Jedinstveni slučaj nacionalnog istorijskog mazohizma. Srbi slave godinu u kojoj su doživeli strahoviti ratni poraz, a država i nacija su zog toga vekovima stagnirali.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
sedi, jedan iz istorije
srbi su tada zaustavili prodor turaka na svoju teritoriju i pogrom svog civilnog stanovnistva
takodje, turci su imali plan da prodru jos dublje u evropu, zato su i hrvati ucestvovali na nasoj strani jer su bili sledeci na tapetu
turci su osujeceni u svojim planovima i ozbiljno krenuli ponovo na ove teritorije tek nakon 70 godina, da je glibava evropa htela da nam pomogne ne bi nikad u tome uspeli ali smo posluzili kao zrtveno jagnje
Аман, бре, људи. Сама битка није била ратни пораз, него се може чак и рачунати као победа, јер је напредовање Турака заустављено, пошто су претрпели огромне губитке, а и убијен је њихов султан. Србија је коначно пала тек падом Смедерева 1459., а до тада смо се борили. -.-'
... али смо 1389-те изгубили толико људи, да нисмо могли да обновимо популацију у наредних 100 година...зато се може тумачити и као пораз.
Тада смо изгубили људи као и све друге војске у великим биткама. Турци су имали веће губитке од нас. Тако да се 1389. не може назвати годином где смо доживели страховит пораз. Не, ми тада нисмо поражени него смо се одбранили од тада најсилније војске.
Nazalost, istoricari se ne slazu oko tacnog datuma, pa cak ni godine te bitke. Inace, nas uce o znacaju tog kosovskog boja, jer je to najveci u kojoj je srpska vojska ikada ucestvovala. S druge strane, turskoj milionskoj vojsci ovo nije bilo od Bog (Alah)-zna-kakvog znacaja, te im nije predstavljalo nikakav problem da pedesetak godina kasnije pregaze Srbiju, i da tricavih 150 godina posle opsednu Bec. Evropa se nikada nije suocila sa takvom pretnjom, a hrabrost srpskih vojnika je nazalost ostala opevana samo u par nasih narodnih pesama, a o tome nema ni traga u turskoj, kao ni evropskoj kulturnoj bastini.
Па јесмо изгубили као и све друге војске у великим биткама, али демографски нисмо могли себи да приуштимо толики пораз. Исто као што данас није исти губитак од нпр. 2 милиона становника, за Кину то је ништа, за Амере, омали губитак, за нас катастрофа. Исто тако је било и тада.
Поред свега тога, у тадашњој Србији је и свака шуша хтела да буде главна, па поред свега смо имали и проблем са грађанским ратовима, све у исто или приближно време. Много је куме...
a mi smo tada pukli i to stoji, a sto se mi duvamo nas je problem., bilo bi bolje da smo sklopili primirje!
Ја говорим за битку. Са војне тачке гледишта то није био пораз. Напредовање непријатеља је заустављено, али уз огромне губитке. Пирова победа, али ипак победа и испуњење задатка.
Jedinica kao kuca. Za Vidovdan Srbi ne proslavljaju ratnu pobjedu ili poraz, vec izbor vrijednosti, izbor nebeskog carstva nad zemaljskim. To je ono sto se obiljezava za Vidovdan, a ne neki ratni podvizi i slicne budalastine o kojima ti pricas. To mozda danas zvuci naivno, ali tako je. Svi oni koji to ne znaju, ne znaju mnogo o Srbima, niti o istoriji. Sto, naravno, nije grijeh, ali ne treba pricati o tome ako se ne zna. :) Evo, ne pricam ni ja o nuklearnoj fizici, jer nemam pojma o tome :)
Историја је променљива категорија чак су и подаци променљиви кад се ради о догађајима из далеке прошлости, оно што остаје као траг су модели понашања које после примењујемо или не.
Ми из наше богате историје врло мало црпемо а још мање примењујемо и зато ћемо да нестанемо са лица земље као шошонско племе!
Ovo ne bi trebalo definisati na Vuki, jer postoji mnogo vesilijih stvari za feinisati. To je isto kao kad bi neko definisao Srebrenicu ili nešto slično - komentara hiljadu, a popularnost defke 1000-999. A napucavanje preko komentara ne ide nikuda.
Ljudi dajte nešto drugo, ratovi ozbiljno smaraju.
