Tema koju sutra za pismeni zadatak iz srpskog jezika ima moj brat od strica koji još nije napunio 14 godina. Prosto mi je žao što ne mogu da gvirnem u vežbanke i pročitam šta će jadna deca pisati. Posle se čude zašto roditelji deci pišu sastave, pa kako da ne pišu kada dobijaju nebulozne teme? Ja stvarno ne znam šta bih pisao u tim godinama na ovu temu.
Hm...lice, tek nikli,paperjasti brkovi, leva ruka je desna i obrnuto, dolazi pas i laje na svoj odraz.
Paralelni univerzum.
Ono što je u stvarnom svetu na desnoj strani, u ogledalu je na levoj. U realnosti je nešto dobro, a u ogledalu loše. I obrnuto.
Razmišljanje o dešavanjima u ogledalu dovodi do satisfakcije, koje ne možemo doživeti u realnosti. Mnogima služi kao relaksacija, obično kad je nešto loše.
- Dokle više da gledam kako nas jebu svi u državi!?
- Smiri se.. Zamisli kako je u ogledalu dobro, jesi? E, ostani zamišljen.
