Uštva

Loš, rđav čovek, ništarija. Bolje rečeno, đubre od čoveka.

(---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---)
(levo krilo srpske/ desno krilo osmanlijske vojske)
Vlatko Vuković: Nači pajsad strategiju! Strelci, vi se zaštekajte ovde i gađate ove gancije što nadiru, a mi na konjima ćemo da ojebemo njihove konjanike, vi pešaci obilazite u polukrugu, pa sijecite što stignete! JASNO?!
Ivan Paližna: Ćek, ćek, kaj s nama, Vlatko?
Vlatko: S vama? Pa šta znam, vi budite toliki heroji pa čuvajte ove logore dok mi posečemo Osmanlije, u redu?
Ivan: Jasno, pazićemo ih junaćki!
Vlatko: Hehe, duhovito. DOBRO VOJSKO, JE L' UPUTSTVO JASNO?
Vojska: JASNO!
Vlatko: JEBAĆEMO IM ŠTA?!
Vojska: MAJKU, GOSPODINE VOJVODO!
Vlatko: Zašto niko nikad neće sestru, nikad mi neće biti jasno, kontam da im keve imaju po šezdes' godina, fuj to, bre. NAPAAAAAAD! Pa kaže: sijeci lijevo, pa opet lijevo, pa opet lijevo, pa des... moša, opet lijevo, pa lomi, zjuuu kako nemate pojma sa životom, garavi!
(centralni deo vojske)
Štitonoša Boleslav: Izvinite što vas prekidam, kneže, al' izvalite što je Vlatko izdominirao Osmanlije na levoj strani!
Lazar Hrebeljanović: Dobro... jebem... mu ...mater... što... me... prekidaš... u.... sred... dinostora... E sad ček' da vidim...OPAAA TO VLATKO MAĐIJO, BUREKOM SASROM TE DO GROBA 'RANILI!
(levo krilo)
Vlatko: Ja kakva uštva ovaj Lazar, jeb'o ga burek. FALA LAZO, DABOGDA TE SIRNICOM PO TABANIMA MAZALI.
(centralni deo)
Lazar: E sad, 'de smo ono stali...a da. De 'š ti mali, a? I ti? Odakle iskaču više? Vi' ga Turak, odi Turak, mali Turak!
(pozadina centralnog dela- streljački odredi)
Lazar Musić: Divi ovo, samostrel mejd in Mletačka Republika, gađa 15 strela u minuti, e!
Stefan Musić: Ti kakav si, ima da sebe na kraju pogodiš u nogu s tim, bolje sklanjaj to i gađaj ih jabukama, njima se bar nećeš povrediti.
Lazar M: E duvaj kurčinu malo, pajsad. Jedan od jedan, dva od dva, tri od tri, ma takoeeee, ♫ ga-ga-ga gara, gara, gara, gariš li se sada, k'o što si se gara-gara garila nekada ♫
Stefan: Brate, sve je to lepo, al' što ih gađaš skriven iza drveta, znao sam da si pička kamperska oduvek.
Lazar M: Posisaš mi kulen pederu, vodim 20:7 u odnosu na tebe.
Stefan: Jeste, al' si od tih dvadeset jedno 19 pogodio iz šteka, a i onog jednog si slučajno pogodio.
Lazar M: E, gađaj tu i ne seri mnogo, uštvo.
(levo krilo srpske vojske)
Vlatko: Opaaa, odi 'vamo pičko nagaravljenaaa! Ma i ti dođi, žoharu! A nu, viđu ih što beže! EHEJ, KAPIČI-PAŠO, DOĐI 'VAMO, NEĆU TI NIŠTA URADIT', SAMO DA TE MALO PODŠIŠAM, SVEGA MI!
Kapiči-paša: Neka, neka, ošišan sam ja, samo ti cepaj, jeb'o ti mater svoOoju!
Vlatko: Je l' on to meni reče da jebem ja mater svoju?
Srđa: Ma pusti ga bre Vlatko, to je kod njih uzrečica!
Vlatko: A ma nećemo mi tako moj kolorisani brate, ALO ĐUVEGIJE, UDRI 'VAMO!
(centralni deo)
Lazar: Ma.. jebem.. ti... više... kol'ko... vas... ima? ALO BRE STRELCI, RADITE LI VI IŠTA TAMO U POZADINI?
Lazar M: RADIMO, RADIMO, BEZ BRIGE!
Stefan: LAŽE PIČKA KAMPERSKA!
Lazar M: Jooo, jebo sam ti mater, samo kad završimo ovo!
(desno krilo srpske/ levo krilo osmanlijske vojske)
Vuk Branković: (preko radio-veze) GAĐAJU LI TI TOPOVI TAMO? PRIJEM!
Artiljerija: Pozitivno. Prijem.
Vuk: Ređaj poziciju 3-12-42! Prijem.
Artiljerija: 3-12-42 nadleće, prijem.