Još jedna takva pobeda i ne bi smo imali šta da branimo.
mislim da ste objasnili na koju je stagnaciju autor mislio :)
(iako ste svi u pravu, opet ste izgubli vreme)
*bismo
Neki to slave radi pravoslavlja, neki radi toga sto smatraju da je ta "PIROVA POBJEDA" fakat bila "POBJEDA" a neko jebiga jer je obicna seljacina. Tako je to svugdje nije samo kod vas u Srbiji. Cinjenica je da se taj pokolj po meni ne bi trebao slaviti kao radostan dan, nego jednostavno kao sjecanje na poginule i nista vise...I da nam to svima bude zrno koje ce podstaci nase mozgove da nam svima curi crvena krv, da svi placemo slane i providne suze i da svi imamo voljene koje ne zelimo da izgubimo u ovom zivotu. Da smo tako razmisljali ne bi bilo prve polovine devedesetih i dan-danas bi bili velesila, kao sto smo nekad bili...Al kurcu za cejf mi smo balkanci, seljaci u mozak pa cak i kad nas opece nesto debelo, opametimo se malo, ali opet iz toga umjesto ljubav rodi se mrznja i tako se uce djeca, koja ce dalje da prenose gluposti o kojima nisu ni pojma imali...Tako je to kod nas na lijepom balkanu, ubij zakolji da neko ne postoji, a boli koga klinac za djecu koja odrastaju bez jednog ili oba roditelja...To smo mi, Balkanci...
Најјачи су ми ови ликови што трипују да је српска војска победила у Боју на Косову.
Pa u tom boju zapravo nije bilo pobednika. Ali to je slučaj samo sa tom bitkom. Čak i da je jesmo dobili (iako jesmo, ali kurac), to je samo jedna bitka na ne rat. Njega smo neosporno izgubili i još uvek se osećaju posledice toga.
Zenicanin, svidja mi se kako razmišljaš.
Istinito. U pitanju je vrednosni model, u ovom slučaju model žrtvovanja. Inače, Srbi iz približno bloskog istorijskog perioda imaju još jedan, naizgled suprotan vrednosni model, koji je postavio Despot Stefan Lazarević a koji podrazumeva manje stradanja a više diplomatije, prepoznavanja sopstvenih moći i usklađivanja delovanja sa tim moćima.
Oba vrednosna modela su, po meni, vredna svakog poštovajna, ali su istovremeno i podobni za svakojake zloupotrebe. Tako je Milošević, vladao na prvom modelu - Kosovskom mitu, koji je za sopstvene potrebe iskrivio do apsurda i skoro uništio i državu i narod.
@ Gamby : Hvala prijatelju
@ Advokat : Slazem se s tobom u potpunosti. Historija je varijabilna stvar pogotovo kad je pisu subjektivci. Malte ne to je tako skoro uvijek.
Cinjenica je da se ne zna tacan broj umrlih, otetih,ranjenih ljudi , unistenih kuca u najvecem ratu na svijetu do sada ( drugi svjetski rat )a kamoli da se zna o tome. To su samo prognoze i pretpostavke velikog varijabiliteta. Ako pogledate na wikipediji, vidjet cete velike cifre, ali sa velikim jazom izmedju. Na jednoj strani imamo gubitke od 13-40 hiljada a na drugoj od 20-30 hiljada ljudi. Nije li to , pomalo smijesno ?
Mislim realno nisam nesto religiozan tip, al kad bi svi pratili istinska nacela religija a ne isli u extremizam ne bi sve bilo u ovakvom kurcu :D
Pozdrav iz Zenice :)
E šabane, šabane :(
Onaj ko misli da je trebalo podviti rep tada, jel isto misli i za ustanke iz 19. veka kada smo mi bili još slabiji a turci još jači?
Ako je to poenta tebi brale niko ni sada ne brani da se obrežeš i pokloniš! Ili oženi ciganku i budi već spreman za nove trendy pravce. I sina nauči da mu je bolje da šilji na druga nego na komšinicu.
A što se tiče toga pamte li i turci vidovdan, pamte ga i te kako! Ja lično na Ankara Univestiesi pričao sa ljudima koji su mi rekli kako je SAMO JEDAN sultan poginuo/ubijen u boju sa nekim kaurima u Avrupa jer su kurve upravljale iz šatora iz pozadine.