Posle nje više ništa nije isto.

Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.

Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.

Још један свеж англицизам, безрезервно прихваћен у наших медија. Укратко: неонарцистичко самосликање мобилним у циљу рекламе путем друштвених мрежа. Практикују га познати и они који очајно то желе да постану.
Конфигурација може бити разноврсна: анфас са бакстеркама, силиконска биста, напућени полупрофил или мртва природа са сисом. Позадина такође варира, мада су поједини амбијенти остали омиљени.

Bosanska verzija pajrat beja.

Огромна већина глупих људи који због тога мисле да су попили сву памет овог света и занемарљива мањина паметних људи без икакве конкуренције који због тога мисле да су попили сву памет овог света.

Čin napuštanja roditeljskih skuta. U uređenom delu sveta deca se osamostaljuju krajem tinejdžerstva. U Srbiji pak, to urade onog trenutka kad popu isplate solističku tačku i za drugog roditelja.

Impuls koji daje vokalnu sposobnost i organima od kojih se to najmanje očekuje.

Хипотетички гледано, може да се деси сваком нашем потомку.

Рецимо да си кобјашњавао дефкама, постовао на различитим форумима, објављивао на нету под разним псеудонимима, али без веће пажње шире јавности. Био си несхваћен, ако ме разумеш. И онда ти истекло време, отегао си папке, представио се. Нико са нета не зна ни ко си, ни да си покојни, твој провајдер се убрзо угасио, а и све IP адресе су пребачене на IPv6 формат. Затире ти се сваки виртуелни траг. Што си био - био си.

Prva asocija na samo spominjanje Rusa jeste alkohol. Opravdano ili ne, tako je. E sad, ako je taj Rus portir, šanse da je trezan prebacuju kvotu 25. Takav je pos'o, ni on ga ne voli.

Šta će čovek drugo da radi kad ga noći samog ostave osim da drvi kobas i naliva se žestinom. Sedi Vladimir zavaljen u stolicu a tek pola sata posle ponoći. Pogled mu se gubi na gomili hrastovih trupaca poređanih u krugu pilane. Jebe mu se da razmišlja ko mu trsi ženu dok je on na straži. On i ovako odavno ne može. Posveti par minuta Ani Čepmen pa se prihvati flajke. Sergej dolazi u 6:30 a tad će kao i obično Vladimir već uveliko kunjati u svojoj stolici sa skoro praznom flašom u ruci koja visi kraj njega.

Srećemo ruske portire često. Bilo da su izvikani parti-manijaci koji udare po alkoholu iste sekunde kad dođu na žurku pa se masakriraju za dva sata ili bubuljičavi štreberi koji iznervirani simpatijinom idejom da Srećku bilderu popuše u špajzu krenu da utapaju tugu u vinjaku, u glavnom završe kao portir Vladimir. Sede na stolici, oborenih ramena i glave pognute napred. Flašu iz ruke ne misle da bace. Visi tako pored njih i s vremena na vreme malo cugnu kolko da pokažu da su živi i nastave da kunjaju.

Osoba koja radi tamo gdje se drugi zabavljaju.

Izraz koji se koristi kada želite nekome učtivo da kažete da danima ne možete da se poserete k'o čovek.

Za većinu tinejdžera, a boga mi i odraslih najpoznatiji umjetnici renesanse su naravno čuvena četvorka nindža kornjača. Jer da nije bilo nindža kornjača prosječan stanovnik naše zemlje (a i svijeta), vjerovatno da ne bi poznavao Donatela, Rafaela Santija, Mikelanđela, dok bi za Da Vinčija vjerovatno čuli iz Da Vinčijevog koda.

Jer iskreno malo ko je od nas čuo za Bruneleskog ili Albertija, Mazača, ili Verokia. Jebi ga bilo je samo četiri kornjače. Ali hvala im, jer današnja djeca vjerovatno neće ni to znati, ali će znati ko je pikaću, jugi, ben deset,...

Mnogo zajeban lik.

Duh Picinog parka kod Ekonomskog. Nepisano pravilo startovanja novih mušterija od strane doktorantkinja najstarijeg zanata na svetu.

Izgovara se bez upitnog znaka interpunkcije i tiho kroz zube, sasvim spontano, u prolazu, dok mušterija žuri na železničku. Usput, može da prođe i neki dobačaj tipa: "Dimaš koju godinu više bio bi moj.", "Lep si, jesi li nevin?", "Kuda ideš, povedi i mene!", "Dobre ti patike...".

Ujeb je to što su gadne. Da dobro si čuo, gadne. Heftaju ih gotovo svi, od portira, vozača kamiona do profesora univerziteta. Prljavo brate. Nemoj ni u ludilu da padneš na šarm ovih lepojki. Ni kad usereš ispit. Ni kad te devojka ostavi. Jer mogu da ti izrastu pečurke na glaviću.

Тако се звала керуша Мила пре него што су јој одсекли ноге.

Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.
Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.

Чињеница да не желиш попару је сама по себи ирелевантна. Добићеш попару, хтио ти или не, ко те јебе! Надам се да ћеш убудуће научити да цијениш и уживаш у истој, јер од сада па на даље биће ти сервирана, ево, већ за пар минута ћеш добити порцију! Уживај у попари!

Питаш се зашто ти се сервира попара? Зачепи и једи.

Можеш ли да добијеш сладолед умјесто попаре? Не. Наравно да не можеш. Али, можеш сервирану порцију попаре назвати именом неког сладоледа ако ћети бити лакше, како год. Можда и добијеш сладолед, ако будеш добар. Ако боље размислиш, попара је више него боља од сладоледа.

Попара изгледа :Бљак:! Боли ме курац, има да једеш и да плачеш од среће. Видиш онога клинца преко пута, он је трениран од стране спартанаца, касније је бачен међу јапанске шинсенгуми вукове, видиш како већ стасава у витог јелена? Е, попара то омогућује. Једи попару сине, уживај!

Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.

Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.

Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.

Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.

Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.

I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.

Blasfemija.

Dokaz da ljudi vole da zajebu savršenstvo u nadi da dobiju nešto još bolje. A to se uvek završi tako što krajnji proizvod ispadne govno. Burek pica je kao da dva nobelovca naprave dete a ono bude retard, to je kao kada te riba pusti da je oskrnaviš u vadžajnu a ti budeš pajvan pa zahtevaš da ti da pristup u plinaru.

Ne kažem da se treba zadovoljiti prosečnim ali ipak treba prepoznati da neke stvari nisu stvorene da se menjaju jer su odlične takve kakve su.
Umesto da jedeš burek ili picu koji su sami po sebi savršeni hoćeš da ga munjaš tamo gde mu nije mesto. Osim ako je riba muslimanka pa hoće da joj svekrva veša krvave čaršave na sušilicu za veš, onda je to okej.

Babin trip. Poruke prekora, upozorenja, hvaljenje, a nekad i reči koje podsećaju na konvezaciju između babe i TV-a, kojima baba telepatski želi da pomogne svojim junacima.

Mešavina pića koja se sastoji od red bula, vodke i fante popularno je nazvana fantom. Taj naziv opravdava i svako onaj ko se usudio da popije više od pola litra ove mešavine.