Vuk: Jooo, gađate k'o zmajevi. Prijem.
Artiljerija: Imate pravo da pogađate triput zašto nas zovu Zmajevska artiljerija. Prijem.
Vuk: Da nije možda kurčina? Prijem.
Artiljerija: Što je babi milo, to joj se i snilo. ŠUK-NO. Prijem.
Vuk: Jebaću vas, uštve. Prijem.
(centralni deo)
Lazar: Javljaj 'vamo u logoru... oklen je sad ovaj kolorisani iskočio? Ček momenat... E tako, dakle, javljaj Milošu i onim njegovima da se pravi rupa, pa nek projuri s onom njegovom družinom do Murata, jasno?
Štitonoša Boleslav: Jasno, odo' ja, nego paz'te na onog što vam pritrčava.
Lazar: Jooo, jooo, ma ćao! ŠTAE OVO KOJI KURAC, OKLEN OVOLIKO OVIH KOLORISANIH?
(levo krilo srpske vojske)
Vlatko: Alo, Mutimire!
Mutimir: Da, vojvodo?
Vlatko: Piši pismo Tvrtku!
Mutimir: Znači ono klasika, "Dragi i poštovani kralju, poniz..."
Vlatko: Ma kakvi, samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrraavo.
Mutimir: Znači, "Dragi i poštovani kralju, Vlatko..."
Vlatko: Ne duži, znači samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrrravo.
(logor srpske vojske)
Štitonoša Boleslav: ALO MILOŠEEE, OJ MILOŠEEE!!
Miloš Obilić: Jeb'o te Miloš.... OJ RECIIII!
Štitonoša Boleslav: E, rek'o Laza da imate sad prolaz kroz sredinu, ako požurite!
Miloš: Mi već spremni, idemo braćo!
Ostatak ekipe: Idemoooo!
(centralni deo)
Lazar: Aman bre je l' ove Turke od zemlje prave, štae ovo koji kurac? Opaaa, eno ga Lošmi i ekipa, takoe maćana, toe srpska konjička škola, reko' li ja, Boleslave, a?
Boleslav: Ma sve je to u redu, al' eno ona trojica nam se približavaju...
Lazar: KAKVE UŠTVE MAJKU IM JEBEM, IMATE LI VI KOLORISANI IKOG NA OVOM BOJNOM POLJU SEM MENE DA NAPADATE, A?
(desno krilo)
Vuk: Je li, artiljerija, koji su ono što protrčavaju, prijem?
Artiljerija: Lošmi end kompanija, prijem.
Vuk: Neće valjda stvarno da idu da ubiju Murata, prijem?!
Artiljerija: Hoće zapravo, prijem.
Vuk: Ajoj, majko moja, kakve paljevine, pa da li je ovo moguće? Daj gađajte oko njih, prijem!
Artiljerija: Jok, gađaćemo oko Durmitora, prijem.
Vuk: Kakve ste uštve, majku vam jebem.
(pozadina, strelci)
Stefan: OPAAA, izjednačenje, pičko devičanska!
Lazar M: Duvaj ga, nie fora da gađaš dok se ja riloudujem!
Stefan: A u redu je da ti kampuješ k'o da ti je ovo Kanter, a?
Lazar M: Ajao, majko moja!
(levo krilo)
Vlatko: Je li, je l' ono Lošmi prođe?
Ratko: Ja bi' reko da jes'.
Vlatko: Ti bi reko', bolje idi da gledaš tamo da se ovi Turci ne vrate.
Ratko: Ushtwas, ushtwas everywhere.
(Miloš i ekipa stižu u osmanlijski logor)
Murat: Aljo, Ćamil!
Ćamil: Da, ekber?
Murat: Postavi lji ti onu zastavu za predaju na zemlju?
Ćamil: Da, ekber.
Murat: Dobro, dobro, ako siđe pred nju, znaći predaje se, jeboo on mater svoju, a ako je podigne kopljem, 'nači da oće da se koljemo k'o ovnovi na ono brvno, znaš.
(Miloš i ekipa stižu pred zastavu)
Miloš: (diže kopljem zastavu) Gle što fensi tepihe imaju ove uštve, svega ti.
Ćamil: OPAAAA NEVERNICI, DOĐI VAMO DA VI ZAKOLJEM.
Miloš: Grohotom se smijem. OPAAAA, DODŽI VAMO, I JO, I JO, ĐES POŠO, OPAAA, MA KAKO NE, OĆE TO NA OVU VRUĆINU, JOOOOO, ZDRRRAVO.
(Murat se diže i kreće da beži)
Miloš: ALO UŠTVO ĐEMBELA, DE SI TI POŠO?
Murat: Pa vidiš da bežim, jebo ti mater svooju?
Miloš: Paz' da 'oćeš! (vadi nož i ubija Murata) Ode uštva, opaaa!
Ekipa: To Lošmi ploditelju!
Miloš: JA JEMEN!