Jašta.

Doteran, lepo obučen. Pantalone, košulja, sako, kravata, cipele, obrijan, očesljan...

Каже се за девојку која се обукла тако да визуелно оставља дојам уличне проститутке. Само визуелно; то каква је она у души, у то не залазимо, али је отприлике пасуљара фазон, значи сева полуголо дупе, сисе подврискују, све на изволте и надохват.

U samoproklamovanog čuvara nepatvorenosti jezičkog izraza može da se s jednakom slašću, obuhvaćen iznenadnim plamenom svrhe, pretvori deda Vlada sa splava pored kumovog, ona raspađoština što mi dolazi na šljaku da valja piratske diskove, ziljava menadžerka u Telekomu i ortak sa fudbala za koga si mislio da je normalan. Ma ne seri, stvarno se ne kaže razočarenje nego razočaranje? Nisam bio kući nego KOD kuće? Poslednji put mi kažeš da nije zadnji? E, stani, siguran sam da je ovo pravilno: a da se svi vi lektori-rekreativci kolektivno nosite u pičku Madlen Olbrajt sa svojom analno-šićardžijskom pedanterijom oko apsolutno nebitnih stvari?

Jer normativi služe pre svega tome da olakšaju osnovnu poentu jezičke komunikacije: uspešno prenošenje poruke. Sve ostalo su detalji pomoću kojih se postiže određeni utisak. Kada pišem ovako akademski i poštujem pravopis, šaljem signal da sam obrazovan, inteligentan, timski igrač, kao i da bismo svi zvučali kao 24-karatni kreteni kada bismo se stalno izražavali književno. Kada napišem OCAD NEIDEM NA STADIJON JEL JE TOLE LOPOV!1 šaljem signal da sam trinaestogodišnjak iz Padinjaka koji je iz nečijih kola deknuo laptop. Ali sve to nije bitno sa lingvističkog gledišta, jer sadržaj same poruke je jednako uspešno prenesen u oba slučaja.

Ako si u prethodnom životu zgrešio u rangu Adolfa Ajhmana ili Andersa Eskobara, postoje šanse da naletiš na boss-verziju, Šipkomlatarajućeg Zombija koji zrači na temu potrebe za održavanjem čistote nacionalnog jezika. Za takvog čuvaj prost hedšot kambek: “Jebote, kako ćemo to bez sapuna, kad je to turcizam?” i gledaj kako mu mozak curi na uši dok razmišljaš o lepoti života i jezika kao žive stvari koja se stalno menja i prirodno odbacuje sve andede što pokušavaju da ga zamrznu u onom trenutku u kome su njihovi čemerni životi stali.

Odgovor Srbina ili Rumuna kad ga pitaju kako mu je na poslu.

Osoba koju možeš prepoznati po tome što ti pomaže da nabaviš dokumenta koja ti fale.

Lampaš je naziv za uredjaje čiji su glavni delovi elektronske cevi, u narodu poznate kao lampe. Ovi uredjaji su obavezno teški, veliki i treba im neko vreme da se zagreju i počnu da rade. Lampaši (osim gitarskih pojačala) se ne proizvode već ko zna koliko godina, ali se neki izrazi vezani za njih još uvek koriste.

1) Lampašem se naziva čovek koji sporo kapira pa mora da se sačeka da mu se lampe u glavi zagreju da bi mu mozak proradio.

2) U vreme kad su počeli da se pojavljuju mobilni telefoni lakši od pola kila stariji modeli su se iz zezanja nazivali lampašima.

3) Reč "lampaš" se koristi da se opiše kompjuter, smartphone, netbook ili slično sokoćalo koje radi sporije nego što treba.

Atribut koji ne znači ništa. Upotrebljava se u cilju diskvalifikacije sagovornika, kao posledica odsustva racionalnih argumenata.
Osoba koja poseže za ovim, želi da oduzme legitimitet svom sagovorniku, objašnjavajući atipičnost njegovih stavova i nepristajanje na ukorenjena mišljenja na najbanalniji način - antisrpski.

Često se koristi u kombinaciji sa nazivima za vrste životinja, slengom za otpadnike i, u datom trenutku, nazivima nepopularnih ideologija.

