek onda prilegne malo. Al i taj uspjeh za Vermaht je Pirova pobjeda, jer se drugovi ovog što je prilegao razbjesne i raznesu pola Luftvafea sa lovačkom puškom.
4. Okružili Italijani (da ne bude da stalno favorizujem Švabe) nekog partizana i polako se približavaju....pogodi ga metak on pade. Ja opet u nevjerici, kad ustvari on se samo pravi mrtav (kako je samo domišljat), priđe mu 50 žabara da bi svi vidjeli dal je mrtav, on aktivira kašikaru i poginu 51 čovjek - to odmazda za odmazdu. Nemci za svog mrtvog ubijaju 100 ljudi, partizani 50.
Cigareta koja se deli sa N drugih osoba usled nedostatka istih.
Bate, nisam poneo pare za cigare, ajde zapali jednu partizanku.
Radnja svakog filma je u suštini sledeća - Četa partizana se povlači od tačke A do tačke B. U četi je glavni lik koji se zaljubljuje u neku bolničarku, a tu mu je i sestra. Gule koru sa drveća i seku noge zbog hladnoće. Bore se protiv hiljada četnika koji samo pevaju "Spremte se spremte" i kolju nedužnu decu i seku kerovima sve četiri šape. Četnici naravno gube zbog otežanih uslova borbe (rukavi su im masni do lakata od gibanice). na kraju glavnom liku umiru i sestra i riba, i poentu filma ogvori glavni glumac glasom voditelja TV dnevnika iz osamdesetih "Drago mi je da su žrtvovale život zbog komunizma i druga TIta"
Fenomen koji nastaje kada sneg zaveje trotoar do visine od pola metra, pa se ubrzo formira utabana stazica kojom svi gaze, široka taman toliko da njome prođe jedan čovek. Tako, pre ili kasnije, dolazi do formiranja kolone, u kojoj se ljudi kreću jedan za drugim, kao što su to nekada činili "drugovi partizani".
E sad, ako je onaj ko je na čelu kolone brz, on se od iste odvaja i odlazi dalje, a čelo kolone prepušta onome ko je bio iza njega. Proces se tako nastavlja, sve dok se na čelu kolone ne nađe neka baba, koja se kreće brzinom od dva metra u minutu, kada nema snega. Tada za ostatak kolone nastupa krajnje frustrirajuća situacija, koja će vas, ako se nađete u takvoj situaciji, staviti pred sledeći izbor:
1)Zamoliti babu da se samo malo pomeri u stranu kako bi "oslobodila saobraćaj". Najlošija opcija. Gotovo nikada ne uspeva i uz to dovodi do dugotrajnog i energičnog predavanja o tome kako je omladina loša, nema poštovanja za starije i stalno nekud žuri i hoće "sve i odmah".
2)Strpljivo i bez nerviranja pratiti babu, u nadi da će uskoro stići do svoga odredišta i nestati iz vašeg života. Ipak, po Marfiju, ovo je malo verovatno. Verovatno baba ide dotle dokle i vi idete i bićete prinuđeni da joj gledate leđa celim putem. Vrlo je moguće da će i ući u istu zgradu u koju vi idete, tako da će vam i na stepenicama prouzrokovati efekat partizanske kolone. Ne preterano dobra opcija.
3)Napustiti trotoar i nastaviti svoje pešačenje ulicom, svesno i proračunato prihvatajući rizik da postanete samo još jedan broj u crnoj statistici Mirka Alvirovića.
4)Demonstrativno pregaziti duboki sneg, obići babu i popreko je pogledati. Onda mokrih čarapa, ali mirne glave i punog srca nastaviti put normalnom brzinom, slušajući iza vas ono već gore pomenuto predavanje kako se postepeno utišava dok se vi udaljavate od kolone. Definitivno najbolja opcija.
Kaže se za razornu moć nekog sredstva ili oružja koje će da baci prosečnog čoveka više od 10 metara u dalj.
Partizanska navijačka grupa iz Novog Pazara.
