Pokretna pojilica.

Duhovit način da saopštiš nekome da je popuno sređen, i da su svi dalji radovi u tu svrhu suvišni.
Primenjiv kako na žensku, tako i na mušku populaciju iz očiglednog razloga:
soba do ulice je uvek cakum-pakum, kako prolaznici koji gledaju njen enterijer dok prolaze ulicom, ne bi doneli pogrešan zaključak o ukućanima.

O, како их само презирем.

Спуцали су четрдесет и нешто година у дупе, зашли дебело у средње године а манири и бонтон су за њих и даље само две стране, евентуално француске речи о чијем значењу никада и нису нешто претерано размишљали. То вам је тај тип људи што се воде премисом да су с тобом оваца чували и рујнога вина пили па се сад крајње ноншалантно и опуштено опходе према теби, занемарујући притом у потпуности и онај минимум пристојности коју цивилизовано друштво и учествовање у њему само по себи налаже.

У реду, ти си млад човек који свакако и није навикао да му неко персира па стога на томе и не инсистира. Вероватно си први наговештај персирања упућеног к теби приметио код једног клинца из улаза, када ти је тако забрађеном и чекињавом назвао "Добар дан", било из страха или поштовања, или чак комбинације та два. Тај исти клинац, упола млађи од тебе, је макар толико доброг одгоја и културе да зна да је ред да се буде пристојан према некоме дупло старијем од себе и да се тој особи искаже дужно поштовање, макар само због година те особе. И ти си, млади човече, такође већ врло умешан у племенитој вештини персирања сениора.

Па шта рећи онда за ове простаке? Зар поштовање не иде у оба смера? Па замислите само ту матору дртину, кад га већ тако морам назвати, социјално и темпорално индиспонирану, како вас послужује у кафићу рецимо, или како вас "умољава" да пре уласка у супермаркет своје кесе оставите у ормарићима на улазу. "Реци друже"?! Шта да ти то кажем, друже? Можеш ћале да ми будеш, кромањонцу један некултурни, нисам ти ја јаран из кладионице па да се шопамо колоквијализмима и другаризмима. Где је добар дан, где је изволите?

"Ало, не можеш уносити кесе с'вана"?! Молим? Није "ало" него "опростите, господине", троглодиту нецивилизовани! Па јебеммуматер, шта се то, дођавола, десило са другим лицем множине и његовом употребом у цивилизованом разговору?

Шта се то десило и куда се то дао цивилизован разговор?

Nož u kafanama, hotelima, studnetskim menzama i sličnim ustanovama. Kako su vlasnici ugostiteljskih objekata shvatili da im se ne isplati da im policija oduzima pribor za jelo kao dokazni materijal za kafanske tuče počeli su da koriste kriminalno zatupljene noževe pa su gosti sada prinudjeni da se u nedostatku boljeg alata sporazumevaju flašama, pikslama i stolicama.

Kriminalno zatupljen nož će vam se naći u rukama u najgorim mogućim situacijama (vidi primer)

Глуп, глупљи, он. Нема везе са животом. И кад не ради ништа, спава, он је глуп. Кљуца семенке по дворишту..

Бити дете је потпуно исто као и бити пијан - моторика ти у курцу, причаш глупости, не схваташ најосновније ствари и потпуно си неразуман, трипујеш да си много јачи него што јеси, смараш људе око себе, вилениш и на крају само заспиш.

Poslednja uteha koja ostane kad sve ostalo krene po zlu

Уз'о чо'ек чо'eка за жену.

Radnja koja najviše pomaže da se svuda ne osećaš kao kod kuće.

Vaše pravo da znate Dragišu Popadića

Baba koja je pokupila najbolju parcelu na groblju.

Merna jedinica za napor, trud i marljivost.

Човек пословичне лежерности. Када хоће да да себи одушка, одврне "Легенде" до краја, па нек се председник кућног савета мршти колико хоће.

Pandan latinskim ljubavnicima.
Dok je latinskim ljubavnicima pojam alfa-muškarca svetski poznat Antonio Banderas, ćirilskim je to lokalni anonimus Radivoje Banderaš, (ili u najmanju ruku Zmaj od Šipova, lično i personalno). Dok se latinske cave lože na Pako Rabane i Versus parfeme, ćirilskim se bradavice stvrdnu na Pazuho Tabani i L'Oznojaž. Dok latinski ljubavnici prate školu Đakoma Kazanove, ćirilski žive po učenjima Ćirila i Met'o-ti-ja.
I dok je gej ikona latinaca Riki Martin, s' ove strane granice ex-Rimskog carstva tu ulogu tumači daleko više hardkor Azis.

U nas Srba opšteprihvaćen šaljiv naziv za grčki Halkidiki.
Takođe se koristi i kao izraz koji opisuje japansko ritualno samoubistvo - harikiri.

Dan kada će sve biti drugačije. Baš tog dana će se naći vrijeme za druge i konačno će im se posvetiti pažnja koju zaslužuju. Pronaći će se vrijeme i za sebe, uradiće se sve ono što se već duže vrijeme odlaže. Taj dan će sigurno biti bez oblačka, okupan suncem, topao, ali ne previše i ono što se odjene će biti taman dovoljno. Počeće desnom nogom a završiti zagrljajem i biće taman toliko dugačak koliko je potrebno da se obavi sve što još uvijek nije obavljeno.

Drugi dan, za razliku od prvog, će biti savršen dan.

Како је уопштено место да вечито каскамо за светом, тако је твитер дошао и до наше земље. У почетку су налог имали ентузијасти и хипстери који се хране паштетом, али твитер је од скоро постао мејн медиј и донео с тим све чари које са собом носи. Тако су се на тој мрежи профилисали људи које без неког важног разлога прати много људи и који се трипују да могу због тога да утичу на нешто.

Daleko gora i zajebanija od tvrde stolice, a obe su posledica zatvora.

Nemački ovčar kog je Josip Broz Tito čuvao za vreme bitke na Sutjesci.
Legenda kaže da je skočio na Tita i zaštitio ga od eksplozije, pri čemu je Tito lakše ranjen u ruku a Luks poginuo.
Prava istina je malo drugačija: Dok je Drug Tito glodao plećku, gladni Luks se propeo i ujeo ga za ruku, posle čega ga je Tito, koji nikome nije praštao, ubio. Tih dana je Drug Tito fotografisan sa zavijenom rukom, a bez Luksa.

Obično realni gubitnik sa viškom samopouzdanja, a vrlo često i zasluženi pobednik koji nije imao dovoljno novca da podmiti sudiju neke životne situacije.
U prvom slučaju pravi je dokaz da je izvor optimizma u čoveku nepresušan, a u drugom, da je taj izvor pohlepa.