Alatka za kopanje, odnosno razbijanje kamena. Gdje ašov ne može, tu kramp stupa na scenu. U današnje vrijeme mnogo zapostavljena alatka jer je sve manje radnika, a sve više gospode, a gospoda je alergična na žuljeve na rukama, a ne vole ni da se znoje. Dok je vladao drugi režim, onaj prije ovog prošlog, kramp je bio jedan od omiljenih alata.
Ljudi iz svih republika su išli na radne akcije i radili, a kramp je bio prava alatka da dokažete da ste pravi muškarac i da vas zgodne drugarice primijete. Mnogo je brakova sklopljeno poslije radnih akcija i još više djece začeto, upravo zahvaljujući krampu. Kad djevojka vidi momka kako krampa i znojem okupan drobi silni kamen za bratstvo i jedinstvo, da bi omogućio da se tu napravi put ili pruga, odmah mu nosi vodu i rezerviše ga, ili da kažem bukmarkuje, za ono što u današnje vrijeme zovu afterparti ili žurka poslije posla. Tako je to bilo nekad, prihvatiš se krampa i kad te žene vide, otimaju se za tebe, pola posla je već odrađeno. Kako se izmijenjaše vlasti, tako se izmijeniše i kriterijumi kod žena, pa je tako smanjeno i korišćenje krampa. Radna etika se zamijeni lopovskom i najebaše svi koji krampaju. A dok se krampalo u velikim količinama, svima je bilo bolje, i narodu i državi. I nije bilo problema sa nejebicom, a samim tim i padom nataliteta, a i ljudi su bili nekako srećniji. Nekad si krampom sticao prijatelje, a sad je za to dovoljan i jedan klik mišem.

Сви минути проведени на послу прековремено, где послодавац нема намеру да вам то и плати.

Суперсналажљивост у свакој могућој и немогућој ситуацији. Задивљујућа је способност бивших запослених у овој фабрици да извуку дупе из свакојаких срања у која им се дешавало да упадну. С обзиром на то да је просек у смени био 10-12 литара испијене мученице на неких 7 "радника", морали су да смишљају разне начине да исту прокријумчаре поред портира. Неке су могли да поткупе са килом ракије, док су код појединих морали да изводе вратоломије.

Један од најпознатијих начина уноса алкохола у фабрику био је следећи:
"Најмлађи радник изађе из круга до продавнице да купи 'леба, уз то купи и флајку, изреже окрајак, повади сву средину из хлеба и унутра гурне амбалажу пуну чудесне текућине и све то пар пута дневно".

Прича се да је једном један радник на преси погрешно окренуо алат и сјебао 350 комада целих страница за Југа, наравно, пошто се сетио да директор има село и да тамо гаји овце, одмах га је позвао и нагодио се са њим да исте ошиша, а да му се ових 350 комада опрости. Директор пристаје без поговора и још награђује радника плаћеним одсуством.

По сличним смицалицама су били познати и радници фарбаре. Они су за коју кинту или флашу ракије коју добију од колега прескакали делове шкољке за време фарбања. Те шкољке су се слале на посебан плац као шкарт, а ти исти радници су их касније откупљивали по цени 10 пута мањој од реалне.
Како су радили, тако су и прошли. Данас већина њих иде на преквалификацију, па у позним годинама уче како да шију, дељу дрво или причају енглески.

Mudra izreka naroda koji je oduvek znao da je za srećan brak dovoljno samo dobro peglanje.

Полако али сигурно искорењује остале школе и едукационе установе. Сви родитељи шаљу децу у нади да ће им се тамо сви квалитети потребни за живот унапредити до максимума.
Једина школа коју сва деца, од емоса до фенсера, воле више него зец "doggy style" позу.

Velike crne plastične kese za đubre.

Postoji!!!
Ali u deterdzentima za rublje.
Super-inteligentne čestice pronalaze mrlju na vasoj odjeći i odstranjuju je, ostavljajući vašu odjeću besprijekorno čistu, mirisnu i svježu, pri tom ne ostecujuci tkaninu, ni boju...

Виртуелно обрађивање интернет баште.

Точено пиво.

Dva povezana štapa kulena.

Onih par ortaka koji čine glavinu neke ekipe. Po snegu, kiši, vetru ili košavi oni neće propustiti kvalitetnu blejažu, pa da ih jebeš. Ni jedan od njih nije papučar, jerbo je njihova životna svrha, njihova sudbina da uvek i svagda provode vreme sa svojim društvom. Ne moraju da budu organizatori tih socijalnih aktivnosti, samo ih jednostavno ne preskaču. Takvi su.

Opis devojke na koju je klima velegrada očigledno imala negativne posledice.